Početna Blog Strana 837

Primanje novca preko PejPala od sada i u Srbiji

Primanje novca preko pejpala i u Srbiji

Sava Savić, pomoćnik ministra trgovine i telekomunikacija izjavio je da bi od 8. oktobra trebalo da građani u Srbiji imaju opciju da prime novac preko Pejpal servisa.

On je u izjavi za RTS rekao da su Ministarstvo trgovine i telekomunikacija, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije otklonili sve administrativne prepreke da bi omogućili građanima i stručnjacima u Srbiji da prodaju usluge i dobra preko interneta, odnosno da primaju novac preko Pejpal servisa.

Da podsetimo, Pejpal servis je zaživeo u Srbiji u aprilu kad su građani dobili mogućnost da otvore nalog i šalju novac i plaćaju preko interneta. Tada je najavljeno da će se servis puštati u nekoliko faza, a u prvoj smo mogli samo da šaljemo novac.

Ova opcija će u mnogome olakšati privrednicima i običnim građanima da prime novac iz inostranstva.

Ukoliko želite da napravite nalog na Pejpalu, možete pogledati kako na ovoj stranici.

Izvor: Srbija Danas

Šta treba da znate o vremenu

Šta treba da znate o vremenu

Vreme je jedan od naosnovnijih pojmova u raznim naučnim oblastima, a provlači se i kroz sve sfere ljudskog života.

Ono se često opisuje kao linearni kontinuum i nepovratni sled koji se proteže u prošlost i budućnost. Predstavljamo vam neke zanimljive činjenice o vremenu:

1. Najprecizniji sat na svetu

Naučnici koriste atomske časovnike da bi merili vreme. Za sada najtačniji sat na svetu nalazi se u Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju u Koloradu (SAD), a meri vreme na osnovu vibracija atoma cezijuma. Ovaj sat je toliko precizan da neće izgubiti ni sekund za trista godina.

2. Gravitaciona dilatacija vremena

Gravitacija ima uticaj na tok vremena. Ajnštajnova teorija relativiteta dokazuje da što je posmatrač bliže nekom izvoru gravitacije, na primer Zemlji, to vreme sporije prolazi.

Tako na primer, sinhronizovani časovnici na različitim nadmorskim visinama pokazuju različito vreme.

3. Živimo u prošlosti

Neurolog Dejvid Iglman tvrdi da svako od nas živi oko 80 milisekundi u prošlosti. Naime, ljudski mozak ne može da doživi događaje istog trenutka, već delić sekunde nakon što se oni dese.

4. A vreme pre vremena?

Vreme kakvo mi danas poznajemo i doživljavamo, nije uvek postojalo.

Ajnštajnova teorija relativiteta kaže da je vreme počelo Velikim praskom pre oko 13,7 milijardi godina. Ona kaže i da vreme zavisi od prostora i materije, i ne može se posmatrati nezavisno od njih. Vreme se vezuje i za kretanje, i da nema kretanja, ne bi bilo ni vremena. Velliki prasak je pokrenuo materiju i tako omogućio i vreme.

5. Vreme usporava

Možda niste znali, ali vreme se na Zemlji polako usporava. Kao posledica delovanja gravitacije Meseca, Zemljina rotacija se usporava i sunčev dan se produžava za oko 1,4 milisekundu svakog veka. Za oko 140 miliona godina, dan će se produžiti na 25 sati.

Izvor: Srbija Danas

Otkrivene čestice sa osobinama materije i antimaterije

Okrivene čestice sa osobinama materije i antimaterije

Na Prinston Univerzitetu, istraživači su sproveli jedan eksperiment i otkrili nešto izvanredno – čestice koje imaju osobine i materije i antimaterije.

Kako navodi izveštaj objavljen u naučnom žurnalu Science, naučnici su retko uspevali da pronađu antimateriju, a još ređe se dešavalo da dođe do oktrića čestice koja ima osobine i materije i antimaterije.

Etore Majorana, italijanski fizičar, predstavio je 1937. godine česticu koja je kasnije dobila ime “majoranafermion“. Ova čestica može da postane antimaterija sama sebi. Da bi mogli da vide ovu česticu, bilo je potrebno napraviti mikroskop veličine dvospratne kuće.

Glavni istraživač i profesor fizike, Ali Jazdani, izjavio je da ovo uzbudljivo i korisno otkriće omogućava naučnicima da manipulišu egzotičnim česticama, a to može imati primenu u kvantnom računarstvu.

Eksperiment je obuhvatao produženje lanca sačinjenog od premagnetnih atoma gvožđa na olovnom superprovodniku, a zatim su lanac ohladili na skoro -272 stepena Celzijusa i posmatrali ga kroz ogromni mikroskop.

Istraživači su saopštili da su prepoznali osnovna svojstva čestice majoranafermion u elektronski neutralnom signalu detektovanom na krajevima gvozdenih žica.

Pogledajte snimak koji su istraživači postavili:

Princeton scientists observe elusive particle that is its own antiparticle from Princeton University on Vimeo.

Izvor: Blic

Zašto nam naš glas na snimku zvuči čudno?

Skoro svako od nas je, nakon slušanja snimka sopstvenog glasa, bio začuđen kada shvati da tako zvuči.

Postoji jedno veoma jednostavno objašnjenje zašto vama glas zvuči toliko drugačije na snimku nego drugim ljudima. Objašnjenje je ponudio YouTube kanal SciShow koji na zanimljiv način objašnjava određene pojave.

Henk Grin u video klipu objašnjava kako, kada slušamo svoj glas dok govorimo, mi zapravo čujemo nekoliko različitih stvari u isto vreme.

Pre svega čujemo zvuk koji dopire iz naših usta, ali čujemo i zvuk koji se odbija i rezonuje po našoj glavi, a do unutrašnjeg uveta ga prenose meso i kosti u glavi.

Pogledajte snimak objašnjenja:

Izvor: Blic

Da li je ovo kraj srpskog Versaja?

Propada simbol Banje Koviljače

Banjska dvorana Kur-salona u Banji Koviljači sve manje liči na ono što je nekad bila, i čime se ovaj grad ponosio osam decenija.

Nekad je ovo zdanje predstavljalo simbol ovog lečilišta i turističkog mesta, a sad polako propada. Čak i najmanje nevreme moglo bi da uruši krov.

Direktorica HTP “Banja Koviljača” kaže oni nisu u mogućnosti da pomognu, da je krov značajno oštećen i da se plaši da će se zgrada srušiti sama od sebe ako ne se pomogne.

Simbol “kraljevske banje” podignut je po uzoru na dvorac iz Versaja, a nepogode nisu jedino što mu šteti. Nalazi se i na meti kradljivaca, a vlaga i buđ se nalaze svuda po zidovima. Malter otpada po stepeništu, a plafoni su išarani žutim mrljama zbog prokišnjavanja.

Oluka nema, odvaljeni su i poskidani, a smrad urina se širi iza svakog ćoška. Ovaj biser graditeljstva propada, a nema nikog da se založi za njegovo očuvanje. Predloženo je da se u ovu zgradu preseli gradska kuća iz Loznice, ili da se izda u zakup nekome, međutim odgovor na ovaj predlog nije stigao.

Svi univerzitetski gradovi najavili protest

Svi univerzitetski gradovi najavili protest

Studentski parlamenti državnih univerziteta i SKONUS (Studentska konferencija univerziteta Srbije) zakazali su za sledeću nedelju studentske proteste u svim univerzitetskim gradovima Srbije, a razlog je nezadovoljstvo izmenama Zakona o visokom obrazovanju.

U njihovom saopštenju stoji da su zakazali proteste na centralnom gradskom trgu u Nišu i ispred zgrade Rektorata Univerziteta u Kragujevcu za 6. oktobar u 12 časova. Studentski parlament Univerziteta u Beogradu i Studentski parlament Univerziteta Umetnosti protestovaće u utorak, 7. oktobra u 12 sati ispred zgrade Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U kampusu Univerziteta u Novom Sadu i Studentksog centra u Kosovskoj Mitrovici, protesti su zakazani takođe u utorak, 7. oktobra, a Studentski parlament Univerziteta u Novom Pazaru zakazao je protest za sredu, 8. oktobar, u 12 časova, ispred zgrade Rektorata.

Studenti žele da do određenih promena u zakonima ne dolazi pre rešavanja pitanja kvaliteta nastave i definisanja studijskih programa. Njihovi kratkoročni zahtevi su da u narednoj školskoj 2014/2015. godini bude šest obaveznih ispitnih rokova i da studenti koji su se upisali školske 2010/2011. i 2011/2012. godine zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najviše godinu dana nakon isteka redovnog trajanja studija, kao što je do sada bilo.

Dugoročni zahtevi studenata su početak izrade novog Zakona o visokom obrazovanju uz aktivno učestvovanje predstavnika studenata, kao i početak rada na rešavanju problema kvaliteta nastave, opterećenja studenata i nedefinisanih programa studija i kurseva.

Na birou 16.000 praznih mesta – pogledajte koja zanimanja su natraženija

Nacionalna sluzba za zaposljavanje - 16.000 praznih mesta

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji ima oko 750.000 nezaposlenih, a postoji i 16.000 nepopunjenih radnih mesta.

Iz NSZ su poručili da trenutno ima tačno 15.969 nepopunjenih radnih mesta za koje su poslodavci tražili da im se napravi selekcija kandidata.

Kako pišu Novosti, najveća potražnja je za prodavcima, komercijalistama, agentima osiguranja, marketing menadžerima, konobarima, pomoćnim radnicima u kuhinji, higijeničarima, pekarima i mesarima.

Osim tih zanimanja, traženi su i diplomirani farmaceuti, farmaceutski tehničari, negovateljice, kuvari, bravari i zavarivači.

Za većinu ovih pozicija ima na desetine zainteresovanih i kvalifikovanih ljudi, ali problem je to što tih ljudi ima na birou, ali nisu iz odgovarajućeg grada gde je ta pozicija otvorena.

300 miliona za obnovu od poplava

Kredit od svetske banke za poplave u Srbiji

U petak je Svetska banka odobrili Srbiji kredit od 300 miliona dolara koji su namenjeni za obnovu zemlje od poplava.

Na sajtu Svetske banke stoji da je kredit odobren na rok otplate od 30 godina, a grejs period iznosi 18 godina. Kamata će varirati tokom vremena, a trenutno iznosi 1,5%.

Kredit je prventstveno namenjen obnovi elektroenergetskog sistema i obnovi poljoprivrede i preduzetništva koje je oštećeno tokom poplava.

Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, izjavio je da će od ukupnog iznosa tog kredita, 150 miliona dolara biti iskorišćeno za uvoz, a 50 miliona za obnavljanje postrojenja i ispumpavanje vode iz kopa Tamnava. On je dodao da će sedam miliona ići poljoprivrednicima, a da je 22 miliona namenjeno za obnavljanje sistema zaštite od poplava.

Poplave su u maju pogodile Srbiju i BiH, više desetina ljudi je poginulo, a materijalna šteta je procenjena na milijarde evra.

Albanija donirala Srbiji i BiH

Albanska Vlada izdvojila je 200.000 evra namenjenih za sanaciju štete izazvane poplavama u Srbiji i BiH. Svakoj zemlji doniraće po 100.000 evra.

Izvor: Blic

Predstavljamo – Šta su bitkoini i čemu služe?

Šta su bitkoini?

Bitkoini su elektronska valuta, vid digitalnog javnog novca stvorenog izuzetno komplikovanim matematičkim operacijama. Bitkoini su u suštini elektricitet koji je pretvoren u kodove sa novčanom vrednošću.

Zašto su bitkoini tako kontroverzni?

Bitkoini su postali prava medijska senzacija ove godine iz više razloga. Od 2011.-2013. godine, kriminalni trgovci su proslavili bitkoine tako što su ih kupovali u hrpama od miliona dolara da bi mogli da prenesu novac van očiju vlasti. Nakon toga, vrednost bitkoina je skočila na preko 1.000 dolara po novčiću 2013. godine, da bi se sada ustalila na vrednost od 600$ po bitkoinu.

Osim toga, bitkoini su kontroverzni jer od banke oduzimaju ekskluzivnost pravljenja novca i daju tu mogućnost korisnicima bitkoina. Bitkoin naloge ne mogu ispitati poreske službe, a banke postaju potpuno nepotrebne.

Kako bitkoini rade?

Bitkoini su u potpunosti virtuelni novčići napravljeni da bi se izbegla potreba za bankama. Kada posedujete određen broj bitkoina, možete da ih koristite kao prave zlatne novčiće: oni imaju vrednost kao da su grumenčići zlata. Možete da koristite bitkoine da kupite nešto onlajn, ili možete da ih sačuvate i da se nadate da će im se vrednost povećati tokom vremena.

Bitkoini šetaju od jednog “novčanika” do drugog, a novčanik predstavlja vaša lična baza podataka na računaru, smartfonu, tabletu, ili na oblaku.

Da li je istina da se bitkoini ne mogu falsifikovati?

Jeste, istina je da se bitkoini ne mogu falsifikovati. Veoma je teško i zahtevno napraviti ih, a finansijski se ne isplati nikome da pokuša da izmanipuliše sistemom.

Koliko vrede bitkoini?

Jedan bitkoin trenutno vredi oko 375 američkih dolara, odnosno 296.8 evra. Trenutno u svetu postoji oko 13 miliona bitkoina, a proizvodnja će stati kada broj dostigne 21 milijardu novčića – predviđa se da će to biti oko 2040. godine.

Ko nadgleda i reguliše bitkoine?

Bitkoin valuta je u potpunosti neregulisana i decentralizovana. Ne postoji narodna banka niti kovnica, a pošto se ne koriste nikakvi materijali za njihovu proizvodnju, njihova vrednost sadržana je u njima samima.

Bitkoine nadziru “rudari“, ogromna mreža ljudi koji posvećuju svoje računare mreži bitkoina. Oni novac dobijaju za svaku nedelju koju posvete mreži bitkoina.

Da li postoji neka provizija ili drugi trošak za korišćenje bitkoina?

Postoje određeni troškovi za korišćenje bitkoina. Umesto da se plaća provizija bankama, plaća se mala suma novca bitkoin servisima: serverima koji podržavaju mrežu rudara, onlajn menjačnicama koje ih pretvaraju u neku drugu valutu, i rudarskim zajednicama kojima se pridružite.

Ko pravi bitkoine?

Bitkoine može “kovati” bilo ko sa jakim računarom. Bitkoini se prave kroz veoma zanimljiv proces nazvan “rudarenje”. Ovaj proces je ograničen i proizvodnja će stati kada njihov broj dostigne 21 milijardu.

Da biste proizvodili bitkoine, treba da pustite vaš računar da sve vreme rešava matematičke probleme, a ukoliko ga pustite da non-stop radi, moći će da reši jedan bitkoin problem za dva ili tri dana, a možda i duže.

Rudarenje bitkoina se isplati samo ako to radite na više računara i udružujete se sa drugim grupama rudara. Ovo je jedna od najsigurnijih mera koje sprečavaju ljude da manipulišu bitkoin sistemom.

Koliko su bitkoini sigurni?

Sigurni su koliko i posedovanje nekog dragocenog metala. Isto tako, treba da budete oprezni kao da, na primer, nosite zlato sa sobom. Možete da čuvate svoj bitkoin novčanik ili onlajn ili oflajn. Preporučuje se oflajn čuvanje svima koji poseduju više od jednog ili dva bitkoina.

Ono na šta treba da pazite, jeste da napravite rezervnu kopiju vašeg novčanika. Datoteka sa ekstenzijom .dat se napravi svaki put kad dobijete ili pošaljete bitkoine, a tu datoteku treba svaki put da kopirate za svaki slučaj.

U Srbiji je nedavno E-gimnazija iz Novog Sada uvela mogućnost plaćanja školarine bitkoinima. Pročitajte više o tome ovde.

Izvor: About.com

Evolucija ili nešto drugo – zašto nemamo dlake po licu?

Zašto nemamo dlake po licu

Ukoliko zastanemo i razmislimo, ljudi se dosta razlikuju od drugih sisara, pogotovo kada pogledamo naša lica na kojima skoro da nemamo dlake, bez obzira na to što muškarci imaju bradu. Džejson Goldman je pokušao da objasni ovaj fenomen.

Razlozi još uvek nisu utvrđeni, ali postoje nagađanja. Neki naučnici tvrde da smo izgubili krzno da bismo se oslobodili parazita, poput buva. Ovo nas je možda učinilo privlačnijim suprotnom polu – glatka koža bi značila da nemamo parazite. Drugi tvrde da smo izgubili krzno da bismo lakše spuštali temperaturu tela kada smo se preselili iz šuma u savane, dok treći kažu da je golišavost samo jedna od mnogih mladalačkih osobina koje ljudi zadrže tokom života; ljudi se na neki način smatraju mladim majmunima, koji sporije stare i žive duže od naših rođaka primata.

Najintrigantnije objašnjenje ovog fenomena ponudio je Mark Čangizi, neurobiolog iz Bostona. On kaže da je to zato što smo mi živi “prstenovi raspoloženja”.

Prstenovi raspoloženja

Prstenovi raspoloženja su bili popularni 70-ih godina, a ideja je bila da se prsten ponaša kao emocionalni barometar osobe koja ga nosi, da menja boju kako mi menjamo raspoloženja i da pokaže kako se osećate osobama koje to zanima. Ideja da boje predstavljaju naša raspoloženja je sveprisutna u našoj kulturi – zato se kaže da pozelenimo od zavisti, ili pocrvenimo od besa ili stida.

Čangizi tvrdi da su naša lica “ogolela” da bismo lakše pokazivali svoje emocije drugim pripadnicima svoje vrste. I zaista, lica, pa čak i genitalije kod primata menjaju boju zahvaljujući fiziologiji kože.

Većina sisara ima dihromatski vid, poput pasa, konja ili medveda, i može da vidi samo spojeve dve boje, žute i plave i mešavinu te dve boje – zelenu. To je zato što njihove oči imaju samo dva tipa konusnih telašaca – za svetlost krake i duge talasne dužine. Trihromatski vid imaju ljudi i neki drugi primati. To znači da možemo da vidimo i svetlost srednje talasne dužine. Neki ljudi čak imaju i tetrahromatski vid, što znači da vide više boja nego ostali.

Protok krvi

Postoji nešto čudno kod tri tipa konusnih telašaca koje ljudi imaju – nisu ravnomerno raspoređena. Ovo nam omogućava da primetimo cirkulaciju krvi tik ispod kože – na primer, kolika je koncentracija hemoglobina i koliko je hemoglobin zasićen kiseonikom. Te stvari utiču na boju kože.

Zadivljujuće je kada pogledamo koliko boja ljudska koža može da ima. Navikli smo da delimo kožu na belu, crnu ili braon. Ali to su samo osnove. I tamnija lica isto mogu da porumene, a koža postaje crvenija što je hemoglobin zasićeniji kiseonikom. Ukoliko ima malo kiseonika, koža postaje zelenkasta. S druge strane, nakupljanje krvi u jednom delu može da oboji kožu plavo, poput modrice, a smanjenje koncentracije krvi čini suprotno – boji je u žuto, a upravo tako zamišljamo osobu koja je bolesna. Boja je nešto što povezujemo sa emocijama i opštim stanjem organizma, a čak i deca to lako prepoznaju.

Tako sisari sa dihromatskim vidom mogu da prepoznaju samo plavo-žute promene na koži, što koriste da bi izbegavali nekog ko izgleda žućkasto da se ne bi zarazili jer je verovatno bolestan, ili da pobede u borbi sa nekim ko ima plave modrice, što znači da je povređen i oslabljen.

Najbolji deo tek dolazi: Čangizi je otkrio da primati sa dihromatskim vidom imaju dlake po licu i gušće krzno, dok oni sa trihromatskim vidom, uključujući nas, imaju ogoljeno lice.

Čak iako je to sve pogrešno, i lica su nam glatka zbog nekog drugog razloga, tokom evolucije je to postalo povezano sa bojom kože i našim vidom, tvrdi Čangizi.

Zato sledeći put kada vas neko pita kako se osećate, recite im da pogledaju vašu kožu – trebalo bi da pogode. Ipak imaju milione godina evolucije kao prednost.

1...836837838...851Strana 837 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Koliko su precizni pametne narukvice i satovi?

Fitnes 0
Koliko su precizni fitnes trekeri? Kako vrše merenje otkucaja...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.