Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Vremenski milioneri: nova vrsta “bogataša”
U okviru svakog posla koji je radio, naš „junak“ je „hvatao krivine“. Kada je radio u kontakt centru, on bi isključio telefon umesto da se javlja. Kada je radio u kafani, imao bi običaj da se iskrade i ode u neki drugi kafić na pivo. Njegov najbolji posao je bio kada je radio kao državni službenik. Uzeo bi sat vremena pauze za doručak a dva za ručak. Naravno, nikada o tome nije bilo kome pričao, jer njegove kolege su takođe bile u tome.
Kada je počela pandemija, naš junak, koji sada radi kao softverski inženjer, shvatio je, na svoju neiscrpnu radost, da bi se mogao izvući s manje posla nego što je to ikada sanjao, i to iz udobnosti svog doma. Počinjao bi u 8.30h i završavao oko 11h. Da bi sprečio svoj laptop da pređe u režim spavanja, ako poslodavci kojim slučajem odluče da provere da li ima aktivnosti, on bi pustio 10-časovni YouTube video snimak crnog ekrana.
U ekonomskom smislu, on je jedinka negativne proizvodnje. U moralnom smislu, treba ga prezreti. U verskom smislu? Pa, malo bogova bi se nasmejalo takvoj nemarnosti. Međutim, naš junak ne gleda na stvari tako: „Radim da bih platio račune i imao krov nad glavom“, kaže on. „Ne vidim naikakvu vrednost ili svrhu u poslu. Nikakvu!“
Njegov posao je neizbežna svrha koja mu olakšava uživanje u jedinoj stvari koja mu je bitna u životu: njegovo vreme. „Život je kratak“, kaže naš junak. „Želim da uživam u vremenu koje mi je na raspolaganju. Nismo dugo ovde. Ovde smo da bismo se lepo proveli.“ Za sada, on živi dobrim životom, on je vremenski milioner. „Oduševljen sam“, dodaje on, „ne mogu biti srećniji“.
A šta je sa šefom? „Moj šef je zadovoljan poslom koji radim. Ili tačnije, poslom za koji misli da ga radim.“
Ljude kao što je naš junak je po prvi put imenovala 2016. spisateljica Nilanjana Roj, u kolumni za Financial Times – nazvavši ih „vremenski milioneri“. Radi se o ljudima koji vrednuju stvari ne u smislu finansija i kapitala, već na planu sekunda, minuta i sati koje odvade od posla u korist razonode i rekreacije. „Bogatstvo može doneti udobnost i sigurnost“, kaže Roj, „ali volela bih da smo naučeni da svom vremenu pridajemo takav značaj kao što to činimo našim bankovnim računima, jer kako provodite sate i dane, tako provodite i svoj život.“
Pandemija je stvorila novu kohortu vremenskih milionera. Velika Britanija i SAD su trenutno u krizi što se tiče radne snage. Nedavno istraživanje pokazalo je da više od 56 odsto nezaposlenih nije aktivno tražilo novi posao. Podaci Zavoda za nacionalnu statistiku pokazuju da se mnogi ljudi ne vraćaju na svoje poslove od pre pandemije, ili ako već to urade, traže da rade od kuće, vraćajući sve one sate koje su prethodno izgubili u okviru putovanja na posao i nazad do kuće.
„Svedoci smo velikog broja odustajanja od posla“, kaže Čarli Vorzel, autor Galaxy Brain biltena i koautor predstojeće knjige Out of Office: The Big Problem and Bigger Promise of Working from Home. „Ljudi napuštaju poslove i ne vraćaju se, čak i ako im naknade za nezaposlene isteknu.“
Ljudi koji aktivno prihvataju život manje usredsređen na posao su, generalno govoreći, pripadnici stručnih klasa bez dece, ali Roj tvrdi da to ne bi trebalo da bude slučaj. „Da je društvo zaista progresivno“, kaže ona, „ne bi izrabljivalo ljude do koske, niti pretpostavilo da su dokolica, vreme za odmor i vreme za boravak sa svojom porodicom rezervisani samo za bogate.“
Prinudni zastoji zbog pandemije, naveli su mnoge ljude da preispitaju svoje stavove prema poslu, namećući pitanje da li bismo mogli da vodimo manje unosne ali ispunjenije živote. „Ušao sam u voz prošle nedelje u 7 ujutro“, kaže dvadeset devetogodišnji vlasnik kafića. „Neki momci pored mene su seli pored mene i prvo što su uradili je da su izvadili laptop i gomilu papira. Sve što sam mogao da pomislim bilo je: ’Još niste u kancelariji i već pokušavate da započnete posao, jer to mora da bude najvažnije’. Bilo mi ih je žao.“
On je radoholičar koji se oporavlja. Pre pandemije, vodio je vinski bar. Počinjao bi s radom u 10 ujutro a odlazio kući u jedan posle ponoći, pet dana u nedelji. Slobodnim danima bi radio papirologiju. „Mislim da nisam shvatao koliko sam bio blizu potpunog sagorevanja“, kaže on. „Koristio sam posao da bih se nosio s poslom. Činilo mi se da je to što sam tamo jedina mogućnost.“ Majka se nije potrudila da ga pozove na svoj 50. rođendan, jer je znala da će biti zauzet. „Verovatno je bila u pravu“, kaže on. „Ne bih mogao da priuštim sebi slobodno vreme.“
Kada je pandemija uzela maha, osećaj olakšanja bio je ogroman. „To je potpuno promenilo moj odnos prema novcu“, dodao je on. „To što sam provodio vreme kod kuće bilo mi je mnogo vrednije.“ U septembru 2020., on je zatvorio svoj vinski bar i preselio poslovanje u manji prostor. Prodaje kafu ujutro i zatvara za vreme ručka. Promet je opao za 75 odsto. U popodnevnim časovima, vežba fotografiju i sastaje se s prijateljima. Nema ciljeve što se karijere tiče. „Samo želim da radim ono što trenutno radim“, kaže, dodajući da sada živi sadašnjost mnogo intenzivnije, kao i da je 100 puta srećniji nego što je bio ranije.
Takođe, krenuo je s bolje polazne tačke od mnogih potencijalnih milionera. Kako stvari sada stoje, manji rad nije opcija za radnike s minimalnom platom, koji se suočavaju sa sve većom krizom životnih troškova, ili za roditelje koji se bore da plate prevelike troškove podizanja dece. „Želim da budem vrlo jasan“, kaže jedan pisac. „Imam mnogo sreće. Imam 38 godina, nemam dece. Shvatam kakav je luksuz biti u mogućnosti izdvojiti tri i po sata dnevno za šetnju.“
U jednom časopisu, ovaj bivši urednik izdavačke kuće i autor popularnog biltena o hodanju, veselo je sebe opisao kao vremenskog milionera. Shvatio je da jedva poznaje grad u kojem živi sedam godina. Pandemija mu je otovorila nove vidike kada je reč o pešačkom istraživanju. „Shvatio sam da želim da šetam“, kaže on.
Pre pandemije, radio je redovno 80 sati nedeljno. „Moj raspored su činili sastanci za sastancima“, kaže on. „Imao sam osećaj da nikada nemam dovoljno vremena, a to je dodatno pojačalo moju anksioznost. Sada je smanjio broj svojih radnih sati na 30 nedeljno a prihode za 50 odsto. Vreme je njegovo najveće bogatstvo, ono koje ljubomorno čuva. Sada je u mogućnosti da šeta po prirodi, pronalazi olupine brodova na plažama… „Gotovo kao da se trudim da zaštitim svoje vreme“, dodaje on. „Ja sam vremenski milioner. Baš kao što bi neko želeo da zaštiti svoju investiciju, ja štitim svoje vreme.“
„Ovde postoji pokret koji deluje prilično organski“, kaže Vorzel. „Pandemija je bila taj masivni kontrolisani eksperiment, koji je primorao ljude da prihvate drugačiji način rada, a ono čemu smo svedoci je suprotno od onoga što su rukovodioci decenijama govorili zaposlenima: naime, produktivnost i profit su porasli. Sada se ljudi pitaju u čemu su poslodavci pogrešili? Koji su to drugi načini rada sinhronizovani?“
Radna snaga u Velikoj Britaniji je pod opterećenjem, prezaposlena je i nedovoljno plaćena. Britanci rade najduže u Evropi, a njihove plate ne prate inflaciju, što znači da su u realnom smislu zarađuju niže nego pre finansijske krize iz 2008. „Nije li vreme da se preispita sistem produktivnosti, koji gura toliki broj ljudi u poslove koji ne donose sigurnost, uz isplaćivanje niskih plata za dugo radno vreme?“, pita se Roj.
Međutim, razdvajanje naših sopstvenih vrednosti od kredita koji opterećuju naše bankovne račune nije uvek lako. Samopoštovanje je za mnoge ljude upravo vezano za nihov rad. „Postoji ta zagonetna sumnja“, priznaje vlasnik vinskog bara, „da li ljudi misle da sam lenj?“ Naše društvo slavi prekomerni rad kao simptom velike moralne čestitosti. „Uvlači se u svaku poru našeg društva, u ovu u(žu)rbanu kulturu“, kaže on. „Ako niste zauzeti ili se manje trudite, nekako ste manje vredna osoba.“
Ipak, nije uvek bilo ovako. U predindustrijskoj Britaniji, bogata eleita bila je definisana sposobnošću da ne radi, već da živi od kirije na zemljište i od kapitalnih ulaganja. Dolaskom industrijalizacije i uzdizanjem srednje klase, industrija je eliminisala slobodno vreme kao vrednosni atribut.
Savremena iteracija ovog sistema vrednosti potiče iz Silicijumske doline. Poznato je da Ilon Mask (navodno) radi 120 sati nedeljno, „iscepkanih“ na petominutne sastanke. U svojoj autobiografiji Lean In, Šeril Sendberg piše o odgovaranju na elektronsku poštu iz svoje bolničke sobe, dan nakon porođaja. „Silicijumska dolina je ispunjena radoholičarima“, kaže Aleks Peng, autor knjige Shorter: How Working Less Will Revolutionise the Way You Get Things Done. „Podrazumeva se da govorite o tome koliko sati radite. Menadžeri broje koliko je automobila parkirano na parkingu nedeljom uveče.“ Ne zadovoljavajući se izvozom svoje brutalne radne kulture, Silicijumska dolina je takođe unapredila uređaje koji nas vezuju za naše kancelarije. „Činjenica da naše kancelarije nosimo po džepovima, učinila je da je posao ’moralni imperativom’“, kaže Peng.
Kao rezultat toga, dokolica je postala „prljava“ reč. Svaki put kada pobegnemo s posla, ispunićemo vreme efikasnim vežbanjem visokog intenziteta ili drugim korisnim aktivnostima poput meditacije ili pripreme kvalitetnih obroka. Naši hobiji su monetizovane sporedne aktivnosti, naši domovi su neformalni hoteli a naši automobili su namenjeni aplikacijama za podelu prevoza. Odmaramo se sa svečanom svrhom da se vratimo „napunjeni“, spremni za sve veće opterećenje. Ne raditi ništa, jednostavno uživati u čudu našeg postojanja na ovom svetu, luksuz je koji se nudi samo uglednim penzionerima ili deci.
„U situaciji u kojoj je svaki trenutak budnosti postao vreme tokom kojeg zarađujemo za život“, piše Dženi Odel u svom traktatu o neproduktivnosti How to Do Nothing, „i kada čak i svoje slobodno vreme dostavljamo za numeričku procenu putem lajkova na Facebooku… vreme postaje ekonomski resurs koji više ne možemo opravdati trošenjem ’ni na šta’. Nema povrata ulaganja, jednostavno je preskupo.“ Odel podstiče čitaoce da prepoznaju da su „sadašnje vreme, mesto i ljudi koji su s nama… dovoljni.“
Pozivi da se okonča fetišizacija prezaposlenosti i prateća kultura „samooptimizacije“, sve više dobijaju na snazi: i Velika Britanija i SAD vode istaknute kampanje na tom planu. Futuristi kao što je Peng zagovaraju svet u kojem tehnologija nije ludačka košulja već sila koja oslobađa, omogućavajući nam „da budemo produktivniji na način koji nam pruža da povratimo više svog vremena.“ On citira s odobravanjem navod iz eseja Bertranda Rasela iz 1932.: „U ovome smo bili glupi, ali nema razloga da i dalje budemo glupi“.
Dok se to ne promeni, radikalniji pristup našoj nakaradnoj radnoj kulturi mogao bi u potpunosti da odvoji vreme od predstave o kapitalističkim vrednostima. „Sviđa mi se koncept da budem vremenski milioner“, kaže Peng. „Međutim, nisam siguran da mi se ime sviđa. Zvuči ekonomski i transakciono. Ono što mi se sviđa je ideja da se vremenu pridaje veća vrednost i da se prepozna njegova oskudica i važnost.“ Na kraju krajeva, ne možemo akumulirati vreme, niti ga uložiti i gledati kako raste. Ono nam klizi iz ruku, a zajedno s njim idemo i mi. Možda vreme nije bankovni račun već zemljište. Možemo uzgajati produktivne useve ili lepe stvari poput ruža, kreirati žive ograde… Možda ne treba da učinimo ništa, već jednostavno da pustimo poljsko cveće da raste.
Koktel sa sokom od cvekle koji ubija komarce za šest sati
Ekološki podobna solucija bi mogla da bude još jedan alat u borbi protiv malarije. Radi se o koktelu insekticida baziranom na soku od cvekle sa sintetičkim toksinom, koji se pokazao kao efikasno sredstvo u borbi protiv komaraca, a samim tim i bolestima kao što su malarija i tropska groznica.
Ovaj rastvor, koji su istraživači krstili „ružičasti sok“, do te mere blisko oponaša krv da ga neprijatni insekti rado biraju za „obrok“, pokazuje studija objavljena u Communications Biology.
Istraživači kažu da bi ovo ekološki prihvatljivo i jeftino rešenje trebalo testirati na terenu, jer ima potencijal za široku upotrebu.
„Ova mešavina, koju zovemo ružičasti sok, bezazlena je, inertna i ekološki prihvatljiva, ali je prirodno otrovna za ženke komarca“, rekla je Nušin Emami, profesor saradnik u odseku za molekularnu biologiju Univerziteta u Stokholmu.
„Sve u svemu, mi ovde pružamo dokaz koncepta za specijalizovanu i ekološki prihvatljivu zamku s hranom, koja se može postaviti tamo gde je potrebno. Nadamo se da ćemo sve testirati na terenu, i u kombinaciji s drugim pristupima vektorske kontrole“, dodala je ona.
Ključni sastojak koktela je HMBPP, molekul koji proizvodi parazit malarije, zajedno s toksinom zvanim fipronil sulfon.
Naučnici su testirali i druge toksine kao što su kapsaicin, slano ulje i borna kiselina, ali su otkrili da se komarci ne hrane rastvorima koji ih sadrže.
Dodavanje HMBPP-a je bilo ključno u privlačenju komaraca, dok prosto dodavanje toksina u sok nije bilo efikasno u privlačenju ovih insekata, otrkrili su istraživači. Komarcima je HMBPP do te mere ukusan da bi se hranili njime čak i ako se doda u kafu.
Ovaj koktel insekticida je usmrtio sve komarce koji su se njime hranili u periodu od jednog do šest sati, pokazalo je istraživanje.
U dokumentu se ističe očajnička neophodnost dodatnih alata u borbi protiv malarije, koja svake godne usmrti oko 450.000 ljudi. Komarci su izuzetno prilagodiljivi i razvili su otpornost na insekticide koji se koriste za tretiranja mrežica za krevete.
Takođe postoje sve jači dokazi da su neki komarci promenili navike, hraneći se tokom dana a ne tokom noći, što praktično mrežice za krevete čini neefikasnim. Ovaj koktel bi takođe mogao da se iskoristi protiv komaraca koji prenose druge bolesti, kao što je tropska groznica.
Prošle nedelje, Svetska zdravstvena organizacija je dala zeleno svetlo za prvu vakcinu protiv malarije, kojom će biti tretirani ljudi u podsaharskoj Africi, ali je saopštila da su preventivne mere i dalje očajnički potrebne.
„Postoji čitav niz novih, uzbudljivih, visokotehnoloških pristupa, koji ciljaju komarce i koji ulaze u opsežna testiranja, ali verujem da postoji veliki potencijal u razvoju vrlo jednostavnih i u isto vreme efikasnih rešenja zasnovanih na jednostavnim molekulima i upotrebi materijala koji su ne samo pristupačni, već i dostupni skoro svima. Koristili smo cveklu u ovoj studiji, da bismo upravo na to ukazali“, dodala je dr Emami.
Ona je dodala da je „koktel“ bezopasan po ljude, jer poseduje veoma malu količinu toksina.
„Naš cilj nije da koristimo tradicionalne pesticide već supstance koje su prirodne i potpuno bezopasne po životinje, ali su zato smrtonosne za komarce kada ih unesu u sebe.“
Doktorica Emami je dodala da „lepota ovog rešenja počiva u tome što se može kombinovati s različitim tehnikama isporuke, od stanica za prehranu, pasivnih zamki, do prskanja, tako da se komarci mogu hraniti iz kapljica“.
Nešto čudno šalje talase iz centra naše galaksije
Čudni radio signali dolaze iz pravca centra galaksije, a mi nismo sigurni šta ih emituje.
Čini se da se aktiviraju i isključuju nasumično, a njihov izvor mora biti nešto što nije nalik ni na šta što smo ranije videli.
Izvor ovog emitovanja je dobio naziv „Endijev predmet“ po Zitengu Vangu iz Univerziteta Sidnej u Australiji, čiji je to nadimak. Naravno, upravo je Vang prvi otkrio ove radio talase. On i njegove kolege su detektovali dotično emitovanje šest puta tokom 2020., koristeći Australian Square Kilometre Array Pathfinder radio teleskop. Dodatne opservacije su odradili uz pomoć MeerKAT radio teleskopa u Južnoj Africi.
Istraživači su otkrili da se objekat povremeno „uključi“ na par nedelja, ali je u mraku sve vreme. Kada se konačno aktivirao u februaru ove godine, nekoliko meseci nakon inicijalne detekcije, uperili su u njega jedan od najmoćnijih ne-radio teleskopa na raspolaganju i nisu videli ništa. „Pretraživali smo svaku drugu talasnu dužinu koju smo mogli, sve od infracrvene do rendgenske i nismo videli ništa, tako da pojava nije u skladu s bilo kojom zvezdom o kojoj imamo saznanja“, rekao je Dejvid Kaplan iz Univerziteta Viskonsin-Milvoki, koji je ujedno član tima.
Činjenica da objekat nije vidljiv ni na jednoj drugoj talasnoj dužini, isključila je nekoliko mogućih objašnjenja o čemu se radi, uključujući konvencionalne zvezde i magnetare, koji su zapravo neutronske zvezde sa snažnim magnetnim poljima.
Šta god da je „Endijev predmet“, polarizacija radio talasa koja dolazi iz njega ukazuje da poseduje snažno magnetno polje. Tokom izbijanja emitovanja, njegova svetlina je varirala do faktora 100, da bi te „baklje“ izuzetno brzo izbledele, za jedan dan, što ukazuje na to da je reč o malom objektu.
Međutim, nijedno kosmičko telo koje poznajemo, ne uklapa se u ove čudne odlike. „Radi se o interesantnom objektu, koji je sabotirao svaki naš pokušaj da ga objasnimo“, kaže Kaplan. „Moglo bi se ispostaviti da je deo poznate klase nebeskih tela, ali možda kao čudan primerak. Na kraju krajeva, to će pomeriti granice u okviru kojih trenutno mislimo da se te klase ponašaju.“
Činjenice o glečerima koje treba da znate
Trenutno, oko 10 odsto kopna na Zemlji je prekriveno glečerskim ledom, uključujući same glečere, polarne kape i ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku. Ove površine pokrivaju preko 15 miliona kvadratnih kilometara.
Glečeri sadrže oko 69 odsto ukupne količine slatke vode na planeti. Na vrhuncu poslednjeg ledenog doba, pokrivali su oko 32 odsto ukupne kopnene površine Zemlje.
Počev negde od ranih decenija 14. stoleća, pa sve do sredine 19., svet je bio u takozvanom „malom ledenom dobu“, kada su temperature bile konstantno dovoljno niske da glečeri napreduju u mnogim oblastima na svetu.
U SAD, glečeri prekrivaju preko 90.000 kvadratnih kilometara, a većina je naravno locirana na Aljasci, koja sadrži 87.000 kvadratnih kilometara ledenog pokrivača.
Kada bi se sav led s kopna rastopio, nivo mora bi porastao za oko 70 metara. Inače, ledeni glečerski kristali mogu biti veliki poput teniske loptice.
Led iz lednik često izgleda plavičasto, jer postaje veoma gust i bez mehurića. Godine pritiska postepeno ga čine sve gušćim, isterujući male vazdušne džepove između kristala. Kada led glečera postane izuzetno gust, on apsorbuje malu količinu crvene svetlosti, ostavljajući plavičastu nijansu u reflektovanoj svetlosti koju možemo da vidimo. Kada je led glečera beo, to obično znači da u njemu još uvek ima mnogo sitnih mehurića vazduha.
Najduži glečer u Severnoj Americi je Beringov glečer na Aljasci, dug 190 kilometara. Glečer Kutija u Pakistanu, drži rekord kao najbrži lednički talas. Godine 1953., za samo tri meseca se pomerio više od 12 kilometara, što je oko 112 metara dnevno.
U američkoj saveznoj državi Vašington, koja poseduje najveću glečersku oblast u SAD bez Aljaske, lednici koji se tope obezbeđuju 1,8 biliona litara vode svakog leta.
Najveći glečer na svetu je Lambert-Fišer glečer na Antarktiku. Dugačak 400 a širok do 100 kilometara, ovaj ledeni tok drenira oko osam odsto antarktičke ledene ploče. U nekim oblastima, led na Antarktiku je debeo do 4,7 kilometara. S antarktičkih ledenih naslaga, mogu se odvaliti prave ledene planine dugačke preko 80 kilometara.
Ovaj najjužniji kontinent je prekriven ledenim pokrivačem (bar delimično) poslednjih 40 miliona godina. Kopno koje se nalazi ispod delova ledene ploče zapadnog Antarktika može biti do 2,5 kilometara ispod nivoa mora.
Vakcine sprečavaju hospitalizaciju u najmanje 84 odsto slučajeva
Nova studija kaže da vakcine sprečavaju 84 odsto teških slučajeva.
Vesti o koronavirusu se obnavljaju svaki dan, uključujući i broj obolelih, najnovije informacije i reči stručnjaka.
Francusko istraživanje je utvrdilo tri vakcine protiv Kovida-19 koje su visokoefikasne u sprečavanju hospitalizacije. Vakcinisanje smanjuje rizik od teškog oboljevanja i smrtnog ishoda za preko 90 odsto, sudeći po studiji novoj studiji.
Istraživanje je obuhvatilo 11,3 miliona vakcinisanih ljudi starih 50 i više godina, kao i isti broj nevakcinisanih osoba iste starosne dobi između decembra 2020. i jula 2021. Efikasnost Pfizer/BioNTech, Moderna i Oxford/AstraZeneca vakcina je bila slična i nije se smanjila tokom pet meseci vođenja studije.
Delta soj se pojavio u Francuskoj samo mesec dana pre kraja ovog istraživaja, ali su rezultati sugerisali da su vakcine bile efikasne u 84 odsto slučajeva za one stare 75 i vše godina, odnosno 92 odsto za ljude stare između 50 i 74 godine.
Pravo je vreme da upišete master! Nastavite svoje školovanje na najsavremenijim umetničkim studijama u regionu
Svi kreativci, savremeni stvaraoci i beskompromisni umetnici sada imaju priliku da svoja znanja i talente podignu na viši nivo: na Fakultetu savremenih umetnosti u toku je upis na master studije po povlašćenim cenama. Izaberite glumu, dizajn ili slikarstvo i ovladajte specijalističkim znanjima i veštinama koji će vam omogućiti da steknete vredno akademsko zvanje i postanete važan deo kreativne industrije.
Prijavite se na vreme i pokažite svetu svoje talente.
Fakultet koji stvara kreativce budućnosti
Fakultet savremenih umetnosti predstavlja jedinstvenu instituciju u okviru koje stasavaju savremeni umetnici i preduzimljivi kreativci koji podjednako suvereno vladaju i tradicionalnim umetničkim formama i novim medijima i tehnologijama.
Master studije na ovom fakultetu predstavljaju nastavak školovanja i priliku za sticanje vrednih specijalističkih znanja i skrivenih tajni umetničkog zanata koji će od studenata načiniti uspešne savremene umetnike. Koncipirane su tako da omoguće svakome da pronađe sopstveni izraz i postane cenjeni kreativac 21. veka.
Fakultet savremenih umetnosti je jedina institucija u Srbiji i regionu na kojoj je program master studija usklađen sa zahtevima kreativnih industrija, zbog čega studenti još tokom školovanja imaju priliku da izlažu svoje radove, javno nastupaju, grade svoj portfolio, a po završetku školovanja lako dolaze do angažmana.
Izaberite najsavremeniji master program koji odgovara vašim umetničkim afinitetima
Na master studijama na FSU mentori će vam biti neki od naših najuspešnijih umetnika, koji će vam sa entuzijazmom i posvećenošću preneti svoja znanja i iskustva, i omogućiti vam da u potpunosti razvijete svoj talenat.
U zavisnosti od svojih želja i afiniteta, na FSU možete upisati master iz tri oblasti:
Gluma
Master iz dramskih umetnosti omogućuje studentima da prošire svoja znanja i ovladaju novim i kreativnim pristupima. Uz mnoštvo javnih nastupa, praktičnog rada i sticanja skrivenih tajni zanata, nakon dve godine bićete u stanju da se samostalno i kreativno posvetite ovoj neprolaznoj umetnosti, ali i da se profesionalno bavite pedagoškoistraživačkim radom.
Dizajn
Ovaj program usklađen je sa najnovijim dostignućima i tendencijama u oblasti dizajna, zbog čega studentima donosi aktuelna i relevantna znanja. Odsek se sastoji iz četiri smera:
Produkt dizajn – zahvaljujući znanjima iz estetike, tehnologije, materijala i plastike, naučićete kako da date svoj pečat dizajnu nekog brenda, ambalaže, knjige ili bilo kojih drugih proizvoda.
Vizuelne komunikacije – spojte svoje ideje, umetnost i moderno izražavanje i znaćete kako da kreirate moćne poruke bez reči koje će snažno uticati na svet.
Art-direkcija i koncept dizajn – onima koji žele da spoje svoju kreativnost i preduzetnički duh ovaj smer pruža znanja neophodna za uspešno rukovođenje art-projektima i kreiranje vizuelnih identiteta i javnih nastupa.
Dizajn enterijera – usavršavanje iz ove oblasti učiniće od vas osobu zbog koje prostori u kojima ljudi borave postaju prostori budućnosti. Upotrebite svoja znanja i talenat za ulepšavanje najrazličitijih prostorija i budite zapamćeni po svom jedinstvenom stilu.
Slikarstvo
Na smeru Likovne umetnosti klasično obrazovanje biće nadograđeno upoznavanjem sa multimedijom, novim formama i kanalima umetničkog izražavanja. Ovladaćete čitavim spektrom formi i njihovog plodonosnog ukrštanja: od bodiarta i slikarstva, preko vajarstva i performansa, do grafike i stritarta.
Proširite svoje umetničke vidike
Master program na Fakultetu savremenih umetnosti omogućava vam da proširite svoje umetničke i kreativne vidike, steknete vredna akademska znanja i dragoceno iskustvo pod vođstvom naših dokazanih i uspešnih umetnika.
Uz najsavremenije uslove školovanja, korišćenje moderne savremene tehnologije i mogućnost sticanja Adobe i Autodesk sertifikata, veoma brzo ćete postati priznati umetnik ili traženi stručnjak u oblasti kreativne industrije.
Iskoristite povlašćene cene školovanja i gradite svoj put uspeha i umetnosti.
Sastanak s roditeljima o prevenciji vršnjačkog nasilja u OŠ “Olga Milošević” u Smederevskoj Palanci
Prvi u nizu sastanaka s roditeljima na temu vršnjačkog nasilja i uloge škola, porodice i ustanova socijalne zaštite i policije u prevenciji svih oblika nasilja koje provode Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Školska uprava Požarevac, održana je u Osnovnoj školi “Olga Milošević”.
Stručna pomoć i podrška ministarstva i Školske uprave Požarevac, kao i lokalne zajednice, Centra za socijalni rad i Ministarstva unutrašnjih poslova, organizovana je zbog slučajeva vršnjačkog nasilja, koji su se poslednjih sedmica dogodili između učenika osnovnih škola iz Smedereva, Smederevske Palanke i Velike Plane.
Šefica odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Snežana Vuković, govorila je o vrstama i prevenciji nasilja, kao i o ulozi porodice.
Rekla je da je u zaštiti i prevenciji vršnjačkog nasilja neophodna podrška i delovanje svih društvenih faktora.
Važno je da svi prepoznaju važnost stalnog vaspitno -obrazovnog rada s decom i usvajanje pozitivnih obrazaca ponašanja. “Sve institucije i pojedinci treba da daju konstruktivan doprinos stvaranju sigurnog i podsticajnog okruženja za život i razvoj dece”, rekao je Vukovićeva.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, planiralo je ovu aktivnost kako bi se efikasnije sprečilo vršnjačko nasilje, kroz aktivnosti lokalne samouprave, roditelja, škola, Centra za socijalni rad i policije.
U zaštiti i prevenciji vršnjačkog nasilja neophodna je podrška i delovanje svih društvenih činilaca, a važno je da svi prepoznaju važnost stalnog vaspitno-obrazovnog rada s decom, s posebnim naglaskom na nenasilnu komunikaciju, mirno rešavanje sukoba i neprihvatanje nasilja kao oblika ponašanja. Bitno je da svi akteri, uključujući porodice, daju konstruktivan doprinos stvaranju sigurnog i podsticajnog okruženja za život i razvoj dece.
Akcija sastanaka s roditeljima na ovu temu biće nastavljena i organizovana u drugim školama na području Školske uprave Požarevac.