Medicinsku sestru, Edit Kavel, pogubio je nemački streljački vod zbog toga što je pomagala savezničkim vojnicima da pobegnu iz okupirane Belgije tokom Prvog svetskog rata, ali time se njen uticaj na konflikt nije završio.

Nekoliko sati pre nego što je izvedena na gubilište iz ćelije u kojoj je provela poslednjih desetak nedelja, Edit Kavel je imala posetioca. Njenom prijatelju, velečasnom H. Sterlingu T. Gehenu, bilo je dozvoljeno da uđe u zatvor u Belgiji tokom večeri 11. oktobra 1915. godine, i iako nije mogao ništa učiniti da promeni kaznu koja je narednog jutra čekala medicinsku sestru, nadao se da će s njom podeliti neke lepe reči i pričestiti je.

Na svoje iznenađenje, pronašao je Kavelovu savršeno mirnu i opuštenu. Govorila je o ljubaznom postupanju prema njoj dok je bila zatvorena i zahvalila se Bogu na tišini pred kraj priznavši: „Ovo vreme odmora bilo je velika milost.“ Njen hrabri stoicizam nije bio ništa novo. Čitavih 49 godina posvetila je pomaganju drugima, imajući malo vremena da razmišlja o sebi. To ju je odvelo u karijeru bolničarke a zatim i užasan rat.

Rani život i porodica Edit Kavel

Rođena 4. decembra 1865. u porodici siromašnog vikara, mlada Edit Luiza Kavel odrasla je s usađenim principima kao što su požrtvovanje i saosećanje. Zajedno s mlađim bratom i sestrama, podučavana je Bibliji u porodičnoj kući u malom norfolškom selu Svordstoun. Kao ljubiteljica plesa, umetnosti i tenisa, imala je srećno detinjstvo, već tada pokazujući znake nepokolebljive nesebičnosti po kojoj će postati poznata. Da bi platila novu crkvenu sobu, prodala je karte koje je naslikala sa sestrom, prikupivši 300 funti.

Nakon završene škole, Kavelova je imala nekoliko poslova kao guvernanta, uključujući i petogodišnje radno mesto u Briselu, počev od 1890. Međutim, kada joj se otac razboleo 1895., vratila se u Englesku da se brine o njemu, a to ju je inspirisalo da postane medicinska sestra. Njena obuka u londonskoj bolnici nije prošla tako glatko kako se nadala, nadzornica ju je opisala kao „nepreciznu“ i „nepouzdanu“, ali je Edit istrajala.

Zatim, 1897. je primila medalju za lečenje pacijenata od tifusne groznice koja je izbila u to vreme, a od 1898. do 1906. je radila u bolnicama širom zemlje, da bi je rastuća reputacija 1907. dovela do pozicije upravnice prve belgijske škole za medicinske sestre, Instituta Berkendel. Ona je gotovo sama od njega napravila centar vrhunske nege i lečenja (kada je belgijska kraljica slomila ruku, zatražila je medicinsku sestru koju je obučila Kavelova), u međuvremenu vodeći brojne škole, bolnice, staračke domove, kao i četiri predavanja nedeljno.

Zašto je uhapšena?

Zatim je stigao Prvi svetski rat. Kada su pristigle loše vesti, Edit je zapravo bila bezbedna u Norfolku u poseti majci, ali je insistirala na povratku u Brisel. „U vremena kao što je ovo“, izjavila je, „ja sam potrebnija nego ikada ranije.“ Pod njenim neumoljivim vođstvom, u Institutu Berkendel, koji je pretvoren u bolnicu Crvenog krsta, lečeni su vojnici s obe strane fronta. Njena prva dužnost je bila da leči bolesne, tako da je svaki ranjeni vojnik, bilo da je Nemac ili Austrijanac, dobio istu pažnju bez ikakvih predrasuda.

To je značilo da je Kavelova mogla da ostane u Belgiji nakon nemačke okupacije, što joj je pružilo neodoljivu priliku da spase još više života, tako što će pružiti utočište savezničkim vojnicima. Ona je bila ključna ličnost u podzemnoj mreži koja je pripadnicima britanskih, francuskih i belgijskih trupa obezbeđivala utočište, lažne papire, novac, hranu i vodiče, kako bi bili prebačeni u neutralnu Holandiju. U gotovo godinu dana, Kavelova je rizikovala svoj život pomogavši dvestotinak ljudi da ne dopadnu u nemačke ruke. Nju nije motivisao patriotizam niti mržnja prema neprijatelju, već posvećenost pomaganju i zaštiti drugih, i smanjenju, makar za delić, broja mrtvih.

Međutim, sumnjičavost u nemačkim redovima je rasla, tako da je 5. avgusta 1915. uhapšena. Pronađeni su i ostali saradnici, ali se Kavelova nadala da će osoblje Berkendela biti izuzeto od inkriminacije, jer je preduzela sve moguće bezbednosne mere, čak ušivajući svoj dnevnik u jastuk.

Pogubljenje Edit Kavel

Deset nedelja je provela u samici, mada u relativnom komforu. Možda je pokazivala previše iskrenosti, koja se graničila s naivnošću, jer nije ni pokušala da sakrije svoju ulogu u podzemnoj ilegalnoj mreži, ujedno je i priznavši. Vojni sud ju je osudio na smrt.

Poslednja nada za pomilovanje se pojavila kada su novine pozvale na diplomatsku intervenciju, ali Britansko ministarstvo spoljnih poslova je tvrdilo da je „nemoćno“, oglušivši se na molbe američkih i španskih diplomata za odlaganje kazne. Tako je 12. oktobra 1915. u 7 sati ujutro, Kavelova pogubljena i odmah sahranjena.

Međutim, to nije bio kraj njenih ratnih napora. Njeno pogubljenje je izazvalo globalno negodovanje. Predstavljena kao svetica, čak anđeoski lik, postala je ikona propagande. Prikazivana je kao uzvišena patriotkinja, ali ona je zapravo samo pokušavala da radi ono što je radila celog života: da pomaže drugima.

Činjenice o životu Edit Kavel

Rođena: 4. decembra 1865 u Svordstounu u Norfolku.

Preminula: 12. oktobra 1915. u Sharbeku u Belgiji.

Zapamćena po tome što je bila britanska medicinska sestra koja je platila surovu cenu zbog pomaganja savezničkim vojnicima iz I svetskog rata da pobegnu nemačkim vlastima. Spasila je oko 200 ljudi.

Porodica: Edit je bila najstarije dete vikara Frederika Kavela i Luize Sofije Kavel. Edit je imala brata Džona i sestre Lilijan i Florens.