Mnogima, pečena slanina sa jajima je omiljeno jelo, a u ovoj kombinaciji najviše uživaju Amerikanci, odmah ujutro. Međutim, da li znate ko je prvi došao na ideju da spoji slaninu i jaja?

Edvard Bernajs, koji je, prema nekima, otac PR profesije, radio je kao producent slanine 1920-ih godina prošlog veka, za jednu kompaniju. Njegov zadatak je bio da populariše ovu mesnu namirnicu. U to vreme, Amerikanci su za doručak jeli laganiju hranu, poput tosta, kafe ili nekog peciva.

Bernajs je konsultovao nutricionistu želeći da sazna kakav doručak je bolji, sa malo ili puno kalorija. Uzgled budi rečeno, Edvard se zalagao za kalorični doručak, sa čim se složio i dijetolog.

Iz ovoga, proistekla je i ideja da za doručak pripremi slaninu i jaja- “kalorijsku bombu” koja će ga držati sitim tokom celog dana. Tako je nastala ova kombinacija, a zahvaljujući Edvardu, cena slanine i njena upotreba drastično je porasla, prvo u SAD, a zatim i u celom svetu.

Prema statistici, oko milion tona hleba dnevno se baca u Engleskoj, a kako bi se to sprečilo, mala pivara “Toast Ale” odlučila je da ovo preokrene u svoju korist.

Takozvana “craft” (zanatska) piva postala su veliki hit, kako u svetu tako i kod nas. Pre dve godine, jedna “craft” pivara je počela sa radom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nakon razmišljanja kako da se izvodji u moru sličnih pivara i brendova, “Toast Ale” došao je na zanimljivu ideju- da napravi pivo od ostataka hleba!

Brewed with bread – the equivalent of a slice of fresh surplus bread in every one of our bottles. We donate 100% of our profits to the charity. #RaiseAToast to that ? Thanks again to @jeanettelphoto for the awesome photos ?

A post shared by Toast Ale (@toastale) on Sep 1, 2017 at 1:10am PDT

Zasad, prema rečima glavnog pivara Roba Vilsona, u jednu flašu piva stavljaju po krišku starog hleba. Nadaju se da će do kraja godine razviti posao tako da na godišnjem nivou “spasu” od bacanja čak 12 tona starog hleba.

Koliko će ovo hlebno pivo biti popularno ostaje da vidimo.

Prema najnovijim istraživanjima, čak i su najinteligentniji ljudi skloni osuđivanju drugih, a naučnici su objasnili i zašto.

Prema autoru studije, doktoru Dejvidu Liku, sa njuroškog Departmana za psihologiju, čak ni najpametnije osobe nisu imune na stereotipe. Prema njemu, što osoba više zna, češće potpada pod standardna uverenja o nekome, samo na osnovu izgleda ili religije.

“Superiorne kognitivne sposobnosti povezane su sa pozitivnim ishodima, poput akademskog uspeha ili pak socijalizacije. Ipak, studija je pokazala da neke od kognitivnih sposobnosti ima i negativne posledice, kao što je prihvatanje obrasca ponašanja“, navedeno je u studiji.

Tragovi fermentisanog grožđa koji su pronađeni na zapadnoj obali Sicilije navodno pokazuju da najstarije vino potiče iz Italije, a najverovatnije, staro je 6000 godina.

Tim istraživača analizirao je glinene tegle pronađene u pećini u Agriđentu, na jugozapadu Italije. U njima, pronađeni su ostaci fermentisanog grožđa. Naučnici veruju da se tu čuvalo vino, pre oko šest hiljada godina.

“U pećinama su se čuvale tegle i ćupovi sa vinom. Pećine su tadašnjim ljudima bile neka vrsta vinskog podruma- dovoljno su hladne i mračne kako se sadržaj ne bi kvario”, rekli su istraživači.

Iako su slični ćupovi pronađeni u Jermeniji, na kraju, zaključeno je da su se u njima čuvala alkoholna pića napravljena od nara. Ukoliko je ovo istina, prva vina na svetu pravila su se upravo u Italiji, zemlji koja je i dan danas čuvena po ovom piću.