Visoke spoljne temperature izazivaju organizam da luči više znoja i tako se hladi. Međutim, upravo taj prirodni proces može da bude i neprijatan zbog mirisa koji ga prati. Zato je vrlo važno znati koji dezodarans treba kupiti kako bi se zaštitili od te pojave. Na tržištu postoje dezodoransi i antiperspiranti. Razlika između tih proizvoda je u načinu delovanja, ali u sastavu, među kojima je i aluminijum, koji se smatra štetnim.

Dezodorans – zahvaljući sastojcima, uništava bakterije koje se stvaraju na koži ispod pazuha, a i izazivaju neprijatan miris znoja.

Antiperspirant – hemikalije iz proizvoda blokiraju znojne žlezde smanjujući znojenje.

Obe vrste proizvoda mogu biti štetne za organizam, te mnogi stručnjaci smatraju da blokiranje znojenja nije zdravo, a sam sastojak, aluminijska so, iz antiperspirantima, dugo je predmet brojnih istraživanja. Istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Journal of Applied Toxicology govori da sastojak, aluminijum hlorid, ima sposobnost menjanja ćelija te tako pretvara zdrave u kancerogene ćelije.

možda vas zanima i kako da Napravite sami prirodni dezodorans

Međutim, nemoguće je otići na posao ili bilo gde, gde ima ljudi, a ne koristiti nešto što bi neutralisalo neprijatne mirise. Stručnjaci ipak daju i par saveta kako da ne smrdimo sa što manje posledica po organizam. Jedan od načina je da se deo garderobe koji ide ispod pazuha namiriše.

A ukoliko baš jako želite antiperspirante stručnjaci preporučuju kada ih je najbolje koristiti.  Iako većina ima naviku da ga nanese ujutru nakom tušitanja, antiperspirante je bolje nanositi uveče ili pre spavanja. Upućeni tvrde da su tada najefikasniji. Kako navode tada se ljudi  najmanje znoje, pa aktivni sastojci preparata ostavlja dovoljno vremena tokom noći da naprave u znojnim kanalima površinske čepove, koji će ujutru sprečiti znojenje.

Stručnjaci navode da ukoliko se antiperspirant nanese na oznojano telo stvoriće se samo kontraefekat. Naime, znoj će ga ukloniti pre nego što on počne da deluje. A ako se nanosi na mokru ili vlažnu kožu, recimo posle kupanja, antiperspirant može da izazove iritaciju ili svrab. S druge stranje, antiperspiranti i na drugim delovima tela mogu usporiti znojenje. No, pre nanošenja treba testirati proizvod na manjem delu kože kako bi se izbegle, eventualne, alergijske reakcije ili iritacije.

Većina stručnjaka se slaže da je kvalitetan antiperspirant dovoljno koristiti svega dva puta nedeljno, a da će on će biti efikasan sve vreme. Kada je količina u pitanju svaki pazuh treba namazati dva puta i to od gore prema dole.

Evropska kancelarija za intelektualno vlasništvo (EUIPO) pokrenula je kampanju sa ciljem da se ljudi osveste kada su kupovine artikala u pitanju. Naime, svest o lažnim proizvodima koji su plasirani na internetu, nije na zavidnom nivou, a to pokazuje i anketa koju su sproveli. Te je prema istoj najviše prevarenih bilo u Istočnoj Evropi. Naime, 19 odsto Bugara, 16 odsto Rumuna i 15 procenata Mađara izjavilo je da su na prevaru kupili “lažnjak”.

Kako je prenela Politika, istraživanje je pokazalo da je gotovo svaki deseti Evropljanin bio najmanje jednom žrtva kupovine krivotvorenog proizvoda, a takva roba čini gotovo sedam odsto ukupnog uvoza EU u vrednosti od 121 milijardu evra.

– Ovaj problem zahteva hitnu, snažnu i koordiniranu akciju i nedavno je ponovo uvršćen u jedan od 10 glavnih prioriteta EU u borbi protiv organizovanog kriminala – izjavio je izvršni direktor EUIPO-a Kristijan Arsambo.

Kako bi podigli svest o vrednosti intelektualne svojine, pokrenut je i program “Osnažene ideje za biznis” s fondom od 20 miliona evra, prenela je beogradska novina. A, prema pisanju Jutarnjeg lista, i oko sedam odsto potrošača u Hrvatskoj, tri procenta Danaca i dva odsto Šveđana je prevareno na isti način.

možda vas zanima i koje su Najpoznatije svetske ulice za šoping

I Evrostata je radio analizu te došao do podatka da je od 89 odsto građana EU, 72 odsto njih najmanje jednom kupilo tokom 2020. godine nešto preko interneta, ali trećina je rekla da nije sigurna da li je kupljeni proizvod bio original. Stručnjaci upozoravaju da ovo nije nov problem, ali je narastao tokom pandemije.

Internet je kanal prodaje koji pogoduje razvoju ilegalne trgovine falsifikatima. Uz ozbiljne ekonomske posledice, lažni proizvodi mogu biti  opasni  za kupce. Podaci kažu, da je štetu pretrpelo svako četvrto malo i srednje preduzeće u Evropi i to zbog povrede “prava intelektualnog vlasništva”. Preciznije šteta se ogledala u gubitku prometa, narušavanju ugleda i konkurentnosti.

Potrošači u Srbiji su takođe suočeni sa ovim problem kao i i građani Evropske unije. Uprava carine Srbije u 2019. i 2020. godini, kako kažu njihovi podaci, zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine zadržala je oko 800.000 različitih proizvoda. Navodi se i da je u te dve godine uništeno više od milion različitih falsifikata i oko 4,5 tona tekstilne metraže. A, do maja 2021. po istom osnovu zadržano je više od 100.000 različitih, najviše tekstilnih proizvoda, a uništeno oko 250.000 falsifikata.

Jedna od “skupih” reči je svakako ona koju treba da izustimo kada se nađemo u problemu ili pogrešimo. Za popravku odnosa svakako je najvažnije iskreno izvinjenje, ali ono često ne uspeva.

Neke od tipičnih grešaka prilikom izvinjavanja donosimo u nastavku i načine kako ih izbeći.

1) Prekratko izvinjenje

Kratko “izvini” zapravo ne znači žaljenje ili pokajanje, posebno ako je praćeno kolutanjem očiju. Jer tada ono zapravo znači: Reći ću ti da mi je žao, jer insistiraš, ali zapravo ne mislim ozbiljno. Samo želim da prestane uznemiravanje mene. U ovu kategoriju spadaju i ona koja uz reč “izvini” sadrže i formulacije poput onih da li će sada sve biti uredu, da li je gotovo sa “durenjem”…

2) Izvinjenje “sad-vidiš” ili “žao mi je, ali …”

Reč “ali” potire sve što je ispred nje rečeno, tako da se iz ovakvog stava samo može pročitati da osobi nije žao zbog postupka, čim ima potrebu da naglasi i okrene situaciju u svoju korist.

pročitajte još i: Ljubav (ni)je jednostavna odluka

3) Izvinjenje koje okrivljuje: “Žao mi je što se osećate …”

Ovo je još jedan primer sakrivanja izvinjenja, jer se fokusira na drugu osobu, a ne na onog koji se izvinjava. Ti koji treba da se izvine nisu odgovorni za osećanja drugih ljudi, ali su odgovorni za svoje postupke, koji su pokrenuli ta osećanja.

4) Mnogo puta ponovljeno “Žao mi je!”

Jednom se izviniti je dobro, sa dva puta se naglašava iskrenost žaljenja, ali izvinjenje više od tog broja ga briše. Jer, to znači da onome ko se izvinjava zapravo nije stalo da se pokaje za učinjeno, već ne želi on da se loše oseća, kada uvidi šta je napravio toj drugoj osobi.  Kada primetimo da smo pogrešili i povredili nekog, neophodna nam je neverovatna hrabrost i unutrašnja snaga da bi to i rekli. Iskreno izvinjenje može nas učiniti ranjivim, jer prepoznajemo lični neuspeh. Uz to postoji rizik da druga osoba ne prihvati naše izvinjenje.

Kako bi izbegli gore pomenute greške evo nekoliko saveta koje predlaže Psychology today:

• Izvinite se što je pre moguće, tako da se nezadovoljstvo ne stvara.
• Počnite s rečju “Ja”.
• Konkretno navedite radnju zbog koje se kajete.
• Priznajte uticaj svojih postupaka na drugu osobu.
• Opišite šta planirate da preduzmete da biste sprečili da se problem ponovi i ili kako planirate da se popravite ili krenete napred na bolji način.

Dve porcije voća dnevno smanjuju mogućnost za dobijanje dijabetesa tipa 2. To tvrde, istraživači sa “Edith Cowan University” (ECU) koji su zaključili da se šansa za ovo oboljenje uz konzumaciju voća može smanjiti za čak 36 odsto.

– U ovom istraživanju dokazali smo povezanost između unosa voća i bolje osetljivosti na insulin. Ovo otkriće je posebno važno jer visok nivo cirkulišućeg insulina (hiperinsulinemija) može da ošteti krvne sudove i osim sa dijabetesom povezuje se i sa visokim krvnim pritiskom, gojaznošću i mnogim srčanim bolestima – rekla je autorka studije dr Nikola Bondono, a preneo je Healthline.

Prema njenim rečima, mnogi pogrešno veruju da bi osobe sa dijabetesom trebalo da izbegavaju voće, jer baš ono izvrsno za smanjenje rizika od dijabetesa, jer je puno vlakana i prirodnog šećera. Međutim, osobe koje boluju od dijabetesa bi trebalo da pripaze na unos suvog voća i  voćnih sokova, jer oni sadrže mnogo više koncentrovanog šećera, za razliku od voća.

– Voćni sok je često samo koncentrisani šećer bez vlakana i u telu često reaguje isto kao gazirana pića puna šećera – objasnila je dr Dajna Elise Hunes za Healthline dodajući iako su malo zdraviji od gaziranih napitaka, su po svojoj nutritivnoj vrednosti voćni sokovi su bliži njima nego voću.

saznajte još i koje su to Namirnice za bolju radnu memoriju

Uz pravilan režim životnih navika i ishranu, stručnjaci tvrde i da je rani doručak povezan s nižom rezistencijom na insulin i manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Prema objavljenoj studiji, naučnici su otkrili da ljudi koji su doručkovali ranije, u toku dana imaju niži nivo šećera u krvi. Isto je i manju rezistenciju na insulin, bez obzira na to da li su ograničili unos hrane na manje od 10 sati dnevno.

Naučnici navode i da su ljudi, koji su prvi obrok uzeli pre 08:30 ujutru, bili na nižem nivou insulinske rezistencije. Istim ispitivanjem obuhvaćena i je ishrana tokom posta, te je utvrđeno da post nije važan za nivo šećera u krvi, ali rani doručak jeste. Osobama koje su doručkovale pre 08:30 zabeleženi su niži nivoi šećera u krvi, a to ukazuje  da jutarnji obrok ima više metaboličkih koristi.

Uz sve to, doručak nije nužno najvažniji obrok, ali doprinosi održavanju energije. Stručnjaci savetuju da je najbolje dan započeti kombinacijom proteina, zdravih masti, vlakana… Neki od predloga su: jogurt s voćem i orasima ili jaja sa povrćem i tostom.

Zamor ili samo dekocentrisanost, posebno na poslu, mogu da iziskuju dodatne napore kako bi se savladale obaveze. Kako bi se bolje fokusirali na posao koji treba da obavimo, možemo telu, pogotovo mozgu, pomoći, ako konzumiramo određene namirnice.

Iako kontraverzna namirnica u poslednje vreme sve je više studija koje idu u prilog kafi. Manje količine pića koje sadrže kofein podstiču moždane vijuge. Međutim, preterivanjem sa ovim pićima možemo telo dovesti u stanje teskobe ili izazvati glavobolje. Alternativa za kafu mogu biti zeleni ili crni čaj. Jednako učinkovita je i crna čokolada.

Od mesa preporučuje se riba. Stručnjaci savetuju da za ručak konzumirate ovu namirnicu, a koja je sjajna i kada se radi o spuštanju krvnog pritiska. Zahvaljujući tom svojstvu, riba poboljšava zdravlje srca, te može da spreči infarkt, Alchajmerovu bolest i artritis. Riba obiluje omega-3 masnim kiselinama, te je izvrsna za zdravlje mozga, a utiče i na kvalitet memorije.

Orašasti plodovi doprinose boljoj koncentraciji, a među njima najznačajniji su bademi. Uz ove plodove sjajno se uklapa i bobičasto voće. Odlično je i kao užina, a može biti i dezert. Od svih, stručnjaci, izdvajaju borovnice.

možda vas zanima i Kako izgleda ishrana po bioritmu?

Kurkumin glavni sastojak , istog naziva, poboljša rad mozga i to tako što povećava neurotrofni moždani faktor (BDNF). Upravo je on odgovoran za funkcije mozga, a ako ga u organizmu ima manje može doći do pojave depresije, a pojedine studije ga vezuju i za pojavu Alchajmerove bolesti. Kurkumu možete dodavati namirnicama, čajevima ili sosevima.

Suplementi za mozak

Određeni dodaci ishrani mogu doprineti poboljšanju kongnitivnih sposobnosti kod zdravih osoba i to su ginko biloba, ženšen, flavonoidi, omega-3, tirozin i prebiotici. Kako navodi stručna štampa među boljima je aminokiselina tirozin, koji se koristi za ublažavanje stresa, a koji je odgovoran za umanjene sposobnosti kao što su kognitivne i psihomotorne.

Takođe, preporučuje se i L-teanin i to kao sredstvo protiv anksioznosti. Ova aminokiselina se nalazi u zelenom čaju. Jednako dobro utiče i kada su u pitanju stres i osećaj teskobe, odlično ih umanjuje, a utiče i na kvalitet sna. Pojedina istraživanja su dokazala da relativno brzo daje efekte nakon konzumiranja.

Istraživači iz Londona, koji su svoju studiju objavili u časopisu “Nutritional Neuroscience” , bavili su se uticajem kombinacije bakope, ženšena i ekstrakta kafe na ljudski organizam. U zaključku se navodi, da oni koji su trošili ovu mešavinu postigli su bolju radnu memoriju, od test grupe koja je dobijala placebo.