Dok je za neke sam zvuk alarma ujutro stresan, drugi se suočavaju sa nervozom oko rokova. Za to vreme, ima i onih kojima je život svakodnevno ugrožen. U nastavku, otkrijte koji su to poslovi najstresniji u ovoj godini.

Svake godine, CareerCast proglašava 10 najstresnijih poslova na svetu, posmatrajući 11 faktora. Uz mogućnost napredovanja, rizik od ugrožavanja života, fizički napor, gleda se i rizik od povreda, koliko posao uključuje rad u javnosti i koliki je rizik od povređivanja drugih osoba. U nastavku otkrijte koja su to zanimanja najstresnija ove godine.

1. Vojnici

Od takozvanih rendžera, preko specijalnih jedinica poput “U.S Navy Seal”, ove karijere, razume se, imaju veliki rizik od povreda, kako ličnih, tako i povreda drugih ljudi.

2. Vatrogasci

Slično vojnicima, vatrogasci rizikuju svoju sigurnost i sigurnost drugih ljudi.

3. Piloti

Iako je letenje sigurnije od vožnje automobila, piloti osećaju ogroman pritisak jer su odgovorni za sigurnost na hiljade ljudi.

4. Policajci

Uz brojne opasnosti, policajci su odgovorni i za sigurnost drugih ljudi.

5. Planer

Ovaj posao nije nimalo zabavan, naročito kada je planiranje velikih i važnih događaja u pitanju. Uz to, posao uključuje i rad sa velikom količinom ljudi.

6. Novinar

Uz rokove koji moraju da se poštuju, novinari se suočavaju sa strahom od tužbi, što i te kako može da uzrokuje ogroman stres.

7. Direktor privatne firme

Vođenje firme, velike ili male, nije nimalo lak zadatak, a odgovorni ste za svaki korak vaših zaposlenih,

8. PR menadžeri

Rad u javnosti podiže nivo stresa, a uz to, PR menadžeri, kao i novinari, moraju da poštuju rokove.

9. Taksisti

Konstantna vožnja i koncentracija, uz komunikaciju, mogu da budu i te kako stresni.

10. Prezentatori

Poput novinara, i oni koji vode vesti uživo ili se uživo uključujuu program, moraju da vode računa o mnogo čemu, pa je tako i nivo stresa ogroman.

Iako svi uživamo u čitanju o brojnim Ginisovim rekordima, neke ipak ne bismo želeli da oborimo, a evo i zašto!

Susret sa tornadom

Met Sater je 12. marta 2006. godine bio u Forlandu, kada je počela stravična oluja. Sedeo je na sofi u montažnoj kući njegove bake i pokušavao je da zatvori prozor. Tada je začuo užasavajući zvuk, kao da je 10 vojnih helikoptera krenulo na njega. Krov je počeo da se pomera i cela kuća se prevrnula. Njega je tornado nosio 398, 37 metara. Probudio se na livadi sa manjom povredom glave.

“Najvredniji” roditelji

Dosad, nekoliko puta smo gledali rijaliti programe o porodicama sa devetnaestoro dece i pitali se kako su roditelji sve to uspeli da izdrže. Zamislite da imate 87 naslednika? Naime, u 19. veku jedan seljanin u Moskvi imao je dve žene i 22 blizanca, 9 trojki i 4 četvorke. Njegova prva žena porodila se 69 puta, a bila je trudna 18 puta.

Najdeblji ljudi

Naravno, ovaj rekord drže Amerikanci, inače državljani zemlje sa najvećim postotkom gojaznih ljudi na svetu. Džon Brover Minoč je sa 12 godina imao 135 kilograma, a do odraslog doba, ta cifra porasla je na 635 kilograma. Imao je srčanih problema i 12 vatrogasaca moralo je da asistira kako bi se preneo u bolnicu. Doktori su procenili da se u njemu nalazilo 400 litara nagomilane tečnosti. U bolnici je bio 2 godine, a 13 medicinskih sestara bilo je potrebno samo da ga okrenu. Dok je boravio u bolnici, Minoč se oženio Džeanetom, koja imala samo 50 kiloghrama. Za dve godine, Džon je smršao 419 kilograma i tako oborio rekord i za najviše izgubljenih kilograma. S druge strane, Rosali Bredford sa Floride je najteža žena na svetu, sa 544 kilograma.

Kamenje u bubrezima

Svi smo čuli koliko je ovo stanje bolno, a zamislite kakoje bilo Dhanraju iz Indije, koji je, nakon pola godine trpljenja bolova, zavšrio na operaciji koja je trajala 4 sata. Iz njegovih bubrega izvučeno je kamenje prosečne veličine od 2,5 centimetara. Doktorima je trebalo mesec dana da izbroje količinu kamenja, a konačna cifra bila je 14,098. Najveći kamen iz bubrega takođe je izvađen čoveku iz Indije, a kamen je bio velik 9 centimetara.

Najduže čekanje u bolnici

Niko ne voli redove i čekanje, naročito ne kod lekara. Zamislite kakoje bilo Toniju Kolinsu iz Velike Britanije koji je na pokretnom bolničkom krevetu u hodniku čekao 77 sata i 30 minuta pre nego što je primljen na pregled?

Najviše lomova

Robert Kreg Kanivel, odnosno Ivl Kanivl, bio je poznati kaskader. Tokom jednog skakanja motorom, Ivl je slomio 35 kostiju i imao je preko 433 preloma. Uz koleno, kuk, Ivl je slomio rebro, zlobove, nožne prste, nos, lobanju i vilicu.

Najgori dan u životu

Ovaj rekord drži ženka pitbula pod imenu Doša. Naime, ona je 15. aprila 2003. godine pobegla iz dvorišta kada ju je udario kamion. Misleći da je fatalno povređena, policajci su je upucali u glavu kako bi joj skratili muke. Veterinarska služba ju je u plastičnoj kesi odnela i stavila u hladnjaču. Dva sata kasnije, radnik koji je otvorio hladnjaču, shvatio je da je Doša živa. Uz to što je imala metak ispod desnog oka, Doša je preživela hipotermiju i nije imala slomljenu niti jednu kost od prve nesreće. Delovi metka su izvađeni, a jedina posledica bila je što je izgubila sluh na desnom uhu.

I dok su nam neke do ovih nauka zadavale pravu muku u srednjoj školi, da li znate za ove bizarne grane nauke, koje se danas izučavaju?

Većina nas shvatila je da grčki sufiks “-logi” znači “proučavanje” i da je ovaj sufiks sastavni deo brojnih naučnih disciplina poput biologije, psihologije i filozofije. Dok nam je u školama bilo možda teško da učimo ove silne “logije”, da li biste radije proučavali ove bizarne nauke?

Gerontologija

U pitanju je nauka o starom dobu, koja se bavi problemima starijih ljudi i procesom starenja. Glavni cilj ove nauke, prema Gernotološkom društvu Amerike, jeste proučavanje efekta starenja.

Kremlinologija

Ova nauka bavi se analizom politike Sovjetskog Saveza i Rusije, a glavna oblast proučavanja jeste Hladni rat. Iako se danas toliko ne proučava i dalje postoje osobe koje se bave ovom naukom.
http://edukacija.rs/wp-admin/post.php?post=47030&action=edit

Veksilogija

Ova nauka bavi se izučavanjem zastava svetskih država. Priznajemo, ova nauka nije tako bizarna, a može čak biti i zabavna.

Dendrohronologija

Definicija ove nauke glasi ovako: “nauka ili tehnika proučavanja datuma događaja koristeći promene u sredini, arheoloških otkrića i karakteristika prstenja na stablima i panjevima drveća.

Eshatologija

U pitanju je grana teologije koja se bavi smrću, sudnjim danom i konačnom destinaciji duše, nakon što čovek umre. Naime, ova nauka pokušava da otkrije gde duša odlazi kada umremo.

Kampanologija

U pitanju je nauka o umetnosti zvonjenja zvonom. Možda je za ovu oblast u nauci zaslužan Zvonar Bogorodičine ckve? Bilo kako bilo, ova oblast zalaže se za to da zvonjenje zvona na crkvama i hramovima nije nimalo lak zadatak i daje detaljne opise kako pravilno upotrebljavati zvono.

Tanatologija

Ova nauka bavi se smrću, ali tako što proučava osobe koje su na samrti ili u procesu umiranja.

Oologija

Ova grana ornitologije (nauke o pticama) bavi se proučavanjem i sakupljanjem ptičjih jaja.