Kako kriza troškova života podiže račune prosečnog domaćinstva za više od hiljadu funti u Velikoj Britaniji, anksioznost i stres su takođe u porastu. Naravno, ovaj primer generalno možemo primeniti i na situaciju u drugim evropskim zemljama.
Kriza troškova života će sledeće godine gurnuti 1,3 miliona ljudi u apsolutno siromaštvo i pogoditi prosečnu porodicu deficitom od 1.100 funti u njihovim stvarnim prihodima, ali jedna žena je spremna na to.
„Dva puta sam u životu prošla kroz ozbiljne finansijske poteškoće i naučila sam mnogo toga iz sopstvenog iskustva,“ kaže Beverli Džons (58), prisećajući se finansijske krize 1992. godine, kada je inflacija iznosila 7,1 odsto, što je veoma slično nivou na kojem je Velika Britanija danas – 6,2 odsto u februaru. „Sećam se da je kamata na moju hipoteku porasla na 15 odsto i bili smo ozbiljno zabrinuti kako ćemo se snaći. Briga i strah su postali toliko ozbiljni da su doprineli raspadu mog braka.”
Kada finansijska situacija postane nemoguća
Džons je na kraju uspela da stane na noge zahvaljujući dobijanju posla sa petocifrenom platom, ali je 2009. pretrpela sagorevanje i bila je primorana da napusti posao zbog narušenog zdravlja.
Njen prihod je pao na samo 100 funti naknade za zapošljavanje i podršku nedeljno.
„Moja novčana situacija je ponovo postala nemoguća“, priseća se Džons, sada generalna direktorka u Awaken Mentoring, koja živi u Južnom Velsu. „Nisam ni približno zarađivala mesečno da bih pokrila hipoteku od 800 funti, lizing automobila, račune za domaćinstvo, kreditne kartice i troškove života. Kao rezultat toga, zapala sam u dugove. Sve je izgledalo kao omča oko mog vrata dok su stvari napredovale od lošeg do goreg.”
Ova finansijska trauma dovela je do tako jakih simptoma da su doveli do dijagnoze PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj), što je trajno promenilo njenu perspektivu.
„Izolovala sam se i postala kivna na sve. Išla sam iz krajnosti u krajnost, od nesanice do toga da ne ustanem iz kreveta i previše spavam. Prejedala sam se što je za posledicu imalo gojenje i redovno sam imala napade panike tokom kojih nisam mogla da dišem. Mrzela sam kada telefon zvoni koliko sam mrzela poštara koji je dostavljao još loših vesti. Uplašila sam se da više nikada neću moći da se vratim na staro. Bilo je to strašno vreme bez radosti i često sam imala samoubilačke misli, misleći da je to jedini izlaz.“
S obzirom da računi za energiju rastu i inflacija ponovo raste, postoji realna mogućnost da će ova finansijska kriza gurnuti više ljudi u vrstu traume koju je Džons doživela.
Finansijski PTSP
Američki istraživački psiholog, dr Gejlen Bekvolter, izvršni direktor psiML-a, kompanije za nauku podataka, već 25 godina proučava odnos ljudi prema novcu i definiše finansijski PTSP kao fizički, emocionalni i kognitivni deficit, koji ljudi doživljavaju kada ne mogu da se izbore ni sa jednim naglim finansijskim gubitkom ili hroničnim stresom zbog neadekvatnih finansijskih sredstava.
„Nemati dovoljno novca je sasvim druga vrsta stresa“, objašnjava dr Bekvolter. „To pokreće naš alostatski sistem, koji uključuje naš imunološki, kardiovaskularni i metabolički sistem i oslobađa hormon stresa kortizol, stavljajući nas u stanje visoke pripravnosti. Evolucija je pripremila naša tela da neverovatno dobro podnesu kratke navale intenzivnog stresa „bori se ili beži“, pod uslovom da period stresa prođe i da se vratimo u homeostatski položaj. Međutim, finansijski stres održava našu fiziologiju pojačanom 24/7.”
Kratkoročni efekti su nemogućnost spavanja, problemi s koncentracijom, osećaj emocionalnosti i gubitka kontrole, kao i teškoće u vezi.
„Dugoročno, ova vrsta stresa stvara ogroman pritisak na naše telo i možete završiti sa dijabetesom ili čak srčanim udarom“, dodaje dr Bekvolter. „Nismo evoluirali tako da imamo uterivače dugova kao deo naših života – u razvijenim zemljama, stanja kao što su dijabetes, bolesti srca i autoimune bolesti su sva povezana s hroničnim stresom.“
Osećaj stida i krivice
Šeril Tompson je doživela finansijski stres kada se preselila iz Donkastera u London pre 10 godina i otkrila da njena plata menadžera banke jedva da pokriva mesečne račune.
„Živela sam u Donkasteru sa roditeljima, nisam plaćala stanarinu i odjednom sam bila u Londonu, družila sam se i morala da delim visoku kiriju sa svojim dečkom i pre nego što sam to shvatila, nagomilala sam tolike dugove“, seća se Tompson (41), osnivač Cheril Thompson Coachinga, koja sada živi u Donkasteru.
Situacija Tompsonove se pogoršala kada je bila seksualno uznemiravana na poslu i morala je da napusti svoje radno mesto. I njena veza je prekinuta i bila je primorana da nađe novi posao i stan.
„Postalo mi je jako loše“, priseća se ona. „Nisam dobro spavala, a to je samo po sebi imalo dubok uticaj, čineći me osetljivijom i van kontrole. Mnogo toga sam potiskivala, tako da je spolja bilo neprimetno, ali iznutra sam bila olupina. Razmišljala sam kako da sve to okončam i ponekad sam se pitala da li je okončanje mog života jedini izlaz. Bila sam fizički prestravljena svaki put kada bih čula poštara i bilo mi je loše. Nisam mogla da otvorim svoje bankovne izvode i na kraju sam sve prebacila na elektronski uvid, tako da nisam imala dnevni okidač. Živela sam u trajnom stanju stida i krivice i osećala sam gađenje prema sebi.”
Stid i krivica su uobičajeni među onima koji pate od finansijske anksioznosti, koji svoje probleme često skrivaju i krive sebe za svoju situaciju.
Samo tri meseca nepovoljne finansijske situacije šalje ljude u anksioznost
Studija Lloydsa iz 2019. otkrila je da se polovina Britanaca izjasnila da je razgovor o pitanjima ličnog novca tabu u svakodnevnim razgovorima, i to više od seksa, religije i politike. Ista studija je pokazala da 44 odsto ljudi izbegava razgovore o novcu, a četvrtina je lagala porodicu i prijatelje o svojim ličnim finansijama, obično da bi sakrila dug.
„Vidim da ljudi koji su pretrpeli finansijsku traumu padaju u depresiju, doživljavaju beznađe u pogledu budućnosti, imaju negativan i samokritičan unutrašnji dijalog i bore se s osećanjem krivice i srama“, kaže psihoterapeutkinja i finansijska terapeutkinja Viki Rejnal. „Ljudi koji su preterano zabrinuti za svoje finansije mogu u potpunosti da izbegnu tu temu, a izbegavanje je uobičajena odbrana, jer ih u stvari sprečava da se time bave. Drugi, umesto da izbegavaju ovu temu, mogli bi da se zateknu da stalno proveravaju i ponovo proveravaju svoje račune, što poprima opsesivni kvalitet i uglavnom je vođeno strahom i anksioznošću i nesvesnom željom da imaju osećaj da drže stvari pod kontrolom.”
Živeti u oskudici samo tri meseca, dakle imati više novca koji izlazi nego ulazi, dovoljno je da ljude pošalje u anksiozno stanje.
„Nestašica stvara mnogo bola i može čak dovesti do prekomernog trošenja, jer kada smo u tom stanju anksioznosti, nemamo punu kognitivnu sposobnost, jer ona uzrokuje aktivnost prefrontalnog dela korteksa našeg mozga, dela koji služi za kontrolu impulsa i donošenje dobrih odluka po pitanju novca “, kaže Šantel Čepmen, finansijska edukatorka i suosnivač Trauma of Money.
Kako se suočiti s problemima?
Prema Čepmen, prvi korak u suočavanju s anksioznošću je pronalaženje načina da se smiri nervni sistem i razume šta je izaziva. „Možda nećemo doći do mesta gde okidač nestaje, ali ako priznate anksioznost i koristite alate da uđete u uređeniji sistem, kroz disanje, CBT terapiju ili tehnike svesnosti, onda ulazite u prozor tolerancije odakle možete početi posao finansijske pismenosti budžetiranja i računovodstva“, kaže ona.
Rejnal se slaže s tim, dodajući da je osmišljavanje gubitka i pokušaj razumevanja onoga što se dogodilo „na samosaosećajni način, bez osuđivanja ili kritike“, a zatim oplakivanje gubitka i napuštanje prošlosti ključno za kretanje napred.
Za Džons, razgovor o njenim problemima s novcem postao je način da ublaži stres.
„Razgovarala sam sa svojom hipotekarnom kompanijom koja mi je pomogla oko plana plaćanja, vratila sam automobil i kupila polovni i tokom vremena sam uradila dosta renoviranja u svojoj kući, a zatim je prodala“, objašnjava ona. „Kada sam to uradila, težina je počela da raste. Zatim sam razgovarala sa Step Change, dobrotvornom organizacijom za upravljanje dugovima, koja mi je pomogla da napravim planove za isplatu duga. Sprijateljila sam se s novcem i pozvala ga u svoj život tako što sam promenila način razmišljanja.”
Tompson je otkrila da joj je otvaranje o njenim problemima takođe pomoglo.
„Na kraju sam sve rekla svojoj majci i ona je pozajmila novac uprkos sopstvenoj hipoteci, da bih ja kasnije vratila njen dug“, kaže ona. „To je bila ogromna pomoć, ali više od toga, ono što sam uradila je da sam promenila svoje razmišljanje i mentalitet i način na koji sam delovala na poslu kada sam dobila novo radno mesto. Delovala sam kao da sam na višoj poziciji u poslu, promenila način hodanja, način na koji dajem svoj doprinos, a takođe sam svakodnevno pisala dnevnik i pristupala životu s jednog temeljnijeg stanovišta. Svakodnevno sam pisala da sam zahvalna na svojoj neverovatnoj novoj ulozi i prihodima i da je to promenilo moj negativan način razmišljanja.”
Prema Bekvolteru, ovaj dvostruki pristup, rad na psihološkim problemima, kao i na praktičnoj, finansijskoj strani, jedini je način da se izborimo s finansijskom traumom.
„U mojoj kompaniji, osmislili smo 12 vežbi za ublažavanje stresa za ljude koji treba da se pozabave svojim finansijskim stresom, što uključuje tehnike CBT terapije kao što su zaustavljanje misli, vežbe disanja, tugovanje, opuštanje mišića, pažljivost, vođenje dnevnika, saosećanje i zahvalnost“, kaže on. „Vreme da ozdravite svoje finansije dolazi samo kada ste opušteni, jer ćete tada biti kognitivno više na vrhu svoje igre.”
Mudre reči i one koje bi nam mogle pomoći da se snađemo u neizvesnim vremenima koja su pred nama.
