Ukoliko to procene gledaoci, Jutjub će ograničiti pristup svih snimcima sa dečjim karakterima, ukoliko su prikazani u agresivnim ili seksualnim scenama.

Prošle nedelje, u američkim medijima digla se velika prašina, kada je bloger Džejms Bridl istakao u svom blogu da na Jutjubu postoje bizarni video- snimci namenjeni deci. Iz Jutjuba su kao odgovor saopštili da je na takvim videima već zabranjeno reklamiranje.

Međutim, problem je nastao kada su se pojavili agresivni video- snimci sa likom iz dečjeg crtanog filma Pepa Prase, sa seksualnom konotacijom. Džejms je takođe istakao da na Jutjubu postoje i uznemirujući snimci koje deca nikako ne bi smela da gledaju.

Nakon objavljivanja bloga, iz Jutjuba je odlučeno da se uvede cenzurana ovakve video- snimke. Stoga, ukoliko gledalac označi određeni video kao neprihvatljiv, on će biti nedostupan za maloletnike. Ovo posebno važi za aplikaciju- Jutjub Kids.

Dok je neke karakteristike veoma lako prepoznati u našoj DNK, poput visine, oblika nosa ili boje kose, naučnici su otkrili da se nasledni faktor ne odnosi samo na fizički izgled.

Iako veruje da na naše ponašanje utiče okolina, iskustvo i vaspitanje, zapravo, genetika igra veliku ulogu u ovome.

Šta sve možemo da nasledimo od roditelja?

1. Koliko smo fini. Sposobnost za brigom i empatijom zapipsana je u našoj DNK. Naime, određeni gen proizvodi receptor za hormon ljubavi- okistocin. A upravo taj receptor utiče na to koliko saosećanja osećamo prema drugim ljudima.

2. Želja za putovanjem. Dok su neki ljudi zadovoljni i kada ne napuštaju svoje rodno mesto skoro nikad, druge ne drži mesto i pravi su avanturisti. Upravo se razlika između ovih ljudi vidi i u količini gena koji utiče na receptore dopamina. Varijacija ovog gena zadužena je za znatiželju.

3. Kakav ukus ima hrana. Neki ljudi vole začinjenu hranu, dok drugi ne mogu bez slatkiša. Naučnici tvrde da je i način na koji osećamo ukuse i šta preferiramo uzrokovano genetikom. Ova veza ispituje se od 1931. godine, a dosad je pokazano da između ostalog, geni utiču na naše čulo ukusa.

4.Kakav smo vozač. Kada vas sledeći put zauvstavi policija, možete slobodno da krivite svoje roditelje, ukoliko niste dobar vozač. Naime, istraživači su utvrdili da određena varijacija gena je različita kod loših vozača, a ti geni su nasledni. Uz to, pokazano je da su naše sposobnosti da učimo i savladamo novu radnju uzrokovane genetskim sklopom naših roditelja.

5. Koliko ste popularni. Genetičari su detektovali određene gene koji utiču na druželjubivost. Stoga, koliko prijatelja imate u velikoj meri zavisi od kombinacije gena vaših roditelja.

6. Zavisnost od kafe. Prošle godine, naučnici su identifikovali gen PDSS2, koji je povezan sa konzumacijom kofeina. Studija je pokazala da što je ovaj gen aktivniji, osoba pije manje kafe.

7. Kako podnosimo mamurluk. Ovde je u pitanju mutacija gena, koja omogućava bolju, odnosno goru toleranciju organizma na sam alkohol.

Iako mnogi od nas imaju svoje trikove kako da poboljšamo raspoloženje, istraživanja su pokazala da poseban uticaj na instant sreću kod većina ima vizualizacija jedne određene stvari.

Dok određena srećna sećanja i uspomene na ljude, omiljenu igračku iz detinjstva ili pak venčani prsten mogu i te kako da utiču na raspoloženje, najnovija studija pokazala je da se osećamo sigurnije, smirenije i srećnije kada se fokusiramo na mesto, a ne na predmet koji nas podseća na srećne trenutke.

Mesta nas čine srećnima

Naučnici iz Velike Britanije istraživali su akivnost mozga 20 volontera, kojima su pokazivane fotografije kuća, prirodnih lepota i sličnih lokacija, zajedno sa ličnim predmetima koji su imali neko značenje. Prateći aktivnost mozga, istraživači su došli do zaključka da lokacija, a ne objekat, utiče na to da se mozak uzbudi. Deo mozga zadužen za emocionalni odgovor, amigdala, posebno je bila aktivna u ovim trenucima.

Nakon skenera mozga, volonteri su anketirani dva puta. Prema istraživanjima, omiljena mesta bude osećanja pripadnosti, fizičke i prihičke sgurnosti i povezanosti s lokacijom. Dok je 86% ispitanika izjavilo da je određeno mesto deo njih, 60% njih reklli su da se ovde osećaju sigurno, dok je 79% izjavilo da ih nešto magnetski vuče ka toj lokaciji.

Ovim istraživanjem, naučnici su prvi put uspeli da dokažu da lokacija ima i fizički i mentalni benefait na pojedinca. “Veoma je uzbudljivo otkriti šta može biti koren sreće i lepog raspoloženja”, zaključeno je u studiji.