Da li ste osetili neobjašnjivu povezanost s vašim psom, ili pak s nekim krznenim ljubimcem kojeg ste sreli na ulici? Ukoliko ste se zapitali zašto osećate toliku ljubav prema psima, pogledajte šta kaže nauka.

Ljubitelji pasa sigurno znaju za onaj osećaj preplavljenosti pozitivnim osećanjima kada se susretnu sa psom, bilo da je u pitanju njihov ljubimac, ili pak pas lutalica. Za ovu instant vezu glavni krivci su dobro poznate “kučeće oči”, kažu naučnici.

Naime, japansko istraživanje uključivalo je dva eksperimenta. U prvom, merio se nivo oksitocina (hormona odgovornog za osećanja ljubavi i povezanosti) kod pasa i njihovih vlasnika pre i 30 minuta nakon interakcije. U drugoj studiji, psima je davan hormon preko spreja za nos, a zatim je ponovo meren nivo hormona.

Ispostavilo se da, što se vlasnik duže mazio i pričao s svojim psom, dok je gledao u njegove oči, nivo oksitocina rastao je, kako kod čoveka, tako i kod njegovog krznenog prijatelja. U drugoj studi otrkiveno je da ženke pasa imaju tendenciju da duže gledaju u oči svog vlasnika, kako bi dobile svoju “dozu” oksitocina. Sličan je slučaj i kod kučića.

Naučnici su zaključili da ljudska bića međusobo uspostavljaju dublju vezu gledajem u oči, ali da istu takvu vezu stvaraju i sa psima.

Životinjski i biljni svet fascinira ljude već vekovima i sa potpunim pravom. I dan danas, naučnici otkrivaju kako nove vrste flore i faune, tako i nova saznanja o postojećim vrstama. U nastavku otkrijte u šta smo to pogrešno verovali ceo život kada su životinje u pitanju.

Mačke i psi su daltonisti

Oduvek smo čitali da su naši omiljeni kućni ljubimci daltonisti, odnosno da svet vide crno- belo. Međutim, najnovija istraživanja pokazala su da ove životinje razaznaju mnogo veći spektar boja nego što smo pretpostavljali. I mačke i psi vide određene nijanse zelene i plave, a mačke imaju i osetljivije ćelije u oku od ljudi, te iz tog razloga odlično vide i u mraku. S druge strane, psi imaju malo manje osetljiv vid, pa se tako njihovo čulo vida izjednačava sa osobom koja ima poremećaj kolornog vida, te ne razlikuje zelene i crvene nijanse.

Očevi u životinjskom svetu nisu požrtvovani

Iako u većini slučajeva u životinjskom svetu, jedino majke brinu o mladuncima, ipak, kod životinja postoje i veoma požrtvovani očevi. Tako, carska pingvinica, nakon što izleže jaja, odlazi na odmor od dve nedelje u potrazi za hranom, dok otac ostaje sa jajima koje čuva sedeći na njima. On se zapravo te dve nedelje se jer jedino što treba da radi jeste da čuva svoje potomke. Slično tako, i mužjaci ptice jakane čuvaju jaja, a nekad i ona u kojima se ne nalaze njihovi potomci.

Samo majke rađaju

Morski konjić je primer životinje koji ovaj mit baca u zaborav. Naime, kada dođe vreme razmnožavanja, jajašca morskog konjića oplodi otac u svom telu, a zatim ih nosi 45 dana u stomaku, pre nego što ih “rodi”.

Ptice ostavljaju svoje mladunce ukoliko ih pipnemo

Ovaj mit kaže da, ukoliko naiđemo na gnezdo prepuno malih ptica i pipnemo ih, majka ih napušta. Međutim, prava istina jeste da će ptica, ukoliko oseti da je ugrožena najverovatnije jednostavno svoje mladunce premestiti na drugu lokaciju, bez obzira da li ih je neko dodirivao ili ne. Ptice ne osete ljudski miris, a ako i dođe do napuštanja mladunaca, to nije zbog mirisa, već iz straha od ugroženosti.

Patke ne mogu da lete

Postoji mnogo vrsta ptica neletačica, ali patke nisu jedne od njih. Neke vrste divljih pataka mogu da lete i do 80 kilometara na sat, ali većina ih je mnogo sporija. Razlog zašto se veruje da patke ne lete leži u činjenici da među njima postoje četiri vrste koje su zaista neletačice, a sa druge strane, neke koje i mogu da lete, to ne uspevaju, zbog težine.

Lavovi su samotnjaci

Kralj životinja smatran je za samotnjaka, koji baš i ne voli da pomaže ženkama prilikom lova. Ipak, najnovija studija pokazala je da su lavovi veoma druželjubivi. Uz to, dok ženke lavova ostaju u izvornom čoporu, mužjaci se odvajaju iz prostog razloga što moraju da oforme svoj čopor. Iako lavovi uglavnom love sami, daleko od toga da su lenji.

Oktopodi nisu baš pametni

Ovo je jedan od najvećih netačnih mitova koji postoji. Uz to što hobotnice imaju moć kamuflaže, tranformacije u druge životinje (oktopod- imitator) i ispuštanja mastila koje im pomaže da pobegnu, ove životinje su tokom evolucije razvile inteligenciju, sposobnost da osećaju, a najnovija istraživanja pokazala su da oktopodi imaju zasebni karakter. Takođe, pokazano je da hobotnice lako uče i da čak vole i da se igraju.

Bodljikavo prase izbacuje bodlje

Ovaj veoma zastupljeni mit, daleko je od istine. Pored toga što bodljikavo prase ne može da lansira svoju bodlju, ova životinja ima poprilično mekane bodlje, a ovaj mit najverovatnije je nastao jer se bodlje lako odvajaju i otpadaju sa kože.

Pčele mogu da ubodu samo jednom

Na svetu ima približno 20.000 vrsta pčela na svetu, a jedina pčela koja gubi žaoku prilikom uboda jeste medonosna pčela. Ostale vrste ovih insekata i te kako mogu da vas ubodu nekoliko puta i tom prilikom neće ostaviti žaoku u vašoj koži niti će prilikom napada uginuti.

Možda ste vlasnik najmoćnijeg pasoša na svetu, ili pak imate najređi. Bilo kako bilo, vaš pasoš verovatno ima jednu od četiri boje: plavu, zelenu, crvenu ili crnu. Zašto je to tako?

Iako ne postoje pravila kada je boja pasoša u pitanju, sve zemlje na svetu prate određen set normi kada je njihov dizajn u pitanju. Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO), koja deifniše pravila kada je vazdužni saobraćaj u pitaju, sugeriše da zemlje koriste određen font, veličinu i izgled zvaničnih dokumenata, kakav je i pasoš.

Tako, postoji nekoliko obaveznih aspekata međunarodih dokumenata. Pasoši moraju da se prave od čvrstog i otpornog materijala, koji će šititi sadržaj kako od vode, tako i od velikih temperatura.

Iako postoje određena pravila, ne postoji zakon koji predviđa odgovarajuću boju pasoša. Međutim, boje ipak nisu izabrane nasumično. Većina zemalja koristi jednostavne, tamne nijasne crvene, zelene ili pak plave. Zašto je to tako? Razlog se krije u tome što tamnije nijanse deluju zvanično, a u isto vreme, skrivaju prvljavštinu koja može da se pojavi.

Uglavnom postoji određeno značenje boje na pasošima zemalja širom sveta. Tako, na primer, islamske zemlje imaju zelene pasoše, jer je ova boja veoma bitna u njihovoj religiji. Iako je većina pasoša SAD državljanina danas plava, ta promena nastala je tek 1976. godine, a od 1941. do 1976., pasoši su bili zeleni. Isto tako, između 1993. i 1994. godine, ovi zeleni pasoši su ponovo bili u modi i uključivali su i specijalno priznanje Bendžaminu Frenklinu.

Sedamdesetih godina prošlog veka, desilo se nekoliko veoma bitnih događaja koji će zauvek ostati zabeleženi u istoriji, a jedna godina ostaće upamćena kao najduža ikada zabeležena.

Te 1972. godine, predsednik SAD bio je Ričard Nikson, Judžin Kernan je bio poslednji čovek koji je šetao Mesecom, a film “Kum” osvojio je nagradu Oskar. Pored ovih sjajnih istorijskih događaja, 1972. je bila i najduža godina, otkako se meri vreme. Kako se to desilo?

Za početak, 1972. godina je bila prestupna godina, te je već u startu u prednosti za 24 sata kada je merenje vremena u pitanju. Pored toga, ova godina je imala dve dodatne sekunde nego ostale godine i to: 30. juna i 31. decembra. Tog dana, oni koji računaju vreme širom sveta, dodali su sekunde, dok su podešavali satove u okviru međunarodnog dogovora.

Najduža godina u istoriji

Razlog prestupne sekunde, sličan je onom za prestupnu godinu- kako bi se poravnalo astronomsko vreme, koje određuje iregularnu rotaciju Zemlje, sa koordinisanim univerzalnim vremenom (UTC). U prevodu, usled kočionih sila plime i oseke, rotacija Zemlje se usporava, te je potrebno usklađivati atomske časovnike.Budući da je ovaj sistem merenja vremena, implementiran 1972., te godine dodato je 27 sekundi.

Trenutno, te dodatne sekunde se šest meseci unapred najavljuju, što znači da imate sasvim dovoljno vremena da razmislite kako ćete utrošiti dodatno vreme koje vam je dato.