Početna Blog Strana 83

Mihajlović: Dečji brakovi su oblik nasilja

Dečji brakovi su oblik nasilja, osenila je predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović  dodajući da će predložiti izmenu tri zakona.

– Dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih ljudskih prava, a postoje u Srbiji, i u opštoj i u romskoj populaciji. Zato ćemo danas predložiti izmenu tri važna zakona – istakla je Mihajlović precizirajući da će predložiti izmene Krivičnog zakona, jer su maloletnički brakovi krivično delo i treba da budu prepoznati kao trgovina ljudima od Porodičnog zakona, kojim će se ukinuti mogućnost sklapanja braka pre 18. godine, kao i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kako bi maloletničke bračne i vanbračne zajednice bile prepoznate kao nasilje u porodici.

Kako prenosi televizija N1, na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova, Mihajlović je istakla da šest odsto devojčica opšte populacije i 56 odsto devojčica iz romske zajednice sklopi brak do 18. godine, dok se pre 15. godine uda jedan odsto devojčica u opštoj i 13 odsto u romskoj populaciji.

– Moramo da se borimo protiv toga, jer maloletnički brakovi utiču na društveno blagostanje jedne zemlje. Zbog njih zaustavljamo razvoj i budućnost svake devojčice – kazala je Mihajlović.

Onog trenutka, kako je rekla, kada devojčice uđu u takve zajednice, postoje strašni rizici za njihovo zdravlje, nemogućnost da nastave školovanje i one neće biti u mogućnosti da budu ekonomski samostalne i da sanjaju snove o kvalitetnijem životu. Veliki broj žena u svetu i Srbiji i dalje doživljava da su im osnovna ljudska prava uskraćena, ocenila je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova,  i da umesto da se fokusiraju na obrazovanje, devojčice imaju iskustvo porodjaja i bivaju izložene traumama i zlostavljanju.

– Uspostavljanje nacionalne koalicije predstavlja važnu prekretnicu i treba da preduzmemo akcije da okončamo dečje brakove. Kod tih žena je povećana smrtnost, jer njihova tela nisu dovoljno pripremljena i razvijena za te situacije – rekla je Kostadinova.

U međuvremenu, krajem juna ove godine, Mihajlović je podsetila da je od početka godine 11 žena izgubilo život u porodičnom i partnerskom nasilju, a 14 dece ostalo bez majki. Kako je tada rekla važno je da od malih nogu učimo decu da je nasilje nedopustivo, da se o tome govori u vrtićima i da nema neravnopravnih.

Mihajlović je tada još rekla, a posle uručenja ugovora za finansiranje projekata organizacija civilnog društva koje pružaju specijalizovanu uslugu podrške SOS telefon, da samo zajedničkim radom Кoordinacionog tela, partnera u realizaciji projekta, Ambasade Švedske i UNDP i predstavnika nevladinog sektora, borba protiv nasilja nad ženama može biti efikasnija.

Ugovori za finansiranje projekata, čija je ukupna vrednost 40.000 dolara, uručeni su 21. juna, predstavnicama osam organizacija iz cele Srbije. Ana Saćipović iz Udruženja „Osvit“ u Nišu i Ivana Nikolić Zelić „Iz kruga – Vojvodina“, u ime organizacija su zahvalile na pomoći i podršci u radu koju dobijaju od Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.

Rogač u kulinarstvu i narodnoj medicini

U antičko vreme semenke rogača služile su za merenje zlata, a sam naziv za jedinicu zlata od 0,18 grama ostao je i danas – karat. Naime, rogač (Ceratonia siliqua) je zimzeleno mediteransko stablo u čijim su jestivim mahunrkama, semenke koje, bez obzira na veličinu i načine čuvanja, uvek imaju istu masu – tačno 0,18 grama. 

Rogač se koristi više od 4.000 godina. Egipćani su ga koristili kao lek, a Grci i Rimljani kao poslasticu. U nemačkom jeziku rogač zovu  Johannisbrot, što znači Ivanov hleb, jer se navodno rogačem hranio i Ivan Krstitelj. Ova biljka obiluje lekovitim sastojcima pre svih, sadrži kalcijum, kalijum i bakar. U manjim količinama sadrži vitamin E i B , kao i gvožđe, magnezijum, fosfor, mangan i selen. Prisutni su još i tanin i galna kiselina, koja deluje analgetski, antiseptički, antibakterijski, antioksidativno i antivirusno.

možda vas zanima i: Zova: Drvo vila i đavola

Rogač pomaže u jačanju imuniteta i pomaže u prevenciji kada su alergije u pitanju, a zabeleženo je da smanjuje rizike od dečje paralize. Pomaže zdravlje zuba i kostiju i smanjuje rizik od osteoporoze, a pojedine studije tvrde i da sprečava rak maternice.

Ostala lekovita svojstva

– sprečava probavne tegobe

– smanjuje loš holesterol i šećer u krvi

– pomaže iskašljavanje

– štiti srce i krvne sudove

– jača kosti

Pošto obiluje taninima, koji inhibiraju rast bakterija i štite od određenih toksina i slobodnih radikala, popularan je lečenju dece i to još od 1941. godine. Naime, španski lekar Ramos je zapazio da su deca u Španiji te davne 1941, a koja su konzumirala rogač, ređe obolevala od probavnih tegoba u odnosu na ostalu decu.

Za prirodni lek protiv proliva za dojenčad potrebno je 15 grama mlevenog rogača koji treba pomešati sa pireom od batata. Ovaj lek pomaže i kod enteritisa i dispepsije – drugih problema s probavom koji se javljaju kod beba i male dece. Rogač je namirnica pogodna za decu već  6 meseci života, a sušeni rogač je dobra alternativa bebama za žvakanje kada im rastu zubi.

pročitajte još i: Dud: najslađe zaboravljeno voće

Rogač u kulinarstvu

Rogač se u kulinarstvu najčešće koristi u obliku praha. Mleveni rogač služi kao zamena za kakao, a u prehrambenoj industriji koristi se kao  stabilizator, ali i za zgušnjavanje. Odlična je zamena onima koji izbegavaju namirnice s kofeinom, oksalatima i purinima. Mahunarke i semenke se mogu jesti sirove, dok se mlevene pržene semenke upotrebljavaju kao dodatak za kafu. Izuzetno je sladak i potrebno ga je koristiti u manjim količinama, što pripremljene poslastice čini nutritivno prihvatljivijima.

Čaj protiv gihta

sastojci: 2 rogača, 3 dcl vode
priprema: izlomiti rogače na manje komade i prokuvati ih u 3 dcl vode. Čaj bi bilo najbolje skuvati uveče i ostaviti da odstoji do jutra. Procediti ga i popiti pre jela. Ovaj čaj piti oko 25 dana, a dokazano smanjuje urate u krvi i to za više od 100 jedinica.

Čaj protiv proliva

Sastojci: 5 gr rogača, 1 dcl vode
Priprema: na laganoj vatri prokuvati 5 gr rogača i pusti da odstoji jedan sat. Čaj ne treba proceđivati, neka u njemu ostanu komadići rogača, kako bi i dalje ispuštali lekovite sastojke. Savet je da se pije 1 dcl čaja do 3 puta u toku dana i to pre jela.

Kolač s rogačem

Sastojci: ¾ šoljice kokosovog ulja, ¾ šoljice muscovado šećera ili meda, 1 šoljica integralnog brašna, ½ šoljica zobenog mleka, 100 gr mlevenog rogača, 100 gr suvog grožđa, 2 banane, 3 – 4 naribane jabuke, ½ kafene kašike sode bikarbone i 50 gr tamne čokolade za glazuru
Priprema: pomešati sve sastojke (osim čokolade) i peći na podmazanoj tepsiji ili u posudi za pečenje oko 25 minuta, na 180 stepeni. Ispečen kolač preliti rastopljenom čokoladom.

Zakonom do olakšica

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju saopštilo je da “naknada za porodiljsko odsustvo ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja tog odsustva”. Kako prenose mediji, to je predviđeno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, čiji je predlagač bilo ovo ministarstvo.

– Naknada za porodiljsko odsustvo ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja tog odsustva – navodi se u saopštenju ministarstva, a preneo je N1.

U sredu su poslanici republičke skupštine usvojili i predlog da ovaj zakon, zbog posebnog društvenog interesa, na snagu stupi danom objavljivanja u Službenom glasniku, a ne osam dana po njegovom objavljivanju kako je to uobičajeno. A resorni ministar Radomir Ratko Dmitrović je pre usvajanja Zakona izjavio da se radi o značajnom finansijskom izdvajanju i da se nada da će ona vremenom rasti.

– Za povećanje stope nataliteta finansijska podrška je bitna, ali ne i presudna. Potvrdu za to vidimo u mnogo bogatijim zemljama Evrope, gde je stopa rodnosti neznatno veća u odnosu na tu stopu u Srbiji – izjavio je Dmitrović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji najviše dece imaju porodice sa skromnim primanjima, dok izuzetno imućne, bogate i ekstremno bogate porodice imaju po jedno, eventualno dvoje dece. A kako je u zakonu navedeno, ovaj akt treba da olakša postupak ostvarivnja prava na materijalnu podršku porodici, dok će broj korisnika biti proširen, a pojedine žene će po prvi put ostvariti naknade po osnovu rođenja deteta.

N1, dalje, prenosi i da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva, koje traje 28 dana pre njegovog otpočinjanja, a izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, ostvaruje naknadu zarade za vreme porodiljskog odustva, koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva. A uslov je da ima makar jednu evidentiranu osnovicu na koje su plaćeni doprinosi na zaradu.

Za ostvarivanje ovog prava, bilo je potrebno najmanje šest osnovica na koje su uplaćeni doprinosi na zarade. Izmene zakona se odnose i na zaposlene majke koje imaju bolesno dete, za koje je nadležna komisija odobrila korišćenje odsustva sa rada radi posebne nege deteta. Majke naknadu zarade uz dodatak koji im pripada moći da koriste i po osnovu prava za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.

Novim odredbama u povoljnijem položaju su i žene poljoprivredne osiguranice, a njima će se za obračun naknade uzimati osnovice na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rodjenju deteta. Ta odredba će se retroaktivno primenjivati od 8. maja 2021. godine.

Nove i veće cene taksi

Takse na rešenja, uverenja, žalbe i potvrde od danas su veće od 10 do 15.000 dinara, u zavisnosti od dokumenta koji se traži. Kako piše list Blic, većina administrativnih taksi pretrpela je korekciju cena zbog usklađivanja sa inflacijom. Te tako zahtev za izdavanje vozačke dozvole košta sada 290 dinara (10 dinara više), ali izdavanje vozačke dozvole sada košta 1.140 dinara. Zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole košta 500 dinara, dok su registarske tablice skuplje za oko 30 dinara, 

Nove takse

zahtev za izdavanje vozačke dozvole – 290 dinara
izdavanje vozačke dozvole – 1.140 dinara
izdavanje oružnog lista i registracija oružja – 5.780
izdavanje saobraćajne dozvole – 680 dinara
registarske tablice – poskupljenje 30 dinara
taksa za uverenje ili potvrdu – 670 dinara
takse za rešenja – 570 dinara
žalbe – 490 dinara
tumačenje republičkih propisa za pravna lica – 13.470 dinara

Od danas overa svakog potpisa košta 430 dinara, dok overa autentičnosti rukopisa staje 240 dinara. Dokumentacija u vezi sa državljanstvom: rešenje o prijemu skuplje je za 530 dinara i potrebno je izdvojiti 19.580 dinara. Dok je potvrda o prestanku državljanstva poskupela sa 34.200 dinara, na 34.830 dinara. Za dobijanje tumačenja o primeni republičkih propisa biće potrebno izdvojiti 1.660 dinara, ali ako tumačenje traži neko pravno lice, potrebno je da se izdvoji 13.470 dinara umesto dosadašnjh 13.100.

A kako prenosi Euronews Srbija, među skupljim taksama je i ona koja se odnosi na “rešenje za koje je data prethodna saglasnost za unošenje naziva Srbija u poslovno ime privrednog subjekta”. Tu taksu plaćaju firme koje žele u svoj naziv da stave ime, pa će ona umesto 529.300 koštati 544.120 dinara. To znači da svi koji žele da otvore poslovni subjekat koji u imenu sadrži i reč “Srbija” platiće republičku taksu veću od 4.500 evra.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je ukazala da građani plaćaju više od 1.200 taksi, a od kojih država godišnje  prihoduje oko 150 milijardi dinara. Vlada Srbije je donela odluku o usklađenosti dinarskih iznosa republičkih administrativnih taksi, a ti iznosi su objavljeni u Službenom glasniku 17. juna. Kako je tada objašnjeno, iznos taksi usklađen je sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, a kako se navodi u Službenom glasniku, uzet je indeks cena za period od 1. januara do 30. aprila ove godine.

Hodanje ne treba zanemarivati

Jedna od aktivnosti koja se smatra niskog intenziteta je hodanje, ali je izuzetno važna telesna vežba za kompletan organizam. I upravo je jedna od najvećih zabluda da hodanje nije efikasno, posebno kada se radi o gubljenju kilograma i da zahteva dosta vremena, a rezultati su minimalni, piše Women’s Health.

Hodanje pomaže u regulisanju telesne težine, smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska, holesterola, dijabetesa i srčanih bolesti. I sve prednosti su potvrdili i lekari i nauka.

Popravlja raspoloženje – u šetnju treba otići kada smo bezvoljni ili tužni. Itraživanje objavljeno 2019. u časopisu “JAMA Psychiatry” navodi da sat vremena hodanja u toku danu smanjuje rizik od depresije.

Podstiče kreativnost – istraživanje iz 2014. objavljeno u časopisu “Experimental Psychology, Learning, Memory and Cognition” pokazalo je da je 176 studenata bilo kreativnije nakon hodanja.

Sagoreva kalorije – užurbani hod koji uključuje i pojačanu aktivnost ruku podstiče mišiće u gornjem i donjem delu tela da sagori kalorije. Ukoliko želite da skinete višak kilograma u toku sedam dana treba napraviti 15.000 koraka.

možda vas zanima i: Koliko je efikasno hodanje u mestu?

Pozitivan efekat na srca – studija objavljena u časopisu “Journal of the American College of Cardiology” tvrdi da šetnje u trajanju od 40 minuta dva do tri puta nedeljno značajno smanjuju rizik od zastoja srca kod žena u postmenopauzi.

Jača mišiće – mišići ne moraju samo tegovima da se fokusiraju kako bi se izgradili. Isto kao i trčanje, hodanje pomaže jačanju mišića, a koliko će ih ojačati zavisi od brzine, nagiba i otpora, odnosno intenziteta.

Smanjuje rizik od dijabetesa – ukoliko je osobi dijagnostikovana rana faza dijabetesa ili ima sklonosti ka istom, jer je u porodici to jedna od prisutnih bolesti, hodanje može da pomogne da se umanji razvoj dijabetesa.

Pomaže snu – hodanje pomaže da se bolje spava.

Jača imunitet – istraživanje iz 2011. pokazalo je da su ljudi koji su hodali minimum 20 minuta tokom dan pet dana, imali su 43 odsto manje bolesnih dana u odnosu na one koji su vežbali jednom nedeljno ili manje. Oni koji su se razboleli imali su blaže simptome ili su brže ozdravili.

Produžava život – ova aktivnost doprinosi dugovečnosti, ali važno je kojom se brzinom osoba kreće. Klinika Mejo objavila je 2019. rezultate istraživanja koje je sedam godina sprovodila nad 400.000 učenika. Na osnovu ukupnog broja umrlih, a uz podatak ko je hodanje preferirao, došli su do zaključka da su oni koji su brže hodali produžili svoj život u odnosu na one koji su se kretali sporije.

Smanjuje želju za hranom – umesto kasnih obroka, trebalo bi šetati. Naime, 15 minutna šetnje smanjiće želju za slatkom hranom, potvrdilo je istraživanje koje je publikovano u “PLOS One”.

Osmaci ove godine bolji od predhodne generacije

Novi Zakon o studentskom organizovanju, ali i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju usvojili su poslanici skupštine Srbije. Na današnjoj sednici republičkog parlamenta predstavnici naroda su usvojeni Zakon o studentskom organizovanju, shvatili kao neophodnost kako bi se uredila ova oblast sistema visokog školstva.

Ministar prosvete Branko Ružić je tim povodom rekao, da novi zakon treba da omogući studentima da učestvuju u odlučivanju, ali i da usaglasi praksu na različitim visokoškolskim ustanovama. Obrazlažući zakon u Skupštini ministar je rekao i da postoje dva vida studentskih predstavničkih tela – studentske konferencije i studentski parlamenti.

Što se izmena Zakona o visokom obrazovanju tiče, a stoji u zvaničnom obrazloženju reornog ministarstva, bilo je potrebno izmeniti jedan broj odredbi, a cilj je uspostavljanje odgovarajućeg pravnog okvira da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni Evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ESG) u pogledu nezavisnosti u postupanju i u donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju i ponovo stekne status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbedjenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Završni ispiti osmaka

Prva analiza završnog ispita pokazala je da se u odnosu na prethodne školske godine uočava blagi porast postignuća na sva tri testa završnog ispita za učenike osmih razreda osnovne škole. Ministar Branko Ružić rekao je da se ovaj rezultat osmaka može objasniti opisanom strukturom testa, ali i povećanjem odgovornosti malih maturanata koji su tokom ove školske godine dodatno razvili samostalnost u učenju i kapacitet za preuzimanje odgovornosti za učenje kod kuće.

Završni ispit je polagala generacija učenika koja je više od jedne školske godine učila u otežanim uslovima izazvanih pandemijom uz dominaciju nastave na daljinu, koja je za sve učesnike u sistemu bila novina u punom smislu te reči. Ove okolnosti su uvažene prilikom pripreme testova za završni ispit, zbog čega su sva tri testa bila nešto lakša od testova iz prethodnih godina.

– Cilj je bio da se svim učenicima osmog razreda pruže jednake šanse za postizanje uspeha na završnom ispitu, jer sve specifičnosti učenja van prirodnog školskog okruženja nisu mogle biti ignorisane – rekao je Ružić, a prenelo je resorno ministarstvo .

Prema konačnim rezultatima, od mogućih 20 bodova, prosečan broj bodova koji učenici su ostvarili na testu iz srpskog, odnosno maternjeg jezika je 13.3 (prošle godine srpski jezik 11.2), na testu iz matematike je 12.4 (prošle godine 11.0), dok je ostvareni prosečan broj bodova na kombinovanom testu 14.7 (prošle godine 14.2). Brojke govore o tome da završni ispit nije bio težak za učenike, jer je ova generacija, u proseku, rešavala tačno više od 60% zadataka.

Analiza sadržaja sva tri testa pokazuje da imaju po devet zadataka na osnovnom nivou standarda obrazovnih postignuća, šest ili sedam zadatka na srednjem nivou, a da je najmanje zadataka na naprednom nivou postignuća. Кonačni rezultati biće objavljeni u petak 2. jula 2021. godine, nakon čega će biti urađena dubinska analiza postignuća učenika na završnom ispitu sa ciljem utvrđivanja efekata nastave na daljinu u periodu mart 2020. – jun 2021. godine.

U školskoj 2020/2021. godini završni ispit u junskom roku obavilo je 66 933 učenika osmog razreda i 1080 polaznika koji osnovnu školu završavaju prema programu funkcionalnog obrazovanja za odrasle.

Saveti iz prošlog veka: Kako sa muškarcima?

Početkom 70-tih godina prošlog veka omladinke i omladinci su često letovali u nekim od letovališta koja su za njih bila predviđena, a koje je organizovala tadašnja SFR Jugoslavija. Ali, kako bi se izbegle neprilike u maju 1973. godine objavljeni su saveti u jednom magazinu namenjeni devojkama. Odnosno, autor je dao preporuke u vezi sa muškarcima, preciznije, koje treba izbegavati.

Saveti upućeni mladim Jugoslovenkama objavio je Yugopapir i odmah u uvodu stoji da će devojke na putu do mora upoznati ili sresti mladiće. I tu moraju jako da paze i nikako ne bi “trebalo da odaju mesto u kojem će letovati”. Ovde vreba još jedna zamka, a to je da ako se u startu puta vežu za jednog mladića, postoji šansa da će propustiti nekog zgodnijeg.

– Ovаkvo brzopotezno udvаrаnje je vrlo lаskаvo, а ukoliko ste po prirodi stidljivi i povučeni plаšićete se dа nećete steći nikаkvo poznаnstvo, pа će vаm ovаj susret biti dobrodošаo. Međutim, letovаnje još nije ni zаpočelo, pа аko se odmаh budete vezаli, može se ispostаviti dа je tаj mlаdić gnjаvаtor koji će vаs ne sаmo ugnjаviti već, istovremeno, svojim prisustvom sprečiti dа vаm neki drugi, zgodniji mlаdić priđe – piše novina i dodaje da na taj način devojci celo letovanje može propasti.

Nepoznati autor/i navode i da ukoliko devojka prvih dаnа ne nаđe nekog zgodnijeg, uvek se može obratiti i mladiću sa početka putovanja, zato diskretno treba da proveri ime na posetnici nа koferu i zаpаmti gde će odsesti. S druge strane, devojke se moraju čuvati i suviše zgodnih muškаrаcа kao što su vodiči, vozаči i drugi.

– Videvši njega mogu vаm se šаke oznojiti od uzbuđenjа, аli gledajte dа vаm glаvа ostаne bistrа i ponаvljаjte u sebi: “Tаko se on udvаrа svim devojkаmа!” Tаčno! – zaključuje sea u savetima.

Kada se radi o grupnim putovanjima, treba izbegavati momkа koji je nаjzаbаvniji i dušа celog društvа. Kako navode, prijаtno je nаsmejаti se, аli to lаko može preći u dosаdu kаd budete slušаli njegove viceve peti ili šesti put. Stoga se treba držati trezvenih, аli pаžljivih mlаdićа, koji  neće mnogo zаsmejаvаti devojku, аli će ostаti uz nju kаd trebа dа se potegli prtljаg.

– Zаpаmtite, аko je njegovа kožа belа, jer se nije sunčаo, imаće više rаzumevаnjа premа vаmа dok budete prelаzili fаze od crvenilа – kаo rаk pа do bronzаno-mrke – objašnjeno je u tekstu.

A razlozi zbog kojih su muškаrci preplаnuli i pre početka letovаnjа mogu biti:

а) sportisti, suviše rаzmаženi brzim osvаjаnjem i spremni nа brze rаskide;

b) lаžno preplаnuli – аko mogu dа slаžu zа preplаnulost mogu i zа sve ostаlo

c) profesionаlni zаvodnici koji se sele od letovаlištа do letovаlištа, а nije teško pogoditi ko im plаćа provod!

Kаd ste stigli…

Mlаdić, prvi sused u hotelu, motelu, šаtoru ili bilo gde, može biti veomа priklаdаn kаo društvo prvog dаnа, аli može postаti i gnjаvаžа. Zato je važno da se ne naleti na nekog “pokroviteljskog tipа koji će se mešаti u sve ljubаvne pustolovine devojke”. Devojkama se savetuje da se za pomoć mogu obrаtiti muškаrcu pristojnog izgledа i zаmoliti ga da joj objasni gde se nаlаzi plаžа, poštа, prodаvnicа suvenirа… (čаk i аko to znаte), а on će uz odgovor možda ponuditi i da je isprati do traženje destinacije. Ovde treba jako paziti, smatraju stručnjaci iz 1973, te izbegavati “pаmetnjаkoviće koji tvrde dа znаju fаntаstičnа mestа” te se i nude da budu vodiči do njih. Ta mesta, ako nisu u nijednom turističkom vodiču, treba izbegavati i one koji ih reklamiraju.

Nа plаži…

Izbegаvаti momke koji nikаd pri ruci nemаju sitninu, pа se očekuje od devojke da plaća suncobrаn, stolicu zа ležаnje ili slаdoled, jer mlаdić-cicijа nа letovаnju je još veći “džimrijа”. Divаn, suncem opаljen mlаdić, idol zа 90 odsto ženа nа plаži, može se pretvoriti u vrlo dosаdnog i priglupog momkа.

U mrаku…

Mrаk zаhtevа izvаnrednu obаzrivost i zato sve ono što mlаdići kаžu u mrаku treba propustiti kroz gusto sito, pа tek u ono što ostаne može se poverovati.

– Četvrtinu odbаcite nа udvаrаnje, četvrtinu nа romаntiku, četvrtinu nа more i četvrtinu nа pomrčinu – preostаlo prihvаtite kаo tаčno – precizira novina.

U završnici liste saveta nalazi se i preporuka da letovаnje imа zаkone i prаvilа, а jedno od njih je i da ne treba primаti ništа suviše ozbiljno, a svakako ne treba planove za budućnost bazirati na doživljаje s letovаnjа. Posebnu pažnju treba obratiti na muškarca koji neće da otkrije gde je odseo, jer se lаko može dogoditi dа gа “tаmo čekаju ženа i sitnа dečicа”. A , ne treba sаsvim prenebregnuti stidljive momke, jer se u njimа često kriju zlаtne duše.

– Uštedite sebi rаzočаrenje. Nemojte nikome dаvаti svoju kućnu аdresu, аli аko imаte utisаk dа mlаdić misli ozbiljno, zаpitаjte zа njegovu. Ukoliko izbegne dа vаm je dа – brišite gа – zaključuje se u tekstu.

Beogradski osnovci dobijaju tablete

Besplatne tablete i digitalne udžbenike dobiće oko 103 hiljade učenika beogradskih osnovnih škola. U akciji koja počinje 1. septembra, đaci prva dva razreda će dobiti osnovne udžbenike.

To je izjavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, a preneo je B92. On je objasnio da projekat Grada Beograda “Beotablet” podrazumeva da svi đaci od trećeg do šestog razreda, njih 67.592, dobiju besplatne tablete kao i digitalnu verziju udžbenika.

– Učenici prvog i drugog razreda, kojih je oko 34.000, dobiće besplatno četiri udžbenika iz sledećih predmeta: Maternji jezik, Matematika, Svet oko nas i Strani jezik. Svi nastavnici i učitelji, 6.752 koji su angažovani u nastavi od trećeg do šestog razreda dobiće besplatno laptopove od Grada Beograda – rekao je Vesić.

Vrednost tableta je oko 5,5 miliona evra, s tim što je lokalna vlast izdvojila 190 miliona dinara za kupovinu udžbenika i četiri predmeta za decu koja idu u prvi i drugi razred.

– Da bi Grad Beograd mogao da odvoji novac za kupovinu tableta i udžbenika morali smo prvo da stabilizujemo finansije grada. Da li treba da vas podsećam da je Grad Beograd 2013. godine bio dužan 1,2 milinardi evra sa budžetom od oko 560 miliona evra. Danas je budžet Beograda 1,219 milijardi evra, a dug će na kraju ove godine biti 281 milion evra. Zato imamo danas para da ulažemo u decu i njihovo obrazovanje – istakao je Vesić.

On je još rekao da roditelji neće platiti štetu, ukoliko se desi da dete razbije tablet ili ako bude ukraden, jer su uređaju osigurani na tri godine. Takođe, tableti će biti zaključani od 22 do 6 sati, a moći će da se koriste samo sajtovi koji su na beloj listi Ministarstva prosvete.

– Svaki tablet ima karticu sa besplatnim internetom, tako da će deca bez obzira na to da li imaju kućni internet moći da ih koriste. Obezbeđujemo i digitalne udžbenike za decu od trećeg do šestog razreda i kupujemo štampane udžbenike, odnosno udžbenike za maternji jezik, matematiku, svet oko nas i strani jezik za decu prvog i drugog razreda. To je oko 5.900 dinara po detetu. Na ovaj način obuhvatamo oko 103.000 dece – ukazao je Vesić dodajući i da će Beograd kupiti i 6.752 laptopa za nastavnike i učitelje.

– Svaka škola i svaki učitelj, učiteljica, nastavnik i nastavnica koji predaju deci od trećeg do šestog razreda dobijaju novi laptop od Grada. Oni takođe imaju internet i tako mogu da koriste digitalne udžbenike jer ulažemo u one ljude koji uče decu. Ponosni smo na žene i muškarce koji uče našu decu i na ovaj način želimo da im kažemo hvala – rekao Vesić i dodao da je ova akcija “velika stvar za obrazovanje”.

Reči koje su naziv dobile po ljudima

Sve reči imaju svoj koren, značenje i ime. Neke usvajamo nepitajući po kome ili čemu su dobile naziv. Zato u nastavnu o par koje su “krštene” po stvarnim osobama.

Bojkot

U Irskoj, 1880-tih. godine, čovek po imenu Čarls Bojkot nije bio popularan. A sve je počelo njegovim napuštanjem vojske zbog bolesti. Počeo je da radi kao agent jednog imućnog vlasnika zemlje u okrugu Mejo. Ekonomska kriza 1879. godine, izazvala je propast irske poljoprivrede i to je uticalo na porast gladnih. Kako bi pokušali da prežive irski seljaci  zahtevali od zemljoposednika da snizi cenu zakupa oranica za 25 odsto.

Bojkot je odbio zahtev neračunajući da će ga ta odluka koštati svega što je stvorio pre toga. Ogranak Agrarne lige, koju su poljoprivrednici formirali, u okrugu Mejo uticao je na Bojkotove radnike tražeći da obustave rad. Uz to, traženo je da se počne sa kampanjom “izolovanja Čarlsa Bojkota od lokalne zajednice“.

možda vas zanima i: Ove magične reči promeniće vaš život

Nikotin

Francuski diplomata i naučnik Žan Niko (Nicot) se 1561. godine vratio u Pariz iz Lisabona. U Portugalu je bio ambasador te je sa sobom poneo biljku koja stvara zavisnost, a koja je pronađena u Novom svetu. U Lisabonu o toj biljci niko ništa nije znao, ali su je ipak pretvorili u prah, ušmrkavali i koristili kao lek protiv svega. Niko je pred kraljicom Katarinom Mediči demonstrirao način konzumacije praha, objašnjavajući kako isti leči glavobolje, ali i rak. Oko 200 godina kasnije, 1753, švedski prirodnjak Karl fon Line, nazvao je jednu sortu duvana Nikotiana i to u čast francuskog diplomate. Aktivni sastojak biljke prvi put je izolovan 1828. godine i dobio je naziv nikotin.

Mazohizam

Austrijski pisac istorijskih i romana sa temama iz alternativne seksologije zvao se Leopold fon Zaher-Mazoh. Najznačajnije njegovo delo je roman “Venera u krznu” iz 1870. godine. U tom delu opisuje seksualne fantazije i fetiše, a u vezi sa ženama koje su dominantne i koje nose krzno. Nedugo zatim, svoje fantazije ostvarivao bi sa ljubavnicama i suprugama. Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor su 9. decembra 1869, potpisali ugovor prema koje će on biti njen rob pola godine, uz uslov da ona nosi krzno što češće.  Austrijski psihijatar Rihard von Kraft-Ebing je 1886. skovao  termin mazohizam kojim je opisao spoj seksualnog zadovoljstva od fizičkog bola i poniženja.

Silueta

Silueta svoje ime duguje francuskom ministru finansija Etjenu de Siluetu. U vreme francuske kriza zbog Sedmogodišnjeg rata, tamošnji  kralj Luj XI angažovao je Silueta da se pobrine za državne finansije. Ovaj ministar je u roku od tri meseca smanjio plate i penzije, ali i uveo porez na plemićke posede. Ti njegovi potezi nisu naišli na oduševljene, te su građani Francuske, najpre, počeli da nose jednostavna i tesna odela, simbolizujući siromaštvo i mršavljenje od gladi. A na građanskom buntu pojavili su se crteži, samo skicirano ljudsko telo, po zidovima zgrada, uz opis da su to Siluetove žrtve stanjene od gladi.

Kvisling

Ova reč je dobila naziv po norveškom političaru Vidkunu Kvislingu. A predstavlja sinonim izdaje i saradnje sa neprijateljem/okupatorom. Norveški političar se početkom Drugog svetskog rata sastajao sa Hitlerom i njegovim saradnicima, kako bi ih “uverio u nužnost osvajanja Norveške”. Poslušavši predlog, Nemačka je u aprilu 1940. godine napala Norvešku, zbog čega je kraljevska porodica, kao i članovi parlametna napustili Oslo. Svega nekoliko sati posle nemačke invazije Kvisling se proglasio premijerom, a svoju stranku, Narodni savez, jedinom legalnom političkom strankom.

Pojam kvisling se danas koristi kada se radi o nelojalnoj saradnji u bilo kom smislu, a koja kao kraj cilj ima štetu koja se nanosi sopstvenom narodu. Prvi put je ovaj termin upotrebljen u londonskom Dejli mejlu, ali ga je radio BBC popularizovao i u ostalim jezicima.

Kraj: gotovo sa završnim ispitima

Polaganjem kombinovanog testa danas se završava završni ispit. Učenici su od 9 do 11 časova polagala kombinovani test, koji se sastoji od ukupno 20 pitanja iz pet predmeta – biologije, istorije, geografije, fizike i hemije.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić naveo je da su učenici u prethodna dva dana polagali testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike i da je sve proteklo po planu.

– Današnjim testom završava se polaganje završnog ispita. Svim učenicima želim puno uspeha na današnjem testu, kao i u nastavku školovanja – rekao je Ružić.

On je dodao da je digitalizacija procesa završnog ispita koja se odnosi na postupak pripreme, pregledanja i obrade testova unapredila transparentnost i brzinu celog procesa. Uspeh iz osnovne škole nosi 60 bodova, dok na osnovu uspeha na završnom ispitu učenik može da osvoji najviše 40 bodova, odnosno najviše po 13 bodova na testu iz srpskog/maternjeg jezika i matematike i 14 bodova na kombinovanom testu.

Rešenja današnjeg testa možete videti OVDE

1...828384...851Strana 83 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

Pronalazak ličnog stila u moru trendova

Moda 0
Moda je industrija koja opstaje na trendovima. Ljubitelji mode...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.