Već nekoliko godina čitamo da je tamna odnosno crna čokolada veoma dobra za zdravlje, a šta tačno kažu nutricionisti. koja sva blagotvorna dejstva ovaj slatkiš ima po naš organizam?

Nutricionisti i dijetetičari konačno su objasnili za šta je sve crna čokolada zdrava. Prepuna organskih komponenti koje su biološki aktivne, tamna čokolada pomaže u spuštanju krvnog pritiska i poboljšava cirkulaciju krvi. Kod muškaraca, ovaj slatkiš umanjuje nivo LDL holesterola.

Konzumiranje ove čokolade (koja ima oko 65 odsto kakaoa), umanjuje rizik od kancera i potpomaže bolje funkcionisanje mozga. Takođe, ovaj slatkiš umanjuje otpornost na insulin, koji je veoma čest faktor zbog kojeg nastaje dijabetes.

Pored minerala i rastvorljivih vlakana, crna čokolada prepuna je alkaloida zvanog teobromin, koji ima opuštajući efekat na celo telo. Zato je ova namirnica poznata i kao prirodni antidepresiv.

Iz svega ovog može se izvesti zaključak da je svakodnevno konzumiranje tamne čokolade prepopručljivo, za opšte zdravlje organizma. Naravno, nutricionisti upozoravaju da prekomerni unos bilo koje namirnice može imati i loše efekte po organizam, pa stoga preporučuju da je dnevno dovoljno u proseku oko 6 grama crne čokolade.

Američki naučnici tvrde da nekoliko alkoholnih pića nedeljno može da spreči demenciju i kognitivna oštećenja u starijoj životnoj dobi.

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija analizirali su navike kada je piće u pitanju kod 1344 ispitanika od 1984. do 2013. godine, odnosno dok nisu navršili 80 godina, kako bi procenili koliki uticaj alkohol ima na mozak.

“Važno je istaći da je samo nekolicina ispitanika pila veće količine alkohola, tako da naša studija ne pokazuje rezultate šta mnogo alkoholnog pića čini kognitivnom zdravlju na duge staze”, objašnjeno je u studiji. Tačnije, dugoročno konzumiranje velike količine alkohola može da uzrokuje demenciju.

Studija je uključivala tri alkoholna pića dnevno za odrasle žene i muškarce preko 65 godina, odnosno četiri alkoholna pića dnevno za muškarce ispod 65 godina.

Kognitivno zdravlje ispitanika proveravano je na svake četiri godine, a pokazano je da su oni ispitanici koji su pili male količine alkohola na dnevnom nivou doživeli 85. godinu života, bez tragova demencije, za razliku od potpunih antialkoholičara.

Naučnici su takođe istakli da njihova studija ne sugeriše da “odgovorno” pijenje povećava životni vek niti da blagotvorno deluje na kognitivno zdralje. Ipak, konzumacija alkoholnih pića, naročito vina, povezana je s manjom konzumacijom cigareta i boljim celokupnim zdravljem organizma.

Istraživanje UCLA pokazalo je da ljudi u tinejdžerskom dobu treba da spavaju više i to u proseku osam do deset sati dnevno!

Istraživač Endru Fuligni, sa UCLA, istraživao je navike spavanja kod adolescenata i odraslih ljudi pokušavajući da otkrije koliko sna je potrebno čoveku u svakom životnom dobu kako bi normalno funkcionisao.

Dve nedelje, Endru i njegov tim istraživali su navike tinejdžera između trinaest i šesnaest godina. Rezultati su pokazali da mlađi tinejdžeri (od 13 i 14 godina) treba da spavaju duže, jer više sna utiče na bolji rad mozga. Oni ispitanici koji su spavali više od osam sati, imali su bolje rezultate na kognitivnim testovima. U ovu grupu, uvrštena su i deca koja pate od anksionznosti.

“Kao društvo, potcenjujemo koliko je našoj deci potrebno sna kako bi se zdravo razvijali. Deca su pod velikim pritiskom, a manjak sna može da uzrokuje brojne psihološke probleme”, zaključio je Endru.