Naučnici su pronašli nove dokaze o tektonskoj aktivnosti na Evropi, koja bi mogla da snabdeva okean nutrijentima.

Tektonika ploča je geološka teorija koja objašnjava pomeranje Zemljine kore velikih razmera. Ova ideja uključuje stariju hipotezu pomeranja kontinenata, koja datira iz prve polovine 20. veka, te koncept širenja okeanskog dna razvijen tokom 1960-ih godina. Dosad, naučnici sa sigurnošću tvrde da tektonske promene ima naša planeta, mada postoje indikacije da ih ima i Merkur.

Tektonska pomeranja na Evropi

Novo istraživanje, objavljeno u “Žurnalu Geofizičkog istraživanja“, naučnika sa Univerziteta Braun, sugeriše da bi Jupiterov satelit Evropa mogao da prolazi kroz ove tetonske promene, gde se jedna ploča spušta ispod druge. Naime, pretpopstavlja se da ispod ledenog omotača, Evropa ima još dva sloja, jedan od čvrstog leda i drugi nešto topliji sloj.

Ukoliko postoji određena količina soli u ovom ledenom omotaču, moguće je da se ploče pomeraju ispod “slanog sloja”. Zasad, na ovom satelitu uočeno je nešto što bi moglo da dokaže da se ledene ploče šire, slično onome što se dešava na Zemlji.

“Imamo dokaze širenja i skupljanja tla, a logično, sledi i pitanje odakle dolazi taj materijal”, rekao je glavni autor studije Brandon Džonson. “Na Zemlji, odgovor je zona subdukcije– prostor gde se odvija proces tonjenja jedne litosferne ploče pod drugu. Ono što smo pokazali jeste da postoji razumna pretpostavka, da se, zbog uslova na Evropi, subdukcija događa i tamo”, zaključio je Brandon.

Pomeranje ploča i život na satelitu?

Otkriće je posebno uzbudljivo, jer je možda površinski sloj kore Evrope bogat nutrijentima koji bi mogli da utiču na stvaranje oksidacionih agenata, poput kiseonika. Ukoliko se ploče uistinu pomeraju, ovi nutrijenti bi mogli da dođu u kontakt sa okeanom ispod ledene kore.

“Ukoliko postoji i najjednostavniji život u tom okeanu, pomeranje testonskih ploča omogućava tim organizmima da se hrane”, dodao je Džonson.

Foto: Vikipedija

Kako je civilizacija Bronzanog doba uspela da iskuje gvozdena oruđa pre nego što su saznali kako se dobija ruda gvožđa? Ispostavilo se da su imali malu pomoć iz kosmosa…

Francuski naučnik Albert Hambon, objavio je studiju u kojoj je izneo geohemijsku analizu različitih gvozdenih predmeta  Bronzanog doba iz svih delova sveta. Njegova otkrića sugerišu da su mnogi od ovih predmeta napravljeni od gvozdenih meteorita.

Svemirski praistorijski predmeti

Svi ovi predmeti uključuju i perle iz Egipta (iz 3200 g.p.n.e.), bodež iz Turske (iz oko 2500 g.p.n.e.), privezak iz Sirije (oo 2300 g.p.n.e.), sekiru iz Sirije (1400 g.p.n.e.), relikvije iz Kine (1400 g.p.n.e.) i ogrlicu te bodež Tutankamona (1350 g.p.n.e.). Koristeći spektrokopiju fluorescentnim rendgenskim zracima, Albert je otkrio da je svaki od ovih predmeta napravljen od gvozednih meteorita. Iako je ovo gvožđe stiglo iz svemira, tadašnji čovek svakako je morao da ga topi. Hambon misli da ova praksa nije bila tako uobičajena.

U svojoj studiji, najviše se bavi poreklom spomenutih predmeta, a nije mnogo zalazio u istorijski i kulturni trend koji stoji iza pravljenja predmeta. Ipak, primetio je da je korišćenje gvozednih meteora prestalo dolaskom Gvozdenog doba, kada su ljudi počeli naširoko da koriste rude govžđa i da se bave metalurgijom.

Prošle godine, arheolozi su otkrili da je Tutankamon imao “svemirski bodež” skovan upravo od meteorita. Smatra se da su ovakve predmete koristili isključivo vladari i viša klasa, a da su antički ljudi i te kako bili svesni koliko je retka pojava naći komade gvožđa koji padaju sa neba.

Najnovija istraživanja svemira, otkrila su 72 nove galaksije, što mnogo više otvara mogućnost i za dokazima da postoji život van naše planete.

Naučnici smatraju da ovolika količina galaksija potencijalno sadrži na milijarde planeta, koje bi mogle da podržavaju život. Otkrivene galaksije locirane su u tzv. polju Hubble Ultra Deep Field (HUDF), koji je lociran u prethodnim istraživanjima.

Galaksije su tek sada postale vidiljive, kada su astronomi počeli da koriste najnaprednije instrumente za pregled svemira. Naučnici su primetili da su galaksije dosad bile skrivene zbog “liman-alfa” emitera, a to znači da one sijaju u jednoj boji. Za razliku od opservacija uz pomoć drugih teleskopa, novi Multi Unit Spectroscopic Explorer koristio je spektroskopiju kako bi razbio svetlo galaksija.

“Ovo nam dozvoljava da izmerimo razdaljinu, boje i druga svojstva svih galaksija koje možemo sada da vidimo”, navodi se u istraživanju.

NASA veruje da samo u našoj galaksiji ima između 100 i 400 milijardi zvezda. Ako oko svake od njih kruži po 8 planeta, to bi značilo da samo u Mlečnom putu ima oko 3,2 triliona zvezda. Ovo dalje implicira da, 72 otkrivene galaksije imaju najmanje 200 milijardi zvezda, što znači da postoji potencijalni 57, 6 triliona planeta na kojima ima života.