Prema novoj studiji, sok od ovog voća umanjuje simptome nesanice i doprinosi boljem kvalitetu sna.

Nakon eksperimenata američkog “Žurnala terapeuta“, pokazano je da konzumiranje soka od višnje poboljšava kvalitet sna i sam uticaj spavanja na telo. Naime, u ekperimentu učestvovala je grupa ljudi od 50 godina, a dok je jedna grupa dva puta dnevno pila sok od višnje, druga polovina dobijala je placebo.

Sok od višnje umanjuje simptome nesanice

U grupi koja je pila sok od višnje, njih osmoro patilo je od nesanice. Tokom testiranja, pokazano je da osobe koje su patile od nesanice spavale su u proseku 84 minuta više od onih koji su dobijali placebo.

Naučnici kažu da ovo ne iznenađuje, budući da sok od višnje sadrži supstance poput melatonina, koji reguliše ciklus spavanja u organizmu. Stoga, u studiji se zaključuje da konzumacija ovog soka utiče na povećanje lučenja melatonina, koji reguliše dužinu i kvalitet spavanja kako kod zdravih ljudi, tako i kod onih koji pate od nesanice.

Nedavna studija tvrdi da ljudi koji pate od osetljivosti na gluten, zapravo treba da traže krivca na drugom mestu.

Studiju je objavio Univerzitet Oslo, u saradnji sa Monaš Univerzitetom iz Australije. “Originalno, smatrano je da je gluten glavni krivac za celijakiju i da se ljudi osećaju bolje kada prestanu da jedu pšenicu. Izgleda da je početna pretpostavka bila pogrešna“, izjavio je Piter Gibson, sa australijskog Univerziteta.

Oko 13% ljudi tvrdi da je neosetljivo na gluten i da osećaju simptome poput nadoutosti, kada pojedu hleb ili testeninu. S druge strane, samo 1% ljudi ima celijakiju– autoimunu bolest koju prati dijareja i loše varenje nakon konzumiranja ovih namirnica.

Gluten nije krivac za celijakiju

Ova studija krivca je pronašla u šećeru fruktanu, koji se takođe nalazi u pšenici i drugim žitaricama. Naime, u istraživanju, učestvovalo je 59 osoba koje nemaju celijakiju. Oni su jeli pločice od žitarica, jedna grupa je jela pločice sa glutenom, druga bez, treća pločice sa fruktanom, a četvrta bez nijednog od navedenih sastojaka.

Rezultati su pokazali da je fruktan izazvao nadutost kod 15% ispitanika i probleme sa varenjem kod 13%. S druge strane, ispitanici koji su jeli pločice sa glutenom, nisu imali ove simptome.

Na osnovu ovoga, studija sugeriše da osobe koje osećaju simptome neosetljivosti na gluten, zapravo teško podnose fruktan.

Svetski dan dijabetesa obeležava se 14. novembra u preko 160 zemalja članica Ujedinjenih
nacija, pod okriljem Međunarodne federacije.

Logo Svetskog dana borbe protiv dijabetesa je plavi krug, usvojen kao globalni simbol borbe
protiv dijabetesa 2007. godine i simbolizuje život i zdravlje, a plava boja je boja neba i zastave
Ujedinjenih nacija i predstavlja sve zemlje ujedinjene u borbi protiv pandemije dijabetesa.

Taki dzień dziś mamy! #worlddiabetesday #diabetes #diabetic #diabetes1 #cukrzyca #cukrzycatypu1 #cukrzycatyp1 #cukrzycaudzieci #swiatowydziencukrzycy #14november

A post shared by The Sweetest Thing (@the_sweetest_thing_pl) on Nov 14, 2017 at 1:03am PST

Dijabetes je jedna od najčešćih bolesti savremenog doba, a prema procenama Međunarodne
federacije za dijabetes 285 miliona ljudi u svetu ima dijabetes. Broj obolelih u svetu raste, a prognoze su da će  se za 20 godina broj obolelih povećati na više od 430 miliona. Najveći porast broja obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, kojima pripada i naša zemlja.

Zanimljive činjenice o dijabetesu

1. Svaka treća osoba koja boluje od dijabetesa ne zna da ima ovo oboljenje
2. Samo 5% ljudi na svetu imaju dijabetes tipa 1
3. Dijabetes je glavni uzrok slepila kod odraslih sooba
4. Najjraniji dokaz o ovom oboljenju seže u 1500. godinu pre nove ere, gde je na egipatskom papirusu opisana bolest, sa simptomima čestog uriniranja.
5. Pored čestog uriniranja, simptomi dijabetesa poput žeđi i gubitka telesne težine prepoznati su pre više od 1200 godina, kada je bolest i dobila ime. Grčki filozof Aretaeus osmislio je naziv “diabetes” koji u prevodu znači- “proticanje kroz”.
6. U antičko vreme, jedna od tehnika za dijagnostifikovanje dijabetesa bilo je probavanje urina. Ukoliko bi bio sladak, osoba je imala dijabetes. Postojali su i ljudi čiji je ovo bio posao.
7. Kasnih 1850-ih godina, francuski lekar Priori savetovao je pacijentima sa dijabetesom da jedu velike količine šećera.
8. Tek 1970. godine napravljen je prvi merač šećera u krvi, a do tada, šećer se merio uzrocima iz urina. Tek 10 godina kasnije, merač je počeo da se prodaje u SAD, a pre toga, koštao je oko 650 dolara i koristili su ga samo lekari.
9. Doktor Ričard Bernštajn je bio prva osoba koja je isprobala merač nivoa šećera kod kuće, dok je doktor Eliot P. Džoslin bio prvi doktor koji se specijalizovao za dijabetes.
10. Doktor Frederik M. Alen je 1916. godine osmislio tretman lečenja dijabetesa koji se sastojao od konzumacije miksa kafe i viskija. Ovo je u to vreme bio tretman sa najboljim rezultatima kada je borba sa dijabetesom u pitanju. Do 1921. godine, lečenje dijabetesa podrazumevalo je izgladnjivanje.
11. Tek 1936. godine napravljena je razlika između dijabetesa tipa 1 i dijabetesa tipa 2, a nedavno, otrkiven je i dijabetes tipa 3.