Mnogi su prošli kroz neverovatne događaje tokom života i još se pitaju kako se to desilo. Isto tako, istorija je zapamtila neke neverovatne slučajnosti koje ostavljaju bez komentara i one najrečitije.

Hvala tajfunima

Kada su Mnogli odlučili da napadnu Japan 1274. godine, u tome ih je sprečio ogroman tajfun koji je zahvatio taj predeo. Mongoli su uspešno napredovali, ali su zaustavljeni zbog tropskog ciklona i morali su da se povuku. Sedam godina kasnije, mongolska vojska je ponovo krenula u pohod, i opet, tajfun ih je zaustavio u nameri da osvoje Japan.

Helejeva kometa

Samuel Langhorn Klemens, odnosno Mark Tven, tvorac Toma Sojera, rođen je 1835. godine, dve nedelje pošto je Halejeva kometa prošla pored Zemlje. Da podsetimo, Halejeva kometa je članica Sunčevog sistema koja na svakih od 74 do 79 godina prođe pored naše planete. Nakon ovog događaja 1935. godine, kometa se ponovo pojavila 20. aprila 1910. godine. Sledećeg dana, Mark je dobio srčani udar i preminuo.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da je i sam Tven predvideo svoju smrt, napisavši: “Na svet sam došao sa Halejevom kometom i očekujem da ću s njom i otići. Biće veliko razočarenje ako se to ne desi…”

Deklaracija nezavinosti

Džon Adams, drugi predsednik SAD i Tomas Džeferson, treći predsednik, preminuli su istog dana, 4. jula 1926. godine, tačno 50 godina pošto je donešena Deklaracija nezavisnosti. Oni su, uzgled budi rečeno, tada bili poslednja dva živa revolucionara koji su se borili za nezavisnost i koji su osmislili novi politički sistem.

Hirošima i Nagasaki

Tsutomu Jamaguči je živeo u Nagasakiju, a na posao, svaki dan, odlazio je u Hirošimu. Kada je pala atomska bomba na Hirošimu, Jamaguči je bio na poslu i preživeo je napad. Kada se vratio u rodni kraj, doživeo je drugo bombardovanje atomskom bombom koje je takođe preživeo. Živeo je srećan život, a preminuo je 2010., u 93. godini života.

Udar groma

Britanski vojnik Valter Samerford doživeo je udar groma 1918. godine, tokom ratovanja. Šest godina kasnije, 1924. preživeo je ponovni udar dok je pecao. Grom je udario u drvo koje je onda palo na njega. Zatim 1930. (šest godina nakog drugog udara) preživeo je i treći udar groma, dok je šetao parkom. Ovog puta, ostao je paralizovan. Valter je umro dve godine kasnije, a šest godina od trećeg udara, grom je udario u njegov nadgrobni spomenik.

Kako tvrde mnogi istorijski spisi, Marija Ana Mocart, bila je veći muzički genije od svog rođenog brata, Volfganga Amadeusa Mocarta.

Starija sestra Vofganga Amadeusa Mocarta, Marija Ana je kao mala bila veoma talentovana kada je muzika u pitanju. Tokom odrastanja, bila je idol svom mlađem bratu. Njihov otac, Leopold, počeo je da podučava svoju kćerku kada je napunila sedam godina. Prema istoričarima, sa tri godine, Mocart je posmatrajući sestru, dobio želju da se i sam bavi muzikom.

Kratka blistava karijera

Malu Anu i Volfganga otac je vodio na turneje, od Beča do Pariza, gde su svirali klavir i usavršavali svoje veštine. Ani su svi predviđali blistavu karijeru. Međutim, kada je napunila 18 godina, roditelji su joj zabranili da nastavi da se bavi muzikom. jer je morala da se uda, zbog tadašnjih nepisanih društvenih pravila.

Marija se udala za Johana Baptista Franca fon Berchtolda cu Zonenburga i preselila se u selo nadomak Beča. Pored petoro Johanove dece iz prva dva braka koje je Marija odgojila, Mocartova sestra rodila je sina Leopolda i dve ćerke Mariju i Žanet. Tako je Ana ostala u senci svog mlađeg brata i istorija je slabije pamti, barem kada je muzika u pitanju.

Iako mnogo toga iz istorije i dalje ne znamo, ili imamo samo osnovne podatke, neke činjenice su zaista zapanjujuće i malo ljudi ih zna.

Svastika- simbol dobra?

Ovaj simbol postoji već tri hiljade godina i pre nego što su ga preuzeli nacisti, svastika je simbolizovala dobrotu i sreću. Koristila se u budizmu i hinduizmu i bila je sveti simbol koji je krasio brojna umetnička dela.

Golicanje kao mučenje

Iako mnogi istoričari smatraju da je u pitanju samo legenda, pa ipak, postoji priča da je tokom vladavine dinastije Han, glavna kazna za zatvorenike bilo golicanje, jer tako nisu ostavljani fizički tragovi mučenja na telu. Neki istraživači smatraju da je ovaj vid mučenja bio praktikovan i u starom Rimu.

Debate pod dejstvom alkohola

Slavni Herodot u svojim spisima opisivao je bizaran običaj Persijanaca. Naime, oni su smatrali da su argumenti ljudi pod dejstvom alkohola ispravniji i istinitiji. Tako su organizovali debate koje su trajale dva dana. Prvi dan, ljudi su se opijali, a zatim iznosili svoja mišljenja, a drugi dan, trezni, ponavljali su debatu.

Britanci su pričali na francuskom

U jednom periodu istorije Velike Britanije, francuskim se služila elita, dok je engleski jezik govorila sirotinja. Tokom normanskih osvajanja napravljena je razlika između “gospode” koja je govorila francuski i običnog naroda koji je pričao engleski jezik. Čak je i poznati kralj Ričard, u Engleskoj bioje  poznat pod francuskim imenom “Coeur de Lion”  (srp.”lavlje srce”). Poznati britanski akcenat nastao je nakon američkog Rata za nezavisnost.

Umetnost na Olimpijadi

Na Olimpijskim igrama, u periodu od 1912. do 1948. godine, postojala su i takmičenjima u umetnosti. Tako, deljene su medalje i za uspeh iz oblasti arhitekture, književnosti, muzike, slikanja i vajanja. Na ideju došao je Pjer de Kuberten, osnivač Međunarodnog olimpijskog komiteta. On je predložio da se na Olimpijadi održava i umetničko takmičenje, jer su i stari Grci imali ovakve manifestacije, slaveći umetnost. U ovom periodu, podeljeno je 151. medalja pre nego što je takmičenje u lepoj umetnosti na kraju uklonjeno sa liste kategorija.

Roze za dečake, plava za devojčice?

Tek sredinom 20. veka, počela je podela boja koje su namenjene isključivo devojčicama i dečacima. Pre toga, deca su uglavnom nosila neutralnu odeću, uglavnom belu. Međutim, u jednom trenutku, prihvaćeno je pravilo da je roza boja za dečake, a plava za devojčice. Razlog je bio jednostavan- roze nijanse smatrane su jakim bojama, dok je plava bila nežna boja, idealna za ženski pol.

Dizajn novca

Nekada davno, novac je pravljen tako da spreči ljude da ga imaju u velikim količinama. Tako su u Sparti novčići pravljeni od teškog metala i bili su duguljasti, kako ljudi ne bi mogli mnogo novca da nose sa sobom.

Iako manje od 2% svetske populacije ima zelene oči, ipak su ljudi s ovom kombinacijom boje kose i očiju još ređa pojava.

Možda iznenađujuće, ali prema istraživanjima, osobe koje imaju crvenu kosu i plave oči ponosni su vlasnici najređe kombinacije gena na svetu. Kako kažu naučnici, verovatnoća da u isto vreme osoba ima riđu kosu i plave oči je mnogo ređa, nego kada osoba ima zelene oči.

Najmanje na planeti ima crvenokosih ljudi plavih očiju

Naime, crveni pigmenti u kosi pojavljuju se kod oko 2% svetske populacije, dok plave oči ima svega oko 17% ljudi na planeti. Ne uzimajući u obzir različite genetske verovatnoće bazirane na rasi, ukupan broj ljudi koji imaju i plave oči i crvenu kosu je ugrubo oko 12,75 miliona, od 7,5 milijardi ljudi na Zemlji.

Naučnici su odlučili da i na slikovit način prikažu retkost ove kombinacije boje očiju i kose. Tako je na primer za 0,03 procenata  veća šansa da nas udari grom, nego da sretnemo osobu sa plavim očima i crvenom kosom.