Cimet se od davnina koristi u kulinarstvu, ali i pri lečenju brojnih oboljenja. Nedavna studija pokazala je da ovaj aromatični začin ima pozitivno dejstvo na ceo organizam, a naročito na srce i krvne sudove.

Zbog antikoksidanata i antiupalnog dejstva, cimet uklanja rizik od štete izazvane masnom ishranom. Studija, u kojoj je jedna grupa učesnika 12 nedelja, uz ishranu perpunu masnoća, svakodnevno konzumirala i suplemente cimeta, pokazala je da ovaj začin sprečava nagomilavanje masnih naslaga, umanjuje nivo holesterola, a samim tim i rizik od srčanih oboljenja, izazvanih masnom hranom.

Prethodna istraživačanja pokazala su da cimet održava nivo šećera u krvi i umanjuje oštećenja izazvana stresom. Zato, ovaj začin preporučuje se i osobama koje boluju od dijabetesa tipa 2.

Nuspojave konzumiranja cimeta

Cimet sadrži kumarin– hemijsko jedinjenje koje daje miris biljkama. Prevelika upotreba ovog sastojka može da izazove oštećenja jetre i bubrega.

Postoje dve vrste cimeta– cejlonski i kasija cimet. Cejlonski je originalni, nastao na Šri Lanci, dok je kasija mnogo manje kvalitetna vrsta i proizvodi se u Kini.  Cejlonski cimet je pogodniji za ljudsku ishranu, jer sadrži manje kumarina, dok se kasija  najčešće koristi u proizvodnji mirisnih sveća i sličnih proizvoda.

Stoga savet je umereno konzumiranje ovog začina, jer je preporučena dnevna doza kumarina je 0,1 mg po kilogramu telesne mase.

Iako su dokazani brojni benefiti kafe po zdravlje, kao što je manji rizik od demencije, konzumiranje ovog napitka na prazan stomak može da ugrozi naše zdravlje.

Većina nas ujutro prvo popije kafu, na prazan stomak, pa zatim doručukuje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je ovo velika greška, jer ovaj ritual može da utiče na ceo organizam.

Uz to što ugrožavamo zdravlje želuca, koji, usled konzumiranja kafe, pojačano luči kiselinu i stvara žgaravicu, kafa na prazan stomak utiče i na naš nervni sistem. Pored drhtavaice i pojačanog lupanja srca, kafa može da uzrokuje i drhtavicu.

Kafa na prazan želudac uspavljuje

Uz to, konzumiranje kafe, pre doručka, utiče na naš bioritam. Naime, buđenjem, telo prirodno luči kortizol- hormon stresa koji nam pomaže da se razbudimo. Međutim, kofein zapravo sprečava njegovo lučenje, što nas zapravo čini pospanijima.

Prekomerno konzumiranje soli može da napravi veliku štetu u našem organizmu, a kako do toga ne bi došlo, otkrijte kako nam telo poručuje kada preteramo sa slanim namirnicama.

Nesvestica

Prekomerna doza soli u organizmu utiče na funkciju mozga. Prema kanadskoj studiji, ishrana bogata natrijum- hloridom utiču na kognitivne sposobnosti, a što starimo, unos soli treba da ograničavamo, kako ne bi došlo do pojave demencije.

Oticanje

Ukoliko se ujutro osećate otečeno, a pored želuca, otiče vam i lice, u organizmu ima previše soli. U pitanju je edem– stanje u kojem otiču delovi tela zbog viška vode u tkivima. Najjednostavnije rešenje kod edema jeste da izbegavate so.

Bolesti bubrega

So utiče na funkciju bubreg i može da poveća količinu proteina u urinu. Taj proces utiče na povećanje rizika od pojave kamenja u bubrezima.

Čir na želucu

Prekomerna upotreba soli povezana je sa stomačnim čirevima i rakom kod životinja. Iako je potrebno još istraživanja, studija sugeriše da i ljudi treba da se uzdržavaju od preslane hrane iz istih razloga. Ukoliko prilikom konzumiranja slanih jela osetite nesnosan bol u stomaku, posetite lekara.

Kardiovaskularna oboljenja

Prema naučnicima, preporučen dnevni unos soli jeste 1,500 mg, ali ljudi unose čak i do duplo više. Prekomerna količina natrijum- hlorida dovodi do povećanja krvnog pritiska, što utiče i na srčani ritam, te može da uzrokuje brojna kardiovaskularna oboljenja.

Saznajte još i:

Koja je zdrava doza šećera?

Naučnici sa Univerziteta Minesota pokazali su da nas jedna vrsta hrane čini posebno sitim duži vremenski period, a u isto vreme, pomaže u mršavljenju.

Naime, studija je pokazala da ukoliko u svoj jutarnji obrok uvrstite pečurke, bićete duže sitiji, što takođe može da spreči napade glavi i potpomogne u procesu gubitka viška kilograma.

Idealan doručak uz pečurke

Učesnici su bili podeljeni u dve grupe, a dok je jedna za doručak svakodnevno konzumirala gljive, druga nije. Nakon deset dana, osobe koje su u ishranu uvrstile pečurke, bili su manje gladni u toku dana.

Naime, pečurke su prepune vlakana koji “nabubre” u želucu i pružaju duži osećaj sitosti. Uz to, bogate su proteinima koji daju potrebnu energiju. Prethodna studija Univerziteta Harvard pokatala je da je mršavljenje povezano sa unosom vlakana, stoga se može zaključiti da pečurke mogu da igraju važnu ulogu u gubitku viška kilograma.

Koliko je zapravo smrznuta hrana zdrava i šta smemo, a šta ne smemo da zamrzavamo? Otkrijte pravu istinu o smrtznutim namirnicama.

Mit #1: Smrznuto voće i povrće nije zdravo kao sveže

Nutricionisti kažu da ovakve namirnice mogu čak biti i zdravije. Naime, zamrzavanje voća zaustavlja razgradnju nutrijenata uzrokovanu branjem samog ploda.

Mit #2: Smrznuta hrana ima rok trajanja

Zapravo, prava istina jeste da zamrznuta hrana skoro večno može ostati nepokvarena.

Mit #3: Ponovno zamrzavanje nije preporučljivo

Sve dok sama namirnica nije bila na temperaturi na kojoj se bakterije mogu razviti, ponovno zamrzavanje hrane nije opasno po zdravlje. Ukoliko mislite da nećete iskoristiti celo pakovanje, tokom kuvanja, smrznutu hranu držite u frižideru. Ako vam na primer ostane polovina kese graška, slobodno je ponovo vratite u zamrzivač.

Mit #4: Jaja i mleko ne valja zamrzavati

Zapravo niti jedna namirnica, prilikom zamrzavanja, ne gubi na kvalitetu, pa tako ni one namirnice koje menjaju agregatno stanje, poput mleka.

Mit #5: Odmrzavanje na sobnoj temperaturi

Ovo je nešto najgore što možete uraditi. Prilikom odmrzavanja namirnicama u toploj sredini, bakterije se razmnožavaju. Stoga, kada odmrzavate namirnice, učinite to stavljanjem u frižider. Proces će biti sporiji, ali neće uticati na zdravlje.

Mit #6: Odmrzavanje pod mlazom tople vode

Vrela voda bi mogla da odmrzne jedan deo namirnice, a drugi da ostane ledeno hladan. To može da dovede do toga da namirnica, prilikom kuvanja, na nekim delovima ostane sirova, što može da izazove brojna oboljenja, ukoliko se pojede.