Početna Blog Strana 6

Jedinstvena ponuda na ITAcademy: Neograničeno školovanje po ceni jednogodišnjeg programa

ITAcademy već godinama na regionalnoj IT sceni važi za obrazovnu ustanovu na kojoj, pored najkvalitetnijih znanja i veština, dobijate i najkompletniju podršku za razvoj IT karijere, kakvu ne pruža nijedna druga IT škola u ovom delu Evrope. Međutim, na ITAcademy su odlučili da ponovo pomere granice u obrazovanju budućih IT stručnjaka.

Naime, na ovoj obrazovnoj ustanovi u toku je prolećni upisni rok, pa buduće polaznike koji u ovom periodu odluče da započnu školovanje očekuje značajan popust na školarinu, ali i jedinstvena mogućnost doživotnog školovanja po ceni samo jednog programa.

Dobro ste pročitali! Na ITAcademy su stvorili nesvakidašnji program edukacije koji vam omogućava da nakon jednogodišnjeg školovanja nastavite sa potpuno besplatnim usavršavanjem kad god se za tim ukaže potreba. Neograničen broj puta. Neograničen broj godina.

Ukoliko razmišljate o dugogodišnjoj karijeri u IT oblasti, ovu priliku ne smete propustiti. Zbog tehničkih kapaciteta koji su odvojeni za ovakvu vrstu školovanja, ovu ponudu neće moći da iskoriste svi kandidati, pa je potrebno da se prijavite što pre. Da saznate više i rezervišete svoje mesto, posetite ITAcademy sajt.

Steknite najtraženija IT znanja za samo 12 meseci. Nastavite sa besplatnim usavršavanjem kad god se pojavi nova tehnologija

Bez obzira na to za koji odsek i program se odlučite, nakon završetka školovanja na ITAcademy dobijate mogućnost da nastavite sa usavršavanjem kad god se za tim ukaže potreba.

To konkretno znači da, čim se u programu ITAcademy pojavi nova verzija softvera ili tehnologije za koju ste slušali nastavu, stičete pravo da se prijavite za besplatno školovanje putem najsavremenije platforme za učenje na daljinu.

Zahvaljujući ovako jedinstvenoj prilici, možete biti sigurni da vaše znanje nikada neće zastareti. ITAcademy vam omogućava da uvek budete u toku sa najnovijim tehnologijama i znanjima, što je vrlo važno ukoliko želite da budete tražen i visoko plaćen IT stručnjak.

Da biste bili konkurentni u IT svetu, važno je da se neprekidno usavršavate

Danas je u surovom poslovnom okruženju konkurencija oštra i svi se trude da rade bolje i više. A ono što vas može izdvojiti od ostalih jeste znanje koje je aktuelno i primenljivo u praksi.

Ali tu postoji i jedan problem. Živimo u svetu u kome se tehnogija razvija ogromnom brzinom, a to znači samo jedno: znanja zastarevaju brže nego ikada ranije. A znanje koje zastari zapravo prestaje da bude znanje.

Svi oni koji su se odlučili za unosnu i izuzetno plaćenu karijeru IT stručnjaka znaju koliko brzo se razvijaju novi alati i pojavljuju nove tehnologije. Da biste mogli da obavljate svoj posao uspešno, izuzetno je važno da budete u toku sa ovim promenama. Samo tako možete imati uspešnu IT karijeru.

Zbog toga neograničeno školovanje koje vam donosi ITAcademy predstavlja zaista dragocenost za svakoga ko ozbiljno razmišlja da postane IT stručnjak.

ITAcademy, škola koja se razlikuje od svih drugih

ITAcademy je jedina škola na Balkanu i jedna od malobrojnih u Evropi koja ima zvanična partnerstva sa najcenjenijim svetskim institucijama i IT kompanijama kao što su Microsoft, Adobe, Oracle, Zend, Autodesk, Cambridge i drugi, zbog čega su znanja i sertifikati koje dobijate na ovoj instituciji priznati kod poslodavaca širom sveta.

Bez obzira na to koja od najtraženijih IT oblasti današnjice vas interesuje: programiranje, dizajn i multimedija, administracija, IT poslovanje, 3D dizajn i CAD ili razvoj mobilnih aplikacija, na ITAcademy ćete znanja i veštine dobijati od najcenjenijih stručnjaka iz tih oblasti.

Takođe, u skladu sa svojim potrebama i afinitetima možete se odlučiti za tradicionalno školovanje u učionici ili za online nastavu – putem napredne platforme za učenje na daljinu, pri čemu kroz oba modela stičete potpuno isti kvalitet znanja.

ITAcademy je poznata i kao ustanova koja ne samo da svojim polaznicima donosi četvorogodišnje IT veštine za manje od 12 meseci školovanja već im i pruža čitav niz alata i servisa za razvoj karijere zahvaljujući kojima oni u rekordnom roku dolaze do posla. Tako vas tokom školovanja na ITAcademy očekuju fakultativni kursevi engleskog i nemačkog jezika za one koji žele da rade u inostranstvu, prakse u najuglednijim regionalnim IT kompanijama, 100 besplatnih sati u IT hubovima, program za razvoj ličnih i profesionalnih veština, pomoć u učenju i zapošljavanju i još mnogo toga. Jednostavno, na ITAcademy dobijate kompletnu podršku za svoju buduću karijeru.

Prijavite se što pre, ovu ponudu neće moći da iskoriste svi

Za razliku od drugih IT-jevaca koji moraju skupo da plaćaju usavršavanja svaki put kad se pojavi neka nova tehnologija ili da se snalaze za samostalno učenje, zahvaljujući ovom jedinstvenom ITAcademy programu možete biti sigurni da ćete najaktuelnija znanja dobijati na vreme, potpuno besplatno.

Međutim, važno je da znate i da ova ponuda važi samo za ograničen broj ITAcademy polaznika i da zbog toga neće moći svi koji se prijave da je iskoriste.

Zato rezervišite svoje mesto na vreme preko ITAcademy sajta i, pored školovanja po sniženim cenama, obezbedite sebi i edukaciju za čitav život.

Naučnici su pronašli mnoštvo od preko 5.000 novih virusa skrivenih u okeanima

Poduhvat, koji je predvodio međunarodni tim istraživača, kombinovao je analize mašinskog učenja s tradicionalnim evolucionim stablima, proučavajući iscrpnih 35.000 uzoraka vode iz celog sveta, da bi identifikovao nove viruse koji sadrže genetski RNK materijal.

Istraživači su objasnili da je proučavan „samo mali deo“ od hiljada vrsta virusa koji mogu da štete ljudima, biljkama i životinjama.

Nalazi, objavljeni prošlog četvrtka u časopisu Science, navode da novootkrivene vrste virusa ne samo da predstavljaju pet poznatih redova RNK virusa u okviru uspostavljene klasifikacije, već takođe ukazuju da je potrebno najmanje pet novih da bi se obuhvatila raznolikost nalaza.

Dok se stotine novih vrsta RNK virusa uklapaju u postojeće podele, hiljade drugih sada se mogu grupisati u pet novih predloženih redova, kažu istraživači.

Oni uključuju Taraviricota, Pomiviricota, Parakenoviricota, Vamoviricota i Arctiviricota.

Istaknuto je da najobimnija zbirka novoidentifikovanih vrsta pripada predloženom tipu Taraviricota.

Predloženi naziv za tip je znak pažnje zbog 35.000 uzoraka vode koje je omogućio Konzorcijum okeana Tara, globalna studija koja procenjuje uticaj klimatskih promena na svetske okeane na škuni Tara.

„Ovde ima toliko novih raznolikosti, a čitav red, Taraviricota, pronađen je širom okeana, što sugeriše da je ekološki važan“, rekao je u saopštenju glavni autor studije Metju Salivan sa Državnog univerziteta u Ohaju. Naučnici kažu da virusi koji inficiraju mikrobe imaju tri glavne funkcije: ubijanje ćelija, menjanje načina na koji zaražene ćelije upravljaju svojom energijom i prenos gena sa jednog domaćina na drugog.

Otkrivanje više informacija o raznolikosti virusa širom planete i u svetskim okeanima, može pomoći u boljem razumevanju uloge morskih mikroba u prilagođavanju okeana na klimatske promene.

Ovi morski mikrobi su „dugme“ na biološkoj pumpi koja utiče na to kako se ugljenik skladišti u okeanima, pošto velike vodene mase, koja obuhvataju veći deo Zemlje, apsorbuju polovinu atmosferskog ugljen-dioksida koji nastaje ljudskim aktivnostima.

Sistem klasifikacije virusa nastavlja da se razvija kako naučnici takođe pokušavaju da razumeju ulogu koju virusi igraju u ekosistemima okeana.

Međunarodni komitet za taksonomiju virusa (ICTV) nedavno je priznao pet porodica unutar reda Orthornavirae.

Dok su prethodne studije koje su ispitivale DNK viruse koristile virusne čestice za analizu, novo istraživanje je moralo da se oslanja na ekstrahovane sekvence iz gena eksprimiranih u organizmima koji plutaju u moru.

Analiza je sužena na RNK sekvence koje su sadržale potpisni gen RdRp potreban za replikaciju virusa, koji je evoluirao milijardama godina u RNK virusima i odsutan je u drugim virusima ili ćelijama.

Položaj sekvence RdRp-a se nekoliko puta razlikovao otkako je postojanje gena datirano od vremena kada je život prvi put otkriven na Zemlji.

To je značilo da se same sekvence ne mogu koristiti za opisivanje njihovog evolucionog odnosa.

Tako su istraživači koristili mašinsko učenje da organizuju 44.000 novih sekvenci na način koji može da se nosi s milijardama godina divergencije sekvenci i potvrdili metod pokazujući da tehnika može tačno da klasifikuje sekvence RNK virusa koji su već identifikovani.

„Napravili smo kompjuterski ponovljiv način da uskladimo te sekvence tamo gde možemo biti sigurniji da usklađujemo pozicije koje tačno odražavaju evoluciju“, rekao je dr Salivan.

3D prikazi struktura sekvenci i poravnanja su zatim otkrili da se klaster od 5.500 novih vrsta ne uklapa u pet postojećih tipova RNK virusa kategorisanih u redu Orthornavirae.

„Uporedili smo naše klastere s utvrđenim, priznatim taksonima zasnovanim na filogeniji, i tako smo otkrili da imamo više klastera od onih koji su postojali“, rekao je prvi autor Ahmed Zajed u izjavi.

„RdRp bi trebalo da bude jedan od najstarijih gena, postojao je pre nego što je postojala potreba za DNK. Dakle, ne pratimo samo poreklo virusa, već i samo poreklo života“, rekao je dr Zajed.

Istraživači takođe tvrde da postoji najmanje 11 novih orthornaviranskih klasa RNK virusa, a ne samo pet novih tipova.

“Džejms Veb” teleskop nastavlja da se hladi do apsolutne nule

MIRI instrument ove sofisticirane opservatorije treba da se ohladi skoro do apsolutne nule, temperature na kojoj prestaje kretanje atoma, pre nego što počne da posmatra univerzum.

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ nastavlja da se hladi dok se priprema da napravi prve naučne snimke dalekog univerzuma ovog leta. Jednom konkretnom instrumentu potrebna dodatna pomoć da bi izvršio zadatak.

Na svojoj lokaciji, u Lagrange Point 2, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, skriven iza planete i džinovskog štitnika od sunca, svemirski teleskop „Džejms Veb“ se smrzava. Misija je pažljivo osmišljena tako da ogledala i instrumente teleskopa održava na konstantnoj i izuzetno niskoj temperaturi od minus 223 stepena Celzijusa. Ovo je važno jer „Veb“ posmatra univerzum u infracrvenim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra koje nose toplotu, a svaka toplota iz samog teleskopa bi zaslepila njegove detektore.

Međutim, za srednji infracrveni instrument (MIRI) teleskopa čak ni ta temperatura nije dovoljno niska. Detektori instrumenta zahtevaju još hladniju temperaturu od minus 266 stepeni °C), samo 7 stepeni °C iznad apsolutne nule, temperature na kojoj prestaje kretanje atoma.

„Veb“ stoga ima kriohladnjak koji pomaže MIRI-ju da se ohladi. Kriohladnjak je u suštini „sofisticirani frižider“, navodi NASA u saopštenju, koji aktivno hladi MIRI. Rashladno sredstvo se hladi u sistemu cevi putem provodljivosti, nakon čega se pumpa kroz instrument da bi se održao hladnim. Kriohladnjak ne troši rashladnu tečnost, tako da može da radi tokom životnog veka svojih tehničkih komponenti.

Kada bude operativan, MIRI će moći da otkrije svetlost najudaljenijih zvezda u univerzumu, ali i da proviri kroz oblake prašine unutar naše galaksije, Mlečnog puta, da bi video kako se zvezde formiraju.

„’Vebova’ infracrvena osetljivost nam omogućava da razumemo šta se dešava u ovim prvim fazama, dok se gas i prašina aktivno urušavaju da bi formirali nove zvezde“, rekao je Klaus Pontopidan, naučnik Vebovog projekta iz Instituta za svemirski teleskop.

Međutim, teleskop ne sedi samo skrštenih ruku i čeka da se MIRI ohladi.

Samo prošle nedelje, opservatorija je izvršila aktiviranje potisnika da bi održala svoju orbitu oko druge Lagrange tačke. Bio je to drugi takav manevar od „Vebovog“ dolaska na odredište, slične radnje će se nastaviti tokom života opservatorije.

Šta treba učiniti da Android telefon radi brže i efikasnije?

Želite da Android sistem na vašem telefonu funkcioniše brže? Umorni ste od čekanja da vaš uređaj uradi nešto?

Pročitajte ovaj članak i pronađite odgovore na pitanje „kako učiniti Android uglađenijim i bržim?”.

Kako vaš telefon počinje da biva sve sporiji i sporiji, to može da bude iritantno i navede vas da razmišljate o tome da ga promenite. Pre nego što to uradite, imajte na umu da možete da iskoristite nekoliko saveta i trikova da biste izvukli malo više performansi i vratili brzinu koju je telefon posedovao kada je bio nov.

Zašto je moj telefon tako spor?

Pametni telefon koji „koči“ i sporo radi otežava nam život. Može biti mnogo razloga zašto se vaš telefon ovako ponaša, ali ne brinite; objasnićemo „kako da učinite Android uglađenijim“ u ovom članku.

Naši pametni telefoni su poput miniračunara, što znači da pate od mnogih istih problema kao i oni. Evo nekoliko razloga zašto je vaš telefon radi sporo i „koči“:

  • Pokretanje prevelikog broja programa ili aplikacija.
  • Pregrevanje.
  • Korišćenje zastarelog operativnog sistema.
  • Premalo prostora za skladištenje.
  • Stara baterija.

Saveti i trikovi da učinite Android bržim i uglađenijim

Ovo su možda razlozi zašto je vaš pametni telefon spor, ali kako učiniti da Android radi uglađenije? Pokušajmo da popravimo ove probleme objašnjavajući svaki detalj ponaosob.

Ažurirajte svoj uređaj

Prva stvar koju treba da uradite da biste obezbedili najbolje moguće performanse svog uređaja je da se uverite da je ažuriran. Ako na vašem telefonu postoji dostupno ažuriranje za Android, morate ga instalirati. To će vam poboljšati performanse i pomoći da ubrzate stvari. Ako postoji određena aplikacija za koju primetite da počinje da radi, uverite se da je i ona ažurirana.

Probajte Custom ROM

Ako ovo nije opcija, postoji nešto drugo da se uradi. Možete da instalirate prilagođeni ROM, alternativu zvaničnom operativnom sistemu i firmveru koji obezbeđuje proizvođač vašeg telefona. Obično dolazi iz takozvane open-source zajednice, sa značajnom nadogradnjom performansi i ima mnogo sjajnih karakteristika, ali nosi neke rizike. Ako napravite grešku, postoji šansa da pokvarite uređaj.

Očistite početni ekran

Ako su performanse telefona loše tokom „surfovanja“, ne zaboravite da očistite početni ekran. Uverite se da nemate nepotrebne fidove iz aplikacija. Isključite sve to i obezbedite da na vašem početnom ekranu imate samo nekoliko ikona. Vaš pametni telefon će biti mnogo brži tokom korišćenja.

Isključite animacije

Ovo je stari trik koji većina vas već zna. Možete isključiti animacije ili ih utišati. Idite na opcije programera na svom telefonu i isključite animacije kao što su promena veličine prozora i otvaranje i zatvaranje; to će pomoći da se stvari ubrzaju jer nema potrebe za puštanjem bilo kakve animacije.

Uključite uštedu podataka

Ako želite da poboljšate brzinu tokom pregledanja, uključite čuvanje podataka u Chromeu. Ušteda podataka komprimuje stvari kao što su slike i video snimci pre nego što ih prikažete u pregledaču. Takođe pomaže da se stranice brže učitavaju.

Očistite svoju keš memoriju

Jedna od najpoznatijih opcija za poboljšanje iskustva korisničkog interfejsa je da obrišete keš memoriju, tako da je keš prostor koji vaš uređaj koristi za skladištenje datoteka i podešavanja oslobođen za nešto što će mu kasnije možda trebati. Ideja je da se poboljšaju performanse brzim pružanjem informacija, koje su spremne za pristup umesto da se moraju učitavati od početka svaki put. Možete da uklonite keširane podatke pojedinačno tako što ćete otići u meni za podešavanja, pronaći informacije o aplikaciji i skladište i obrisati keš memoriju.

Onemogućite Google pomoćnika

Google pomoćnik ponekad oduzima previše vremena i opterećuje telefon jer uvek radi u pozadini. Ovo možete prekinuti tako što ćete onemogućiti pozadinsku funkcionalnost Google pomoćnika, da biste ubrzali svoj Android pametni telefon. Idite na podešavanja, kliknite na Google pomoćnik i isključite funkcije Hej Google i Voice Match.

Svi ovi saveti i trikovi su korisni kako bi vaš Android bio lakši. Pokušali smo da objasnimo svaki detalj Kako učiniti Android uglađenijim? Ako isprobate ove savete i trikove, podelite rezultate sa nama.

Podmlađivanje kože žene ukazuje kako bismo mogli da se nosimo s bolestima povezanim sa starenjem

Istraživači su podmladili ćelije kože pedeset trogodišnjakinje, tako da su one ekvivalentne ćelijama kože osobe od 23 godine.

Naučnici s Kembridža veruju da mogu da urade istu stvar i s drugim tkivima u telu.

Krajnji cilj je da se razviju tretmani za bolesti povezane sa starenjem, kao što su dijabetes, bolesti srca i neurološki poremećaji.

Ovca Doli u važnoj ulozi

Tehnologija je izgrađena na tehnikama korišćenim za stvaranje klonirane ovce Doli pre više od 25 godina.

Šef tima, profesor Volf Rejk, iz Instituta Bejbrem u Kembridžu, rekao je da se nada da bi se ta tehnika na kraju mogla koristiti kako bi ljudi duže bili zdraviji tokom starenja.

„Sanjali smo o ovoj vrsti stvari. Mnoge uobičajene bolesti se pogoršavaju s godinama i razmišljati o pomaganju ljudima na ovaj način je superuzbudljivo“, rekao je on.

Profesor Rejk je ipak naglasio da je rad, koji je objavljen u časopisu eLife, bio u veoma ranoj fazi. Rekao je da je potrebno prevazići nekoliko naučnih problema pre nego što se stvar preseli iz njegove laboratorije u kliniku. Ipak, on je rekao da prva demonstracija da je podmlađivanje ćelija moguće predstavlja kritičan korak napred.

Poreklo ove tehnike potiče iz 1990-ih, kada su istraživači na Roslin institutu nedaleko od Edinburga razvili metodu pretvaranja ćelije mlečne žlezde, uzete od ovce, u embrion. To je dovelo do stvaranja klonirane ovce Doli.

Matične ćelije su cilj

Cilj Roslin tima nije bio da stvori klonove ovaca ili ljudi, već da koristi tehniku za stvaranje takozvanih ljudskih embrionalnih matičnih ćelija. Oni su se nadali da bi se one mogli razviti u specifična tkiva, kao što su mišići, hrskavice i nervne ćelije, kako bi se zamenili istrošeni delovi tela.

Doli tehniku je 2006. godine pojednostavio profesor Šinja Jamanaka, koji je tada radio na Univerzitetu Kjoto. Nova metoda, nazvana IPS, uključivala je dodavanje hemikalija u ćelije odraslih oko 50 dana. Ovo je rezultiralo genetskim promenama koje su odrasle ćelije pretvorile u matične.

I u Doli i IPS tehnici, stvorene matične ćelije moraju ponovo da prerastu u ćelije i tkiva koja su potrebna pacijentu. Ovo se pokazalo teškim i uprkos decenijama truda, upotreba matičnih ćelija za lečenje bolesti je trenutno izuzetno ograničena.

Iznenađujuć rezultat IPS tehnike

Tim profesora Rejka koristio je IPS tehniku na ćelijama kože starim 53 godine, ali je skratio hemijsku kupku s 50 dana na oko 12. Dr Dildžit Džil je bio zapanjen otkrivši da se ćelije nisu pretvorile u embrionalne matične ćelije, već su se podmladile u ćelije kože koje su izgledale i ponašale se kao da potiču od 23 godine stare osobe.

Rekao je: „Sećam se dana kada sam dobio rezultate i nisam baš verovao da su neke ćelije 30 godina mlađe nego što je trebalo da budu. Bio je to veoma uzbudljiv dan!“

Tehnika se ne može odmah prevesti na klinički nivo jer IPS metoda povećava rizik od raka. Ipak, profesor Rejk je uveren da je sada poznato da je moguće podmladiti ćelije, a njegov tim bi mogao da pronađe alternativni, sigurniji metod.

„Dugoročni cilj je da se produži zdrav život ljudi, a ne životni vek, kako bi ljudi mogli da stare na zdraviji način“, rekao je on.

Profesor Rejk kaže da bi neka od prvih primena mogla biti razvoj lekova za podmlađivanje kože kod starijih ljudi, na delovima tela gde su posečeni ili opečeni, kao način da se ubrza zarastanje. Istraživači su pokazali da je to u principu moguće, demonstriravši da se njihove podmlađene ćelije kože brže kreću u eksperimentima koji simuliraju ranu.

Sledeći korak je da se vidi da li će tehnologija raditi na drugim tkivima kao što su mišići, jetra i krvne ćelije.

Eliksir mladosti?

Profesorka Melani Velam, koja je izvršna predsednica Istraživačkog saveta za biotehnologiju i biološke nauke, koji je delimično finansirao istraživanje koje je dovelo do ovce Doli, rekla je da dugo vremena zaustavljene kliničke prednosti ove tehnologije možda i nisu tako daleko.

„Ako bi slični pristupi ili nove terapije mogle da podmlade imune ćelije, za koje znamo da postaju manje osetljive kako starimo, onda bi u budućnosti moglo biti moguće povećati odziv ljudi na vakcinaciju, kao i njihovu sposobnost da se bore protiv infekcija.“

Veliko je pitanje da li bi istraživački napori u ovoj oblasti doveli do metode regeneracije celog tela, eliksira mladosti ili pilule protiv starenja. Profesor Rejk kaže da ova ideja nije potpuno proučena.

„Ova tehnika je primenjena na genetski modifikovanim miševima i postoje neki znaci podmlađivanja. Jedna studija je pokazala znake podmlađenog pankreasa, što je interesantno zbog svog potencijala za borbu protiv dijabetesa.“

Međutim, profesor Robin Lavel-Bedž, s Instituta Krik u Londonu, veruje da su naučne prepreke između rezultata profesora Rejka u laboratoriji i čak i najjednostavnijih kliničkih primena znatne. On niti smatra da će proces prenošenja podmlađivanja na druge vrste tkiva biti trivijalan niti da se radi o piluli protiv starenja.

„Ako ustanovite da druge hemikalije rade istu stvar, onda bi to bilo dobro, ali mogu biti jednako loše. Dakle, to je ambiciozno da mislite da ćete lako pronaći ove hemikalije i da će one biti bezbednije.

Takođe je sasvim moguće da bi druge vrste ćelija zahtevale različite uslove koje je teško kontrolisati. A da li biste to mogli bezbedno da uradite u okviru celog tela, na veoma je dugačkom štapu, tako da bih najpre pomislio da bi to bila čista spekulacija.“

Naučnici otkrili najudaljeniju galaksiju do sada s verovatno najstarijim poznatim zvezdama

Zablistavši samo oko 300 miliona godina nakon Velikog praska, ova galaksija bi mogla biti dom najstarijih zvezda u svemiru ili supermasivne crne rupe.

Međunarodni tim astronoma, uključujući istraživače u Centru za astrofiziku Harvard & Smithsonian, uočio je najudaljeniji astronomski objekat ikada: galaksiju.

Pod nazivom HD1, kandidat za galaksiju je udaljen oko 13,5 milijardi svetlosnih godina i opisan je danas 7. aprila 2022. u časopisu The Astrophysical Journal. U propratnom radu objavljenom u Monthly Notices of the Royal Astronomical Society Letters, naučnici su počeli da spekulišu o kakvoj se zapravo galaksiji radi.

Tim predlaže dve ideje: HD1 bi možda mogla da formira zvezde zapanjujućom brzinom i možda je čak dom zvezdama Populacije III, prvih univerzumu, koje do sada nikada nisu primećene. S druge strane, HD1 bi mogla da sadrži supermasivnu crnu rupu koja je oko 100 miliona puta veća od mase našeg Sunca.

„Odgovaranje na pitanja o prirodi izvora koji se nalazi tako daleko može biti izazovno“, kaže Fabio Pakući, vodeći autor studije MNRAS, koautor u radu otkrića o ApJ-u i astronom u Centru za astrofiziku. „To je kao da pogađate nacionalnu pripadnost broda na osnovu zastave koja se viori, dok ste daleko na obali a brod je usred oluje i guste magle.

Možda se mogu videti neke boje i oblici zastave, ali ne u celini. To je na kraju duga igra analize i isključivanja neverovatnih scenarija.

HD1 je izuzetno svetla u ultraljubičastom svetlu. Da bi se ovo objasnilo, „neki energetski procesi se dešavaju tamo ili, još bolje, desili su se pre nekoliko milijardi godina“, kaže Pakući.

U početku su istraživači pretpostavili da je HD1 standardna galaksija koja stvara zvezde velikom brzinom. Međutim, nakon što su izračunali koliko zvezda HD1 proizvodi, dobili su „neverovatnu stopu” – HD1 bi trebalo da formira više od 100 zvezda svake godine, što je najmanje 10 puta više od onoga što očekujemo od ovih galaksija.

Tada je tim počeo da sumnja da HD1 možda ne formira normalne, uobičajene zvezde.

„Prva populacija zvezda koja se formirala u univerzumu bila je masivnija, sjajnija i toplija od ’modernih’ zvezda“, kaže Pakući. „Ako pretpostavimo da su zvezde proizvedene u HD1 ove prve, ili zvezde Populacije III, onda bi se njena svojstva mogla lakše objasniti. U stvari, zvezde Populacije III su sposobne da proizvode više UV svetlosti od normalnih zvezda, što bi moglo da razjasni ekstremnu ultraljubičastu svetlost HD1.“

Međutim, supermasivna crna rupa bi takođe mogla da objasni ekstremnu svetlost HD1. Kako guta ogromne količine gasa, fotoni visoke energije mogu emitovati region oko crne rupe.

Ako je to slučaj, to bi bila daleko najranija supermasivna crna rupa poznata čovečanstvu, posmatrana mnogo bliže Velikom prasku u poređenju sa trenutnim rekorderom.

„HD1 bi predstavljala džinovsku bebu u porođajnoj sobi ranog univerzuma“, kaže Avi Lob, astronom iz Centra za astrofiziku i koautor studije MNRAS. „Ona razbija najveći zabeleženi crveni pomak kvazara za skoro dva puta, što je izuzetan podvig.”

HD1 je otkrivena nakon više od 1.200 sati posmatranja Subaru teleskopom, VISTA teleskopom, UK infracrvenim teleskopom i Spitzer svemirskim teleskopom.

„Bio je veoma težak posao pronaći HD1 od više od 700.000 objekata“, kaže Juiči Harikane, astronom s Univerziteta u Tokiju koji je otkrio ovu galaksiju. „Crvena boja HD1 je iznenađujuće dobro odgovarala očekivanim karakteristikama galaksije udaljene 13,5 milijardi svetlosnih godina, što me je malo naježilo kada sam je pronašao.“

Tim je zatim sproveo naknadna posmatranja koristeći Atacama Large Millimeter/submilimetar Array (ALMA), kako bi potvrdio udaljenost, koja je 100 miliona svetlosnih godina dalje od GN-z11, trenutnog rekordera u kategoriji najudaljenijih galaksija.

Koristeći svemirski teleskop „Džejms Veb“, istraživački tim će uskoro ponovo posmatrati HD1 kako bi proverio njenu udaljenost od Zemlje. Ako se trenutni proračuni pokažu tačnim, HD1 će biti najudaljenija i najstarija galaksija ikada snimljena.

Ista zapažanja će omogućiti timu da kopa dublje u identitet HD1 i potvrdi da li je jedna od njihovih teorija tačna.

„Formirajući se nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska, crna rupa u HD1 mora da je izrasla iz masivnog semena brzinom bez presedana“, kaže Lob. „Još jednom, čini se da je priroda maštovitija od nas.”

Tesla planira da započne proizvodnju Optimus robota već tokom 2023.

Ilon Mask je dao vremenski okvir za početak proizvodnje u okviru Tesla Optimus projekta, humanoidnog robota sposobnog da obavlja opšte zadatke.

Generalni direktor veruje da kompanija može da pokrene ambiciozni projekat proizvodnje već sledeće godine. To je ultraambiciozan vremenski okvir čak i za njega.

Kada je Tesla najavio projekat „Tesla Bot“ na svom “Danu veštake inteligencije” prošle godine, Ilon Mask ga je predstavio kao nešto što bi kompanija mogla da uradi korišćenjem postojećeg rada i delova iz razvoja tehnologije za samostalno upravljanje u oblasti vozila, a ako to ne urade, po njemu će neko drugi to uraditi.

U to vreme, to svakako nije zvučalo kao prioritet za Teslu i mnogi su ga videli uglavnom kao alat za regrutovanje, jer američki proizvođač automobila pokušava da pojača svoj tim za veštačku inteligenciju, da bi isporučio potpuni sistem za autonomno kretanje vozila.

Nekoliko meseci kasnije, nivo prioriteta projekta je brzo porastao.

Mask je najavio da Tesla sada prioritet stavlja na razvoj proizvoda Tesla Bot, koji sada naziva Optimus. Dakle u 2022. godini će robot imati prednost u odnosu na neka od dolazećih vozila.

Činilo se da je šef Tesle mnogo uzbuđeniji zbog dotičnog projekta i njegovog potencijala da utiče na nedostatak radne snage i na kraju na širu ekonomiju.

Kada je prvi put najavio projekat, Tesla je imao za cilj da prototip humanoidnog robota bude spreman do kraja 2022. godine, ali još nije bilo govora o vremenskom okviru što se tiče proizvodnje.

Na Tesla Cyber Rodeo događaju, Mask je prvi put ponudio vremenski rok vezan za proizvodnju, koji je čak i za njega iznenađujuće agresivan: „Mislim da imamo priliku da budemo u proizvodnji verzije 1 Optimusa, nadamo se sledeće godine.“

Mask je dodao još neke stvari o Tesli Optimusu tokom događaja: „To će promeniti našu predstavu o tome šta je ekonomija… biće u stanju da uradi u osnovi sve što ljudi ne žele da rade. Učiniće to. To će doneti doba izobilja. Možda je teško to zamisliti, ali kako vidite kako se Optimus razvija, a mi ćemo se pobrinuti da bude bezbedan, bez terminatora, transformisaće svet do stepena čak većeg nego što su to uradili automobili.“

Ovo je usledilo nakon porasta njegovog entuzijazma oko projekta u poslednjih nekoliko meseci.

U januaru je Mask rekao da bi Tesla mogao da igra ulogu u pretvaranju veštačke opšte inteligencije (AGI) u stvarnost kroz projekat humanoidnog robota.

Zatim je nekoliko nedelja kasnije, Teslin direktor sektora zaduženog za veštačku inteligenciju, Andrej Karpati, izjavio da „veruje da je ’Tesla Bot’ na putu da postane najmoćnija platforma za razvoj veštačke inteligencije“.

Zvuči kao da je projekat brzo prešao od nečega što bi Tesla „mogao usput da uradi“ do „poduhvata koji menja svet“, koji je sada glavni prioritet kompanije.

Ljudi imaju lažan osećaj da su bezbedni od Covida kada su među prijateljima

Istraživanja pokazuju da ljudi veruju da je manja verovatnoća da će dobiti virus od prijatelja i porodice nego od stranaca.

Prisustvo prijatelja i porodice može uljuljkati ljude u lažni osećaj sigurnosti kada je u pitanju Covid, otkrili su istraživači

Stručnjaci su uvideli da oni koje su Covidom zarazili prijatelji ili članovi porodice, smatraju da postoje manje šanse da se ponovo zaraze, nego oni kojima su virus preneli poznanici ili stranci.

Tim s Univerziteta Carlos III u Madridu, u Španiji, kaže da njihovi eksperimenti takođe sugerišu da je ovaj takozvani „efekat prijateljskog štita” jači među onima koji su politički konzervativni, a ne liberalni.

„Ograničavanje interakcija na bliske prijatelje i članove porodice uobičajena je zaštitna mera za smanjenje rizika od prenosa Covida-19, ali rezultati studije pokazuju da ova praksa takođe nenamerno stvara druge probleme, jer ljudi imaju tendenciju da vide smanjene zdravstvene rizike i da se upuštaju u potencijalno opasne obrasce zdravstvenog ponašanja“, navode autori.

Čini se da se nalazi povezuju s onim što je poznato kao „paradoks intimnosti“, odnosno ideja da oni među kojima se osećamo najbliskijim i najbezbednijim mogu zapravo predstavljati najveći rizik.

Stručnjaci su ranije pokretali ovo pitanje u vezi s okupljanjima prijatelja i porodice tokom Božića i drugih prilika tokom pandemije Covida, uz zabrinutost da ljudi imaju tendenciju da odbace oprez među onima koji su im bliski, što povećava rizik od širenja infekcije.

Istraživači, profesorka Eline De Vris i doktorka Hjundžang Kristal Li, izvele su seriju onlajn eksperimenata koji su uključivali učesnike u SAD, sprovevši program koji je uključivao učesnike iz SAD. U jednom zadatku, tim je podelio 495 učesnika u dve grupe i zamolio ih da zapišu nekoliko misli o prijatelju ili poznaniku. Zatim su zamoljeni da pročitaju paragraf u kojem se sugeriše da nezdrava hrana povećava rizik od teškog Covida, za razliku od sredstava za dezinfekciju i maski, pre nego što im je ponuđena specijalna ponuda u onlajn prodavnici za čokoladice i čipsove ili maske za lice, dezinfekcione maramice i sredstva za dezinfekciju ruku.

Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Experimental Psychology: Applied, otkrivaju da je 27% onih koji su pisali o prijatelju izabralo brzu hranu, u poređenju sa 21% onih koji su pisali o poznaniku.

U drugom zadatku koji je uključivao 262 osobe koje ranije nisu imale Covid, tim je pronašao ljude od kojih je zatraženo da zamisle da dobiju bolest od prijatelja koji je planirao da potroši u proseku 9,28 dolara na stvari kao što su maske ili sredstvo za dezinfekciju ruku u naredna dva meseca, što je oko polovina planiranog kod onih koji su zamišljali da će ih zaraziti poznanik ili stranac.

Profesor Stiven Rajčer s Univerziteta Sent Endrjuz, član potkomiteta Sage za savetovanje o bihejvioralnim naukama, koji nije bio uključen u novi rad, rekao je da je studija dodala težinu dugom nizu istraživanja koja su došla do sličnih zaključaka.

Međutim, on je rekao da uprkos tome što su stručnjaci pokrenuli ovo pitanje, ministri u Velikoj Britaniji su više puta podržavali ideju da oni koji su nam poznati predstavljaju manji rizik. Na primer, ministar Džejkob Ris-Mog rekao je da poslanici konzervativaca ne moraju da nose maske tokom debata u Donjem domu jer su se poznavali i imali „druželjubiv, bratski duh“.

Rajher je rekao da su studije takođe otkrile da ljudi ne samo da više veruju prijateljima, već više veruju i članovima iste grupe, kao što su navijači istog fudbalskog tima, čak i kada su stranci.

„Ne postoji moralna presuda povezana sa zarazom. Covid može imati svako, bilo prijatelj ili neprijatelj, poznanik ili stranac“, rekao je Rajher. “I, paradoksalno, što više pretpostavljamo da ‘ljudi poput nas’ neće imati virus, veća je verovatnoća da ćemo ga dobiti od njih.”

Šokantan rezultat novog eksperimenta mogao bi izazvati revoluciju u fizici

Naučnici kraj Čikaga otkrili su da masa subatomske čestice nije ono što bi trebalo da bude.

Merenje je prvi konačan eksperimentalni rezultat koji je u suprotnosti s jednom od najvažnijih i najuspešnijih teorija moderne fizike. Tim je otkrio da je čestica, poznata kao W bozon, masivnija nego što su teorije predviđale.

Šokantan rezultat

Profesor Dejvid Tobak, koji je ujedno portparol projekta, rezultat je opisao kao „šokantan“.

Ovo otkriće bi moglo dovesti do razvoja nove, potpunije teorije o tome kako funkcioniše univerzum.

„Ako rezultate potvrde drugi eksperimenti, svet će izgledati drugačije.“ rekao je Tobak. „Mora doći do promene paradigme. Nadamo se da će možda ovaj rezultat biti onaj koji će probiti branu.

Čuveni astronom Karl Sagan rekao je da ‘izuzetne tvrdnje zahtevaju izvanredne dokaze’. Verujemo da to imamo.“

Naučnici u Fermilab Collider Detectoru (CDF) u Ilinoisu, pronašli su samo malu razliku u masi W bozona u poređenju s onim što teorija kaže da bi trebalo da bude samo 0,1%. Međutim, ako se to potvrdi drugim eksperimentima, implikacije bi mogle biti ogromne. Takozvani standardni model fizike čestica predviđa ponašanje i svojstva subatomskih čestica bez ikakvih odstupanja tokom pedeset godina. Tako je bilo do sada.

Odstupanje od Standardnog modela – peta sila u prirodi

Drugi glasnogovornik CDF-a, profesor Đorđo Kjareli, iz INFN Sezione di Pisa, rekao je da je istraživački tim jedva mogao da veruje svojim očima kada je video rezultate.

„Niko ovo nije očekivao. Mislili smo da smo možda nešto pogrešili.“ Ipak, istraživači su pažljivo pregledali svoje rezultate i pokušali da potraže greške. Nisu našli nijednu.

Rezultat, objavljen u časopisu Science, mogao bi biti povezan s nagoveštajima iz drugih eksperimenata u Fermilabu i Velikom hadronskom sudaraču na švajcarsko-francuskoj granici. Ovi, još uvek nepotvrđeni rezultati, takođe sugerišu odstupanja od Standardnog modela, verovatno kao rezultat još neotkrivene pete sile prirode u igri.

Fizičari već neko vreme znaju da teoriju treba ažurirati, jer aktuelna ne može objasniti prisustvo nevidljivog materijala u svemiru, zvanog „tamna materija“, niti kontinuirano ubrzano širenje svemira pomoću sile koja se zove „tamna energija“, niti na kraju krajeva može objasniti gravitaciju.

Dr Miteš Patel s Imperijal koledža, koji radi na LHC-u, veruje da bi, ako se potvrdi rezultat Fermilaba, to mogao da bude prvi od mnogih novih rezultata koji bi mogli da najave najveće promene u našem razumevanju univerzuma još od Ajnštajnovih teorija relativnosti više od pre sto godina.

„Nada je da će se ove pukotine pretvoriti u ponore i na kraju ćemo videti neki spektakularni potpis koji ne samo da potvrđuje da je standardni model pokvaren kao opis prirode, već nam daje i novi pravac koji će nam pomoći da razumemo ono što vidimo i kako izgleda nova fizička teorija.

Ako ovo važi, moraju postojati nove čestice i nove sile da bi se objasnilo kako da se ti podaci postanu konzistentni.“

Ipak, oprez među naučnicima postoji

Međutim, uzbuđenje u zajednici fizičara je ublaženo glasnom notom opreza. Iako je rezultat Fermilaba najtačnije merenje mase W bozona do sada, on je u suprotnosti s dva naredna najtačnija merenja iz dva odvojena eksperimenta koja su u skladu sa Standardnim modelom.

„Ovo će uneti zbrku“, kaže profesor Ben Alanah, teorijski fizičar sa Univerziteta Kembridž.

„Moramo da znamo šta se dešava s merenjem. Zabrinjava me činjenica da imamo još dva eksperimenta koji se slažu jedan s drugim i Standardnim modelom, i koji se u potpunosti ne slažu sa ovim eksperimentom.“

Sve oči su sada uprte u Veliki hadronski sudarač, koji treba da ponovo pokrene svoje eksperimente nakon trogodišnje nadogradnje. Postoji nada da će oni dati rezultate koji će postaviti temelje za novu potpuniju teoriju fizike.

„Većina naučnika će biti malo oprezna“, kaže dr Patel.

„Bili smo ovde i ranije i ostali razočarani, ali svi se potajno nadamo da je to zaista to, i da ćemo za života možda videti vrstu transformacije o kojoj smo čitali u istorijskim knjigama.“

Da li posao koji radite uzima danak u vidu oštećenja na vašem telu?

Postoji čitava industrija posvećena održavanju zdravlja sportista i sportistkinja. Ako ste krovopokrivač ili zidar, radnik na građevini, imaćete sreće ako dobijete nekoliko korisnih saveta o istezanju.

Na trgu Svetog Petra u Mančesteru, nekoliko desetina momaka u radnoj odeći stoje u velikom krugu. U centru se nalazi žena, verovatno neka vrsta fizioterapeuta, koja ih je vodila kroz niz vežbi zagrevanja. Ruke su pravile vrteške, vratovi su rotirani, kolena prigrljena uz grudi… Zaista simpatičan prizor, ali verovatno redak primer kompanije koja radi pravu stvar svojom radnom snagom.

Zatim, prošle nedelje, mladić kojeg ćemo zvati Tom iz Tauntona, radio je tri godine kao krovopokrivač. Pretpostavljamo, da je on jedan od brojnih studenata  u oblasti medija koji diplomiraju svake godine i imaju teškoća da pronađu posao na televiziji. Rekao je da se prilično dobro snašao u pokrivanju krovova i da je uživao u tome. Pa zašto je onda stao?

„Video sam druge krovopokrivače, i cigle i skele i šta god, koji su to radili dugo vremena, i fizičko stanje u kojem su bili… Samo sam mislio da ne želim da završim tako.

Pomislio sam na sve mnoge sportiste koje sam intervjuisao i provodio vreme s njima, fudbalere, ragbiste, boksere i tako dalje, koji su pričali o dugoročnoj šteti koju nanose svom telu radeći svoj posao. U potpunosti ih poštujem i saosećam s njihovim problemima, ali retko kada sam razmišljao o fizičkom uticaju na tela ljudi koji svakodnevno rade fizičke poslove. I, za razliku od sportista, sumnjam da imaju stalan pristup fizijatrima, maserima, medicinarima i tako dalje, timovima za podršku koji pomažu da se sportisti ne raspadnu. Niti, pretpostavljam, ne zarađuju onoliko novca koliko treba da bi platili za privatnu fizioterapiju; čisto sumnjam da je NHS opremljen da bude od velike pomoći po tom pitanju. Za razliku od sportista koji mogu da se odmore, iako nevoljno, očekujem da mnogi fizički radnici imaju poslodavce koji ne obraćaju mnogo pažnje na njihove bolove. A što se tiče samozaposlenih, oni ionako neće moći da priušte pauzu.“

Tomu, krovopokrivaču koji je postao trkač, postavljeno je pitanje da li je ikada video nekoga na licu mesta da radi bilo kakvu vrstu istezanja, zagrevanja, ili bilo čega drugog da bi svoje telo pripremio da se izbori s onim šta mu predstoji. Tom se, očigledno, samo nasmejao.

Kevin Lidlou je ovlašćeni fizioterapeut od 30 godina koji kaže da iznova i iznova posmatra posledice ovog zanemarivanja. On govori o „trošenju konstitucije“ koje na kraju istroši i kida tela radnika. „Smatramo da oni samo nastavljaju s radom bez obzira na to. Kada prestanu, zauvek ili samo privremeno iz nekog razloga, problemi koje su nagomilali se sami otkrivaju. U tom trenutku možemo ih naučiti šta da rade, tačnije šta je trebalo da rade, ali do tada je već kasno.“

Uradili smo brzu internet pretragu za „vežbe istezanja za fizičke radnike“. Tamo ima korisnih stvari, ali, koliko smo mogli da vidimo, nema baš previše saveta. Veliki deo dolazi s Novog Zelanda, iz nekog razloga.

Pretpostavljamo da što je manje gradilište, manja je verovatnoća da će se striktno poštovati pravila o zdravlju i bezbednosti. Ali čak i na većim projektima kojima se intenzivno upravlja, pitamo se da li se više radi na zaštitnim šlemovima, zaštitnim čizmama i bezbednosnim radnim praksama koje imaju za cilj, što je razumno, smanjenje nesreća na radu, a ne dugoročnu štetu koja se svuda nanosi telima radnika.

1...567...851Strana 6 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Intervalne vežbe visokog intenziteta ili vežbe snage – šta je bolje?

Fitnes 0
HIIT u odnosu na trening s tegovima: šta će...

Kada su se prvi ljudi pojavili na planeti Zemlji?

Istorija 0
Planeta Zemlja postoji više od 4,5 milijardi godina, ali...

Radno mesto – Bravar (limar) – Novi Sad

Novi Sad 0
"Argus inženjering" DOO iz Novog Sada raspisuje konkurs za...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.