Nova istraživanja Univerziteta Ročester sugerišu da početak škole pre 8.30 časova povećava rizik od depresije i anksioznosti.

“Prerano počinjanje prvog časa stvara pritisak kod dece da li će se dovoljno naspavati, te povećava rizik od mnogih mentalnih oboljenja”, kaže doktor Džek Peltz, vodeći autor studije.

Prema ovoj studiji, kasniji početak škole zajedno sa promenom kvaliteta sna, može biti dobitna kombinacija kako za zdravlje dece, tako i kada je njihova produktivnost u pitanju.

Nedovoljno sna izaziva depresiju

U istraživanju učestvovalo je 197 učenika u starosti od 14 do 17 godina. Ispitanici su odgovarali na pitanja, a rezultati su pokazali da oni učenici koji imaju loše navike kada je spavanje u pitanju, pokazali su simptome depresije i anskiozniosti.

Uz dovoljno sati sna, učenici treba da imaju rutinu odlaska na spavanje svaki dan u isto vreme, a da pred spavanje ne bi trebalo da koriste nikakve vidove tehnologije, poput mobilnih telefona ili gledanja nasilnih filmova i serija.

Stanje naših dlanova može da nam otkrije brojna zdravstvena oboljenja, a potrebno je samo da obratimo pažnju na šake!

Problemi sa unutrašnjim organima skoro uvek pokazuju neke simptome na našem telu koje su uočljive golim okom. Stoga, s vremena na vreme, sami uradite kompletan sistematski pregled, kako biste na vreme sprečili neka oboljenja.

Dužina prstiju

Prema studiji “Artritis i reuma”, žene čiji je domali prst duži od srednjeg, imaju veći rizik da obole od artritisa. Takođe, dugačak domali prst povezivan je s boljom fizičkom spremnošću i većom verbalnom agresijom kod oba pola. Duži domali prst kod muškaraca, prema naučnicima, povećava rizik od raka prostate.

Drhtanje

Drhtanje ruku ponekad je posledica unosa previše kofeina, nekih medikamenata i antidepresiva. Međutim, drhtavica može biti i jedan od prvih simptoma Parkinsonove bolesti, ali i tremora- nekontrolisanog trzanja nerava u rukama. Ukoliko vam se dešavaju ovi simptomi, posavetujte se sa lekarom.

Boja noktiju

Indijski naučnici istraživali su da li boja noktiju ima veze sa bolestima unutrašnjih organa. Došli su do zaključka da kod većine pacijenata sa bubrežnim oboljenjima, nokti su u dnu smeđe boje. Boja noktiju takođe može da ukaže na anemiju ili na povećano lučenje određenih hormona. Ukoliko primetite nagle promene na noktima, idite kod lekara!

Stisak ruke

Pored toga što je ovaj gest veoma važan pri rukovanju, stisak može da ukaže na brojna oboljenja. Tako slab stisak može da bude simptom srčanih bolesti i infarkta.

Mokri dlanovi

Iako se većini nas dešava da nam se dlanovi znoje usled nervoze ili stresa, ovo takođe može da bude simptom loše funkcije štitne žlezde.

Gubljenje kose, tanke vlasi i oštećeni krajevi, problemi su s kojim se danas susreće sve više i žena i muškaraca. Američki dermatolozi tvrde da su našli lako i jeftino rešenje za ove zdravstvene probleme!

Ukoliko primetite da vam vlasi gube na jačini i da postaju tanje, razmislite o tome da počnete da masirate skalp, tvrdi dermatolog Debra Jaliman.

Naime, studija koja je sprovedena u januaru prošle godine, pokazala je da jednostavna masaža kože glave utiče na folikule vlasi i čini ih jačom, a u isto vreme, ubrzava rast kose.

Masažom do jake kose

Nežna masaža skalpa, tvrde istraživači i dermatolozi, doprinosi boljoj cirkulaciji i dovodi krv direktno do korena vlasi, koji je zapravo jedini “živi” deo kose. Time se jača sama vlas, a u isto vremme, ubrzava se i njen rast.

Ovakva masaža takođe utiče i na umanjenje stresa, koji je jedan od glavnih faktora opadanja kose. Pored toga što masažom do korena kose dovodimo potrebne nutrijente, masaža umanjuje hormone stresa i uklanja emocionalnu i fizičku uznemirenost.

Kako masirati skalp?

Za uspeh masaže, potrebno je da vrhovim jagodica prstiju polako prolazite po celom skalpu. “Lagano pojačavajte pritisak, a naročito ukoliko osećate napetost u predelu glave i vrata”, tvrde dermatolozi.