Nekim signalima, nesvesno, možemo da stvorimo pogrešan prvi utisak. Zato je veoma važno da naučimo koje greške pravimo u socijalizaciji i kako da ublažimo posledice koje one uzrokuju.

1. Ako želite da pokažete da vam je stalo (do osobe ili razgovora) nemojte se naginjati nazad (još gore sa podignutom nogama na stolu ili ispred vas). Sedite pravo, i nagnite se malo napred.

2. Sastavljene ruke, isprepletani prsti znak su nesigurnosti i nervoze.

3. Mnogi ljudi “seckaju vazduh” kada se osećaju sigurnim oko nečega, ili žele da naglase poentu. Ali to može da vam naškodi, jer na neverbalnom nivou moglo bi da znači da prekidate kontakt sa osobom sa kojom razgovarate.

4.  Dodirivanje lica, posebno nosa i usta, jedan je od pokreta koji nesvesno tumačimo kao znak prevare ili otpora, što tumačimo ako slušamo (dok kad pričamo toga nismo svesni).

5. Ljudi se vrpolje kada im je neprijatno ili dosadno, a takav signal šaljemo i kada klatimo nogu ili kada vrtimo pramen kose oko prsta.

6. Glađenje nogu je veliki gest kojim u stvari tešimo sebe, a koji pokazuje koliko vam je neprijatno. Stručnjaci navode primer Britni Spirs koja je u jednoj emisiji tvrdila kako je njen brak dobar i to nekoliko meseci pre razvoda. Nije prestajala da dodiruje svoju nogu.

7. Blagi dodir može da bude dobar, može da uspostavi bliskost, ali kada se koristi cela ruka, odnosno šaka. Dodirivanje prstima s druge strane signalizira averziju.

8. Naučnici stalno ističu kako nas položaj naših nogu (stopala) odaje. Nesvesno ih okrećemo ka subjektu ili objektu interesovanja. Zato, ako želite nešto da otkrijete ili prikrijete, pazite na noge!

9.  Svi imamo različitu ideju o tome koliko nam prostora treba da bismo se osetili prijatno. Tako da imajte na umu da kada se približavate nekome, ne idete preblizu.

Izvor: bizlife.rs

Biolozi se i dalje prepiru oko toga da li je karakter povezan sa odreženim karakteristikama ljudskog tela. Jedno zanimljivo istraživanje pokušalo je da objasni povezanost palca na ruci sa emotivnom razvijenošću osobe.

Prva polovina je duža od druge

Vi ste verni i izuzetno strastveni. Kada ste zaljubljeni pomalo postajete opsednuti tom osobom. Zanemarujete često svoj privatni život i u potpunost se posvećujete partneru. Vi jednostavno poludite za svojim partnerom, a svako neodgovaranje na SMS poruke u vama budi strah i nervozu. Smirite strasti, jer ovim načinom možete samo oterati partnera.

Prvi i drugi deo palca su jednaki

Za vas se može reći da ste dobri u planiranju ostvarenja svih ciljeva. Bez obzira šta se dešava, vi uvek uspevate da ostanete hladne glave. Jednaki ste u ljubavnoj vezi. Vi zbog emocija ne gubite glavu i ne zanemarujete svoj život.

Prva polovina je kraća od druge

Vi ste iskrena i pozdana osoba, imate jaku moć zapažanja. Pre nego što preduzmete bilo kakvu akciju, vi ćete uvek dobro osmotriti situaciju. To se odražava i na vaš ljubavni život, kada se zaljubite znate da obuzdate svoja osećanja.

Iako nauka još uvek istražuje ovaj fenomen, on nam je svima veoma poznat: neko zevne ili čak samo priča o zevanju i nama se automatski otvaraju usta. Zašto zevamo i zašto je ono “zarazno”?

Zevamo kada smo umorni, kad nam je dosadno, kad smo gladni, padobranci to čine pred skok, a neki stručnjaci sugerišu da postoji i veza između zevanja i seksa, ali tačan uzrok i funkcija zevanja su praktično još uvek nejasni.

Zevaju i ptice i ribe, u stvari gotovo svi i toplokrvni i hladnokrvni kičmenjaci. Među retke zverke koje dosad nisu “uhvaćene” u zevanju spadaju žirafe i kitovi.

Među ljudima je još uvek rasprostranjeno uverenje da se zevanjem povećava nivo kiseonika u krvi i eliminiše suvišan ugljen dioksid, ali tu teorija je nauka napustila još osamdesetih godina, otkad je studija Amerikanca Roberta Provajna pokazala da je nivo gasova u krvi potpuno isti pre i posle zevanja.

Najnovija istraživanja pokazuju da je fenomen takođe povezan sa našom predipozicijom ka empatiji – sposobnosti da razumemo i povežemo se sa emocionalnim stanjima drugih osoba. Zvuči čudno, ali to da li ste ili niste podložni zevanju možda je povezano sa time koliko ste saosećajni.

Empatija je važan deo kognitivnog razvoja. Od prvih dana učimo da cenimo sebe na osnovu količine i tipa empatije koju naši roditelji pokazuju i razvojni psiholozi su otkrili da se ljudi prema kojima roditelji nisu pokazivali empatiju muče kasnije u životu. Nedostatak rane empatije dovodi kasnije do razvoja sociopatskog ponašanja kod odraslih, navode istraživanja.

Izvor: nationalgeographic.rs, blic.rs

Smeh je jedan od najstarijih oblika izražavanja i sredstava komunikacije među ljudima, a dokazano je da se i pojedine životinje takođe smeju. Šta još niste znali o smehu, pročitajte u nastavku.

Parovi koji se smeju zajedno – ostaju zajedno

Ova stara izreka nije izmišljotina nego istina. Američki psiholozi sproveli su zanimljivo „ljubavno“ istraživanje i otkrili kako parovi koji se u stresnim situacijama okreću humoru bolje rešavaju probleme u vezi i zadovoljniji su, a njihove veze su dugotrajne.

Smeh nije moguće kontrolisati

Kada vidite druge ljude kako se smeju, ne možete se kontrolisati – nasmejete se i vi, zar ne? To se događa zato što zvuk smeha aktivira deo u našem mozgu koji priprema mišiće lica na micanje i nemoguće je suzbiti tu reakciju.

Smeh sagoreva kalorije

Smejte se što više jer će, prema istraživanju univerziteta Vanderbilt, samo 10 minuta smeha dnevno sagoreti 50 kalorija. Istraživači su otkrili da se usled povećanja brzine otkucaja srca a samim tim i veće potrošnje kiseonika tokom smejanja podstiče gubitak kalorija.

Smeh pomaže celokupnom stanju organizma

Brojne studije potvrdile su dobar uticaj smeha na naše zdravlje. Gotovo da nema aspekta u zdravlju koje iskren smeh neće poboljšati. Između ostalog, poboljšava pamćenje i mnoge druge funkcije mozga, pozitivno deluje na protok krvi, imunitet, nivo šećera u krvi i olakšava nam spavanje.

Smeh nije povezan s humorom

Smeh nije uslovno vezan za zbijanje šala. Iako nam se čini da nema smeha bez dobrog vica, situacija je upravo suprotna. Više od 80 posto osmeha izazove običan razgovor.

Izvor: duhoviti.com