Svima nam je ponekad potrebna motivacija, a u nastavku pročitajte neverovatne priče ljudi koji su, uprkos svim prognozama, preživeli.

Iznova i iznova išćuđavamo se koliko je ljudsko telo zapravo otporno. Pored same fizičke jačine, do ozdravljenja dolazi i voljom pojedinca da se bori. U nastavku pročitajte neke od najinspirativnijih priča koje su ove godine obišle ceo svet.

Semujel Rodrigez

Ovaj mališan rođen je u samo 23. nedelji života, zbog odvajanja placente od materice. Kada je majka dobila kontrakcije, odveli su je u bolnici, a jedina šansa da Semujel preživi bio je hitni carski rez.

Naredna četiri meseca, dečak je proveo na intenzivnoj neti, imao je dve operacije, ukljčujući i operaciju srca. Iz bolnice, kao sasvim zdravo dete, Sem je pušten 9. avgusta.

Zek Svart

Zeku je prvi put dijagnostifikovana leukemija kada je imao 6 godina. Prvo lečenje uključilo je hemoterapiju u trajanju od više od tri godine. Dve godine nakon toga, rak se vratio, a Zek je opet dve godine proveo lečeći se hemoterapijom.

Prošlog novembra, sada kao petnaestogodišnjak, Zek je saznao da se rak opet vratio. Ovog puta, posle hemoterapije, Zek je išao i na presađivanje koštane srži. Uprkos brojnim komplikacijama opasnim po život, Zek je preživeo leukemiju ove godine, treći put.

Majkl Kasidi

U martu, Majkl je imao saobraćajnu nesreću i pao je udarivši glavom o nadzemni hidrant. Od udarca, imao je otvoreni prelom karlice, a kako su opisali doktori, izgledao je kao da je “prepolovljen na pola”.

Kada je stigao u urgentni centar, doktori su morali da mu ugrade fleksibilan kateter u butnu arteriju i da ga sprovedu do glavne arterije, kako bi se stabilizovao krvni pritisak. Na kraju, Majkl je nekim čudom preživeo.

Dženifer Breaver

Dženifer je pala sa golf kolica na glavu, što je uzorkovalo masivno krvarenje mozga. Doktori su morali da uklone pola lobanje ne bi li ujednačili pritisak, a dalje prognoze nisu bile dobre, jer je malo pacijenata preživljavalo ovakvu traumu mozga. Ipak, Dženifer se oporavila i nakon buđenja iz kome, njeno stanje se popravilo, a nije imala nikakve nusopjave.

Kejti Vacek

Ova srednjoškolka je u februaru pala sa drveta, na lice. Budući da je bila pri svesti, kada se okrenula na leđa, shvatila je da ne može da pomeri noge. Kada su je odveli u bolnicu, Kejti je imala prelome rebara, grudne kosti, oštećenje plućnog krila i prelom kičme.

Nakon operacije koja je trajala sedam sati, doktori su joj rekli da verovatno više neće moći da hoda. I pored toga, Kejti je izjavila da će stajati na plesnom podijumu i igrati sa svojim momkom na maturskoj večeri. Tim fizijatara osmislio je opremu uz pomoć koje je Kejti zaista uspela da ustane i da pleše sa svojim momkom.

Iako je postojalo nekoliko pretpostavki, najnovija studija psihologa otkrila je kada su ljudi zapravo najsrećniji.

Ukoliko pitate bilo koju stariju osobu da vam navede iz kog perioda imaju najlepša sećanja, većina njih doći će iz perioda između 15. i 30. godine života. Psiholozi kažu da se upravo u ovo vreme dešavaju šest do deset veoma važnih životnih događaja kao što su prvi posao, zaljubljivanje, venčanje i osnivanje porodice.

Naučnici ovaj fenomen nazivaju “ispupčenjem uspomena” koji nam pomaže da shvatimo zašto nam ranije godine života deluju pamtljivije, nego period nakon tridesete. “Ključ je u novitetu”, objašnjava Klaudija Hamond, psihološkinja.

“Razlog zašto se tako dobro sećamo mladosti krije se u prvim putevima- prvi seksualni odnos, prvi posao, prvo putovanje bez roditelja… Odnosno, u ovom periodu prvi put pravimo odluke samostalno”, rekla je Klaudija.

Prema psiholozima, ova serija novteta se produžava na percepciju vremena, a kada noviteti iščeznu, naš život kao da se ubrzava. Iako ovakav način razmišljanja može da dovede do depresije, psiholozi kažu da je važno osećanja staviti u kontekst.

“I u kasnijoj dobi možete stvoriti ispupčenje uspomena. Razvedite se, dajte otkaz, odselite se na Novi Zeland. Eto prilika za nove uspomene”, našalili su se autori studije i dodali: “Ali nemojte da pomešate nezaboravne uspomene sa mudrošću”.

Drugim rečima, trebalo bi da odrasli život ispunite novim iskustvima, bez preterivanja. “Razvnovrsnost je glavni začin života“, zaključili su psiholozi.