Tim istraživača ispitivao je efekte pametnih telefona i došli su zaključka da trećina notifikacija koje nam stižu na smartfone, dovode do negativnih osećanja.
U istraživanju Univerziteta Notingem je učestvovalo 50 ljudi koji su u periodu od pet nedelja dobijali preko hiljadu poruka i digitalnih obaveštenja različite vrste.
Nakon više od milion notifikacija, pokazano je da čak 32 odsto njih negativno utiču na raspoloženje i stvaraju emocije poput nervoze, tuge, straha ili pak stida. S druge strane, obaveštenja o dragim ljudima čine nas srećnim.
Međutim, u toku jednog dana, procentualno, ljudi dobijaju više notifikacija vezanih za posao, pa se stoga povećava i nervoza i stres. “Istraživanje otvara vrata za dalje studije i podiže svet o tome da notifikacije i aplikacije i te kako utiču na emocije”, zaključeno je u studiji.
Uz pomoć ovih saveta najvećih fitnes stručnjaka, ostaćete motivisani kada je vežbanje u pitanju.
Želite da promenite svoj stil života, ali desi vam se da vam nekad nije dan i da biste radije preskočili trening? Ne brinite, to se svima dešava. U nastavku otkrijte kako da istrajete u svojoj nameri da budete fit i zdravi.
Ne upoređujte se sa drugima
Brojni fitnes instruktori kažu da je posmatranje drugih u teretani kontraproduktivno. Umesto da se upoređujete sa drugima, uspostavite svoje fitnes navike i ciljeve. Naravno, osluškujte i svoje telo i nemojte da opterećivati oko toga koliko i kako drugi vežbaju.
Raspoloženje
Pored dobrog sna i izbegavanje stresa, ključni faktor za dobro raspoloženje jeste upravo fizička aktivnost. Stoga, ukoliko se osećate bezvoljno ili depresivno, idite na trening. Raspoloženje će vam se zagarantovano popraviti.
Izazovite sami sebe
Postavite sebi cilj i kada ga dostignete, postavite novi, malo teži. Povećanjem kondicije povećavaćete i broj serija i težinu vežbi.
Motivacija
Napravite spisak svih pozitivnih stvari koje vežbanje ima po vaše zdravlje i kada vam bude manjkalo volje, prisetite se svog spiska.
Obratite pažnju na odeću
Nemojte se opterećivati brojkom koja se pojavljuje na vagi. Umesto toga, obratite pažnju na vašu odeću. Kako gubite na obimu, tako vam pantalone neće biti zategnute i neće vas ništa žuljati.
Razumevajući razliku između suve i dehidrirane kože doprinećete svom zdravlju i znaćete kako da negujete svoj tip kože.
Suva koža
Za razliku od dehidrirane, suvoj koži zapravo nedostaje prirodnog ulja. U pitanju je veoma čest problem koji ne može tako lako da se popravi. Koža se u ovom slučaju suši iznutra i stvara suve spoljne slojeve, koji postaju grubi i pucaju. Suvoća kože dovodi do smanjenja elastičnosti i pojave bora.”
Izbegavajte agresivna sredstva za negu lica koja dodatno isušuju kožu i lice mažite maslinovim, kokosovim ili kantarionovim uljem.
Dehidrirana koža
S druge strane, ovo je problem s kojim se, s vremena na vreme, susreće većina ljudi. Čak i masna ili kombinovana kože može da bude dehidrirana. Ukoliko nemaju dovoljno vode, ćelije kože stvaraju na površini linije trouglastog oblika. Do dehidratacije može da dođe iz mnogo razloga, a osim nekonzumiranja dovoljno vode, koža gubi tečnost i usled nedostatka sna, stresa i promene temperature.
Ukoliko imate ovaj tip kože, pijte dovoljno vode i u ishranu unesite namirnice koje vam mogu pomoći da koža bude hidrirana. Tu pre svega spadaju krastavci, zelena sala i jabuke.
Iako smo dosad čitali bezbroj tektova o tome kako da ubrzamo rad našeg organizma i tako izgubimo višak kilograma, stručnjaci upozoravaju da većina tih saveta nudi dezinformacije.
Kako kaže Lin Genet Recitas, nutricionista iz SAD, saveti o tome kako da ubrzamo metabolizam mogu ponekad imati samo trenutne efkete. Prema njoj, potrebno je zapravo promeniti tri ključne navike.
Voda
Prema Lin, većina ljudi je zapravo konstantno dehidrirana. “Mnogo njih pije vodu tek onda kada oseti žeđ, a to je samo simtpom da smo već dehidrirani”, kaže ova nutriciostkinja i dodajte da je minimalna dnevna količina vodepotrebna svakom čoveku oko dve litre.
Hrana protiv upala
Ukoliko se nakon obroka osetite naduveno, telo tada zapravo poručuje da hrana koju ste pojeli nije dobra za vas. Umesto toga, stručnjaci savetuju da u ishranu uvedete takozvanu “antiupalnu hranu”, koja je ključna za pravilan rad organizma. Ova hrana zapravo podiže nivo kortizola i utiče na izbalansiran rad štitne žlezde. Stoga, svakodnevno konzumirajte paradajz, španat, jagode ili bademe.
Previše vežbanja
Kada želimo da izgubimo višak kilograma, pored promene načina ishrane, odlučimo se i na vežbanje. Međutim, u samom početku, povučeni željom da smršamo, možemo i te kako da preterujemo. Međutim, intenzivna fizička aktivnost utiče na poremećaj u lučenju hormona i na rad štitne žlezde, koja zapravo upravlja i organizmom.
Naučnici kažu da nas dremka, odmah nakon šoljice kafe, čini budnijim i produktivnijim u toku dana.
U idealnom svetu, prokrastinacija ne postoji, a ljudi imaju dovoljno vremena u toku dana-za sve obaveze, ali i za popodnevni odmor. Dok čekamo da neko pronađe idealan balans između svakodnevnih obaveza i sna, naučnici su možda našli najbezbolnije rešenje- dremka nakon kafe.
Odspavajte nakon kafe
Naime, studija objavljena u magazinu “Psiho-psihologija” kaže da osobe koje, nakon šoljice kafe, odremaju trideset minuta, budu produktivnije i lakše obavljaju zadatke.
U istraživanju su učestvovale dve grupe ljudi, a ona grupa koja je odremala nakon kafe, pokazala je bolje rezultate na testovima simulacije vožnje kola. U drugoj studiji muškarci, koji su spavali tridetest minuta odmah pošto su popili šoljicu kafe, bolje su rešili kognitivne testove.
Naučnici kažu da je ovaj metod efektivan jer kofein počne da deluje oko pola sata nakon pijenja kafe, a ukoliko to vreme, dok ne počne dejstvo, odspavamo, kofein će imati dodatni i jači efekat buđenja.
Detoksikacija organzima pomaže telu da se oslobodi toksina. Zato, barem dva puta godišnje, napravite svoj detoks plan i pomozite vašem telu da ostane zdravo.
Naš organizam se konstantno bori sa toksinima, a u ovom procesu i vi možete imati veliku ulogu. Samo je potrebno da uvedete male promene u vašu svakodnevnu rutinu.
Hidrirajte se
Pored toga što voda pomaže u izbacivanju toksina, dovoljna količina tečnosti u toku dana ukloniće glavobolju, poboljšati varenje i pomoći u gubljenju viška kilograma. Iako je preporučena dnevna doza dve litre vode, ova količina se povećava u zavisnosti od samih navika, poput količine fizičke aktivnosti.
Kokosovo ulje
Kašika kokosovog ulja dnevno ubrzava metabolizam, a može da uspori razvoj brojnih oboljenja, poput kandide. Tokom spremanja jela, umeso maslinovog ili suncokretovog, počnite da koristite kokosovo ulje ili kašiku ovog ulja pomešajte sa kafom ili omiljenim smutijem.
Postite
Brojne studije pokazale su da dvanaestočasovno gladovanje može da ima pozitivne efekte na organizam. Pored detoksikacije, kasna večera utiče na nivo leptina i može dovesti do povećanja kilograma. Napravite pauzu između večere i doručka dvanaest sati makar dva puta nedeljno.
Iskoristite jesenje namirnice
Tokom jeseni, ima toliko zdravih namirnica koje će vam pomoći da očistite svoje telo. Izbegavajte unos mesa i mlečnih proizvoda, a u ishranu uvedite voće i povrće. Jabuke, nar i citrusi su idealne jesenje namirnice.
Ukoliko dođe do nekog problema u samom organizmu, telo nam šalje određene simptome, na koje treba obratiti pažnju.
Vitamini i minerali su veoma važni za pravilno funkcionisanje celog organizma, a telo, u nedostatku ovih nutrijenata, šalje signale koje ne smemo da zanemarimo.
Suva koža glave
Ukoliko vam je skalp suv i peruta se, to ne mora nužno da znači da imate perut. Naime, perutanje kože glave može da bude simptom da u organizmu nedostaje esencijalnih masnih kiselina, koje “podmazuju” telo. Iz tog razloga, u ishranu uvedite ribu, makar dva puta nedeljno. Ove masne kiseline takođe možete pronaći i u orasima i lanenom semenu.
Tanka i lomljiva kosa
Iako je vitamin B zaslužan za jaku kosu, nedostatak folne kiseline kiseline takođe može dovesti do tanke vlasi. Odličnan izvor folne kiseline su žitarice, sveži španat i pirinač.
Rane u ustima
Nedostatak vitamina B12 može da uzrokuje rane u ustima, kao i ispucale usne. Ovaj vitamin nalazi se u živinskom mesu, žitaricama, crvenom mesu i jajima.
Modrice
Ukoliko imate osetljivu kožu te se i na blagi udarac stvaraju modrice, moguće je da vašem telu nedostaje vitamina C. Naime, ovaj vitamin zaslužan je za stvaranje kolagena, koji stvara krvne sudove.
Grčevi
Bolni grčevi u mišićima signal su da treba da konzumirate namirnice bogate magnezijumom i kalcijumom. Magnezijum ćete naći u semenkama bundeve, bananama i avokadu, dok su mlečni prozvodi, razume se, odličan izvor kalcijuma.
U testovima je pokazano da osobe koje igraju vide-igre imaju bolje rezultate u rešavanju zadataka, jer su njihovi mozgovi aktivniji u regijama zaduženim za učenje i memoriju.
Naučnici sa nemačkog Univerziteta sproveli su zanimljivo istraživanje želeći da saznaju da li igranje video- igara ima veze sa pamćenjem ili ne. Rezultati su bili iznenađujući.
Video- igre i memorija
Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, gejmeri i oni koji ne igraju video- igre. Obe grupe dobijale su različite zadatke i probleme koje su morali da rešavaju.
Rezultati su pokazali da gejmeri brže razmišljaju, imaju bolju memoriju i logiku, za razliku od onih koji ne igraju video-igre. Analizama, zaključeno je da su moždane aktivnosti različite kod dve grupe ljudi.
Kod gejmera pokazana jača aktivnost u hipotalamusu i drugim regijama mozga zaduženim za semantičku memoriju, vizuelno zamišljanje i kognitivnu kontrolu.
Da li ste znali da Mahatma Gandi nikada nije osvojio Nobelovu nagradu za mir, dok je Adolf Hitler bio nominovan baš za ovu oblast?
U svetlu ovogodišnje dodele Nobelovih nagrada, koja je ostala zapamćena po tome što je Nobel za mir stigao je u ruke anti-nuklearne kampanje ICAN, predstavljamo vam neke manje poznate činjenice o ovoj prestižnoj nagradi i njenim dobitnicima i nominovanim istorijskim ličnostima.
Istorijat
Prema poslednjoj želji švedskog naučnika i pronalazača Alfreda Nobela, nagrada je ustanovljena 1895. godine. Naime, naučnik je odlučio da skoro celo svoje bogatstvo od 31 milion švedskih kruna donira za formiranje pet Nobelovih nagrada: za fiziku, hemiju, fiziologiju ili medicinu, književnost, mir i ekonomiju.
Ceremonija dodele Nobelove nagrade održava se u Švedskoj, u Stokholmu, jednom godišnje. Dodeljivanje nagrade za mir održava se u Oslu. Svaki dobitnik pored zlatne medalje i diplome, dobija i izvesnu sumu novca, koju određuje Nobelova fondacija.
Nobelova nagrada za mir se ne dodeljuje posthumno, međutim, ukoliko potencijalni dobitnik umre pre mogućnosti da primi nagradu, postoji šansa da se nagrada ipak dodeli. Nagradu ne može da deli više od tri dobitnika.
Alfred Nobel
Dosad, dodeljivanje nagrada nije se održalo ukupno 19 puta: od 1914. do 1916., 1918., 1923., 1924., 1928., 1932., od 1939. do 1943., 1948., od 1955. do 1956., od 1966. do 1967. i 1972. godine.
U samom statutu Nobel fondacije stoji da ukoliko radovi nisu dovoljno dobri da zaslužuju nagradu, novac se raspoređuje na narednu ili pak naredne godine. Tako je tokom Prvog i Drugog svetskog rata dodeljivano manje Nobelovih nagrada.
Prvi dobitnici
Prva ceremonija dodeljivanja Nobelovih nagrada održala se 10. decembra 1901. godine, a imena dobitnika čuvana su u tajnosti do tog dana. Prvi dobitnik Nobelove nagrade za fiziku bio je Vihem Konrad Rontgen, koji je izmislio X- zrake.
Jacobus Henricus van’t Hoff (Vant Hof) bio je prvi dobitnik nagrade za hemiju, za otkriće osmotskog pritiska.
Francuski pisac Sisli Pridom bi je prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost, dok je prvi dobitnik nagrade za mir bio Henri Dunant, osnivač “Internacionalnog komiteta Crvenog krsta”. On je ovu nagradu podelio sa Frederikom Pasijem, intrenacionalnim pacifistom.
Nikola Tesla
Ko je odbio Nobela?
Iako postoji popularno verovanje da je Nikola Teslaodbio Nobelovu nagradu, zapravo, Tesla je nije nikada ni osvojio, jer je od 38 glasova, dobio jedan.
S druge strane, vijetnamski političar Le Duc Tho je 1973. godine osvojio Nobelovu nagradu za mir, ali ju je odbio.
On je nagradu osvojio zbog pregovora oko Vijetnamskog mira, a nagradu je odbio jer je smatrao da nije u poziciji da je prihvati, zbog tadašnje situacije u Vijetnamu.
Mahatma Gandi
Zanimljive nominacije i dobitnici
Vinston Čerčil je 1953. dobio Nobelovu nagradu. Međutim, dok bi mnogi pomislili da je osvojio nagradu za mir, Čerčil je zapravo te godine osvojio Nobelovu nagradu za književnost.
Kada smo već kod Nobelove nagrade za mir, nominovani su bili i Hitler, Staljin i Musolini. Razume se, niko od njih je nije ni osvojio, ali ovu prestižnu nagradu nije dobio ni Mahatma Gandi, a bio je nominovan pet puta, poslednji put nekoliko dana pred smrt.
Najmlađa dobitnica Nobela bila je Malala Jusafzai, koja je sa samo 17 godina osvojila ovu prestižnu nagradu za mir. S druge strane, najstariji nobelovac jeste Jozef Rotblat, koji je dobio nagradu za mir kada je imao 87 godina.
Istorija pamti mnogo sjajnih izreka koje se i dan danas rado citiraju. Ali da li znate u kojem su kontektu neke od najpoznatijih izreka nastale i da li ih pravilno koristimo danas?
“Ovo mali korak za čoveka, ali ogroman za čovečanstvo”
Nakon što se spustio na površinu Meseca, Nil Amstrong je s svojim kolegom Edvinom Aldrinom postavio američku zastavu i ploču na kojoj je pisalo: “Ovde su ljudi sa planete Zemlje prvi put kročili na Mesec. Jul 1969. godine nove ere. Došli smo u miru u ime celog čovečanstva.” Zatim, Nil je izgovorio legendarne reči. Međutim, prema kasnijim dokumentarnim snimcima, otrkiveno je da je Nil zapravo rekao: “Ovo je mali korak za JEDNOG čoveka”, a ne za čoveka kako se kasnije tumačilo.
“Neka jedu kolače”
Prema popularnoj legendi, Marija Antoaneta, kraljica Francuske, ovako je odgovorila na žaljenje naroda da su gladni i da nemaju ni za hleb. Međutim, istoričari smatraju da Marija, iako je bila poznata po ekstravagantnoj vladavini, ovo nikada nije izgovorila, nego su joj prirodali izreku, u cilju kampanje koja se vodila protiv nje.
“Borićemo se sa njima na plažama.. ali se nećemo nikada predati!”
U toku svoje političke karijere, Vinston Čerčil imao je mnogo legendarnih govora o ratu i vođenju države i postao je jedan od najinspirativnijih govornika ikada. Prema nekima, izreka: “Borićemo se sa njima na plažama” deo je govora tokom evakuacije na Dankrik 1940. godine. Međutim, njegov govor nikada nije uključivao i deo “sa njima”.
Zapravo, govor je trebao da ohrabri vojnike bez obzira na bojno polje. Taj deo zapravo je zvučao jovako: “Ići ćemo do kraja. Borićemo se u Francuskoj, borićemo se na morima i okeanima, borićemo se sa rastućim samopouzdanjem i snagom u vazduhu, branićemo ovo naše ostrvo, po svaku cenu. Borićemo se na plažama, borićemo se na desantnim zonama, borićemo se na poljima i na ulicama, borićemo se u brdima; nikada se nećemo predati.”
“Nije nam zabavno”
Priča kaže da je tokom jedne večere, gosta koji je imao neprikladne šale, kraljica Viktorija Iućutkala rečenicom: “Nije nam zabavno.” Međutim, istoričarima je nejasno da li je kraljica uistinu ovo izgovorila, jer je kroz spise poznato da je Viktorija i te kako umela da se našali i nasmeje, pa čak i “masnim vicevima”.
“Jedino čega treba da se bojimo je sam strah”
Čuvenu rečenicu izgovorio je Frenklin D. Ruzvelt, koji je, pobedom nad Herbertom Huverom 1932. godine, ostao 32. predsednik SAD. U ovom slučaju, “strah” se odnosi na neopravdani teror koji parališe i čini da se potlačeni ponovo počnu boriti. Istoričari kažu da je potrebno razmeti istorijski okvir u kojem je ovo izgovoreno i da se izreka danas koristi u pogrešnim kontekstima.
Kraljica Elizabeta I
“Znam da imam telo slabe žene, ali imam srce i želudac kralja, i kralja Engleske takođe”
Prema nekim istorijskim spisima, ovu rečenicu kraljica Elizabeta I izgovorila je kako bi motivisala engleske trupe tokom iznenadnog napada Španaca. Međutim, moderna istorija tvrdi da kraljica ovo jeste rekla, ali tek kada se armada povlačila.
“Žene su kao kesice čaja- ne znate koliko su jake, dok na njih ne sipate toplu vodu”
Elenor Ruzvelt, supruga Frenklina D. Ruzvelta i jedna od najpoznatijih prvih dama, igrala je važnu ulogu u politici SAD kao i tokom stvaranja “Univerzalne deklaracije ljudskih prava” donete 1948. godine. Međutim, iako joj je pripisivana ova izreka, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je ona to uistinu i izgovorila.
