Početna Blog Strana 98

Toplom vremenu radujemo se mi i krpelji

U toplom vremenu tokom proleća i leta, uz nas jednako uživaju i krpelji. Paukolike životinjice, krpelji, su paraziti i hrane se krvlju životinja i čoveka. Mogu se naći gotovo svuda, od krošnji drveća do trave. Lako prelaze za organizma na organizam i nisu samo neprijatnost, već mogu uzrokovati teška oboljenja. U našim krajevima sezona krpelja traje od marta do oktobra, a oboljenja koja izazivaju kod nas najčešće izazivaju su lajmska bolest, babezioza i anaplazmoza. 

možda vas zanima i Ko je kriv za kugu? Naučnici opovrgnuli jednu od najvećih istorijskih uverenja!

Lajmska bolest (borelioza) – je najpoznatija koju prenose krpelji i njom se mogu zaraziti i psi i ljudi. Bolest izaziva bakterija. Oko mesto ujeda se javlja crvenilo ili osip, povišena temperatura, malaksalost, bolovi u zglobovima… Lečenje može biti uspešno, ako se na vreme utvrdi.

Babezioza (piroplazmoza ili krpeljska groznica) – je često oboljenje pasa. Ovu bolest kod pasa karakteriše taman urin, groznica, slabost, bleda sluzokoža, potištenosti, otečeni limfni čvorovi i povećana slezina…Ukoliko se ne leči dovodi do smrti psa.

Anaplazmoza – je bakterijsko oboljenje koje napada krvne pločice i izaziva bolove u zglobovima, letargiju, visoku temperaturu, krvarenje iz nosa, modrice na telu, ali i napade slične epilepsiji.

Stručnjaci kažu i da je važno znati da nije svaki krpelj zaražen, međutim, mora se biti oprezan i do dve sedmice od ujeda krpelja, te ukoliko se uoče bilo kakvi simptomi neophodno je odmah se javiti lekaru/veterinaru. Najbolje je, savetuju upućeni, da psima treba obezbediti zaštite u vidu spreja ili ogrlica, a vlasnici bi u prirodi trebalo ići u garderobi dugih rukava i nogavica. Međutim, ako se krpelj ipak zakači za psa nemojte polivati krpelja benzinom, uljem ili bilo kakvom drugom tečnošću.

Isto važi ako se zakači i za čoveka, uklanjanje ovog parazita treba prepustiti stručnjacima – veterinarima i lekarima. U slučaju da je moguće skinuti krpelja, istog treba spakovati u staklenu posudu i odneti na analizu kako bi se utvrdilo da li je isti nosilac neke zaraze. Obavezno proveravati mesto uboda, ali i ponašanje psa.

saznajte još i Kako se rešiti krpelja?

Podsećanja radi, ako je krpelj bio zaražen i zakačio se na čoveka, prvi simptom Lajmske bolesti je crvenilo na mestu ili oko mesta uboda.  To crvenilo će se prstenasto širiti i upravo taj simptom je prisutan kod oko 80 odsto zaraženih ljudi i može se javiti u periodu između 3 i 30 dana.
Uz ovaj, Lajmsku bolest mogu da pratiti i dodatni simptomi: bolovi u zglobovima i mišićima, glavobolja, malaksalost, povišena temperatura, gubitak apetita, uvećanje limfnih čvorova…

Spartanska dijeta, penzija i dugovečnost

Japanski doktor Shigeaki Hinohara živeo je 105 godina imao je izvanredan život, piše stručna literatura, iz mnogih razloga. U svetu je poznat i po svojoj knjizi “Živeti dugo, živeti dobro“, a u kojoj je dao savete koji su pomogli da Japan postane svetski lider u dugovečnosti. Neke su bile prilično intuitivne, dok su druge bile manje očigledne.

Ovaj cenjeni lekar je skoro do smrti radio u bolnici, lečio pacijente i predavao studentima na fakultetima, a umro je 2017. godine i u to vreme bio je predsednik Međunarodnog univerziteta “Svetog Luke” i počasni predsednik Međunarodne bolnice istog imena u Tokiju. Iz knjige izdvajamo neke od saveta koji je radio i do 18 sati dnevno u 100 godini života.

Energija nam dolazi iz stvari koje nas čine dobro, a ne zbog zdrave hrane i puno spavanja.

– Svi se sećamo kako smo kao deca, zabavljajući se, često zaboravljali da jedemo ili spavamo. Verujem da možemo zadržati taj stav i kao odrasle osobe – najbolje je ne umarati telo sa previše pravila, kao što su ručak i spavanje – objasnio je dr Hinohara u svojoj knjizi.

saznajte još i Kako da vam motivacija postane navika?

Prema rečima ovog lekara stotu godinu života dožive one osobe koje nemaju višak kilograma. On napominje da čovek mora da vodi računa o kilaži, da se ne prejeda i da bude fizički aktivan. Iz tog razloga svako od nas treba da koristi stepenište, umesto lifta i da nosi svoj prtljag. Dr Hinohara je celog života išao stepenicama i to preskakajući po jednu.

Inače, za srce i telo je najbolja svakodnevna vežba baš to hodanje uz stepenice. U knjizi opisuje da je za doručak on pio kafu, čašu mleka i sok od pomorandže sa kašičicom maslinovog ulja. Ručao bi mleko i keks, ali je znao i da preskoči taj obrok. Večara mu je bila bogatija, te se za taj obrok konzumirao povrće, ribu i pirinač, a govediu je jeo dva puta sedmično.

Planirajte unapred! – je jedna od najsnažniji poruka u knjizi. Kako je objasnio, on je uvek imao isplaniran raspored za godinu unapred, a neretko je imao i blisku budućnost “isprogramiranu”.

– Nakon 65. godine počeo sam da volontiram. Predajem i obilazim pacijente, čak i po 18 sati na dan i uživam u svakom minutu svog posla – govorio je Hinohara, objašnjavajući da čovek ne mora da ode u penziju ako to ne želi.

pročitajte još i : Naučnici istražili: Šta je zdrava motivacija?

Lekar smatra i da bio čovek bio ispunjen i srećan mora da deli znanje i veštine s drugima. On je lično držao oko 150 predavanja godišnje. Njegova predavanja su svi slušali od dece do preduzetnika i doktora. Umeća je delio nesebično, stojeći i neretko je govorio i po 90 minuta.

Iako sam lekar, dr Hinohara je smatrao da “lekari ne mogu izlečiti svaku bolest i svakog pacijenta”. Znao je da kaže, prenosi literatura, da ljudi nakon što im doktor prepiše terapiju istog pitaju da li bi te lekove i svojim najbližim dao. Isto tako, verovao je da životinje i muzika pozitivno utiču na ljudsko zdravlje i dovode do ozdravljenja više nego što medicina to misli.

Bol se najefikasnije prevazilazi, ako se osoba zabavlja. To je objašnjavao primerom kada se dete udari. Kako je govorio, u tom momentu dete plače sve dok mu pažnju ne zaokupira nešto drugo i tada ono zaboravlja na bol. I upravo to bi trebalo da rade i odrasli ljudi. Zato u bolnice treba uvesti terapijske životinje i muziku.

Jednako važni u životu čoveka su inspiracija i nadahnuće. Znao je da savetuje da je, na primer, čitanje zdravo i dobro, ali da ono mora biti inspirativno i zato je neophodno naći autore koji baš na taj način deluju na nas. Za dr Hinohara najinspirativnija je bila poema Roberta Brauninga – “Abt Vogler”.

“Ne trošite život na gomilanje materijalnog, jer ionako ništa nećete poneti sa sobom kada umrete”  – dr Hinohara.

Ovaj maj je “Vreme podrške”!

Početak maja u celom svetu obeležava se određenim manifestacijama, predavanjima i pratećim programom kako bi se ukazalo na sve veći broj obolelih žena od najsmrtonosnijeg ginekološkog kancera – raka jajnika. Ove godine u Srbiji je, po deveti put, obeležen Svetski dan borbe protiv raka jajnika i to pod sloganom Vreme podrške.

Iako nema precizne državne statistike, podaci Udruženja Progovori kažu da u Srbiji svake godine od raka jajnika oboli oko 750 žena, dok godišnje rak jajnika odnese više od 450 života. U svetu se godišnje registruje 250.000 novih slučajeva obolelih od raka jajnika, a 140.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću. Svakog dana u Srbiji dve žene obole od karcinoma jajnika, a jedna umre od ove bolesti. Rak jajnika je deseti najučestaliji rak kod žena i peti po smrtnosti od svih kancera koji pogađaju žene.

Saradnja sa policijom

Ovo udruženje je ove godine, a u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i strukovnim organizacijama održalo je veliku edukativnu tribinu pod nazivom “Uhapsimo bolest zajedno”, namenjenu prevashodno ženama koje rade u policiji. Na skupu u sali Policijske uprave Beograda prisustovalo je više od 400 žena, kojima su se obratili predstavnici Vlade Republike Srbije, brojne pacijentkinje, ali i najeminentniji stručnjaci koji se bave lečenjem raka jajnika u našoj zemlji. Sa tribine je poslata poruka da je pravovremena i tačna informacija prvi neophodan korak u borbi protiv bolesti, koji simbolično treba da omogući “najvažnije hapšenje u Srbiji”.

– Želeli smo upravo ovde u MUP, koji ima oko 23 posto zaposlenih žena, pripadnica lepšeg pola koje su sestre, majke i supruge i koje rade težak, odgovoran i stresan posao, da ukažemo na značaj prevencije. Ne ostavljajte ništa za sutra, vodite računa o sebi, zdravlje zaista jeste na prvom mestu. Moramo biti odgovorne prema sebi, prema svojoj porodici i prema društvu. Nemojte da čekate, još danas idite na pregled – poručila je Biljana Popović Ivković, državna sekretarka u MUP.

O karcinomu jajnika

Ovu bolest prate simptomi koji su vrlo nespecifični i u ranoj fazi tešto prepoznatljivi, ukoliko se ne odlazi na redovne ginekološke preglede. Zbog toga se bolest dijagnostikuje u odmaklom stadijumu. Nažalost u toj fazi izgledi za izlečenje su mali, a stopa petogodišnjeg preživljavanja je niska i iznosi svega 25 odsto.

Nadležni kažu da postoji nekoliko faktora rizika koji mogu uticati na razvoj bolesti i među njima su godine starosti, broj trudnoća, lična istorije raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma, dugoročna upotreba terapije zamene hormona, gojaznost, ali i genetska predispozicija.

Orhideja je najlepša parazitska biljka

Orhideja falenopsis svrstava se u najlepše sobne biljake, a zbog izgleda cveta nazivaju je i  noćni leptiri. Ovaj cvet, simbol ljubavi i pažnje, spada u tropske biljke i raste oko drveća, na njima ili njihovim korenima. Zbog načina na koji živi u kućnim uslovima zahteva posebnu negu i mnogo strpljenja, ali će taj trud nagraditi prelepim cvetom.

Orhideje vole prostorije sa dosta svetla, ali ne i direktne sunčeve zrake, jer je mogu spržiti. Što se temperature tiče, odgovara joj raspon između 18 i 30 stepeni C, s tim što bi vlažnost vazduha trebalo da bude između 50-70 odsto. Kako bi joj to obugućili potrebno je posudu u kojoj se biljka nalazi potopiti u vodu i ostaviti da odstoji 1-2 sata.

U periodu cvetanja treba ih prehraniti specijanim đubrivom, jer će bez toga, cvetovi biti manji, a i pupoljci će žuteti i otpadati. Vreme cvetanja traje od 4 do 12 nedelja tokom leta i kreće kada temperature počnu da variraju između 18-30 stepeni C. Preko zime, u periodu mirovanja, orhideju ne treba podsticati na cvetanje pa je ni prihranjivati.

pročitajte još i Saveti za negu cveća

Međutim, đubrivo treba dodavati čim krenu da niču mladice i novi listovi.Ovi dodaci se koriste u svakom drugom zalivanju, a pošto su osetljive treba koristiti 1/3 koncentrata đubriva. Ove biljke ne vole čist humus, pa je najbolje saditi je u supstrat napravljen isključivo za njih, a koji se sastoji od mahovine, kore drveta, lišća i drugog korenja.

Za razliku od drugih sobnih biljaka, orhideje vole da im je “tesno”. Iz tog razloga prilikom presađivanja treba je prebaciti u tek malo veću saksiju. Preciznije širina nove saksije treba da bude najviše za jedan prst šira od prethodne. Stručnjaci kažu i da se orhideje presađuju svake 3 godine. Siguran znak da je biljci potrebna nova saksija i suprstrat je raspadnuti predhodni i koji je prekriven belom prevlakom. U ovom procesu treba obratiti pažnju na korenje, te staro, trulo i bolesno treba iseći, a generalno je neophodno odstraniti što više stare zemlje.

saznajte i Zašto su lale omiljeno cveće?

Kada se kupuje orhideja, važnije je gledati kakvo je lišće biljke nego cvet. Listovi moraju biti čvrsti, zeleni, okrenuti na gore, bez žućkastih ili tamnih fleka. Jednako je važno i da sama biljka ima dosta pupoljaka. Oni ukazuju da će biljka duže cvetati.

Ukratko

  • Temperaturna razlika: tokom noći saksiju sa orhidejom ostaviti na mesto gde je maksimalno do 15 stepeni.
  • Azot u prihrani: fosfor treba da ima prednost, a ne azot. Zato birajte prihranu sa više fosfora koji stimuliše cvetanje.
  • Neophodno je vlažiti vazduh oko biljke.
  • Ako se orhideja premesti na tamno mesto na oko 5 dana, kroz tri nedelje ona će isterati nove pupoljke.
  • Redovno zalivanje zameniti potapanjem saksije u vodu, a još je bolje ako u samo saksiju stavite par kocki leda.

Šta su novi kovid sertifikati?

Vakcinisani građani Srbije moći će na sopstveni zahtev da dobiju digitalni kovid sertifikat. Kako je saopšteno iz Vlade Republike Srbije, država već nekoliko meseci radi na pripremi ovog dokumenta, koji će biti dokaz o vakcinaciji, a koji bi trebalo da olakša putovanja građanima Srbije u inostranstvo.

Ovaj dokument nije isto što i kovid- pasoš, nadležni objašnjavaju da će digitalni sertifikat pokazivati informacije poput: datuma vakcinisanja, eventualno preležanu koronu ili da li je osoba utadila PCR test. Za sada još uvek bez potvrde, ali postoji mogućnost da taj dokument bude i u obliku aplikacije za mobilni telefon.

Ovome u prilog ide i nedavna izjava premijerke Ane Brnabić, koja je rekla da je Srbija “podelila svoje sertifikate sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, kao i sa još nekim zemljama”. Za sada je sigurno da ovaj dokument priznaje Republika Mađarska. Prema rečima predsednice vlade, o međusobnom priznavanju pregovaralo se sa Grčkom, Slovenijom i Izraelom.

Takođe, navodi se da bi isti dokument mogla priznati i Turska, ali nije poznato ko bi od država evropske unije mogao da prizna taj dokument. Ranije su mediji preneli izjavu ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, koja je rekla da “još nije poznato na koji će način EU priznavati sertifikate sa državama van EU, pa i sa nama kao pristupajućom zemljom”.

Inače krajem aprila, iz Brisela su poručili da će građanima trećih zemalja, među kojima je i Srbija, biti omogućeno lakše kretanje unutar EU. Tada se pominjao zeleni digitalni sertifikat. Taj dokument će u sebi sadržati dokaz o vakcinaciji, a koji će zemlje članice proceniti, te i izdati digitalni sertifikat.

Međutim, nedugo kasnije pojavila se i informacija da će postojati i druga opcija, prema kojoj će “građanima trećih zemalja biti priznati sertifikati o vakcinaciji koje izdaje njihova država”. Za ovu drugu opciju, u koju spadaju i gore pomenuti domaći sertifikati, moraju, ipak “da dođe do usklađivanja sistema izdavanja sertifikata sa zahtevima EU”.

Digitalni sertifikati će se izdavati “za sve primljene vakcine protiv korona virusa bez obzira da li su odborene od strane Evropske agencije za lekove ili ih je odobrila samo zemlja članica na nacionalnim nivou”, poručeno je pre desetak dana iz Evropske komisije. U međuvremenu, mediji su preneli i da ukoliko je osoba završila proces imunizacije, preko sajta eUprave može se dobiti potvrda o vakcinaciji. Potrebno je na tom portalu imati registrovani nalog, a potvrda se može preuzeti i za članove porodice.

 

Koliko ko u Srbiji zarađuje?

Republički zavod za statistiku saopštio je da je prosečna bruto zarada, obračunata za februar 2021. godine iznosila 85. 864 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa, neto, iznosila 62. 280 dinara. Rast bruto zarada u periodu januar–februar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 6,0 odsto nominalno, odnosno 4,8 odsto realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 6,2 odsto nominalno i za 5,0 odsto realno.

Dalje se navodi, da je medijalna neto zarada za februar 2021. godine iznosila je 47. 682 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Prema rezultatima RZS, programeri su i dalje najplaćeniji. Oni zarađuju mesečno u proseku 169.337 dinara neto, i u tu kategoriju spadaju još i konsultanti, kao i povezane delatnosti u vezi sa računarskim programiranjem.

saznajte još i koja su to 5 zanimanja budućnosti

Iza njih, po visini zarada, su bili zaposleni u vazdušnom saobraćaju i to sa platom od 141.549 dinara, dok su na trećem mestu naučnici sa platom od 125.212 dinara. Na listi dalje su zaposleni u finansijama, osim osiguranja i penzijskih fondova, sa platom od 112.645 dinara mesečno. Filmadžije i producenti, odnosno plate u kinematografskih i televizijskim produkcijama mesečno zarađuju 110.002 dinara.

Proizvođači duvanskih proizvoda zarađuju mesečno 106.713 dinara, dok konsultanti u vezi sa upravljanjem 106.001 dinar. U februaru je zabeleženo i da su rudari zarađivali u proseku 105.845 dinara. Sa nešto manjom zaradom su zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa. Njihove plate su iznosile 103.411 dinara, a primanja farmaceuta su bila 96.903 dinara.

pročitajte još i Koji su profitabilni poslovi u 2021.?

U februaru su najmanje zarade u Srbiji imali ugostitelji sa prosečnom platom od 34.831 dinara, zatim zaposleni u drvnoj industriji sa 36.635 dinara, zaposleni u turističkim agencijama su prihodovali 36.787, dok su proizvođači odeće zarađivali 38.882. S druge strane, u Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih kompanija i one zapošljavaju više od 65.000 ljudi.

Kako je saopštila Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija), u poslednjih nekoliko godina investicije Nemačke iznosile su više od 2,5 milijarde evra. I upravo taj podatak Nemačku svrstava među najveće investicione partnere u Srbiji. Takođe, kako je saopšteno povodom 20 godina rada u Srbiji, AHK Srbija je zajedno sa Privrednom komorom Srbije odigrala odlučujuću ulogu u uvođenju sistema dualnog obrazovanja u zemlji.

Naučnici obučili pčele da osete Kovid19

Holandski naučnici obučili su pčele da identifikuju uzorke zaražene koronavirusom. Istraživanje je sprovedeno sa više od 150 pčela u bioveterinarskoj istraživačkoj laboratoriji Univerziteta Vageningen. Naučnici su obučavali pčele davajući im poslasticu, rastvor šećerne vode, svaki put kada bi ukazale na zaraženi uzorak.

Međutim, ukoliko bi im pokazale uzorak koji nije zaražen, ostajale bi bez nagrade, a ovaj postupak poznat je kao Pavlovljevo kondicioniranje. Na kraju, pčele su mogle da identifikuju zaraženi uzorak u roku od nekoliko sekundi. Inače, pčele nisu prve životinje koje su osetile miris koronavirusa. Istraživači su pre njih, obučili pse da razlikuju pozitivne i negativne uzorke iz ljudske pljuvačke ili znoja. Nemačka studija otkrila je da psi mogu da identifikuju pozitivne uzorke Kovid19 u čak 94 odsto slučajeva.

pročitajte još i Pčele koje otkrivaju bolesti

To je zato što metaboličke promene, usled delovanja koronavirusa, čine da telesne tečnosti zaražene osobe imaju nešto drugačiji miris od onog kod neinficirane osobe. Uprkos ovim otkrićima, naučnici nisu uvereni da bi životinje mogle biti korišćene u svrhu utvrđivanja zaraze.

Prema rečima Holger Volka, veterinarskog neurologa, niko ne može da zameni PCR test, ali bi životinje mogle da pomognu. U najmanju ruku, određene životinje mogu biti korisne za identifikaciju koronavirusa u mestima ili zemljama u kojima je visokotehnološka laboratorijska oprema oskudna ili nepristupačna. Inače, na same rezultate testova za kovid 19 se čeka više sati i čak dana, dok pčele odmah reaguju. Metoda sa pčelama, je i veoma jeftina.

pročitajte još i: Zašto psi neke ljude vole, a neke ne

Naučnici iz Vageningena, na primer, rade na prototipu mašine koja bi mogla automatski da obučava više pčela odjednom, a zatim koristi njihove veštine za ispitivanje aerosola koronavirusa (sitnih čestica opterećenih virusima) u okolnom okruženju.

Istraživanja u kojima su učestvovali psi obavljena su u Finskoj početkom prošle godine. Psi su bili trenirani svega nekoliko sedmica i gotovo su bez greške mogli da razlikuju miris urina osoba koje su pozitivne na koronavirus. Stručnjaci su objavili da psi identifikuju “miris korone” pouzdano kao standardni PCR tekstovi. Posle Finske, slične obuke pasa sprovodile su se i u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Neizvesno gde i da li će pasti deo letelice

Ovog vikenda svi stručnjaci gledaće u radare i nebo, jer se očekuje da jezgro lansirane kineske rakete uđe u atmosferu između 8. i 9. maja. Naime, raketa “Long March-5B” lansirana je 29. aprila i to sa kineskog ostrva Hanan. Sa sobom je nosila bespilotni modul “Tianhe”.

Nakon postavljanja modul, budućeg stambenog prostora na trajnoj kineskoj svemirskoj stanici, jezgro rakete, težine oko 20 tona, počelo je nekontrolisano da pada ka zemlji. Inače, lansiranje modula Tianhe prva je od 11 misija, koliko je potrebno da bi se završila kineska svemirska stanica. Naučnici su imali do sada nekoliko bezuspešnih pokušaja kako bi obezbedili povratak jezgra rakete na zemlju. Međutim, telo rakete dugo 30 metara, ulazi u atmosferu Zemlje i nemoguće je predvideti gde će pasti.

pročitajte još i : Sunce je patuljak u svemiru, ali div Zemljanima

Deo naučnika veruje da će veći deo sagoreti u atmosferi, ali i dalje postoji opasnost da će neki delovi rakete doći do Zemlje. Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin uveren je da neće ništa ostati od rakete, tačnije da će izgoreće pri povratku.

Američka svemirska komanda, s druge strane, očekuje da će neki delovi stići do planete, ali se “lokacija sletanja rakete u Zemljinu atmosferu pri padu iz svemira ne može odrediti sve do nekoliko sati pre njenog ulaska”. Kineski Global Times objavio je da će ostaci rakete najverovatnije pasti u međunarodne vode. Potencijalne lokacije iznose i naučnici širom sveta.

Pa se prema mišljenju astrofizičara s Harvarda, Džonatana MakDauela, krhotine će verovatno pasti “severno u liniji Njujorka, Madrida ili Pekinga, a južno u liniji Čilea i Velingtona ili bilo gde između”. Mediji prenose i da je funkcioner iz Pentagona Lojd Ostin rekao da neće uništiti kinesku raketu indirektno kritikujući Peking zbog gubitka kontrole.

Kini nije ovo prvi put da gubi kontrolu nad svemirskom letelicom prilikom njenog povratka na Zemlju. Svemirka laboratorija “Tiangong-1” raspala se pri prolasku kroz atmosferu u aprilu 2018. godine. Kineske vlasti su tom priliko negirale da su izgubile kontrolu nad laboratorijom.

“Tiangong-1”, u prevodu “Nebeska palata”, je u orbitu poslata 2011. godine. U maju 2017. godine, kineski zvaničnici su objavili da je “Tiangong-1” prestao s radom 16. marta 2016. godine, ali je bez goriva ostao i više se nije moglo kontrolisati njegovo kretanje sa Zemlje.

pročitajte još i: I žene će hodati Mesecom?

Podsećanja radi, i u maju 2020. godine se desila slična situacija. Tom prilikom je veći deo jezgra iste rakete sagoreo u atmosferi, ali su neki delovi završili u Atlantskom okeanu. Ali i u naseljima Obale Slonovače. Na sreću nije bilo povređenih, ali je zabeležena velika materijalna šteta.

Više podataka o letu i poziciji same letelice možete videti OVDE i OVDE

Prijemni ispiti za specijalizovane škole

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je da su prijemni ispiti za uspis u specijalizovane gimnazije i odeljenja, umetničke i muzičke škole, kao i bilingvalna odeljenja počeli danas. Prijemne ispite prvi će polagati učenici zainteresovani za upis u srednje muzičke i baletske škole, specijalizovane gimnazije i odeljenja za matematiku, fiziku računarstvo i informatiku, kao i bilingvalna odeljenja, dok će prijamni ispiti za ostale specijalizovane gimnazije i odeljenja i umetničke škole likovne oblasti biti održani do 16. maja 2021. godine.

Za polaganje prijemnih ispita za upis učenika u specijalizovana odeljenja i škole, za školsku 2021/2022. godinu, prijavilo se ukupno 7.336 kandidata na 4.871 mesta. Prema Кalendaru upisa u srednje škole, konačni rezultati prijemnih ispita biće objavljeni do 19. maja 2021. godine, a po prvi put uvid u rezultate prijemnih ispita biće dostupni na portalu www.mojasrednjaskola.gov.rs.

Prema Konkursu za upis učenika u prvi razred srednje škole u RS za školsku 2021/2022. godinu, broj škola i mesta za upis učenika je sledeći:

– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u 48 škola na 1040 mesta prijavljeno je 1795 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za sport u 13 škola, na 400 mesta prijavljeno je 638 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za matematiku u 7 škola na 240 mesta prijavljeno je 418 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke u 11 škola na 552 mesta prijavljeno je 803 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za audio – vizuelne umetnosti u 6 škola na 120 mesta prijavljeno je 214 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju u 6 škola na 120 mesta prijavljeno je 155 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za fiziku u 3 škole na 60 mesta prijavljeno je 99 kandidata;
– u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju u 5 škola na 100 mesta prijavljeno je 186 kandidata;
– u odeljenja u kojima se deo nastave ostavruje na stranom jeziku (bilingvalna odeljenja), u 12 škola na 468 mesta prijavljeno je 712 kandidata;
– u 15 škola i odeljenja likovne oblasti na 689 mesta, prijavljeno je 1109 kandidata;
– u 3 baletske škole koje primaju 96 učenika, prijavljeno je 136 kandidata;
– u 33 muzičkih škola na 986 mesta, prijavljeno je 1071 kandidat.

Novo komšijsko mesto u Novom Sadu

Novi Sad postavlja nove standarde u arhitekturi kroz projekat “Nova mesta” i to u sklopu priprema za titulu Evropske prestonice kulture. Na Detelinari u Rumenačkoj ulici otvoreno je još jedno je od ukupno 36 komšijskih prostora, a u čije uređenje su uključeni građani i arhitekte.

U poslednje četiri godine se na teritorije opštine Novi Sad stvaraju nova mesta za druženja, a ista su otvorena zahvaljujući saradnji Društva arhitekata Novog Sada, Uprave za građevinsko zemljište i investicije i Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”. I sve to za cilj ima da se tokom Kaleidoskopa kulture kulturni sadržaji dodatno prošire u sve delove grada.

Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” rekao je da svako novo mesto ima svoju osobenost, te da se konkursom i rešenjima upotpunjava slika raznolikosti Novog Sada.

– Naravno, u slučaju većeg uređenja prostora, građani se pitaju šta, a struka kako da se to uradi. Kada se radi o manjim komšijskim prostorima, uključujemo građane od ideje do realizacije uz pomoć arhitekata. U oba slučaja, nadam se da našim pristupom, kojim ljudi kroz procese stvaraju prostore i programe, ostavljamo legat za sveukupan razvoj Novog Sada i nakon godine titule – naveo je Milenković.

Zamenik gradonačelnika Milan Đurić, istakao je da je ovaj projekat važan za razvoj Novog Sada, jer se na delu pokazuje šta znači kad se sugrađani pitaju i odlučuju o lokalitetima iz komšiluka.

– Konkurs kojim stručni žiri odlučuje koja najbolja arhitektonska rešenja će krasiti naše komšiluke, upotpunjava celokupan proces povezivanja građana, nezavisne struke i javnog sektora. U takvoj kulturi zajedništva, verujem da radimo u interesu svih Novosađana – rekao je Đurić.

Do sada je sređen centar Kovilja, uređen je prostor u Sremskoj Kamenici, ovaj na Detelinari, a tokom godine planirano je da se slična mesta otvore i na Satelitu, Klisi, u Begeču, Bukovcu, Kisaču. Komšijski prostori biće otvoreni i u novosadskom naselju Salajka, na raskrsnici Omladinskog pokreta i Pariske komune. Uz to, očekuje se i novi konkurs Kaleidoksopa kulture za pet vrsta umetnosti, koji uključujuje i ovaj u oblasti arhitekture.

Uz “Nova mesta“, za titulu Evropske prestonice kulture sređuje se i obnavlja i pet središta kulture Novog Sada: Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, Alamški kraj, centar grada, prostor Velikog Limana kao i mreža kulturnih stanica.

 

1...979899...851Strana 98 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Kako isključiti reklame na YouTube snimcima?

Kako da... 0
Postoji više načina da sprečite da se pojavljuju reklame...

Kako ubiti i ukloniti neželjeno korenje drveta?

Kako da... 0
Ponekad postoji mnogo dobrih razloga da se ubije korenje...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.