Stručnjaci kažu da način na koji spavamo može da otkrije mnogo o tome kakva smo ličnost.

Dnevno, provodimo između šest i deset sati spavajući. Stoga, kažu psiholozi, omiljena poza tokom spavanja može otkrije mnogo toga o nama i našem karakteru. Položaj tela, ruku i nogu nije povezan samo sa telesnim težnjama, već i sa mentalnim stanjem, tvrde stručnjaci. U nastavku, pronađite omiljeni položaj i otkrijte da li su psiholozi u pravu.

“Fetus” položaj

Kako tvrde psiholozi, ljudi koji spavaju sklupčani, u takozvanom fetus položaju, veoma su osećajne, iako možda spolja deluju grubo. Po prirodi su zatvoreniji i stidljivi, a fetus položaj im pruža osećaj sigurnosti.

“Kao klada”

Ukoliko spavate “kao klada”, odnosno sa strane sa rukama pored tela, najverovatnije ste veoma društveni i opušteni. Takođe, postoji velika verovatnoća da verujete ljudima previše, naročito strancima. Ukoliko pak ruke držite ispružene napred, psiholozi kažu da je ovo znak da ste usporeni i teško donosite odluke.

Na stomaku

Osobe koje biraju ovaj položaj veoma su darežljive, ne vole kritiku i izbegavaju ekstremne situacije. Prema istraživanjima, uglavnom se bave agrikulturom i neretko, imaju problema sa alkoholom.

Na leđima

Na leđima spavaju osobe koje imaju tendenciju da se bave logistikom. Najčešće, u pitanju su pozitivni ljudi, koji, zbog položaja spavanja, od svih navedenih, najčešće se i bude naspavani i odmorni. Takođe, ove osobe su otvorene i druželjubive.

Morska zvezda

Raširene ruke i noge tokom spavanja praktikuju osobe koje su nesigurne i često beže od realnosti.

Strana na kojoj spavate

Pored samog položaja spavanja, veliku ulogu u otrkivanju ličnosti igra i strana na kojoj spavate. Levu stranu najčešće biraju ljudi koji se bave marketingom i advertajzingom, dok desnu biraju osobe koje se bave manufakturom i transportom. Oni koji biraju levu stranu, prema istraživanjima, mogu imati problema sa srcem, ali u toku trudnoće, savetuje se upravo ova strana, jer će to povećati dotok krvi i nutrijenata kod bebe.

Znate li da kafa nije potekla sa Madagaskara, a da je ljuta paprika zapravo izvorno sa Meksika? Evo šta smo još pogrešno učili godinama!

Etiopski napitak

Eiopljani su prvi otkrili sva blagotvorna svojstva kafe. Upravo je po oblasti Kafa ovaj napitak i dobio ime, a u pitanju je arapski naziv za “napitak od bobica”.

Ljuti Meksiko

Čili paprika se najviše koristi u indijanskoj i meksičkoj kuhinji, a iako se verovalo da je ljutu papričicu svetu predstavila Indija, zapravo, u Indiju papričica je stigla iz Meksika.

“Nemačka” čokoladna torta

Ova torta, veoma popularna u svetu, pravi se od tamne čokolade, a prvi put, napravljena je 1852. godine. Ipak, ova torta nije nastala u Nemačkoj, već u SAD. Tortu je osmislio poslastičar Samuel German (na engleskom german znači nemački), pa je otuda nastala ova zabuna.

“Cezar” salata

Omiljena salata, od parmezana, maslinovog ulja, zelene salate, jaja i drugih sastojaka nastala je u Meksiku, a ne u Rimu. Takođe, salata nije dobila ime po Gaju Juliju Cezaru, već po Cezaru Gardiniju, poznatom italijanskom ugostitelju koji je živeo u Meksiku.

Brazilski orah

Ovo oraščasto voće potič sa Bolivije, ne iz Brazila. Bolivija je najveći proizvođač brazilskog oraha na svetu, a u Brazilu se, uzgled budi rečeno, uopšte ne gaji niti prozvodi ovaj orah.

U knjigama nekih od njih smo zaista uživali, neka su prava remek dela, ali da li znate da su neki veliki pisci patili od psihičkih oboljenja?

Lav Tolstoj

Tvorac “Ane Karejine” i “Rata i mira”, Lav Tolstoj zaista je napisaoˇprava remek dela, koja su uvrštena u sam vrh svetske književnosti. S druge strane, Tolstoj je imao ozbiljne i teške depresivne epizode.

Džonatan Svift

Englesko- irski pisac, koji je zaslužan za knjigu “Guliverova putovanja”, imao je teške epizode lucidnosti i agresije, nakon čega bi ćutao i bio miran i do godinu dana.

Ernest Hemingvej

Dobitnik Pulicera za knjigu “Starac i more”, Ernest je imao problem sa pićem, ali patio je i od bipolarnog poremećaja. Zbog toga, na kraju, izvršio je samoubistvo.

Edgar Alan Po

Celog života, Po se borio sa demonima u svojoj glavi, jednako kao i u svojim delima. Tako je a 1849. godine pronađen kako u delirijumu luta ulicama Baltimora, ne znajući da kaže kako je tu završio. Umro je u lokalnoj bolnici sledećeg dana.

Virdžinija Vulf

Pored depresije s kojom se borila, Virdžinija je imala i nekoliko nervnih slomova. Na kraju, napunila je džepove kamenjima i utopila se u reci, 28. marta 1941. godine.

Mrzite svoj posao? Kada saznate čime su se ljudi bavili u prošlosti, verovatno ćete promeniti svoje mišljenje.

Kroz istoriju, ljudi su se bavili svim i svačim, pa ipak, postoji nekoliko koji su proglašeni najgorim poslovima ikada.

Nomenklator

U starom Rimu, postojao je rob čiji je zadatak bio da prati svog gospodara i da pamti imena svih koje gospodar upoznaje.

Kasnije, kada bi sreli određenu osobu, nomenklator je podsećao gospodara kako se ta osoba zove. Otuda je nastala i reč nomenklator, koja označava spisak imena bez ikakvog objašnjenja ili pak registar imena.

Brodski hirurg

Iako su hirurzi oduvek bili veoma poštovani, tokom bitaka u srednjem veku, ovi lekari su morali da operišu u užasnim uslovima, na brodu.

Pored raznih bolesti i infekcija, često nisu imali ni adekvatnu opermu. Naravno, uz to, bili su kažnjavani ukoliko do infekcije ili pak smrtnoh ishoda dođe, što se često dešavalo, usled nepostojanja sterilnih uslova za operaciju i saniranje rana.

Sakupljač pijavica

Metod lečenja pijavicama bio je veoma popularan u Evropi, a lekari su ih nabavljali uz pomoć sakupljača. Naravno, najefikasniji način da se skupe ove krvoije bio je da ih namamite svojim telom…

“Jedač grehova”

Ovaj posao naročito je bio popularan tokom 19. veka u Evropi. Zanimanjem su se bavili siromasi, a posao im je bio jednostavan. Naime, nakon što osoba premine, ljudi su imali ceremoniju sahranjivanja.

U jednom trenutku, iznad tela pokojnika prelazili su hranom i piće, a zatim bi jedač grehova morao da, pred svima, ispred tela pokojnika, pojede tu hranu. Ljudi su verovali da se time uklanjaju grehovi pokojnika i odlaze kod “jedača grehova”.

Dečak za bičevanje

Tokom 15. i 16. veka, vladari su verovali da su njihovi sinovi potomci Boga. Stoga, bilo je zabranjeno tući ih. Kada bi pak neki princ napravio nestašluk, vladari su kažnjavali posebno odabranog dečaka, iz naroda, kojeg bi bičevali i tako “kažnjavali” princa.

Neretko se dešavalo da dečak za bičevanje živi na dvoru, pa i da se sprijatelji sa samim princem.

Sapundžija

Iako ovo zvuči kao veoma lepo zanimanje, u drevna vremena, pa i tokom srednjeg veka, pravljenje sapuna bilo je sve samo ne čisto i ugodno. Antički sapuni pravili su se od životinjske masti i pepela, a u srednjem veku, hemičari su “mućkali” opasni natrijum-hidroksid.

Čistači mesta pogubljenja

Pored toga što su postojali ljudi koji su izvršavali pogubljenja, sama lokacija morala je nakon čina biti očišćena. Nema potrebe detaljisati šta je sve bilo potrebno očistiti nakon pogubljenja.

Kradljivci leševa

U srednjem veku, ljudsko telo bilo je nedovoljno istraženo, pa su često, naučnici i studenti istraživali i radili eksperimente upravo na leševima. A do svojih “rekvizita” za učenje dolazili su uz pomoć kradljivaca, koji su otkopavali grobove i krali tela, te ih kasnije prodavali.

Strah od broja 13 ili crne mačke, samo su neki od učestalih praznoverja, a nauka je pokušala da objasni zašto ljudi imaju tendenciju da veruju u njih.

Po samoj definiciji, praznoverje predstavlja verovanje koje se bazira na neznanju i strahu od nepoznatog. Drugim rečima, u pitanju je akcija koja nije dosledna niti u skladu sa naukom, tvrde psiholozi. Ipak, iako je u pitanju iracionalno verovanje, mnogo je više sujevernih ljudi. Naučnici su pokušali da otkriju zašto je to tako.

Sujeverje sa nama od samog početka, kada nas roditelji, tokom odrastanja uče nekim verovanjima, koje su opet oni naučili do svojih roditlja. Prema psiholozima i sociolozima, ovakva verovanja su deo svake kulture i predstavljaju osnovni proces socijalizacije.

Ono što takođe istraživači ističu jeste da je praznoverje deo mehanizma kontrole. Ljudi su razvili potrebu za verovanjem u nešto što ne mogu da objasne, onog trenutka kada su shvatili da ne mogu da utiču na sve što se oko njih dešava.

Sujeverje nije uvek loše

Iako se svi naučni okviri slažu da je praznoverje neutemeljeno i iracionalno verovanje, ipak, ono može da ima i pozitivne efekte na pojedinca. U jednoj studiji pokazano je da oni koji su verovali u sreću i koji su nosili predmet koji im navodno donosi sreću, bili su u proseku za 35% uspešniji pri rešavanju zadataka. “Osećaj sreće donosi samopouzdanje i povećava lični učinak”, navodi se u studiji.