Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Polovina ukupne imovine u okviru industrije fosilnih goriva bi mogla biti bezvredna do 2036.
Nova studija upozorava da bi pad vrednosti imovine u oblasti industrije fosilnih goriva, vredne 11 biliona dolara mogao da izazove finansijsku krizu u maniru one iz 2008.
Prema istraživanju, otprilike polovina svetske imovine u okviru industrije fosilnih goriva biće bezvredna do 2036. zbog tranzicije ka ugljeničnoj neutralnosti.
Zemlje koje se sporo dekarbonizuju će imati teškoća, ali oni koji budu rano krenuli u ovu priču će profitirati; studija otkriva da će obnovljivi izvori energije i oslobođena ulaganja više nego nadoknaditi gubitke za globalnu ekonomiju.
On naglašava rizik od proizvodnje daleko veće količine nafte i gasa nego što je potrebno za buduću potražnju, za koju se procenjuje da će ostaviti 11 do 14 biliona dolara u takozvanoj nasukanoj imovini – infrastrukturi, nekretninama i investicijama čija je vrednost toliko opala da se moraju otpisati.
Glavni autor, Žan-Fransoa Merkur, s Univerziteta u Egzeteru, rekao je da bi prelazak na čistu energiju bio od koristi za svetsku ekonomiju u celini, ali njime treba pažljivo rukovati kako bi se sprečili regionalni džepovi siromaštva i moguća globalna nestabilnost.
„U najgorem slučaju, ljudi će nastaviti da ulažu u fosilna goriva sve dok se iznenada ne ostvari potražnja koju su očekivali i dok ne shvate da je ono što poseduju bezvredno. Tada bismo mogli da vidimo finansijsku krizu u razmerama one iz 2008.“, rekao je on, upozoravajući da bi naftne prestonice poput Hjustona, mogle da dožive istu sudbinu kao i Detroi,t nakon pada američke automobilske industrije, ukoliko se tranzicijom pažljivo ne upravlja.
Izazov je postao očigledan na konferenciji o klimi Cop26, koja je u toku, na kojoj će neke od nacija koje su u najvećem riziku da ostanu bez imovine, kao što su izvoznici nafte i gasa Rusija i Brazil, verovatno pokušati da uspore tranziciju kao što su to učinili. na prethodnim samitima, dok se oni koji će najverovatnije biti na dobitku, kao što je EU koja uvozi gorivo, zalažu za brže delovanje.
Novi rad, objavljen u Nature Energy žurnalu, ilustruje kako će pad potražnje za naftom i gasom pre 2036. godine preoblikovati geopolitički pejzaž. Trenutni investicioni tokovi i obaveze vlade da dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, učiniće obnovljivu energiju efikasnijom, jeftinijom i stabilnijom, dok će fosilna goriva biti pogođena većom nestabilnošću cena. Mnoga goriva na bazi ugljenika, kao što su rezerve nafte ili uglja, ostaće nepotrošena, dok će mašinerija takođe ostati „nasukana“ i više neće proizvoditi vrednost za svoje vlasnike.
Najranjivija sredstva su ona u udaljenim regionima ili tehnički izazovnim okruženjima. Najizloženiji su kanadski katranski pesak, američki škriljci i ruski Arktik, a zatim duboki priobalni bunari u Brazilu i drugde. Nafta Severnog mora je takođe relativno skupa za vađenje i verovatno će biti pogođena kada potražnja padne.
Nasuprot tome, sadašnji uvoznici nafte, gasa i uglja, kao što su EU, Japan, Indija i Južna Koreja, požnjeće velike ekonomske dividende od tranzicije, jer će moći da iskoriste novac koji uštede na kupovini goriva u inostranstvu i investiraju u sopstvene zemlje, uključujući novac za obnovljive izvore, koji će modernizovati infrastrukturu, otvoriti radna mesta i poboljšati energetsku nezavisnost.
Situacija za dva najveća svetska emitera, SAD i Kinu, složenija je jer imaju diversifikovanije ekonomije sa značajnim resursima fosilnih goriva i moćnim sektorima obnovljivih izvora energije. Velika Britanija je u sličnoj situaciji, ali kao neto uvoznik energije ima sveukupnu korist.
Mnogo toga zavisi od brzine i širenja dekarbonizacije, zajedno s taktikama koje koriste izvoznici fosilnih goriva da bi rasprodali svoja sredstva pre nego što izgube vrednost. Da bi se procenila uticaje, studija je istražila nekoliko različitih scenarija.
Model predviđa velike ekonomske koristi za većinu uvoznika fosilnih goriva. BDP većine evropskih zemalja bi se povećao pod bilo kojim neto nultim scenarijem, otkrili su istraživači, pri čemu bi dobici nadmašili izgubljeni prihod od fosilnih goriva.
Prednosti se razlikuju među zemljama. Velika Britanija bi, na primer, potencijalno dodala 700 milijardi dolara vrednosti svog BDP-a po neto nultom scenariju, uprkos tome što bi do 2036. izgubila skoro polovinu svojih sredstava za fosilna goriva, vrednih 120 milijardi dolara. Nasuprot tome, BDP Norveške, koja je u većoj meri zavisi od izvoza nafte, mogao bi pasti za 9% ukoliko se brzo ne diversifikuje.
SAD bi se takođe mogle suočiti sa ukupnim udarom od 3,5 biliona dolara, a Kanada s 920 milijardi dolara u narednih 15 godina, ako ne smanje svoju ekonomsku zavisnost od fosilnih goriva. Predviđeni gubici u ove dve severnoameričke zemlje su nezavisni od domaće klimatske politike, jer uglavnom potiču od pada potražnje za naftnim derivatima nakon što su se glavna tržišta poput EU i Kine pomerila ka neto nuli.
Obim „nasukane“ imovine delimično će zavisiti od niskobudžetnih proizvođača, kao što su Saudijska Arabija i ostatak grupe zemalja koje proizvode naftu. Ako pojačaju proizvodnju i započnu brzu rasprodaju, drugim izvoznicima se ne bi isplatilo da prodaju svoju naftu, što bi dovelo do iznenadnog kolapsa. Prema ovom scenariju, 11 biliona dolara vredna globalna imovina u industriji fosilnih goriva bi ostala „nasukana“.
Međutim, ako bi se proizvođači nafte dogovorili o sistemu kvota, efekti bi mogli biti ravnomernije raspoređeni i sveukupno manji, iako bi na kraju prema projekcijama ipak dostigli 11 biliona dolara „nasukane“ imovine. Za naciju kao što je Kanada, to bi moglo značiti pad BDP-a od 5% u odnosu na uobičajeno poslovanje, u poređenju sa 7% prema scenariju rasprodaje, što je razlika od oko 400 milijardi dolara.
Zemlje OPEC-a će verovatno tražiti pozamašnu nadoknadu za izgubljeni prihod ako pristanu na kvote. Saudijska Arabija bi, na primer, zaradila samo 1,3 biliona dolara u okviru sistema kvota, u poređenju sa 1,7 biliona dolara od brze rasprodaje.
Autori studije kažu da trku ka dnu treba izbegavati po svaku cenu.
„Ako Saudijska Arabija bude igrala na jedan način, a SAD na drugi, onda ćemo videti ekonomsku, finansijsku i političku nestabilnost širom sveta, bankrotiranje banaka i promene u tokovima kapitala. Ljudi moraju veoma ozbiljno da razmisle o ovim tranzicionim rizicima“, rekao je Merkur, dodajući da su glavne institucije, uključujući Banku Engleske i Banku Francuske, sve više zabrinute zbog potencijalnih opasnosti po finansijski sistem.
Kako bi sprečili haos, rekao je on, izvoznici nafte treba da diversifikuju svoje ekonomije što je pre moguće, pre nego što dođe do promena kada uvoznici budu prešli na obnovljive izvore energije. Još važnije, rekao je on, bio bi bliži angažman između dve strane, kako bi se sveukupna ekonomska korist tranzicije mogla podeliti. „Ovo treba da bude priča o međunarodnoj saradnji a ne ostavljanju ljudi iza sebe.“
Šta sve izaziva “magljenje” misli?
Ukoliko osetite da ste odsutni, ne možete da se fokusirate, osećate preplavljenost osećanjima, možda patite od mentalnog umora poznatog pod nazivom “moždana magla”.
U pitanju je stanje u kojem više nismo u mogućnosti da razmišljamo, da se koncentrišemo i da obavljamo svakodnevne aktivnosti. Šta dovodi do toga?
Magljenje misli- uzroci
- Na prvom depresiju na ovo stanje može da utiče depresija. Ovo oboljenje usporava našu kognitivnu funckiju.
- Nepravilna ishrana, prepuna šećera, kofeina i ugljenih hidrata takođe može da utiče na dekoncentraciju.
- Nepravilna rutina spavanja, spavanje do kasno ujutro i leganje u zoru takođe može da utiče na pojavu magle umozgu.
- Nedovoljna fizička aktivnost može da ulenji i naše telo i naš um.
- Proverite krvnu sliku, jer ponekad magljenje misli nastaje usled nedostatka vitamina.
- Isto tako, ova pojava vezana je i s nepravilnim radom štitne žlezde.
- Kao i uvek, stres je veliki okidač prekida misli.
Ukoliko osetite da ste preopterećeni, osmislite način da se opustite. Ako magljenje misli utiče na vašu produktivnost, osećanja, izaziva depresivne misli, vreme je da se obratite stručnjaku!
Kako treba da sušite veš u zatvorenom prostoru da biste izbegli pojavu buđi
Sušenje veša u zatvorenom prostoru zimi, bez mašine za sušenje veša, rizična je praksa, ali ne mora tako da bude. Evo kako da izbegnete buđ kada sušite veš.
Pošto su kišni i hladni dani pred nama, sušenje veša u zatvorenom prostoru može predstavljati teškoću kada nemate mašinu za sušenje veša. Ostavljanje odeće da se suši na hladnom nije baš efikasno i može izazvati širenje i razvoj buđi.
Šef dizajna kompanije za proizvodnju peškira i posteljine Christi, Lusi Akrojd, rekla je: „Treba tačno znati kako da sušimo posteljinu u zatvorenom prostoru, a da pritom postignemo onaj prijatan osećaj upravo opranog veša.
Uzimajući u obzir studiju koja otkriva da kačenje mokrih predmeta po radijatorima može podstaći buđ da napreduje, što dovodi do gljivičnog stanja zvanog aspergiloza, definitivno je vredno preispitati svoje mogućnosti sušenja pre nego što uđemo u zimske mesece.
Stalci za provetravanje odeće su očigledan izbor kada je u pitanju sušenje posteljine u zatvorenom prostoru, ali šta se dešava ako vam je posteljina jednostavno prevelika za to?“
Da bi odgovorila na uobičajene dileme u vezi sa sušenjem, Lusi je objasnila kako efikasno i temeljno sušiti prekrivače, čaršave i jastučnice.
Perite i sušite početkom dana
Kao deo vašeg nedeljnog rituala pranja, izaberite dan u nedelji koji će vam omogućiti da iskoristite pune kapacitete koje vam pruža vaš dom.
Preporuka je da ujutru prvo operete posteljinu i ostavite da se čaršavi osuše tokom dana, pre nego što ih savijete i odložite uveče.
Evo šta kažu stručnjaci: „Imajte na umu da što je veći broj niti, to će duže biti potrebno da se stvar osuši, tako da to može uticati na na odluku gde da okačite svoje vlažno rublje.
Ako uputstvo za pranje posteljine to dozvoljava, dodatno centrifugirajte svoj veš u mašini za pranje veša, pre nego što ga izvadite.
Zatim, osušite posteljinu u sobama s obilnim protokom vazduha i na mestima koja se ne koriste toliko kao neka druga u kući.“
Prevucite svoje čaršave preko gelendera
Ako imate stepenice, koristite ogradu za sušenje posteljine.
Čim se vaš ciklus pranja završi, izvadite čaršave i dobro ih protresite kako biste smanjili gužvanje i stvaranje nabora.
Najbolji način da osušite posteljinu u zatvorenom prostoru je da težite velikoj površini, kako biste omogućili tkanini da u potpunosti diše.
Ako ste u mogućnosti, raširite svoje vlažne čaršave preko ograde na stepeništu, tako da možete da iskoristite njegovu celu dužinu da ih osušite u ravnom i uspravnom položaju.
Prođite rukom po presavijenoj ivici tkanine na gelenderu, da biste bili sigurni da je glatka i da nije skupljena.
Iskoristite svoja vrata i stubove za zavese
Osim što koristite ogradu na stepeništu za širenje posteljine, potražite druge visoke predmete u svom domu, kao što su stubovi za zavese ili vrata.
Stalci za sušenje veša su savršeni za sušenje manjih predmeta za posteljinu kao što su jastučnice.
Međutim, ako nemate dovoljno velike stalke za posteljinu, unutrašnja vrata su pogodniji način za sušenje većih predmeta kao što su prekrivači, čaršavi ili navlake za jorgane.
Držite vrata otvorena dok se predmet suši kako biste omogućili maksimalan protok vazduha i sprečili da se posteljina ošteti.
Ako stavljate predmet preko vrata, uverite se da je gornja ivica čista i bez prašine, da ne biste zaprljali vaš čist veš.
U zavisnosti od rasporeda u sobi, možete čak koristiti vešalice s kopčama da pričvrstite posteljinu i razvučete je između okvira vrata ili visokog komada nameštaja, kako biste joj omogućili da se osuši u ravnom položaju.
Ova tehnika najbolje funkcioniše u velikoj prostoriji koja se retko koristi, poput spavaće sobe za goste.
Ne pokrivajte grejalice mokrim predmetima
Ako nemate mašinu za sušenje veša, verovatno ste nekada koristili grejalice da biste sušili rublje.
Međutim, Antonio Dengra, generalni direktor kompanije za električno grejanje, Rointe, upozorava: „Sušenje odeće na električnim grejalicama nije preporučljivo sa bezbednosne tačke gledišta jer predstavlja potencijalni rizik od požara.
Prekrivanje radijatora vlažnom tkaninom takođe može izazvati nakupljanje neželjene kondenzacije, što dovodi do stvaramka vlage ili buđi.
Korišćenje grejalica za sušenje posteljine ili odeće, može imati negativan uticaj na vaše račune za grejanje, jer ne dozvoljava pravilnu cirkulaciju vazduha, tako da će vašoj kući biti potrebno više vremena da dostigne željenu temperaturu i samim tim će se povećati potrošnja.“
Umesto da stavljate veš direktno na radijator, potražite druge zgodne, tople tačke u svojoj kući.
Držite svoj dom dobro provetrenim
Ventilacija je ključna za izbegavanje stvaranja buđi na vašem vešu.
Adam Pavson, šef digitalnog sektora u Safestyleu, rekao je: „Kondenzaciju u suštini čine vodene kapljice koje se formiraju kada se topao vlažan vazduh susreće s hladnom površinom.
Važno je zapamtiti da je to uobičajena pojava i da ne znači nužno da postoji problem s vašim prozorima, ali ako se ne sprečava efikasno, može se razviti u opasan obrazac.
Ako vaš dom pati od kondenzacije, vlage ili buđi, najbolje što možete da uradite je da pokušate da poboljšate unutrašnju ventilaciju.
Pokušajte da redovno otvarate prozore kako biste omogućili slobodno kretanje vazduha i dozvolili da vlažan vazduh izađe iz prostorija.
Sistemi za ventilaciju kao što su ventilatori za izvlačenje takođe mogu značajno da pomognu u smanjenju kondenzacije u vašem domu.
Ispeglajte svoje čaršave
Niko ne voli krute čaršave, a srećom postoji način da ih očuvate svežim uz hotelsku završnicu.
Naravno, treba redovno održavati ličnu higijenu i redovno menjati posteljinu. Preporuka je da se ona menja jednom nedeljno.
Takođe je veoma važno da peglate čaršave odmah nakon što ih osušite kako biste im pružili poznat “hotelski” osećaj.
Ako je posteljina visokog kvaliteta, peglanje ne bi trebalo dugo da traje, ali sve se na kraju isplati kada se kasnije uvučete u nju.
Nuklearna fuzija više nije izvor energije iz snova
Fuzija – spajanje atomskih jezgara u cilju oslobađanja energije, čist je i bezbedan način za napajanje naših domova i industrije električnom strujom. Ovaj sveti gral energije je izmicao fizičarima decenijama, ali postoje znaci da bi svetla budućnost mogla da se pomalja na horizontu.
Zaista zvuči kao san: praktično neograničen izvor energije koji ne proizvodi gasove staklene bašte ili radioaktivni otpad. Upravo to obećava nuklearna fuzija, koja decenijama nije bila ništa drugo do fantazija zbog nepremostivih tehničkih izazova. Međutim, stvari se zahuktavaju u okviru onoga što se pretvorilo u trku da se stvori nešto poput veštačkog Sunca ovde na Zemlji, nešto što može da obezbedi električnu energiju za naše kotlove, automobile i sijalice.
Današnje nuklearne elektrane stvaraju električnu energiju uz pomoć procesa nuklearne fisije, koja podrazumeva cepanje atoma. Nuklearna fuzija, s druge strane, uključuje spajanje atomskih jezgara u cilju oslobađanje energije. To je ista reakcija koja se dešava u jezgru Sunca. Ipak prevazilaženje prirodnog odbijanja između atomskih jezgara i održavanje odgovarajućih uslova za fuziju nije nimalo jednostavno. Proizvodnja energije u većem obimu nego što se troši tokom reakcije, nešto je što je decenijama bilo van domašaja najboljih svetskih umova u domenu fizike.
Ali možda ne zadugo. Neki veliki tehnički izazovi su prevaziđeni u poslednjih nekoliko godina i vlade širom sveta ulažu novac u istraživanje fuzione energije. Takođe postoji preko 20 privatnih poduhvata u Velikoj Britaniji, SAD, Evropi, Kini i Australiji, koji se takmiče ne bi li bili prvi koji će proizvodnju fuzione energije pretvoriti u realnost.
„Ljudi kažu: ‘Ako je to zaista krajnje rešenje, hajde da saznamo da li funkcioniše ili ne’,” kaže dr Tim Lus, šef naučnog departmana u Međunarodnom termonuklearnom eksperimentalnom reaktoru (ITER), koji se gradi na jugoistoku Francuske. ITER je najveće „bacanje fuzionih kockica“ do sada.
Troškove izgradnje od 22 milijarde dolara snose vlade dve trećine svetske populacije, uključujući EU, SAD, Kinu i Rusiju, a kada bude pokrenut 2025. biće najveći na svetu fuzioni reaktor. Ako uspe, ITER će transformisati fuziju kao energetski izvor iz snova u održivu soluciju.
Izgradnja reaktora nuklearne fuzije
ITER će biti tokamak reaktor, što se smatra najvalidnijom opcijom za dobijanje energije iz fuzije. Unutar tokamaka, gas, često izotop vodonika poznat pod nazivom deuterijum, podvrgava se intenzivnoj toploti i pritisku, terajući elektrone iz atoma. Ovo stvara plazmu, pregrejani, jonizovani gas, koji mora da bude zadržan snažnim magnetnim poljima.
Zaštita je od vitalnog značaja, jer nijedan materijal na Zemlji ne može da izdrži tako intenzivnu toplotu (100.000.000 °C i više) koju plazma mora da dostigne da bi fuzija mogla da počne. To je blizu gotovo 10 puta većoj toploti nego onoj u Sunčevom jezgru, a takve temperature su neophodne u tokamaku, jer se gravitacioni pritisak unutar Sunca ne može rekonstruisati.
Kada atomska jezgra počnu da se spajaju, oslobađaju se ogromne količine energije. Dok eksperimentalni reaktori koji trenutno rade oslobađaju tu energiju kao toplotu, u elektrani fuzionog reaktora, toplota bi se koristila za proizvodnju pare, koja bi pokretala turbine za proizvodnju električne energije.
Tokamaci nisu jedini fuzioni reaktori koji se isprobavaju. Drugi tip reaktora koristi lasere za zagrevanje i kompresiju vodoničnog goriva da bi pokrenuo fuziju. U avgustu 2021., jedan takav uređaj u Nacionalnom postrojenju za paljenje, u okviru Nacionalne laboratorije Lorens Livermor u Kaliforniji, proizveo je 1,35 megadžula energije. Ova rekordna cifra dovodi snagu fuzije korak bliže neto dobitku energije, ali veći deo nada se i dalje polaže na tokamak reaktore, a ne na lasere.
U junu 2021, kineski eksperimentalni, napredni superprovodni tokamak (EAST) reaktor je održavao plazmu 101 sekundu na 120.000.000 °C. Pre toga, rekord je bio 20 sekundi. Na kraju, fuzioni reaktor bi morao da održava plazmu neograničeno – ili barem tokom osmočasovnih „impulsa“ u periodima najveće potražnje za električnom energijom.
Prava promena igre za tokamake su magneti koji se koriste za proizvodnju magnetnog polja. „Znamo kako da napravimo magnete koji generišu veoma snažno magnetno polje od bakra ili drugih vrsta metala, ali bi platili čitavo bogatstvo za struju. U tom slučaju ne bismo imali neto energetski dobitak“, kaže Lus.
Rešenje je da se koriste visokotemperaturni, superprovodljivi magneti napravljeni od superprovodne žice, ili „trake“, koja nema električni otpor. Ovi magneti mogu stvoriti intenzivna magnetna polja i ne gube energiju u vidu toplote.
„Superprovodljivost pri visokim temperaturama poznata je već oko 35 godina. Međutim, proizvodna sposobnost za proizvodnju trake u dužinama koje bi bile potrebne da bi se napravio razuman fuzioni kalem razvijena je tek nedavno“, kaže Lus. Jedan od magneta ITER-a, centralni solenoid, proizvodiće polje od 13 tesla – 280.000 puta više od Zemljinog magnetnog polja.
Unutrašnji zidovi ITER-ove vakuumske posude, gde će doći do fuzije, biće obloženi berilijumom, metalom koji neće mnogo kontaminirati plazmu ako dođe do međusobnog dodirivanja. Na dnu je divertor koji će držati temperaturu unutar reaktora pod kontrolom.
„Toplotno opterećenje na divertoru može biti veliko kao u raketnoj mlaznici“, kaže Lus. „Raketne mlaznice rade jer možete ući u orbitu za nekoliko minuta, a u svemiru je zaista hladno. U fuzionom reaktoru, divertor bi morao da izdrži ovu toplotu neograničeno, a na ITER-u će testirati onaj napravljen od volframa.
U međuvremenu, u SAD, Nacionalni eksperimentalni fuzioni reaktor sa sfernim torusom – Upgrade (NSTKS-U), biće pušten u rad u jesen 2022. Jedan od njegovih prioriteta biće da se vidi da li oblaganje reaktora litijumom pomaže da se plazma održi stabilnom .
Izbor goriva
Umesto da samo koristi deuterijum kao gorivo za fuziju, ITER će koristiti deuterijum pomešan s tricijumom, drugim izotopom vodonika. Mešavina deuterijum-tricijuma nudi najbolje šanse da se dobije znatno više energije nego što je uloženo. Zagovornici dobijanja energije iz nuklearne fuzije kažu da je jedan od razloga što je ova tehnologija bezbedna taj što gorivo treba stalno da se unosi u reaktor da bi se fuzija odvijala, što nekontrolisanu reakciju čini nemogućom.
Deuterijum se može izdvojiti iz morske vode, tako da postoji praktično neograničene zalihe. S druge strane, smatra se da samo 20 kilograma tricijuma postoji širom sveta, tako da će fuzione elektrane morati da ga proizvode (ITER će razviti tehnologiju za „uzgajanje“ tricijuma). Mada će se deo radioaktivnog otpada proizvoditi u postrojenju za fuziju, on će imati životni vek od oko 100 godina, a ne hiljade godina kao što je slučaj kod fisije.
Istraživači u fuzionom reaktoru Joint European Torus (JET) u Oksfordširu, trebalo je da u septembru započnu svoje fuzione reakcije deuterijum-tricijumom. „JET će pomoći ITER-u da pripremi izbor mašinskih parametara za optimizaciju snage fuzije“, kaže dr Žoel Majlu, jedna od vođa naučnih programa u JET-u. Ovi parametri će uključivati pronalaženje najbolje kombinacije deuterijuma i tricijuma i utvrditi kako se struja povećava u magnetima pre nego što fuzija počne.
Temelji postavljeni u JET-u trebalo bi da ubrzaju napore ITER-a da ostvari neto energetski dobitak. ITER će proizvesti „prvu plazmu“ u decembru 2025. i biće podignut na punu snagu tokom naredne decenije. Njegova temperatura plazme će dostići 150.000.000 °C, a cilj mu je da proizvede 500 megavata električne energije iz fuzije na svakih 50 megavata ulazne energije.
„Ako ITER bude uspešan, eliminisaće većinu, ako ne i sve, sumnje u nauku i osloboditi novac za razvoj tehnologije“, kaže Lus. Taj razvoj tehnologije biće demonstraciona fuziona elektrana koja zapravo proizvodi električnu energiju. „ITER otvara vrata i kaže, da, ovo funkcioniše, nauka je tu.“
Kako su ptice preživele udar asteroida koji je doveo do izumiranja dinosaurusa?
Kada se asteroid koji je izbrisao dinosauruse s lica planete sudario sa Zemljom pre oko 66 miliona godina, izazvao je niz užasnih događaja – udarne talase, požare, kisele kiše, cunamije, vulkanske erupcije i nuklearne zime, što je dovelo do nestanka 80% svih životinjskih vrsta . Ipak, na neki misteriozan način, Deo dinosaurusa je preživeo:ptice.
Međutim, nameće se pitanje zašto su neke loze ptica opstale, dok su druge nestale? Novo istraživanje dobro očuvane drevne ptičje lobanje sugeriše da su vrste ptica koje su preživele kataklizmu imale veći cerebrum ili prednji mozak (prednji deo mozga).
Iako nije jasno kako je veći cerebrum pomogao pticama da prežive, budući da je odgovoran za mnoge procese, „to je verovatno imalo veze sa prilagodljivošću ponašanja: ptice s većim prednjim mozgovima bi verovatno mogle da modifikuju sopstveno ponašanje dovoljno brzo da bi se na odgovarajući način prilagodile promenama u okruženju koje se rapidno menjalo“, rekao je vodeći istraživač studije Kris Tores, postdoktorski istraživač Nacionalne naučne fondacije na Heritidž koledžu za osteopatsku medicinu na Univerzitetu u Ohaju.
Studija je objavljena na internetu 30. jula u časopisu Science Advances i predstavljena je onlajn 2. novembra na godišnjoj konferenciji Društva za paleontologiju kičmenjaka, koja je ove godine virtuelna zbog pandemije Kovida-19.
Ptičji mozak
Ptičje kosti su delikatne i retko kada se fosilizuju dobro ili u tri dimenzije, što znači da naučnici nemaju često priliku da dobro ispitaju i analiziraju moždane školjke drevnih ptica, unutrašnji deo lobanje gde se nalazio mozak. Ipak, pre nekoliko godina, istraživači su pronašli dobro očuvan, delimičan 3D fosil Ihtiornisa, drevne zubaste ptice koja je živela tokom perioda krede, u formaciji stena koja datira od pre 87 do 82 miliona godina u Kanzasu.
„Ima skoro kompletnu lobanju, što je neverovatno retko kako za ovu konkretnu vrstu (Ichthiornis), tako i za fosilne ptice uopšte“, rekao je Tores, koji je uradio istraživanje kao doktorand na Odseku za integrativnu biologiju na Univerzitetu Teksas u Ostinu. „Kod ovog novog fosila je očuvana većina kostiju koje čine lobanju, pružajući nam prvi kompletan pogled u mnoge od njih.“
Tako su Tores i njegove kolege koristile rendgensku kompjuterizovanu tomografiju (CT) da digitalno rekonstruišu Ihtiornisov facijalni skelet i strukturu mozga. Analiza oblika mozga otkrila je da su drevne ptice poput Ihtiornisa imale „staromodni“ mozak; njen mozak je više ličio na mozak dinosaurusa nego na mozak savremenih ptica.
Današnje ptice imaju „ogroman cerebrum u odnosu na ostatak svog mozga“, rekao je Tores. Prednji mozak današnjih ptica je velik u poređenju sa prednjim mozgom drevnih ptica i dinosaurusa koji su živeli neposredno pre masovnog izumiranja krajem krede. S obzirom na to da Ihtiornis, veoma blizak rođak postojećih ptica, još uvek nije imao veliki prednji mozak kao što to imaju današnje pernate životinje, „možemo zaključiti da su ti veliki mozgovi evoluirali u pretka ptica koje danas poznajemo“, zaključio je Tores.
Možda je ovaj veliki prednji mozak pružio precima postojećih ptica evolucionu prednost koja im je pomogla da prežive „katastrofalne globalne klimatske promene, do kojih je verovatno došlo tokom tog masovnog izumiranja, što pomaže pri objašnjavanju zašto su samo postojeće ptičje vrste, a ne bilo koje druge vrste dinosaurusa, uspele da prežive“, rekao je Tores.
Međutim, Ihtiornisov mozak je imao iznenađujuću osobinu: hiperpalijum (Wulst). Smatra se da je ova struktura, ranije poznata samo od ptica koje su živele nakon masovnog izumiranja, vizuelni i senzorni centar za obradu koji igra ulogu u letu. Otkriće hiperpalijuma kod ptica iz doba mezozoika ili dinosaurusa otkriva da je mozak drevnih ptica bio složeniji nego što se ranije mislilo.
Analiza strukture mozga pokazuje da se ptičji mozgovi nisu razvijali u urednoj progresiji tokom vremena, već su se razvijali kao složeni mozaik moždanih struktura. „Nije jasna linearna progresija svega što postaje složenije ili bolje prilagođeno“, rekao je Džek Ceng, docent paleontologije kičmenjaka na Univerzitetu u Kaliforniji u Berkliju i pomoćnik kustosa u njegovom Muzeju paleontologije, koji nije bio uključen u studiju. „Postoje zapravo delovi koji su dodavani tokom vremena, u različitim kombinacijama.“
Trilogija i novi 00 agenti
Ko će biti sledeći Džejms Bond? Nakon poslednjeg filma 007 u kojem je ulogu čuvenog špijuna glumio Danijel Krejg, „Nema vremena za umiranje“, budućnost franšize je upravo dobila svoje prve detalje, a sve počinje nestankom Džejmsa Bonda, za kojeg se pretpostavlja da je mrtav.
Ovog meseca je najavljeno da će nova kolekcija avantura Džejmsa Bonda stići na police u narednim godinama. U ovim putešestvijama, nova grupa 00 agenata biće predstavljena svetu, a sve je to zato što je sam Bond „nestao“.
Zvanični nalog Jana Fleminga na Fejsbuku otkrio je da će nova trilogija knjiga opisati prve priče u književnom univerzumu Džejmsa Bonda bez naslovnog heroja.
Sam 007 je nestao, „verovatno zarobljen – ili čak ubijen“, ali se više ne radi o njemu. Sve se vrti oko nove garniture superšpijuna.
Na Flemingovom nalogu stoji: „Džejms Bond je nestao. Upoznajte nove Double O agente u #DoubleO trilogiji Kim Šervud, novoj seriji koja će širom otvoriti svet Džejmsa Bonda Jana Fleminga.
Trilogija će započeti prvim romanom, Double O, dok ostala dva nastavka još nisu dobila naslove.
Autorka Kim Šervud otkrila je da će nadolazeće knjige biti pune „hrabrih, brzih, seksi“ špijunskih priča, koje će sigurno razbiti postojeće kalupe.
Ona je nedavno rekla: „Džejms Bond je jedna od trajnih ljubavi mog života od kada sam prvi put gledala Pirsa Brosnana u ’Zlatnom oku’“.
Šervud je dodala: „Retko se ostvaruju snovi i zahvalna sam porodici Fleming na ovoj neverovatnoj prilici. Počastvovana sam što sam prvi romanopisac koji je proširio Bond univerzum kroz Double 0 sektor, unoseći novi život u stare favorite i pridružujući sveže likove kanonu“.
Američka izdavačka kompanija David Highfill, saopštila je da je Šervud „uspela u naizgled nemogućem zadatku, da napiše novi roman o Bondu koji istovremeno poštuje Flemingovu originalnu genijalnost, a opet unosi moderno osveženje“.
Obožavaoci franšize su tražili bilo kakve vesti o sledećem koraku kinematografske franšize nakon što je Denijel Krejg najavio da će se povući nakon „Nema vremena za umiranje“. U ovom trenutku, identitet sledećeg glumca Džejmsa Bonda ostaje misterija. Uprkos tome, brojne holivudske zvezde prednjače u tekućim opkladama.
Ladbrokes je nedavno dodelio prvo mesto zvezdi „Igre prestola“ i „Večnih“, Ričardu Medenu. Iako Meden ima neverovatnih 7/2 šansi za preuzimanje uloge, to mu još uvek nije zagarantovano.
Odmah iza njega je Venom heroj Tom Hardi, s 4/1, kao i Netflixova zvezda Tom Hoper, s istom kvotom.
Neočekivani novajlija u klađenju je niko drugi do Džejmi Bel.
Novajlija ima neverovatnih 8/1, kao i njegov rival, Džejms Norton, koji je bio prethodni favorit.
Aleks Apati iz Ladbrokesa je prokomentarisao: „ Za Bilija Eliota bi uloga Bonda označila pravu promenu u karijeri, baš kao i za Džejmija Bela, čije su šanse da zameni Denijela Krejga ove nedelje pale na samo 8/1.
Bogati a ne siromašni predstavljaju glavni problem kada je o emisiji ugljen-dioksida reč
Na 1 odsto najbogatijih ljudi na planeti, odnosiće se 16% ukupne emisije do 2030. godine, dok će 50% najsiromašnijih ispuštati jednu tonu CO2 godišnje.
Emisija ugljen-dioksida najbogatijih 1% čovečanstva na putu da je da bude 30 puta veća od onoga što je kompatibilno sa održavanjem globalnog zagrevanja ispod 1,5 stepeni Celzijusa, upozorava novo istraživanje, dok naučnici pozivaju vlade da „ograniče luksuznu potrošnju ugljenika“, proisteklu iz privatnih aviona, megajahti i svemirskih putovanja.
U skladu s ciljevima utvrđenim Pariskim klimatskim sporazumom, svaka osoba na Zemlji treba da smanji emisiju CO2 na prosečno 2,3 tone do 2030. godine, što je otprilike polovina današnjeg proseka.
Najbogatijih 1% ljudi na planeti, što je stanovništvo manje od Nemačke, na putu je da emituje 70 tona CO2 po osobi godišnje, ako se trenutna potrošnja nastavi po aktuelnoj stopi, kaže studija. Ukupno će činiti 16% ukupne emisije do 2030. godine, u odnosu na 13% iz 1990. godine. U međuvremenu, 50% najsiromašnijih će ispuštati u proseku jednu tonu CO2 godišnje.
„Čini se da malobrojna elita ima dozvolu da slobodno zagađuje“, rekla je Nafkote Dabi, lider klimatske politike u Oksfamu, koji je naručio studiju Instituta za evropsku politiku životne sredine (IEEP) i Instituta za životnu sredinu Stokholma (SEI). „Njihova prevelika emisija podstiče ekstremne vremenske prilike širom sveta i ugrožava međunarodni cilj ograničavanja globalnog zagrevanja“, rekla je ona.
Istraživanje dolazi u trenutku kada se globalni lideri okupljaju na Cop26, kako bi razgovarali o načinima za suzbijanje emisije i održavanje cilja od 1,5 stepeni Celzijsa aktuelnim, s brojnim delegatima koji su na klimatsku konferenciju stigli privatnim avionima, uključujući Borisa Džonsona, princa Čarlsa i Džefa Bezosa. Ova dobrotvorna organizacija apeluje na najbogatije građane da ubrzaju akciju povodom globalnog zagrevanja, i to tako što će smanjiti sopstvenu emisiju ugljen-dioksida, u skladu s ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma i korišćenjem svog uticaja i finansijske podrške za pokretanje zelene ekonomije.
Džejmi Livingston, šef Oksfama Škotske, izjavio je da je Cop26 „trenutak istine u borbi protiv klimatskih promena“. On je rekao: „Globalni lideri moraju da se dogovore o načinima za suzbijanje prekomerne emisije i ograničavanje globalnog zagrevanja i to moraju učiniti ovde i sada u Glazgovu. Kašnjenje košta života.”
Ranije ove godine, Bezos je odleteo u orbitu u svojoj raketi New Shepard, ser Ričard Brenson je došao na ivicu svemira u svojoj Virgin Galactic raketi, a kompanija Ilona Maska obećava da će odvesti ljude na Mars. Emisija iz jednog jedanaestominutnog svemirskog leta iznosi najmanje 75 tona CO2, što premašuje životnu emisiju stanovnika neke od najsiromašnijih zemalja na planeti.
List pokazuje da borbu za održavanje temperature od 1,5 stepeni Celzijusa ne ometa potrošnja većine ljudi na planeti, već prekomerna emisija najbogatijih građana sveta, rekao je Tim Gor, autor brifinga i šef sektora za nisku emisiju CO2 i programa cirkularne ekonomije na IEEP.
Čak i ukupna emisija proizvedena od strane 10% najbogatijih mogla bi biti dovoljna da se premaši količina određenu za ispunjavanje ciljeva vezanih za održavanje u okviru od 1,5 stepeni Celzijusa do 2030. godine, bez obzira šta radi ostalih 90% stanovništva.
Gor je rekao: „Da bi se zatvorio jaz u emisiji do 2030. godine, neophodno je da vlade usmere mere na svoje najbogatije, najveće emitere. Klimatsku krizu i krizu nejednakosti treba rešavati zajedno. To uključuje obe mere za ograničavanje luksuzne potrošnje ugljenika kao što su megajahte, privatni mlaznjaci i svemirska putovanja, kao i za suzbijanje klimatski intenzivnih investicija kao što su zalihe u industriji fosilnih goriva.