Početna Blog Strana 80

Način održavanja nastave zavisi od vakcinacije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić poručio je da je moguće da se nastava u novoj školskoj godini neće odvijati regularno, ako vakcinacija ne bude na zadovoljavajućem nivou, s tim što će konačnu odluku o načinu nastave doneti Krizni štab. Ružić je još rekao i da je Ministarstvo spremno za sve opcije, ali da je mnogo bolje da ova školska godina počne na regularan način, a ne on-line, i tako i završi u junu sledeće godine.

– Zdravstveni deo Kriznog štaba će dati preporuku Kriznom štabu nakon čega će Vlada doneti odluku – ukazao je Ružić, a prenele su Novosti.

Resorni ministar je i pozvao je sve, a posebno one između 17 do 35 godina, da se što pre vakcinišu i da na toj način pokažu odgovornost prema mlađima, ali i starijima i onima koji rade u prosvetnom sistemu.

A, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je za Javni servis Srbije da je trenutna epidemijološka situacija u Srbiji kompleksna i da za mesec dana može biti zabrinjavajuća. On je još poručio i da je vrlo rizično nevakcinisan čekati delta soj i jesen.

Takođe, on je istakao i da je Krizni štab upozorio da bez vakcinacije na zadovoljavajućem nivou neće biti moguće da se organizuje regularna nastava u školama, jer je postotak od 48,46, koliko je vakcinisanih u državi, nizak nivo i nije ni blizu stvaranju kolektivnog imuniteta.

– Međutim, mesec dana je i dug i kratak period. Videćemo za mesec dana kakva će biti epidemijska situacija i Krizni štab će sigurno odlučiti u tom trenutku šta je najbolje za naše školarce – naglasio je Đerlek i dodao da kada se radi o trećoj dozi vakcine, Stručni komitet je dao preporuku za nju.

– Svi se spremamo da mirno dočekamo jesen i razmišljamo o čuvanju zdravlja i mislim da jedan veliki deo građana postupa onako kako treba, a treća doza je nešto što nam treba posebno za određene kategorija stanovništva – rekao je Đerlek.

Ističe da su to hronični bolesnici, pacijenti sa malignim bolestima, transplantirani pacijenti posebno oni sa transplatacijom koštane srži, stariji pacijenti od 70 godina, pacijenti stariji od 60 godina u domovima za stare, zaposleni u zdravstvu i službama socijalne zaštite.

– Moramo biti jasni da imaju pravo i svi građani gde nije bilo očekvanog imunog odgovora da se jave i prime treću dozu – kazao je Đerlek.

Na pitanje da li je preporuka da se uzme ista vakcina ili ne, Đerlek kaže da je preporuka da treća doza bude “Fajzerova” ili “Modernina” vakcina koja će doći na jesen. Što se tiče vakcinacije zdravstvenih radnika, Đerlek je istakao da oni treba da pokažu primer i odgovornost i da ne mogu lečiti ljude ako postoji mogućnost da ih zaraze.

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je da postoji obaveza da zdravstveni radnici budu vakcinisani protiv bolesti koje nisu preležali i da se odnosi na sve zarazne bolesti, pa i na kovid19. Kako je preneo Radio021, Kon je istakao da u pandemijskoj situaciji deluje etički neprihvatljivo da “uđete u bolnicu zbog potpuno druge stvari i da dobijete koronu”.

– Bez vakcinacije vraćamo se u zatvaranje i karantine – rekao je Kon i dodao da “ne možemo da se ponašamo kao da nema vakcine i da zatvaramo sve”.

Koja je najčistija država na svetu?

Najčistija zemlja na svetu nalazi se u našem komšiluku. Ova država, čijih 60 odsto teritorije je pokriveno šumom, dobila je međunarodno priznanje za ekologiju i održivost. Zemlja koja je dobila najviše bodova u svim kategorijama i time dobila titulu pobednika je Slovenija.

Utvrđeno je da Slovenija ispunjava 96 od 100 indikatora održivosti, a među oko 80 zadovoljenih indikatora, su briga o okolini i klimatskim promenama, biodiverzitet, kulturna autentičnost… Inače, Ljubljanja je još 2016. ponela titulu najzelenijeg grada Evrope. Recikliranjem otpada Slovenija godišnje treću smeća reciklira, a uvođenjem javnih bicikala, autobusa koji korsite prirodni gas i zabranom vožnje automobila po centrima većih gradova, uspeli su da smanje emisiju štetnih gasova.

pročitajte još i: Rakija, baget i krompirići na listi UNESCO?

Prema podacima, u Sloveniji postoji 20.000 vrsta životinja i biljaka koji neomtano žive u 40 nacionalnih parkova i rezervata. Ovo su samo neki od podataka kojima je obrazložena nagrada, a u nastavku vam predstavljamo neke od lokacija koje bi trebalo posetiti u ovoj državi.

1. Ljubljana i Maribor

Slovenačka prestonica poznata je kao jedan od najatraktivnijih gradova Evrope. Ovo je grad luksuznog šopinga, muzike, restorana… Ljubljana je spoj tradicije i savremenog sveta i to zajedno predstavlja skladnu celinu. Raznolika ponuda i izvrsna hrana uz ljubazne građane je ono što ovaj grad čini nezaboravnim. Maribor je drugi po veličini grad u Sloveniji. On leži na reci Dravi i, uz bogat sadržaj, ne treba preskočiti Mariborsko Pohorje i festival Lent.

2. Dvorci i zamkovi

Mnogobrojni dvorci i zamkovi su pretvoreni u muzeje, hotele i galerije, ali je veći deo ostao u svom izvornom obliku. Komercijalizovani dvorci popularni su među onima koji započinju zajednički život. Svaki od ovih objekata je jedinstven, ali najpoznatiji je svakako zamak ispod sela Predjama, na oko 55 kilometara od Ljubljane. Veruje se da je sazidan još u 12. veku. U znak sećanja na Erazma Jamskog svakog avgust se odigrava viteški turnir. Treba obići i Bledski zamak, dvorac Štatenberg, kao i dvorac u Celju.

saznajte još i: Koje su to najmiroljubivije nacije na svetu?

3. Julijski Alpi

Reč alpi znači planine, a ovaj deo ime nosi po rimskom vojskovođi Gaju Juliju Cezaru. Najviši vrh im je Triglav i simbol je Slovenije i bio nekadšnjoj Jugoslaviji.

4. Piran

Piran je poznato turističko odredište, a ovaj srednjovekovni grad, karakterišu male krivudave ulice, trgovi, palate i crkve.

5. Bledsko jezero

Bledsko jezero je jedna od najvećih turističkih destinacija. Ono je idealno kako za pasivan tako i za aktivan odmor. Retko ko se nakon prve posete na ovo jezero nije vratio. Mnogi tvrde da u sebi nosi nešto magično.

Neodoljiva i vrlo opasna obuća

Gotovo da ne postoji žena koja u svom cipelarniku nema bar jedan par cipela koje pokušavaju da je “ubiju”. I kada pomislimo na obuću koja je opasna po zdravlje, po pravilu, prve nam na pamet padnu visoke potpetice. Međutim, ortopedi su drugačijeg stava.

Japanke su najpopularnija letnja obuća. One su lagane, lake za obuvanje i izuvanje, dozvoljavaju stopalu da diše… Međutim, zapravo su ozbiljan neprijatelj stopalima. Najpre, gornji deo ove papuče izaziva trenje na koži između prva dva prsta što može dovesti do stvaranja žuljeva. A, ukoliko je japanka uzana, te mali nožni prst viri preko ruba, na njemu će se razviti bolna zadebljanja, a predugo nošenje istih, može trajno oštetiti prste na nogama.

saznajte još i: Šta stopalima čini neudobna i tesna obuća?

Prednost lakog obuvanja i izuvanja ima i posledicu. Naime, hod u japankama stopalo tera da se više napreže, jer se mišići stopala trude da  održe japanku na nozi, a to se prepoznaje kao odizanje prstiju prilikom pravljenja koraka. Takođe, u ovoj obući pete mnogo jače udaraju o podlogu, nego u, recimo, patikama, i upravo je to još jedan od problema.

Ortopedi tvrde da se problemi nošenja japanki dele na akutne i hronične. U akutne probleme svrstavaju se povrede poput razderotina, preloma i uganuća, opekotine od sunca, nastanak žuljeva i čukljeva. Dugotrajnim nošenjem moguće je da se razvije bol u prednjem delu stopala, ali i da dođe do sindroma prenaprezanja kao što je plantarni fascitis, sindroma Ahilove tetive, ali i do upale mišića stopala.

Lekari upozoravaju da svi ovi problemi ne mogu nastati preko noći, međutim, telo sve pamti i jednom će vratiti. Zato se savetuje nošenje sandala. One su prihvaljiva opcija za letnje vrućine, najpre zbog čvršćeg đona, a uglavnom imaju i kaišićeve kojima se obuća može “fiksirati” za stopalo te daje potporu u petnom delu. Zahvaljujući tome stopala će biti ravnomerno opterećena.

možda vas zanima i: Kako do lepih i negovanih peta?

Onima, koji ne žele da se odreknu japanki, stručnjaci poručuju da kupuju kvalitetnije japanke čiji oblik odgovara anatomiji stopala. Takođe, ova obuća se ne savetuje krupnijim osobama koje imaju višak kilograma, jer što je telo teže to stopala više pate, a u tankoj papuči trpeće dodatni bol.

Japanke nikako ne nositi kada planirate planinarenje, vožnju bicikla, u dugim šetnjama ili kada se radi neki teži fizički posao. Nošenje japanki bi trebalo da izbegavaju osobe sa spuštenim stopalima, devijacijom kosti nožnog palca ili drugim deformitetima stopala. Dugotrajno hodanje u ovim papučama utiče na kompletno držanje tela, pa se zbog loše potpore prirodnom obliku stopala, menja kompletan hod što dovodi do stvaranja bola u skočnim zglobovima, kukovima i donjem delu leđa.

Prerađeno meso povećava rizik od srčanih bolesti?

Istraživači sa Univerziteta Okford pozivaju ljude da smanje potrošnju prerađenog mesa za 3/4 ili da ga se odreknu. Naime, stručnjaci upozoravaju da slanina, šunka i kobasice povećavaju rizik od srčanih bolesti. Oni još kažu i da piletina i ćuretina nisu opasne po zdravlje srca.

Konzumacija prerađenog mesa za petinu povećava rizik od srčanih oboljenja, tvrdi se u, do sada, najvećem obavljenom istraživanju. Istraživači sa Univerziteta u Okfordu pozivaju javnost da smanji potrošnju crvenog i prerađenog mesa kako bi smanjili rizik od smrti od koronarne bolesti.

saznajte još i koja je Zdrava zamena za meso

Tim istraživača je otkrio da je unosom svega 50 grama dnevno prerađenog mesa, uključujući slaninu, šunku i kobasice, povećalo rizik od srčanih bolesti za 18 odsto i to zbog visokog sadržaj soli i zasićenih masti. U grupu “rizičnih” mesa spada crveno meso poput govedine, jagnjetine i svinjskog mesa. Istovremeno, nije pronađena veza između bolesti srca i mesa živine, poput piletine i ćuretine, koje imaju manje zasićenih masti.

Prema rečima Anike Knupel, jedne od autorki studije, proizvodnja mesa najviše doprinosi emisiji  gasova, te se mora smanjiti proizvodnja i potrošnja mesa kako bismo imali koristi za životnu sredinu.

– Naša studija pokazuje da bi smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa donelo i lične zdravstvene koristi – rekl je Knupel i dodala da nije postignut dogovor o tome šta predstavlja siguran nivo i umesto toga preporučila je što manju konzumaciju, uz maksimum jednom nedeljno.

Iako istraživanje nije utvrdilo konkretan razlog povezanosti uticaja crvenog mesa na zdravlje, smatra se da visok unos zasićenih masti povećava nivo štetnog holesterola lipoproteina male gustine (LDL), dok prekomerna konzumacija soli povećava krvni pritisak.

možda vas zanima i: Da li treba jesti meso ili ne?

Gotovo 9 miliona ljudi godišnje umre širom sveta od koronarne bolesti, koju uzrokuju sužene arterije koje srce opskrbljuju krvlju, a samo u Velikoj Britaniji se očekuje da će 10 odsto ljudi na kraju umreti od bolesti srca. Ta brojka bi mogla da se smanji na 9 odsto ukoliko bi ljudi smanjili unos crvenog mesa za tri četvrtine ili prestali da ga konzumiraju.

Inače, prethodno istraživanje istog tima ukazalo je da su čak i umereni unosi crvenog i prerađenog mesa povezani sa povećanim rizikom od raka creva. Istraživači iz Okfordovog odeljenja za zdravlje, analizirali su sve dostupne dokaze, uključujući 13 studija u kojima je učestvovalo više od 1,4 miliona ljudi do 30 godina, te su utvrdili vezu između koronarnih bolesti srca i konzumacije crvenog mesa.

Proširenje kapaciteta predškolskih ustanova

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je stvaranje boljih i podsticajnih uslova za odrastanje dece jedan od prioriteta Vlade Srbije i resornog ministarstva. Ružić je to izjavio na sastanku sa predstavnicima Svetske banke o realizaciji Projekta “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”.

– Projekat “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje” koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom ima naročitu težinu, jer se predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem kroz ovaj projekat bavimo sa svih aspekata – kako proširenjem kapaciteta predškolskih ustanova, unapređenjem znanja i veština stručnih kadrova u ovoj oblasti kroz mentorsku podršku i obuke za oko 12.000 vaspitača, tako i senzibilisanjem i edukacijom roditelja o značaju ranog razvoja i vaspitno- obrazovnog rada kroz program granova koji se za sada realizuju u 34 jedinice lokalne samouprave u cilju povećanja obuhvat dece iz osetljivih grupa – rekao je Ružić.

Premanjegovim rečima do sada su, u okviru prve komponente Projekta, izgrađena tri objekta u Sremskoj Mitrovici, Doljevcu i Žitorađi,  i otpočeli su radovi u Кruševcu, ali će se u narednih dvadesetak dana započeti radovi u Merošini i Loznici. Takođe, radovi su planirani i u Prokuplju, Vladičinom Hanu, Šidu i Smederevu, Tutinu i Novom Pazaru.

Ružić je kazao i da će u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković do kraja septembra biti adaptirano i opremljeno 46 novih vrtićkih soba u 11 opština, dok je ukupno planirano da se adaptira i kompletno opremi najmanje 100 soba…

Inače, resorni ministar je juče položio kamen temeljac za izgradnju još jednog objekta u vrtiću “Golub mira” u Кruševcu. U tom gradu će se rekonstruisati dva vrtića i time će u ta dva objekta biti mesta za 160 dece. U sprovođenju “Projekta inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja” u Rasinskom okrugu značajnu ulogu ima i saradnja sa Novak Đoković fondacijom. U okviru te saradnje u narednom periodu u planu su radovi i opremanje soba u objektima u Varvarinu, Brusu, selu Zlatari. U trsteničkom selu Popina adaptiraće se jedna radna soba u okviru osnovne škole, dok će u selu Drenova biti adaptirane četiri sobe.

Nisu svi antigenski testovi relevantni

Prilikom inspekcije Ministarstva zdravlja utvrđeno je da čak 11 ustanova, koje su radile antigenske testove, za to nisu imala ovlašćenja. Inače, za ulazak u većinu država neophodan je antigenski test, PCR ili potvrdu o vakcinaciji, odnosno potvrda o preležanom kovid19 ne stariji od šest meseci.

Iz Ministarstva zdravlja poručuju da je u periodu od 5. do 9. jula obavljena kontrola i tom prilikom je utvrđeno da se antigenski testovi rade u jednoj poliklinici, koja nije registrovana za oblast mikrobiologije, kao i u specijalističkoj lekarskoj ordinaciji čija je oblast pneumoftizologija, u šest biohemijskih laboratorija, te u tri ambulante za zdravstvenu negu.

Sve te ustanove ne poseduju potrebna ovlašćenja, pa u im izrečene zabrane obavljanja testiranja i podnete su prekršajne prijave. Uz to što rezultati testa iz ovih ustanova nisu validni, postoji mogućnost da se zbog istog sa granice vrate ljude koji su u tim laboratorijama radili analizu. Kako bi izbegli nedoumice na OVOM linku možete pronaći spisak referentnih laboratorija.

A u međuvremenu, ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da je sasvim logičan zahtev lekara da nevakcinisani građani sami plaćaju deo troškova lečenja od koronavirusa, jer ima dovoljno vakcina, a mogu i da biraju koju će.  On je rekao da takav zahtev ne bi imao smisla da država nije obezbedila dovoljno cepiva za sve građane, i ukazao da građani ne razmišljaju o troškovima lečenja jer znaju da to država plaća.

– Zdravstveni radnici sa razlogom to kažu da bi podigli svest ljudi, imate one koji ne veruju ni u koronu, ni u vakcinu, a kad se razbole znaju da će država sve da plati. Da ste se vakcinisali, najverovatnije ne biste bili u bolnici. Ovako, niti se pridržavaju mera, niti su se vakcinisali pa su došli u bolnicu i očekuju da sve država pokrije – rekao je Lončar.

On je još izneo i podatak da je u Srbiji trenutno izolovano nekoliko slučajeva delta soja i upozorio da ih sigurno ima više, pa se odugovlačenjem vakcinacije samo još više otvara prostor virusu da mutira.

– Pandemija u celom svetu ne može da se reši dok nema dovoljno vakcinisanih, i sigurno se neće rešiti dok ne bude 70, 80 odsto globalno imunizovanih. Da li je bolje da se svi vakcinišemo na vreme i vratimo se normalnom životu, a ne da se pitamo gde treba da nosimo masku. Bez vakcinacije to ne možemo i sve ostalo je prazna priča – ukazao je ministar i dodao da je povećan broj ljudi na prvim pregledima, kao i na prijemima za bolnicu, te da je jedina stvar koja to može da spreči – vakcinacija.

Kloniranje glasa novina u kojoj uživaju i kriminalci

Tehnologija kloniranja glasa je postala sve efikasnija, a za koju su zainteresovani glumci, ali i sajber kriminalci. Inače, za kloniranje se koristi određen računarski program, koji stvara prilagodljive kopije glasa osobe.

Na snimku nekoga ko govori, softver je u stanju da replicira ono što je izgovoreno, bilo da se radi o reči ili rečenici. Softver može pokupiti ne samo akcenat – već i ton, visinu, tempo, ali i tok govora, kao i samo disanje osobe koja govori. A, klonirani glas se može prilagoditi tako da prikaže bilo koju emociju od besa, straha, sreće, ljubavi ili dosade.

možda vas zanima i: Kako tehnologija utiče na potomstvo?

Kloniranje glasa se može koristiti za prevođenje glumačkih reči na različite jezike, što potencijalno znači, da američke kompanije za filmsku produkciju više neće angažovati dodatne glumce za sinhronizaciju verzija svojih filmova za inostranu distribuciju. A, kanadska firma Resemble AI kaže da sada klonirane engleske glasove može pretvoriti u 15 drugih jezika.

Njegov izvršni direktor Zohaib Ahmed kaže da je za stvaranje kvalitetne kopije nečijeg glasa softveru potreban snimak osobe koja govori svega 10 minuta. Ipak, iako sve veća sofisticiranost kloniranja glasa ima očigledan komercijalni potencijal, to je takođe dovelo do sve veće zabrinutosti da bi se moglo koristiti i u sajber kriminalu.

Zajedno sa kompjuterski generisanim lažnim video zapisima, kloniranje glasa naziva se i “deepfake”. A stručnjak za kibernetičku sigurnost Eddi Bobritski kaže da postoji “ogroman sigurnosni rizik” koji dolazi sa sintetičkim glasovima. Jedan od primera zloubotrebe je, recimo, ako šef telefonira zaposlenom tražeći osetljive informacije. Ukoliko radnik prepozna glas mogao bi reći ono što je traženo, ali ne svom šefu već onome ko se krije iza tog glasa i to je siguran put za sajber kriminal.

Da se ovo već dešavalo, govori i slučaj o kojem je pisao Vall Street Journal još 2019. godine. Naime, britanski menadžer je, navodno, prebacio 220. 000 eura prevarantima, koji su koristili kloniranu kopiju glasa njegovog nemačkog šefa . U međuvremenu, vlade i agencije za sprovođenje zakona razmatraju to pitanje. Te je prošle godine Europol, agencija za sprovođenje zakona Evropske unije, pozvao je države članice da ulože “značajna ulaganja” u tehnologije koje mogu otkriti “duboke falsifikate”, dok je Kalifornija zabranila njihovu upotrebu u političkim kampanjama.

Klonirani glas u filmu

Reditelj jednog filma koristio je softver za kloniranje glasa u svom dokumentarnom ostvarenju o kuvaru. Kako je objasnio, to je uradio kako bi televizijska zvezda izgovorila reči koje nikada nije ni rekao. I upravo je to izazvalo ozbiljnu polemiku i nezadovoljstvo u javnosti. Kako prenose mediji, film “Roadrunner: A Film About Anthony Bourdai”, koji se prikazuje u bioskopima, sadrži snimke čuvenog kuvara, koji je imao i svoje emisije, a koje je pravio do svoje smrti 2018. godine.

saznajte i kojih 7 stvari će do 2030. nestati

Reditelj filma Morgan Nevil je izjavio da je “deo dijaloga kreiran korišćenjem veštačke inteligencije”. A prema rečima, Sema Gregorija, direktora organizacije koja radi na korišćenju video tehnologije za poboljšanje ljudskih prava, svi su zapanjeni zbog lažnog zvuka, ali i rediteljevim odbacivanjem da je povredio etička pitanja.

S druge strane, Nevil tvrdi da je tehnologiju iskoristio da bi se u filmu čulo ono što je kuvar napisao, ali nikada nije izgovorio. On tvrdi i da je to urađeno uz pristanak porodice i agenta pokojnog kuvara. A da li je to baš istina, teško je utvrditi, pogotovo što je udovica Burdejna na Tviteru objavila da ona “sigurno nije bila ta koja je rekla da bi se Toniju to dopalo”.

Kako biti srećan?

Svako biće teži da bude srećan. Neko se prepusti čekanju, očekujući da ga sreća pronađe, neko pak radi na sebi usavršavajući lične veštine i znanja. Stručnjaci tvrde da je čekanje uzalud potrošeno vreme tvrdeći da se sreća ne pojavljuje magijom, već ličnim radom. 

Šta nauka govori?

Ono što sreću određuje su naše misli i ponašanja. Iako mnogi misle da je sreća uslovljena, recimo, okolnostima po rođenju, biti rođen kao bogat ili lep, stvarnost je ipak drugačija. Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju bogatstvo, lepotu ili manje stresa u proseku nisu srećniji od onih koji ne uživaju u tim stvarima. Čini se da ljudi koji su srećni intuitivno znaju da je lična sreća zbir njihovih životnih izbora. Stručnjaci napominju da se život gradi na sledećim stubovima:

  • Posvećujući vreme porodici i prijateljima
  • Ceneći ono što imaju
  • Održavanje optimističnog pogleda
  • Osećaj smisla
  • Življenja u trenutku

Vežbajte, vežbajte, vežbajte

Izbori, misli i postupci mogu uticati na nivo sreće, iako ona nije poput tastera, ipak se može povećati. Najpre se treba okružiti srećnim ljudima. Biti u blizini ljudi koji su zadovoljni uticaće i na vaše raspoloženje. Napravite emocionalni bankovni račun. Ispunite ga lepim rečima i postupcima. Budite pažljivi i ljubazni prema kritici. Obavestite ljude da cenite ono što rade za vas ili čak samo da vam je drago što su deo vašeg života.

možda vas zanima i: Pozitivna psihologija: Kako biti srećan?

Zahvalnost je više nego sama reč “hvala”. Obvežite se da ćete vežbati zahvalnost i svaki dan prepoznajte bare jednu stvar koja vam obogaćuje život. Kad vam se učini da ste nezahvalni, obrnite tu misao. Na primer, zamenite misao “Sestra je zaboravila moj rođendan” sa “Moja sestra je uvek bila uz mene u teškim vremenima”. Razmislite na čemu ste zahvalni pre nego što odete na spavanje i kada se ujutro probudite.

Negujte optimizam i razvijajte naviku sagledavanja pozitivne strane stvari. Ne treba da postanete preterano optimistični – uostalom, loše stvari se dešavaju. Bilo bi glupo pretvarati se drugačije. Međutim, ne morate dozvoliti da vam negativne misli oboje ceo pogled na život. Započnite prepoznavanjem negativnih misli i postavite sebi sledeća ključna pitanja:

Da li je situacija zaista toliko loša koliko mislim?
Postoji li još jedan način da se sagleda situacija?
Šta mogu da naučim iz ovog iskustva koje mogu da koristim u budućnosti?

pročitajte i Najlepše izreke i citati o sreći

Ljudi koji teže postizanju cilja ili ispunjavanju misije – bilo da je to uzgajanje bašte, briga o deci ili poštovanje nečije duhovnosti – srećniji su od onih koji nemaju takve težnje. Zato, pronađite svoju svrhu. Imati cilj pruža osećaj svrhe, jača samopoštovanje i okuplja ljude. Da li ste angažovani u nečemu što volite? Ako ne, postavite sebi sledeća pitanja kako biste otkrili kako možete pronaći svoju svrhu:

Šta me uzbuđuje i daje energiju?
Koja su moja najponosnija dostignuća?
Kako želim da me drugi pamte?

Ne odlažite radost čekajući dan kada će vaš život biti manje zauzet ili sa manje stresa. Taj dan možda nikada neće doći, te pokušajte da živite u trenutku. Uživajte u malim stvarima svaki dan, usredsredite se na pozitivne trenutke, umesto da se zadržavate na prošlosti ili brinete o budućnosti.

Uticaj korone na svetsku ekonomiju

Dok nam je svima prioritet zdravlje ljudi, ne možemo ignorisati činjenicu da je koronavirus uzdrmao svetsku ekonomiju. Sada je lako videti da većina zemalja jednostavno nije bila dobro pripremljena da se nosi sa pandemijom svetskih razmera i posledice će se verovatno videti još dugo vremena. Kako bi sprečile širenje virusa i sačuvale živote, zemlje su uvele razne restriktivne mere. Međutim, mnoge od ovih mera dovele su do recesije. Ali, da li su svi pogođeni jednako i da li je iko dobro prošao kroz sve ovo?

Ko je najgore pogođen pandemijom?

Ne iznenađuje podatak da je turizam jedna od najgore pogođenih industrija. Zatvaranje granica je dovelo do praktično potpune obustave putovanja i najposećenije destinacije su bile suočene sa izuzetno velikim gubicima u 2020. godini. Pad u broju međunarodnih turista proizveo je gubitak od oko 2.400 milijardi dolara za međunarodni turizam kao i sve sektore koji zavise od njega. Štaviše, svetski BDP bi mogao da izgubi više od 4.000 milijardi dolara 2020. i 2021. godine, prema izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju u saradnji sa Svetskom organizacijom UN za turizam.

Međutim, turizam nije jedina grana koja se našla ugroženom. Ugostiteljstvo takođe nije moglo da funkcioniše punom parom zbog raznih restrikcija radnog vremena i broja gostiju. Vlasnici kafića i restorana našli su se u teškoj situaciji, primorani ponekad i da otpuštaju radnike i zatvaraju firme.

Industrija i trgovina su bile na udaru takođe. Kina, najveći svetski proizvođač i izvoznik, naširoko je zatvarala fabrike za proizvodnju. Širom sveta je došlo do nestašice raznih proizvoda i komponenata, delimično zbog zatvaranja granica, delimično zbog zatvaranja kompanija. Zbog gubitka posla i nedostatka prihoda, došlo je i do pada u potražnji.

Koje industrije su izvukle korist?

S druge strane, postoje i sektori koji su uspeli da napreduju i profitiraju tokom ovog teškog perioda. Na primer, dok su prodavnice imale ograničeno vreme, ako su uopšte mogle da rade, kupovina preko interneta je procvetala. Bilo da je preko telefona ili računara, ovaj način kupovine postaje sve popularniji iako je bio u usponu i pre pandemije. Ovaj pristup znači da možemo bezbedno da kupimo sve od kuće, bez odlaska u trgovinu ili prodavnicu gde smo okruženi drugim ljudima i izloženi riziku. Ova promena u navikama dovela je do toga da je svetski prihod ove industrije dostigao 3.900 milijardi dolara 2020. godine.

Države širom sveta su uložile milijarde dolara u istraživanje kovida-19, lekova i vakcina. Sve to je pomoglo vodećim proizvođačima vakcina da zarade. Na primer, dok neki proizvođači rade na neprofitnoj bazi, kompanija Fajzer koja proizvodi jednu od vodećih vakcina najavila je da očekuje 26 milijardi dolara prihoda 2021. godine. Monopol nad vakcinama je i drugim proizvođačima doneo ogromne zarade.

Kako države pomažu svojim građanima?

Svesne situacije u kojoj su preduzetnici, države su odobrile razne mere pomoći privredi. Na primer, Vlada Srbije je u martu 2020. godine usvojila paket pomoći vredan oko 5,1 milijardi evra. Tu su uvedene poreske olakšice kao što je odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose za privatni sektor, poreza na dobit i poreza na imovinu. Takođe je pružena pomoć malim privrednicima kroz isplatu tri minimalne zarade i onima koji su dobili otkaz zbog ove situacije u obliku 50 odsto minimalne zarade u trajanju od tri meseca.

Zatim je država u februaru 2021. godine usvojila treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ova pomoć je iskazana u vidu jednog ili jednog i po minimalca za ugostitelje, turističke agencije, hotele, odmarališta i rentakar agencije te preduzetnike i zaposlene u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima. Pomoć od 60 evra dobili su i svi nezaposleni koji su prijavljeni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Kao rezultat ovih olakšica, u Srbiji je industrijska proizvodnja u 2020. godini bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini, a registrovano je 50.500 više zaposlenih. Uz to, veoma mali broj firmi je trenutno u stečaju ili likvidaciji. Kada se sve ovo sabere, prema podacima Vlade Republike Srbije, država je imala pad BDP-a od samo jedan odsto prošle godine – najbolji ekonomski rezultat u Evropi.

Šta očekivati u budućnosti?

Godinu i po dana posle proglašenja pandemije, svetska ekonomija se polako oporavlja od najgore recesije u poslednjih 80 godina. Očekuje se da će SAD i Kina doprineti porastu svetskog BDP-a od 5,6%. BDP Sjedinjenih Država očekuje porast od 6,8 odsto dok kineska ekonomija nije ni osetila ovu krizu i očekuje porast od 8,5% u odnosu na prošlu godinu.

Međutim, dok se razvijenije zemlje polako vraćaju u normalu i ostvaruju bolje ekonomske rezultate, ovaj napredak neće biti ujednačen širom sveta. Mnoge zemlje još uvek čekaju na vakcinu i broj zaraženih ponovo raste što dovodi do novih zatvaranja. Štaviše, dok će zemlje u razvoju videti porast od 4,9 odsto u prihodu po glavi stanovnika, one sa nižim dohotkom neće osetiti nikakvu promenu. Takođe se očekuje da će oko 100 miliona ljudi otići u ekstremno siromaštvo.

Iako je pandemija kovida-19 ozbiljno ugrozila svetsku ekonomiju, velike sile se polako ali sigurno oporavljaju dok će najmanje razvijene zemlje osećati posledice još duže vreme.

Mali princ i na avionima

Na avionima, francuskog vadhuhoplovstva tokom parade 14. jula, biće lik Malog princa. Na taj način će Francuska odati poštu Malom princu, glavnom junaku istoimenog romana koji je objavljen pre 75 godina. Čuvenu novelu napisao je Antoana de Sent Egziperija, 1943. godine u SAD.

O piscu

Antoan de Sent Egziperi bio je francuski pisac, pesnik, aristokrata, novinar i avijatičar. Rođen je 29. juna 1900. godine u Lionu, a umro je 31. jula 1944. godine iznad Sredozemnog mora. Bio je laureat francuskih prestižnih književnih nagrada, a osvojio je i Nagradu za nacionalnu knjigu SAD-a. Egziperi je bio uspešan komercijalni pilot pre Drugog svetskog rata, da bi se nakon izbijanja rata, pridružio francuskoj ratnoj avijaciji.

Detinjstvo i vazduhoplovstvo

Egziperi je rođen u aristokratskoj katoličkoj porodici i bio treće od petoro dece. Njegov otac bio je izvršni direktor u jednoj osiguravajućoj kući, ali je umro pre nego što je pisac napunio četiri godine. Nakon smrti oca porodica je znatno osiromašila. Egziperi je imao tri sestre i mlađeg brata, koji je umro sa 15 godina dok su obojica pohađali školu u Švicarskoj, tokom Prvog svetskog rata. Slike smrti brata kasnije će pretočiti u završetak “Malog princa”.

Obrazovao se u katoličkom internatu u Švajcarskoj, a nakon što je dvaput propustio završne ispite na brodskoj akademiji, 1921. godine Egziperi je započeo vojnu službu i poslat u okolinu Strasburga. Tamo je uzimao je privatne časove leta, a sledeće godine je prihvatio je da  pređe iz francuske vojske u francusku ratnu avijaciju. Najpre je pilotirao u Maroku, a kasnije u Parizu, gde će kasnije doživeti prvu od mnogobrojnih nesreća.

Egziperi se u jednom trenutku odrekao avijacije i to pre svega, zbog verenice. U to doba radio je kancelarijski posao, a nakon što se razišao sa verenicom nekoliko godina radio je kao knjigovođa i prodavac automobila, a bio je i novinar koji je izveštavao iz Nemačke i Španije. Ali, do 1926. godine Egziperi je ponovo leteo. Radio je za Aeropostalu između Tuluza i Dakara, a zatim je postao i vazdušni prevoznik. Njegove su dužnosti uključivale pregovore o sigurnom oslobađanju letača koji su bili taoci saharskim plemenima i taj zadatak mu je doneo nagradu od francuske vlade.

Karijera pisca

Prva novela “Avijatičar” objavljena je u književnom časopisu “Le Navire d’Argent”, a prvi roman “Južna pošta” 1929. godine, kojim veliča avionski saobraćaj. Roman “Noćni let” publikovan je 1931. godine i za njega je dobio brojne nagrade, među kojima je i “Prix Femina”. Egziperi se oženio sa Konsuelo Gomes Karilo, zbog koje je napustio karijeru avijatičara. Međutim, kao i u ranijim godinama vraćao se toj prvoj ljubavi bez koje nije mogao. Egziperi je nastavio pisati sve do proleća 1943. godine, kada je napustio SAD i otišao u Afriku

Pustinjski pad

Dana 30. decembra 1935. u 2:45, nakon 19 sati i 44 minute u vazduhu, Egziperi se zajedno sa mehaničarom i navigatorom Andreom Prevotom srušio u libijskoj pustinji. Egziperi i Prevot su preživeli pad, ali se suočili s dehidracijom u pustinji. Imali su grožđe, dve narandže, termos kafe, čokoladu, nešto krekera i malo vina. Tečnosti su imali za svega jedan dan. Drugog i trećeg dana su prestali da se znoje, a četvrtog ih je spasao beduin. Upravo tim iskustvom počinje i “Mali princ”.

Egziperi je pisao i ilustrovao “Malog princa” u Njujorku od sredine do kraja 1942. godine, a prvo objavljivanje bilo je početkom 1943. godine na engleskom i francuskom jeziku u SAD. Nakon oslobođenja Francuske pojavio se i u njegovoj rodnoj zemlji. U aprilu 1943. godine, nakon 27 meseci boravka u Americi, Egziperi je otišao s američkim vojnim konvojem za Alžir i borio se sa saveznicima na Mediteranu.

Posljednja njegova misija izviđanja bila je kada se pridružio Slobodnim francuskim snagama i tada je prikupljao obaveštajne podatke o nemačkim delovanjima nad Francuskom. Ali, tog 31. jula 1944. nije se vratio. Nestao bez traga iznad Mediterana, tako da se pravi uzrok njegove smrti ne zna. Ostaci njegovog aviona pronađeni su tek 2000. godine kod Marseja, a sa dna mora izvučeni su 2003. godine.

1...798081...851Strana 80 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Otkriven genetski faktor rizika oboljevanja od bipolarnog poremećaja

Magazin 0
Glavni tretman za bipolarni poremećaj, litijum, odobren je pre...

Horoskop za sredu, 30. mart 2016. godine

Horoskop 0
Dnevni horoskop - sreda, 30. mart 2016. godine Ovan (21....

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.