Početna Blog Strana 59

Zeleni vodonik za trećinu cene standardnog obnovljivog H2

Jedinstven proces generisaće više izvora prihoda od gasifikacije drvne otpadne biomase, omogućavajući prodaju vodonika po niskim cenama, kaže generalni direktor tehnološkog projekta CAC-H2.

Novi međunarodni zajednički poduhvat (JV), trebalo bi inedri projekat vredan 100 miliona dolara u  Australiji, a reč je o proizvodnji ugljenično negativnog zelenog vodonika i amonijaka iz drvne otpadne biomase, i to korišćenjem „jedinstvenog“ procesa gasifikacije.

Umesto da se ugljen-dioksid, koji je drvo apsorbovalo dok je raslo oslobodi, on će se zarobljavati u vidu čvrstog bio-uglja, supstance slične konvencionalnom uglju, koja se može koristiti za đubrenje poljoprivrednog zemljišta.

„Mi smo ugljenično negativni jer emitujemo manje nego što sekvestriramo“, rekao je Glen Dejvis, generalni direktor CAC-H2, singapurske tehnološke kompanije fokusirane na biomasu, koja je partner u zajedničkom poduhvatu.

Čvorište za obnovljivu energiju u jugoistočnoj Australiji, Port Entoni, inicijalno će proizvoditi 75.000 zelenog amonijaka i oko 1.000 tona H2 godišnje do 2023., kao deo zajedničkog poduhvata Hydrogen Plus, između CAC-H2 i kompanije za razvoj čiste energije, Port Anthony Renewables.

Obim proizvodnje i vodonika i amonijaka u budućnosti može biti povećan u zavisnosti od potražnje, s tim što je inicijalna količina amonijaka namenjena izvozu u Japan, Južnu Koreju i Singapur, dok se vodonik koristi na lokalnom planu.

Standardna gasifikacija podrazumeva proces oslobođen sagorevanja, koji koristi temperaturu višu od 700 stepeni Celzijusa i malu količinu kiseonika i/ili pare za razgradnju biomase u ugljen-dioksid i vodonik. Ipak, proces gasifikacije koji praktikuje CAC-H2 stvara ugljenik u čvrstom stanju umesto CO2.

„Naš proces je jedinstven jer mi usput rešavamo mnoge probleme, uključujući otpad, uklanjanje ugljenika i proizvodnju čiste energije“, kaže Dejvis. „Naši nusproizvodi su takođe odlični za poljoprivredni sektor i građevinsku industriju, jer oni mogu da koriste naše biogorivo i sirće iz drveta (takozvana ’superhrana’ za biljke hemijske formule C5H4O2) u ekološke svrhe. Takođe, bio-ugalj se može mešati s cementom u cilju stvaranja „zelenog“ građevinskog materijala.

Budući da pomažemo rešavanju problema otpada, izbegavajući deponije i spaljivanje, često smo plaćeni za uklanjanje ove sirovine. (drvna biomasa).

Ovi višestruki tokovi pirhoda, uključujući ugljenične kredite, omogućuvaju nam da imamo jedan od najefikasnijih troškova proizvodnje zelenog vodonika na današnjem tržištu, najmanje trećinu onoga koji se odnosi na elektrolizu. Naša interna obaveza je da zadovoljimo globalnu potražnju za vodonikom od 2 dolara za kilogram do 2030. godine.“

Standardni zeleni vodonik, za čiju proizvodnju se koristi obnovljiva električna energija u cilju razdvajanja molekula u vodonik i kiseonik u okviru procesa zvanog elektroliza, košta od 2 do 6 dolara za kilogram, kažu podaci Međunarodne energetske agencije, s tim što cena zavisi od širokog spektra činilaca, uključujući trošak obnovljive energije i elektrolizera, faktore kapaciteta projekata obnovljive energije, operativne troškove, kamatne stope itd.

Komisija za energetske tranzicije smatra da će do 2030. troškovi standardnog elektrolitičkog zelenog vodonika pasti na „ispod 2 američka dolara po kilogramu u većini geografskih područja, a čak i niže u povoljnim geografskim regionima s vrlo jeftinom obnovljivom energijom.“

Dejvis kaže da Haber-Bosch proces, koji zahteva veliku količinu energije, kombinujući azot iz vazduha s vodonikom za proizvodnju amonijaka, biti ostvarivan sagorevanjem nekih sintetičkih gasova nastalih tokom procesa gasifikacije. Dok ovo sagorevanje dovodi do „male“ količine emisije, „neto efekat je i dalje negativan po pitanju ugljenika“, objašnjava on, dodavši da drvna otpadna materija dolazi iz lokalnih izvora.

Naslovna fotografija: Izvor

Na današnji dan – 18. oktobar

Dogodilo se na današnji dan – 18.10.

Nastavi

Novi Xiaomi Mi 12 dolazi sa Snapdragon 898 čipsetom i baterijom od 5.000 mAh?

Xiaomi je nedavno lansirao novu Civi seriju pametnih mobilnih telefona,  potpuno novog dizajna, koju kompanija reklamira kao najlepše pametne mobilne telefone u istoriji ove robne marke. Glasine ukazuju da bi buduća perjanica kompanije, Xiaomi Mi 12, mogao da preuzme istu dizajnerski jezik.

Sada se na internetu pojavio novi izveštaj, koji otkriva više detalja o predstojećem vodećem Xiaomi aparatu. Kolaju glasine da će novi Mi 12 biti lakši i tanji s nekoliko poboljšanja u pogledu izgleda u poređenju s Mi 11.

Takođe se tvrdi da će novajlija koristiti dvojezgarske materijale i dizajnerski obrazac, što u određenoj meri može povećati energetsku gustinu, dok se u isto vreme najavljuje baterija od 5000 mAh. To znači da će pametni telefon imati tanje kućište uprkos tome što poseduje bateriju većeg kapaciteta.

Uređaj će imati keramički zadnji panel, što nije prvi put da Xiaomi usvaja dotično rešenje za svoj vodeći model. Mi MIX 4 već sada poseduje keramičko kućište.

Nedavno je Digital Chat Station otkrio da će Mi 12 imati tanje okvire i kućište, što će omogućiti bolje iskustvo korišćenja. Pored toga, dodaje se da će zakrivljeni ekran u premijum ponudi biti zamijenjen hiperboloidnim rešenjem, kao i da će biti veći u odnosu na kućište nego što je to slučaj s aktuelnim modelom.

Što se čipseta tiče, u igri je Qualcomm Snapdragon 898, koji tek treba da stupi na tržište. Ukoliko napravimo analogiju s praksom u prošlosti, Mi 12 bi mogao da bude prvi pametni telefon na svetu pokretan Snapdragon 898 SoC-om.

Takođe se tvrdi da će nova postavka kamere u Mi 12 seriji imati glavni senzor od 50 megapiksela a ne jedinicu od 200 megapiksela o kojoj se spekulisalo. Za sada, ne postoji način da se to potvrdi, ali kako se datum lansiranja bude bližio, tako ćemo imati više informacije o vodećem pametnom mobilnom telefonu kineske kompanije.

Na današnji dan – 17. oktobar

Dogodilo se na današnji dan – 17.10.

Nastavi

Pop muzika u bivšoj Jugoslaviji je ostavila dubok pečat na jednu eru

U Jugoslaviji, zemlji koja se raspala u haosu građanskog rata, muzičari su bili ti koji su stvarali nešto što što je bilo vrhunsko u svetskim okvirima, a da je retko ko u tom svetu uopšte znao za to.

Međutim, u diskotekama u zemlji koja je balansirala između istoka i zapada, puštala se izvanredna muzika. Ova socijalistička država, koju su mnogi smatrali i smatraju je utopističkim eksperimentom, više ne postoji.

Raspala se u nekoliko fragmenata nakon rata iz devedesetih, ali jedan period pre toga, bila je primer otvorenog društva s razvijenim kulturnim aspektom. Jugoslovenska disko muzika, post-pank i elektronski žanr, bujali su sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, da bi veći deo toga bio danas zaboravljen u arhivama kolekcionara i izdavačkih kuća.

Sve je počelo u novobeogradskoj sportskoj hali, kada je promoter i DJ Boban Petrović otvorio klub 1967., pod nazivom „Bratstvo i jedinstvo“, po čuvenom sloganu maršala Tita, partizanskog vođe koji je bio doživotni predsednik SFRJ.

Kao dete, Petrović je puštao ploče Elvisa i Glena Milera, koje su njegovi roditelji doneli iz inostrantsva. Budući da je bio talentovan za fudbal, s 18 godina je bio pred potpisivanjem ugovora s Crvenom Zvezdom iz Beograda, ali mu je povreda kolena prekinula karijeru, što ga je vratilo muzici. Osnovao je disko-pop bend pod nazivom „Zdravo“, u kome je pevao i svirao klavijature. Petrović je takođe uživao u reputaciji solo izvođača, izdavši 10 singlova i dva LP-a fank, pop i disko žanra, ali su njegove međunarodne aspiracije propale prilikom neuspešnih pregovora s diskografskim kućama u Londonu.

Petrovićev finalni solo album iz 1984., „Zora“, bio je oproštajni, kako što se tiče muzike, tako i njegovog prethodnog života. Napustio je Jugoslaviju koja je pucala po šavovima, započevši poslovanje s čelikom na Kipru, da bi se na kraju preselio u Marbelju, gde je kupio lokalni fudbalski tim. Treba reći da je 2002 s pesmom Ride, koju je napravio s ćerkom Anom Ann, ušla u 40 UK Top liste 2002., dok sada snima sa suprugom violončelistkinjom  Jelom Cello.

Što se nekih drugih tiče početkom osamdesetih, nesigurnost koja se osećala u vazduhu je začela nešto drugo – Novi talas ili Novi val. Reč je o post-pank eri u kojoj je dominirala eksperimentalna elektronska muzika, podstaknuta sličnim zvucima iz Velike Britanije.

Došlo je do prave plime bendova kao što su Haustor i Boa iz Zagreba, Električni orgazam i Idoli iz Beograda i Videosex iz Ljubljane, koji su čak stekli izvesnu popularnost u međunarodnoj međunarodnoj štampi. Elektronska muzika je u početku bila u potpunosti „underground“, jer su umetnici bili u potrazi za novim izrazom. Nedostatak opreme (u Beogradu je postojao samo jedan Roland TR-808), prisilio je muzičare da budu kreativniji.

Dotični 808, kultna ritam mašina iz ere ranog hip-hopa, elektronske muzike i housea, pripadao je dvojici pionira „elektronike“ u Beogradu. Oprema je bila skupa i teška za nabavku, ali to nije bila prepreka za Zorana Vračevića i Zorana Jevtića, dvojicu prijatelja iz  detinjstva, čiji su se životi na planu muzike u potpunosti promenili kada su prvi put čuli Depeche Mode i Soft Cell.

Uskoro su formirali bend „Data“, inspirisan elektronskim duetom Yellow Magic Orchestra, da bi kasnije okupili žensku grupu „Šizike“, po ugledu na Bananaramu i Master Scratch Band, prvu jugoslovensku elektro/hip-hop grupu.

Svakih nekoliko meseci bi odlazili u London da se napune vinilom i novom opremom, a budući da su govorili engleski, prevodili bi uputstva za upotrebu drugim umetnicima i učili svoje savremenike kako da koriste instrumente. S obzirom na međusobnu upućenost i ograničen pristup resursima, stvorio se dubok osećaj drugarstva na novonastaloj elektronskoj sceni.

U međuvremenu, u Skoplju u Makedoniji, postojao je još jedan od nekoliko 808 u Jugoslaviji, i to u vlasništvu Kirila Džajkovskog, koji je formirao bend „Bastion“ s pevačicom Anom Kostovskom, tekstopiscem Milčom Mančevskim i Ljubomirom Stojisavljevićem na basu.

Još uvek srednjoškolac, Džajkovski, koji je danas poznati kompozitor elektronske muzike u Skoplju, uz pomoć svojih roditelja, nakon izvesnog vremena provedenog u Australiji, nabavio je jedan sintisajzer, jednu ritam mašinu i rekorder za četiri kasete, što mu je bilo sasvim dovoljno da svoju kreativnost ispuni do maksimuma.

Za razliku od restriktivnog i cenzorskog pristupa koji je na planu kulture praktikovan u Sovjetskom Savezu, vlasti u Jugoslaviji su uglavnom svoje muzičare ostavljale na miru. Kada bi i došlo do cenzure, sve bi bilo izvedeno mnogo suptilinije.

Tito je „raskinuo“ sa Staljinom 1948., da bi Jugoslavija već pedesetih godina promovisala turizam, što je dovelo do otvorene politike, nesvojstvene socijalističkim državama. Samim tim došlo je kulturološke razmene, tako da se uticaj zapadne muzike snažnije osetio, pa je čak procvetala i „marijači“ domaća scena s takozvanim Yu-Mex grupama. Uticaj je bio obostran, jer jedna od prvih jugoslovenskih zvezda, Ivo Robić, čija je verzija „Stranaca u noći“ godinama prethodila Sinatri, pomogao je „Bitlsima“ da dođu u kontakt s Tonijem Šeridanom i Polydorom.

Ipak, bilo je i ideoloških prepreka. „Jugoslovenski Žan-Mišel Žar”, Miha Kralj, dosta se mučio da objavi svoju prvu samostalnu ploču 1980. zbog izvorno religioznih tema, sve dok slovenački folk kompozitor, Vilko Ovsenik, nije preporučio ploču izdavačkoj kući RTB-Beograd. Očigledno, veze su bile sv što je čoveku potrebno i u to vreme.

Neki bi to nazvali represijom, koja se pojačavala s narastajućom opasnosti od konflikta, ali se zapravo radilo o rigidnosti vladajućih struktura koje su potajno koketirale s lokalnim nacionalizmom, koji je bujao u potaji. Posledica svega je bio najbrutalniji sukob od Drugog svetskog rata, a nešto pod nazivom „etničko čišćenje“ i „balkanizacija“, po prvi put je ušlo u rečnik engleskog jezika. Naravno, muzičari su bili na velikom gubitku, bivajući često alat za promociju novonastalih režima.

Ipak, nakon što se sve završilo, počelo je da klija seme nostalgije. Nove generacije su počele ponovo da otkrivaju pop iz doba Jugoslavije, jer što se muzičkog univerzuma tiče, sećanja na staru državu su generalno ostala lepa, neuprljana ratom. Jugoslavija je na možda nespretan način živela svoja načela mira, bratstva i jedinstva, ali ih je ipak živela.

Da se vratimo na Bobana Petrovića s početka priče, čija je majka iz Hrvatske a otac iz Srbije, mada to u njegovoj porodici nikada nije isticano. On je poentirao rečima da je prilično teško za sve ljude koji su odrasli u Jugoslaviji da se osećaju potpuno slobodnim, sada kada znaju da ona ne postoji. Nostalgija egzistira u vezi s celokupnom stvari, a kamoli za muzikom.

Meksiko Siti zamenjuje spomenik Kolumbu statuuom domorodačke žene

Statua je replika replika misteriozne domorodačke rezbarije, otkrivene u januaru, poznate kao „Mlada žena iz Amajaka“.

Ona je odabrana da zameni kip Kristifora Kolumba na jednom od najvažnijih bulevara Meksiko Sitija.

Figurina je otkrivena u januaru u regionu Uasteka, blizu obale Meksičkog zaliva. Nazvana je „Mlada žena iz Amajaka“, po selu u kome je pronađena, zakopana u zemlji. Međutim, niko ne zna sa sigurnošću koga kamena skulptura zapravo predstavlja.

Nacionalni institut za antropologiju i istoriju, saopštio je u to vreme da je statua slična prikazima boginje plodnosti iz Uastečke kulture. Međutim, arheolozi iz instituta su takođe rekli da je moguće da je reč o pripadnici elite ili vladajuće klase.

Replika će biti čak tri puta veća od originala od približno dva metra, izloženog u Muzeju antropologije u Meksiko Sitiju. Gradske vlasti su odlučile da statuu Kolumba treba premestiti na manje istaknuto mesto i da je treba zameniti kipom žene iz domorodačke populacije, koja nije dovoljno zastupljena.

Estetika replike će biti radikalna promena u odnosu na statuu Kolumba. Kip „Mlade žene iz Amajaka je pre-hispanskog stila, s otvorenim očima, jer je obojeno kamenje koje je verovatno prvobitno umetnuto u njene očne duplje izgubljeno.

Iako su na gradskom bulevaru „Reforma“ bile i druge skulpture starosedelaca, one su obično rađene u neoklasicističkom stilu, koji se slaže s kitnjastom osnovom bivše statue Kolumba, urnama i drugim skulpturama na bulevaru.

„Mlada žena iz Amajaka“ biće postavljena na prvobitnu neoklasičnu osnovu.

Spomenik Kolumbu je uklonjen prošle godine, navodno radi restauracije, nešto pre 12. oktobra, koji Amerikanci znaju kao „Kolumbov dan“. Međutim, Meksikanci ga nazivaju „Dí de la Raza“, odnosno „Dan rase“, a reč je o godišnjici Kolumbovog dolaska u Ameriku 1492. godine. Demonstranti su redovno šarali Kolumbov spomenik grafitima u znak protesta protiv brutalnog postupanja prema autohtonim narodima.

Planovi da se statua Kolumba zameni izazvali su kontroverze među kritičarima predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora i Klaudije Šajnbaum, gradonačelnice Meksiko Sitija, koji su to videli kao pokušaj da se Španija izbriše iz istorije zemlje i umanji njena uloga u osnivanju i kulturi Meksika.

„Ideja o Meksiku kao proizvodu kombinacije španske i domorodačke kulture, među mlađim istoričarima privodi se kraju“, rekao je Ilan Semo, istoričar na Iberoameričkom Univerzitetu. Istorija koja se sada piše „vidi Špance kao izvor rasizma u Meksiku“.

Kontroverza u vezi s Kolumbovim spomenikom, stigla je pošto je zemlja obeležila 500. godišnjicu pada astečke prestonice Tenočtitilan (današnji Meksiko Siti) pod vlast Španaca.

Šajnbaum je ove godine često govorila o „500 godina otpora domorodaca“, predlažući da se Kolumbo zameni prikazom starosedelačke žene.

Međutim, izvođenje predložene zamene statue izazvalo je veliki podsmeh: umetnik Pedro Rejes rekao je da je skulptura inspirisana Olmekovim kipom, ali je dotično delo opisano kao da podseća na vanzemaljca iz naučno-fantastičnih filmova.

Šajnbaum je otkazala dotičnu skulpturu i zadužila Gradski odbor za spomenike i umetnička dela da odabre alternativu. Ona je opisala zamenu Kolumba kao „dekolonizaciju Paseo de la Reforme“, najupečatljivijeg bulevara u gradu.

U utorak je šef instituta za antropologiju, Dijego Prijeto Hernandez priznao da su stalnje pretnje Kolumbovom spomeniku razlog za odluku da se on preseli u mirniji park u elitnom naselju gde su protesti retki.

„Ovo nije zasnovano na bilo kakvom ideološkom sudu Kolumbovog lika, već zbog potrebe očuvanja skulpture, koja bi, da je ostavljena, bila meta prenji i protesta“, rekao je Prijeto Hernandez.

Na današnji dan – 16. oktobar

Dogodilo se na današnji dan – 16.10.

Nastavi

Pet ključnih saveta za održavanje grejnog sistema u domaćinstvu

Grejanje domova je sve skuplje. Samim tim, imperativ je da grejne sisteme u našim stanovima i kućama učinimo što efikasnijim.

Pripremanje doma za zimu se možda čini kao jednostavan zadatak, ali mali je broj ljudi koji održava radijatore spremnim za narednu grejnu sezonu. Provera kotlova i radijatora ne samo što može prevenirati oštećenja, već može uštedeti dosta novca u smislu da za topliji dom moramo da izdvajamo manje sredstava.

Mnogo toga, što se održavanja tiče, možete učiniti sami, proveriti kotlove i radijatore, pre nego što temperatura značajno padne.

Provera je još važnija za one koji koriste starije sisteme, instalirane pre više od 10 godina. Savremeni radijatori mogu biti i do 50 odsto ekonomičniji od onih od pre 20 godina, pa je od suštinske važnosti da se ovi vremešniji održavaju s više pažnje. Naravno, sve to će se vratiti kroz niže račune za grejanje.

Evo pet saveta kako da održavate sistem grejanja u vašem domu „zdravim“:

Uključite grejanje svakih nekoliko nedelja

Neaktivni radijatori mogu izavati skupljanje prljavštine i zarobljenog vazduha, što ograničava protok toplote kroz cevi.

Kotao koji se ne koristi može da se pokvari a da niste toga ni svesni, pa je testiranje s vremena na vreme ili povremena upotreba od ključnog značaja za očuvanje sistema kada dođe zima.

Šta kažu stručnjaci? Uključujte grejanje na 10 minuta svakih nekoliko nedelja, kako biste omogućili da se hidraulične komponente sistema aktiviraju, što će pomoći efikasnosti kotla, sprečavajući nepredviđene probleme kada vreme počne da se menja.

Otvorite ventile

Savremeni termostatski radijatorski ventili pomažu u kontroli temperature u svakoj prostoriji posebno. Kako toplo vreme smenjuje zimsku hladnoću, ovi ventili se obično postavljaju na „zatvoreno“ na duži period.

Ako se zadrže predugo u ovoj poziciji, oni se mogu zaglaviti, ostavljajući nas u „letnjem režimu“ duže nego što smo to nameravali.

Najbolje je otvoriti ventile do punog kapaciteta dok kotao nije uključen, da se ne bi zaglavili.

Ako ovo praktikujete, ne samo da ćete moći da koristite grejanje onako kako želite, već će otvaranje ventila sprečiti potrebu za pozivanjem vodoinstalatera da bi isprao sistem, što naravno povlači izvesne (nepredviđene) troškove.

Ispuštanje vazduha iz radijatora

Najbolje vreme da se ovo uradi je kada ih ne koristite. Na ovaj način ćete izbaciti vazdušne džepove koji mogu biti u sistemu i sprečiti ih da ulaze u kotao ili toplotnu pumpu, što može izazvati začepljenje ili prekomerno zagrevanje.

Ukoliko se ne ispušta vazduh iz radijatora, to može prouzrokovati unutrašnju koroziju i oštećivanje delova povezanih s kotlom.

Proverite da li ima mulja

Formiranje naslaga mulja u radijatoru je uobičajeno ako ostanu netaknuti duže vreme. Jedan od simptoma ovog problema je kada su radijatori hladni na dnu.

Da biste to rešili morate isprati radijator, i to tako što ćete ga isprazniti, a zatim ukloniti sa zida. Kada to uradite, pričvrstite crevo na otvor radijatorskog ventila i pustite najsnažniji mogući mlaz vode da bi se isprala prljavština. Kada voda bez zastoja protiče, znači da je problem rešen, tako da možete vratiti radijator na svoje mesto.

Dodajte inhibitor korozije

Dodavanje inhibitora korozije može sprečiti stvaranje rđe i potencijalno začepljenje i ugrožavanje efikasnosti radijatora. Voda se ne meša dobro s metalom, pa je prirodno da će isključeni radijatori korodirati iznutra ukoliko nešto ne preduzmemo.

Inhibitor korozije je hemikalija koja razlaže nagomilani mulj i rđu, te na taj način uklanja začepljenja.

Ovo rešenje će omogućiti efikasan rad sistema i produžiće vek trajanja radijatora, što na dugoročnom planu štedi novac.

Dobro poznavanje vašeg sistema grejanja, omogućiće vam da ostanete na visini zadatka kada je o održavanju reč, a to je od vitalnog značaja za sprečavanje problema, što za krajnji rezultat ima manji odliv novca iz novčanika.

Ako se ne osećate kompetentnim ili sigurnim u svoje veštine, najbolje je da se obratite kvalifikovanom stručnjaku, koji će sprečiti nepredviđene probleme tokom zimskih meseci.

Najviša žena na svetu visoka je 215,16 centimetara

Rumejsa Gelgi iz Turske, visoka je preko 210 centimetara, i po Ginisovoj knjizi rekorda, najviša je živa žena na svetu.

Gospođica Gelgi pati od Viverovog sindroma, koji između ostalog prouzrokuje ubrzan rast. Ipak, ona kaže da svaka prepreka može biti pretvorena u prednost, tako da treba da prihvatimo sebe onakvim kakvi smo.

Rumejsa je visoka 215,16 centimetara, i oficijelno je najviša živa žena na planeti. Ova dvadeset četvorogodišnja devojka iz Turske kaže: „Svaki hendikep može biti pretvoren u prednost, tako da prihvatite sebe onakvim kakvim ste. Budite svesni svojih potencijala i dajte sve od sebe.“

Ovo je drugi put da gospođica Gelgi ulazi u Ginisovu knjigu rekorda, jer je 2014. dobila titulu za najvišu tinejdžerku na svetu.

Od tada, ona je aktivistkinja koji se zalaže za druge ljude koji pate od retkih stanja. Uglavnom koristi invalidska kolica, mada može da hoda uz pomoć rama za hodanje.

Krejg Glendej, glavni i odgovorni urednik Ginisove knjige rekorda rekao je: „Čast je imati Rumejsu ponovo u knjizi rekorda. Njen nesalomivi duh i ponos što se izdvaja iz gomile je inspiracija.

Kategorija najviše žive žene nije nešto što se često menja, tako da sam uzbuđen što mogu ove vesti da podelim sa svetom.“

Najviši čovek na svetu, Sultan Kosen, takođe je Turčin. Njegova visina je 2018. iznosila 251 centimetar.

Najviša žena koja za koju se zna je bila Zeng Đinlijan iz Kine, koja je pre smrti 1982. bila visoka 246,3 centimetra.

Pasivno obnavljanje divljine: ako voliš prirodu ostavi je na miru

Dok se ekolozi sastaju da bi diskutovali o pretnjama po globalni biodiverzitet, neki veruju da je jednostavno prihvatanje haosa najbolji pristup.

Enrike Migel Pereira voli da priča priču o baki sa severnih planina Portugala, koja nikada u životu nije videla divljeg vepra. Ona je provela svoj život u selu Kastro Laboreiro, ugneždeno između udaljenih vrhova oblasti danas poznate kao Nacionalni park Penjeda-Gereš.

To bi trebalo da je idealna teritorija za divlje svinje, ali nakon vekova širenja stočarstva i ljudskog uticaja, veliki sisiari su gotovo nestali iz tog područja.

Bio je to društveni i ekonomski preokret u 20. veku, koji je sasvim slučajno pretvorio ovu oblast u kolevku onoga što je poznato kao pasivvno obnavljanje divljine, a ekolozi su sve pomno posmatrali. Ovih dana je gotovo nemoguće izbeći viđanje divljih svinja u ovoj regiji, a čak se i kozorog, koji je bio u potpunosti nestao pre 90 godina, vratio.

Pasivan povratak je pristup obnavljanju divljeg života koji omogućava prirodnim procesima da se obnove samostalno. On podrazumeva izvestan nivo haosa, jer se šume vraćaju na svoju teritoriju, vraćaju se brojne životinjske vrste, kao i prirodni događaji poput požara, najezde štetočina i poplava.

S obzirom na to da je globalni diverzitet tema ove sedmice na COP15 Ujedinjenih nacija, pasivno obnavljanje divljine se nameće kao pristup koji bi mogao da pomogne  da se zaustavi katastrofalan gubitak vrsta, i da se taj proces konačno preokrene.

Tri su ključne komponente u pasivnom povratku divljine, smatra Pereira, profesor očuvanja biodiverziteta u Nemačkom centru za integrativna istraživanja biodiverziteta Univerziteta u Lajpcigu. Prvi je obnavljanje prehrambene složenosti, odnosno biodiverziteta, tako što će se dopustiti povratak divljih životinja. To obično znači ograničavanje lova, ali u retkim slučajevima uključuje i relociranje.

Drugi faktor je omogućavanje povezivanja predela, tako da se biljke i životinje mogu slobodno kretati.

Treći i najvažniji korak je dozvoliti nepredviđena prirodna dešavanja kao što su požari, štetočine i poplave.

Dopuštati „divljanje“ prirode je anatema kada je reč o tradicionalnim pristupima njenom obnavljanju, što može biti teško prihvatljivo za Evropljane. Pereirino razmišljanje je „ako je voliš, pusti je da bude slobodna“.

Problem s puštanjem da se stvari dešavaju same od sebe

Jedan od glavnih argumenata u korist pasivnog povratka divljine su niski troškovi u poređenju s pristupima koji podrazumevaju učešće čoveka, posebno u velikom obimu. Pravilno pošumljavanje koje ljudi praktikuju se pretvara u homogen krajolik, a biodiverzitet ima tendenciju da prosto mrzi homogenost.

Ipak, naučnici poput Pereire drže se stanovništa da ako se prirodi pruži dovoljno vremena, nepredvidivi prirodni procesi će dovesti do neophodnog diverziteta. Veliki biljojedi poput bizona, mogu da raščiste čitave oblasti i kreiraju otvorene džepove gde biodiverzitet može da napreduje, dok divlje svinje preoravaju zemlju u potrazi za hranom.

Mada je ovu pojavu mnogo teže promovisati, posebno u doba klimatskih promena, požari su takođe još jedna od prirodnih nepogoda koja može dovesti do razvijanja diverziteta.

„Moramo prihvatiti nepredvidivo. Mi čak ni ne znamo u šta se ova područja mogu pretvoriti na kraju. Želimo da se funkcije ekosistema obnove i da dopustimo prirodi da odigra svoju ulogu. Međutim, za mnoge ljude je to teško“, objašnjava Pereira.

Model za ostatak Evrope?

Obrasci viđeni u oblasti oko Kastra Laboreira nisu jedinstveni, jer se poljoprivredno zemljište u Evropi napušta ubrzanim tempom.

U prvoj polovini 20. veka, Evropu je zahvatila rapidna urbanizacija, jer su promene u poljoprivredi i globalizacija učinile mnoge ruralne stilove života neodrživim. Udaljena planinska područja bila su posebno teško pogođena, ali i sva ostala s prirodnim i fizičkim ograničenjima poljoprivredne proizvodnje.

Procenjuje se da će poljoprivredno zemljište površine dve Mađarske biti napušteno do 2030., jer istraživanja pokazuju jda je 30 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta u EU u opasnosti od napuštanja. Klimatske promene i globalizacija samo će intenzivirati ovaj proces.

Da li je odgovor u tome da se prirodi dopusti da se sama obnovi?

Obnavljanje divljine je relativno novo polje istraživanja, a ekolozi u drugim delovima sveta su zauzeli drugačiji pristup.

Henrike Šulte to Bine, doktorand u Institutu za zoologiju Imperijalnog koledža u Londonu, rekla je da su naučnici u Severnoj Americi mnogo više fokusirani na vraćanje velikih biljojeda i mesoždera.

„Evropa akcenat stavlja na pasivan pristup“, kaže ona. „Zatim imamo Australiju gde je situacija jedinstvena, jer je mnogo flore i faune još uvek preostalo. Međutim, imate i invazivne vrste, tako da pasivan pristup na dosta mesta može biti prilično opasan.“

U Britaniji, Alaster Drajver favorizuje aktivniji pristup u obnavljanju divljine nego što rade Portugalci. On je bivši šef kancelarije za očuvanje prirode Ekološke agencije za Englesku i Vels, a decenije je proveo radeći kao zaštitar. Sada je direktor male dobrotvorne ogranizacije Rewilding Britain, koja se nada da će pet odsto britanskog zemljišta pretvoriti u područja bez merljivog ljudskog uticaja.

„Ne možete odjednom uskočiti u ogromna prostranstva gde se priroda potpuno brine o sebi, posebno u Britaniji, gde nemate grabljivce na vrhu lanca ishrane, a nemate ni mnogo velikih biljojeda“, kaže on. „Nemamo vukove i medvede, nemamo bizone i velike jelene, i imamo mali broj divljih svinja i dabrova. Nedostaje nam prehrambeni sloj i po na vrhu ekosistema.“

Ovaj nedostatak vrsta znači da u Britaniji napori ka obnavljanju divljeg života zahtevaju preduzimanje izvesnih akcija, koje treba obaviti brzo.

„Nemamo vremena da čekamo 100 godina da stvari počnu polako da se obnavljaju i da počne prirodna regeneracija“, kaže on. „Ja to opisujem kao maraton sa sprinterskim startom.“

Drugačije putovanje, ista destinacija

Jedan od prvih koraka u obnavljanju divljine koji preduzima Drajverova organizacija je uklanjanje ovaca. Za razliku od drugih biljojeda, one su izbirljive što se jelovnika tiče i mogu da istrebe poljsko cveće i druge važne biljne vrste.

U nedostatku bizona, njegova organizacija ohrabruje zemljoposednike da puste retke pasmine goveda da slobodno lutaju i pare se na širokim područjima, što dovodi do „mozaik efekta“. Slično ovome, plan je da se gaje stare pasmine svinja, kao zamena za divlje, pa čak i poniji umesto sada izumrlog tarpana, poznatog i kao evroazijski divlji konj.

Ukoliko postoji deficit lokalnog drveća i šipražja, Drajverova grupa ih ponovo sadi kako bi podstakla njihovo širenje. Pored toga, uklanjaju ograde, dozvoljavaju rekama da pronađu prirodne puteve, stvaraju močvarna područja i uklanjaju tuđinske vrste.

Mada Drajver i Pereira praktikuju različite metode, njihov krajnji cilj je isti.

„Obnavljanje divljeg života ne znači da imate unapred formiranu ideju o tome šta će se tamo pojaviti i koje vrste ćete imati“, kaže Drajver. Neke vrste mogu nestati iz regiona, ali zato će biti mnogo više pobednika.

Na kraju krajeva, najveći pobednici će biti generacije kojima ćemo to ostaviti u amanet.

1...585960...851Strana 59 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

Kako isključiti reklame na YouTube snimcima?

Kako da... 0
Postoji više načina da sprečite da se pojavljuju reklame...

Kako ubiti i ukloniti neželjeno korenje drveta?

Kako da... 0
Ponekad postoji mnogo dobrih razloga da se ubije korenje...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.