Uskoro ispred američkog Prirodnjačkog muzeja neće stajati statua Teodora Ruzvelta, zbog kritika da “simbolizuje kolonijalno potčinjavanje i rasnu diskriminaciju”. Komisija za javni dizajn Njujorka izglasala je odluku da se statua mora preseliti. Inače, ona prikazuje bivšeg predsednika na konju uz kojeg su američki domorodac i Afroamerikanac.
Njujork tajms piše da će statua biti premeštena u objekat koji će biti posvećen Ruzveltovom životu i nasleđu. O samoj statuti i Ruzveltu se već dugo polemiše, a poslednji, najglasniji, su se pojavili nakon ubistva Džordža Flojda, te su se u junu 2020. muzejski službenici složili da se ukloni statua.
Ko je bio Teodor Ruzvelt?
Ruzvelt je bio predsednik SAD i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1906. godine. Bio je 26. predsednik Amerike od 1901. do 1909. godine. U toku svog mandata proširio je predsednička ovlašćenja, podržao je zahteve radnika, borio se protiv korumpiranih političara… Nobelovu nagradu je dobio zbog posredovanja u pregovorima o okončanju Rusko-japanskog rata.
Poznat pod nadimnkom Tedi, rođen je 27. oktobra 1858. godine u Njujorku u porodici visokog društva Marte Stjuart Miti Bulok i biznismena i filantropa Teodora Ruzvelta Starijeg. Bio je drugo od četvoro dece. Kao dete bio je lošeg zdravlja, ali ga to nijeumirili, već mu je davalo dodatnu energiju da istraži okolinu. Posebno se interesovao za zoologiju.
pročitajte još i: Elenor Ruzvelt – Citati i izreke
Te su on i njegova rođaka, kada mu je bilo sedam godina, na lokalnoj pijaci videli fokinu glavu, osnovali “Ruzveltov muzej prirodne istorije”. Savladao je osnove prepariranja životinja i zatim je životinje koje bi ulovio proučavao i sređivao za svoj improvizovani muzej životinjama. Sa svega devet godina je opisao svoja saznanja o insektima u radu “Prirodna istorija insekata“.
Otac je na Ruzvelta imao ogroman uticaj, jer je bio istaknut u kulturnim dešavanjima Njujorka, pomogavši da se osnuje muzej Metropoliten. Takođe, Ruzvelt stariji je podršku davao Uniji tokom građanskog rata, uprkos činjenici da su mu rođaci bili vođe Konfederacije. A, zahvaljujući putovanjima u inostranstvo (Evropa 1869. i 1870, Egipat 1872) stvorila su kog Ruzvelta kosmopolitski pogled na svet.
Obrazovanje
Ruzvelta su roditelji najviše podučavali, te se uglavnom školovao kod kuće gde su mu pomagali i učitelji. Biografi tvrde da je bio iz geografije, a dobro su mi išli i istorija, biologija, francuski i nemački, ali se mučio sa matematikom i klasičnim jezicima. Harvard je upisao 27. septembra 1876. godine.
Posle očeve smrti, 1878, duplo više se trudio na studijama te je popravio znanje iz nauka, filozofije i retorike. Proučavao je biologiju i bio je priznati prirodnjak s objavljivanim radovima iz ornitologije, međutim i dalje se mučio sa latinskim i grčkim. Na Harvardu se bavio veslanjem i boksom, bio je član književnog društva “Alfa Delta”, bratstva “Delta Kapa Epsilon” i Porcelijanskog kluba. Uz to uređivao je časopis “Hardvard advokejt”, a diplomirao je 1880. godine.
saznajte i: Zanimljivosti o Njujorku
Nasledio je 125.000 dolara što je tada značilo da je do kraja života mogao pristojno da živi. Zahvaljujući tome nastavio je da se školuju. Umesto prirodnih nauka upisao je Pravni fakultet na Univerzitetu Kolumbija i vratio se u porodičnu kuću u Njujorku. Kao dobar student ozbiljno se bavio pravima, te je i smatrao da su pojedini zakoni nelogični. Napsao je knjigu o Ratu iz 1812. godine te odlučio da se bavi politikom. Bivao je sve češći na sastancima Republikanske stranke, u kojoj je i njegov otac bio istaknuti član. Ruzvelt je našao saveznike u partiji i pobedio je državnog poslanika, nakon čega je napustio studije prava.
Karijera
U njujorško zakonodavstvo izabran je 1882. godine gde se kao republikanski predstavnik suprotstavljao demokratskoj politici. Međutim, nakon niza političkih poraza i smrti supruge, preselio se u Dakotu, gde se bavio poljoprivredom. Kada se vratio u Njujork radio je u komisiji gradske službe kao šef gradskog odbora policijskih komesara. Bio je i podsekretar mornarice, a pošto je izbio Špansko-američki rat, podneo je ostavku i organizovao konjičku jedinicu “Grubi jahači”. Iz tog rata se vratio kao heroj, te je 1899. godine izabran za 33. guvernera Njujorka.
možda vas zanima i: Zanimljive činjenice o Frenklinu Delanu Ruzveltu
Zatim sledi vreme uspona u kojem je Kongres regulisao železničke stope, odobrio je akt o ispravnoj hrani i lekovima, kao i akt o inspekciji mesa radi zaštite javnog zdravlja. Pobedivši na predsedničkim izborima, stvarao je nacionalne šume i odvajao zalihe minerala, nafte i uglja koje su išle u državne rezerve. Zajedno sa državnim sekretarom Elihuom Rutom objavio je Ruzveltov amandman Monroovoj doktrini, koji je utvrdio položaj SAD kao zaštitnika zapadne hemisfere. Dobio je Nobelovu nagradu i osigurao sporazum sa Panamom u vezi sa izgradnjom kanala.
Odbio je da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima, ali je pokušao da pobedi na stranačkim izborima 1912. godine. Međutim, nije uspeo te je organizovao Progresivnu stranku , te je propagirao politiku novog nacionalizma. Za vreme Prvog svetskog rata, ponovo se politički aktivirao tražeći da SAD objave rat i svim nemačkim saveznicima, ne samo Austrougarskoj, već i Bugarskoj i Turskoj. Međutim, njegovi predlozi nisu u potpunosti prihvaćeni, te SAD nije objavila rat Bugarskoj.
U noći 5. januara 1919. godine, Ruzvelt je umro u 60. godini. Umro je u snu, pošto mu je krvni ugrušak dospeo u pluća.
Porodični život i mišljenja
Nakon što je završio koledž oženio se sa Alis Hetvej Li sa kojom je imao ćerku Elis. Nakon smrti supruge, venčao se sa Edit Kermit Karou, sa kojom je izrodio petoro dece – sinove Teodora III, Kermita, Arčibalda i Kventina i ćerku Etel. Živeo je na imanju Sigamor Hilu, na Long Ajlandu.
Više od 100 godina traje polemika da li je ili ne zastupao rasističke stavove. U skorijoj prošlosti najglasniji u tvrdnji da je Ruzvelt držao do kolonijalističkih i rasističkih stavova bio je predsednik Donald Tramp. Inače, brozana statua Ruzvelta se 80 godina nalazi ispred Prirodnjačkog muzeja.
