Studija Instituta Teksas tvrdi da su Zemlju u početku udarali objekti veličine Meseca, što objašnjava i sastav stena na našoj planeti.
Studija je objavljena u magazinu “Nature Geoscience”, a istraživači su se bavili periodom nakon što je, prema hipotezama, nebesko telo (veličine Marsa) udarilo u Zemlju i stvorilo Mesec, pre oko 4,5 milijardi godina. Delovi stena, nakon udara, su se odvojili i spajanjem stvorili Mesec. Drugi delovi su, prema teoriji, lebdeli oko Zemlje, dok ih gravitacija konačno nije odvukla.
Strašni udari na planetu
Ipak, teksaška studija ima dramatičniji pogled na sve što se na i oko Zemlje događalo. Istraživači su modelom prikazali da je Zemlja preživljavala udare tela prečnika između 1500 i 3000 kilometara. “Udari su bili mnogo agresivniji nego što se pretpostavljalo. Neki od ovih objekata imali su prečnik oko 1000 kilometara, dok su drugi bili veliki kao Mesec”, navodi se u studiji.
Prethodno, pretpostavljalo se da je samo oko 0,5% mase naše planete ima isti materijal kao nebeska tela u okruženju. Međutim, nova studija sugeriše da je ovaj procenat do pet puta veći. Naime, neki metali, poput zlata, iridijuma i platine, apsorbovali su izvesne elemente koji su na Zemlju pristigli nakon što se Mesec stvorio, dok su se drugi apsorbovali u samo jezgro Zemlje ili su se pak izbacivali u svemir.
“Napravili smo model masivnog sudara i kako su metali i silikati integrisani u Zemlju, tokom ‘pozne akretacije’ koja je trajala stotinama miliona godina nakon formiranja Meseca. Na osnovu simulacije, ono što je prilikom sudara stiglo na Zemlju možda je mnogo veće nego što se pretpostavljalo. Samim tim, moglo je imati uticaj i na evoluciju naše planete”, navodi se u studiji.
Ukoliko je ova teorija istinita i Zemlja je bila izložena tolikim udarima, to bi moglo da objasni i izotopske anomalije u samim stenama na Zemlji.
