Uz to što aloja vera pomaže u ublažavanju opekotina od sunca, ova biljka je idealan lek za brojne probleme kako sa kožom, tako i sa ostatkom organizma. U nastavku otkrijte sve blagodeti aloja vere.

Aloe vera je od davnina poznata kao “biljka dugovečnosti“, a zbog svih benefita po zdravlje, nazivaju je i kraljicom lekovitih biljaka. Ime vodi poreklo od latinske forme arapske reči “aloeh” , sirijske !alwai” ili hebrejske “halal”, što u prevodu znači “izuzetno gorka materija”. Ova materija je zapravo žuti sok aloje, koji se u lekovite svrhe koristi od 4. veka pre nove ere. Uz benefite koje aloja ima na kosu i kožu, ova biljka jača imuni sistem i potpomaže zdravlju zuba. U nastavku pogledajte kakve se zdravstvene benefite, za koje niste znali, ima aloe vera.

Zdravlje kože

Uz to što hidrira našu kožu i uklanja osip i alergije, aloja potpomaže umanjenju bora i čini kožu elastičnijom i mekšom. Rakođe, zbog salicinske kiseline, aloja može da posluži i kao sredstvo za čišćenje lica i efikasno se bori protiv akni i bubuljica.

Jača organizam

Zbog antiupalnog i antivirusnog dejstva, aloja pomaže u uklanjanju herpesa, ali i jača imuni sistem. Takođe, ova biljka je odličan saveznik u borbi sa simptomima prehlade, poput bolova u grlu i otečenih krajnika.

Povećava dejstvo krema i lekova

Hemikalije u aloji potpomažu sastojcima iz krema da dublje prordru u slojeve kože i tako poboljšava dejstvo krema, losiona i brojnih lekova.

Oralna higijena

Kao prirodna alternativa vodicama za ispiranje usta može da posluži i aloja. Studije su pokazale da je sok ove biljke 100% efikasan u borbi sa plakom,

Uz promene raspoloženja, naše telo ispoljava još neke bizarne simptome kada dođu zimski dani.

Niste toliko bistri

Mozak može da se oseća ošamućeno, kada dođe do promene godišnjeg doba, a glavni krivac za to je nedostatak sunčeve svetlosti. U istraživanju u kojem je učestvovalo oko 16 800 ljudi, pronađena je veza boravka “na suncu” i poboljšavanja kognitivnih sposobnosti. Međutim, današnji način života uglavnom uzrokuje da na posao idemo u zoru i da se vraćamo kući kada već padne mrak. Stoga je savet da napravite pauzu i makar 15 minuta provedete sunčajući se, naročito u jesen i na zimu. Ovo će stimulisati vaš mozak i bolje ćete razmišljati, te ćete biti i produktivniji.

Raniji odlazak na spavanje

Budući da se organizam prilagođava biološkom satu, raniji zalazak sunca utiče i na to da nam se ranije i prispava. Naučnici kažu da je raniji odlazak na spavanje dobar za naš organizam i da zato zimi ne treba da se borimo sa snom, već da osluškujemo naše telo.

Manja motivacija za vežbanje

Kada je napolju mračno i hladno, sasvim je normalno da nam se ne izlazi iz kuće i da nam se ne vežba. Naučnici kažu da vreme i te kako utiče na našu volju za fizičkom aktivnošću, a kada je sunčano, postoji veća šansa da ćemo otići u teretanu. Međutim, treba imati na umu da vežbanje pozitivno utiče na raspoloženje i da može ukloniti simptome depresije, naročito kada je u pitanju sezonska promena raspoloženja.

Depresivniji smo

Zbog minimanog izlaganja dnevnom svetlu, u jesen i na zimu osećamo se bezvoljno i depresivno. Nakon šest nedelja mraka, neurotransmiteri koji su zaduženi za transport dopamina i serotonina zapravo umiru. Zbog toga dolazi do sezonske depresije.

Veća je verovatnoća da dobijete srčani udar

Jedna švedska studija otkrila je da se rizik od srčanog udara povećava za 5% u prve tri nedelje kada se promeni vreme i kada ima manje dnevne svetlosti. Ovo je povezano sa promenom rutine spavanja, a manjak sna utiče na povećano lučenje hormona stresa, koji može da dovede do upale i uzrokuje srčani udar.

Iako smo dosad čitali na bezbroj saveta o nezi lica, ipak, dermatolozi kažu daje ovo najlakši i najefikasniji način da se otarasite akni i bubuljica.

Kao što već i znamo, a dermatolozi uporno pričaju, bubuljice ne treba istiskati i cediti. Pored toga što rizikujemo da dobijemo infekciju, ceđenje bubuljice može biti opasno, ukoliko se ona nalazi u kritičnim zonama na licu.

Isušivanje bubuljica

Stoga, umesto ceđenja, isprobajte metod “gušenja bubuljice”. Naime dermatolozi kažu da je za razvoj bubuljice potreban kiseonik, a ukoliko ga nema, ona se brže suši i nestaje. Sledeći put kada vam na licu iskoči bubuljica, prekrijte je gazom i preko nje zalepite hanzaplast. To će onemogućiti protok kiseonika do bubuljice i ubrzaće njen nestanak sa lica.

U našem želucu postoji oko 85% dobrih i 15% loših ili neutralnih bakterija. Kako bi crevna flora bila u balansu, potrebna je pomoć suplemenata, a tada, na scenu stupaju probiotici i prebiotici.

Dok probiotici sadrže dobre bakterije koje daju podršku organizmu, pri borbi sa infekcijama, prebiotici su gorivo za te dobre bakterije.

Uloga probiotika

Uz jačanje imuniteta, probiotici imaju blagotvorno dejstvo na digestivni trakt i nervni sistem. Takođe, utiču na zdravlje kože i sprečavaju razvoj gljivica. Probiotici se nalaze u kefiru, jogurtu, sirovom kozjem, kravljem i ovčijem siru, gljivi kombuhi i jabukovom sirćetu.

Uloga prebiotika

U pitanju je nerazradljivo vlakno koje hrani probiotik. Sastojci prebiotika prolaze kroz organe varenja celi, jer telo ne može da ih svari. Zatim, oni se fermentišu u mikrofloru u crevima. Tokom tog procesa, prebiotici deluju kao gorivo brojnim nutrijentima u organizmu, uključujući i dobre bakterije koje nas štite.

Prebiotici dovode u balans štetne bakterije i toksine u digetsivnom traktu, regulišu elektrolite u telu i stvaraju masne kiseline koje utiču na zdravlje creva. Glavni prebiotici su banane, sirovi aparagus, sirovi beli luk, crni luk, artičoke i med.

Ukoliko želite da smršate, tajna se zapravo ne krije u smanjenju obroka i unosa kalorija.

Telu je potrebna energija kako bi održavalo pravilan rad svih telesnih funkcija, imunog sistema i metabolizma. Energiju dobijamo upravo iz kalorija. Tokom restrikcije telo uzima energiju iz drugih izvora, pa se zbog toga osećamo slabašno i umorno.

Dozvoljeni dnevni unos kalorija

Dozvoljeni unos kalorija u toku dana zavisi od bazičnih metaboličkih procesa koji sagorevaju kalorije i fizičke aktivnosti pojedinca. Ipak, važno je znati koliko kalorija je premalo kalorija.

Iako i na minimalni unos kalorija utiče telesna masa, pol i starost, dnevnoi unos kalorija ne sme da bude ispod 1200, a naročito ne duži vremenski period. Pored toga što ovakav način ishrane dovodi do zdravstvenih problema i promene raspoloženja, onog trenutka kada počnemo da jedemo normalnu količinu hrane i da unosimo veći broj kalorija,  telo dodatne kalorije skladišti u masne naslage iz straha da će opet doći do restrikcije.

Ut to, smanjen unos kalorija utiče na proizvodnju kortizola- hormona stresa povećava količinu masnih ćelija i uzrokuje gojenje.