Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.
Koja je vaša novogodišnja želja?
Nova godina se bliži, a većina nas ima makar jednu želju koju želi da ispuni u narednoj godini. Evo kako ćete u tome istrajati.
Dijeta, bolji posao, manje stresa, ostavljanje poroka… samo su neke od odluka koje većina nas donosi pred početak nove godine. Nažalost, većina nas u tome ne istraje. U nastavku saznajte kako da ipak uspete u svojim odlukama.
Novogodišnje odluke: Kako ih ispuniti?
- Mršavljenje je prema statistici najčešća novogodišnja odluka. Lako je početi, ali je teško istrajati u tome. Napišite svoju idealnu težinu i fotografišite se pre početka režima mršavljenja. Tako ćete pratiti napredak što će vam biti podstrek u svakom momentu.
- Jednom kada se naviknemo na prokrastinaciju teško je izaći iz otg začaranog kruga. Imajte na umu koliko ćete biti srećniji i kako će samo život teći bez manje stresa ako prestanete da odlažete obaveze.
- Ukoliko vam je cilj da imate više novca, pored štednje, razmislite o tome da počnete da se bavite i honorarnim poslovima ili frilensom.
- Život bez stresa zvuči bajkovito, ali nedostižno. Varate se! Izbegavajte stresne situacije, bavite se meditacijom, jogom i fizičkom aktivnošću. Ne dozvoljavajte da vas baš svaka situacija poremeti.
- Ako vam je novogodišnja odluka da budete pozitivniji, razmislite o tome šta vas čini nesrećnim. I onda krenite to da menjate! Počnite od sebe!
- Ostavljanje poroka kao što su cigarete može biti teško, ali je krajnji cilj da budete zdraviji. Ćitajte o negativnim posledicama cigareta i posavetujte se sa stručnjakom. Danas postoji mnogo tehnika ostavljanja cigareta, kao što su knjige i predavanja.
Kako se prave ukrasi za jelke?
Vreme praznika je u jeku, a samim tim, tu je i tradicija kićenja jelke. A znate li kako se svi ti silni ukrais za jelke prave?
Običaj da se u kuću unese jelka i da se okiti, potiče iz davnina. Novogodišnja jelka ima dugačku istoriju, a najverovatnije vodi poreklo iz evropskih prethrišćanskih kultura.
Danas, na tržištu je ogroman broj ukrasa, lampica i traka za kićenje jelki, a znate li kako se prave oni klasični ukrasi? Proces pravljenja pogledajte u nastavku.
Ovaj Amerikanac je prvi čovek koji je sam prešao Antarktik!
Tridesettrogodišnji Amerikanac, Kolin O’Brejdi je prvi čovek koji je sam prešao Antarktik.
Trebalo mu je 54 dana da na skijama pređe 1.500 kilometara, s jedne na drugu obalu zaleđenog kontinenta.
Osvajanje Antarktika
Na poslednju etapu, dugu 125 kilometara, O’Brejdi se otisnuo na božićno jutro i uspešno je završio za 32 sata.
On je objavio fotografije na svom Instagram profilu, uz drvenu ploču koja označava kraj ledene ploče Ross gde završava kopnena masa kontinenta i počinje večni led.
U komentaru je napisao: “Kada sam skijama prešao ovu zamišljenu crtu, ostvario sam svoj cilj: postao sam prvi čovek u istoriji koji je prešao Antarktik od jedne do druge obale, sam samcat i bez ičije pomoći”.
Izvor/Foto: nationalgeographic.rs
Otkriven lek protiv starosti?
Otkad postoji civilizacija, ljudi su na sve moguće načine pokušavali da otkriju lek protiv starosti.
Poznati su i slučajevi u istoriji, koji govore o tome da su se kraljice i princeze kupale u mleku ali i u krvi devica, kako bi pobedile starost.
Lek protiv starosti
Naime, okrutne metode im nisu naškodile, dok su pojedini carevi zarad večne mladosti ispijali i malu količinu žive. Očigledno, takvi pokušaji nisu uspeli.
Naučni tim iz Filadelfije, sprovodi nova istraživanja, odnosno teoriju da bi se stariji organizam mogao podmladiti pomoću transfuzija krvi mladih ljudi.
Studija obuhvata grupu ljudi starijih od 35 godina, kojima se u krvotok ubrizgava krv tinejdžera i to po nimalo niskoj ceni od osam hiljada američkih dolara.
Kako navodi doktor Džesi Karmazin, grupu ljudi koja učestvuje u istraživanju, čine ljudi iz Australije, Evrope i SAD-a. Rezultati su pokazali da su osobe koje su primile “mladu krv”, pokazale izvrsno raspoloženje. Metoda je primenjena i na pacovima, gde su efekti podmlađivanja bili vidljivi. Podmlađeni su mozgovi ali i srca, dok je dlaka poprimila tamniju boju.
Slične metode sprovode se i na Stanfordu, pri lečenju Alchajmerove bolesti. Kako objašnjava doktorka Šeron Šou, izvodljivo je ali i sigurno ubrizgavanje “mlade” plazme, pacijentu jednom nedeljno.
Stručni tim je otkrio konkretne dokaze o poboljšanju telesnih funkcija kod pacijenata.
Dalja istraživanja su neophodna. Naime, iako se transfuzije krvi smatraju sigurnim za ljude kojima zaista trebaju, postoje i nuspojave koje uključuju osipe, probleme s plućima i potencijalno smrtonosne infekcije.
Kako strah može da ubije?
“Vudu smrt” naziv je naučnog rada Voltera Kenona, fiziologa i istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Harvard, koji je objavljen 1942. godine.
Kenon je tvrdio da istorijski podaci o natprirodnim smrtnim slučajevima, uključujući i one uzrokovane vudu kletvama, uopšte nisu natprirodne.
Smrt uzrokovana strahom
Naime, Kenon je smatrao da je itekako moguće da žrtva premine od sopstvenog straha.
Naučnik je skovao frazu “bori se ili beži”, a reč je o konceptu koji se i danas koristi kao skraćenica za raznolikost bioloških promena, kroz koja naša tela prolaze kada su suočena sa stresnom situacijom. Jasno je imao uvid u to kako reagujemo na strah.
U naučnom radu je napisao da je strah duboko usađena i dominantna emocija, koja se može iskoreniti sa poteškoćama. Strah je povezan sa dubokim fiziološkim poremećajima koji su rasprostranjeni u organizmu, a postoje i dokazi da pojedini poremećaji mogu delovati štetno.
Kenon je, još u to vreme, znao kako strah utiče na organizam. Naime, ova emocija može izazvati poplavu hormona koji mogu dovesti telo, a posebno srce u neravnotežu, odnosno strah može dovesti osobu do toga da izbegava hranu i vodu i odvesti je u preranu smrt.
Doktorova teorija ozbiljno je shvaćena, zahvaljujući reputaciji koju je imao.
Bilo je potrebno nekoliko decenija daljih istraživanja kardiovaskularnog sistema kako bismo shvatili kako strah i stres preplavljuju celo telo.
Doktori su, tek devedesetih godina prošlog veka, otkrili da je bolest srca koja ubija i potpuno zdrave osobe, ustvari stresom indukovana kardiomiopatija, odnosno sindrom slomljenog srca.
Izvor: nationalgeographic.rs
Pridružite se BESPLATNOJ online manifestaciji problem solvinga od 7. do 13. decembra
Prema pisanju Svetskog ekonomskog foruma, problem solving je jedno od najvažnijih umeća 21. veka, a najjednostavnije rečeno, podrazumeva rešavanje svakodnevnih realnih životnih problema.
Brainfinity Problem Solving Week je i ove godine sa vama, u još boljem izdanju!
Ovogodišnja nedelja problem solvinga održaće se od 7. do 13. decembra 2021. kao najveća besplatna online manifestacija u regionu, koja okuplja sve uzraste i profesije. Nije važno da li ste nastavnik, učenik, roditelj ili čak predstavnik kompanije, na Brainfinity Weeku okupljaju se svi koji žele da postanu vešti problem solveri i steknu veštine koje se traže.
Budući da je prošle godine ovaj jedinstveni online događaj okupio više od 3.000 učesnika, Brainfinity Week 2021 je za sve one koji žele da razviju svoje logičke i kreativne veštine pripremio još jedno fenomenalno izdanje koje će učesnicima predstaviti inovativna i zabavna rešenja nekih trenutno aktuelnih problema i pitanja i na kome će oni saznati zbog čega je problem solving sveobuhvatna veština koja ima ogroman uticaj na budućnost.
Prijave za besplatno učešće na Brainfinity Weeku su otvorene, a broj mesta je ograničen.
Šta je problem solving?
Po pisanju Svetskog ekonomskog foruma, problem-solving jedna je od najvažnijih veština 21. veka i uopšte, budućnosti, a najjednostavnije rečeno predstavlja rešavanje svakodnevnih realnih životnih problema.
Važi za jednu od najvažnijih veština koju čovek koristi da pronađe adekvatno rešenje za konkretne probleme iz života držeći se nekoliko koraka u tom rešavanju – razumevanje problema, istraživanje i prikupljanje informacija, pravljenje strategije i brainstorming, odabir najboljeg rešenja, akciju i proveru. Što više usavrši ove korake, problem solver postaje sve bolji, stvarajući sebi sve bolje i bolje okolnosti za život.
Posebno je važan za usmeravanje dece, jer uz njega dete brže i lakše usvaja znanje sa razumevanjem, dok istovremeno jača svoju kreativnost, komunikaciju, timski duh, medijsku i digitalnu pismenost i razvija samopouzdanje tako da se steknu veštine koje će biti praktično primenljive usvetu budućnosti.
Brainfinity Week – događaj koji okuplja problem solvere iz celog sveta
Brainfinity Week je manifestacija koja se održava u nedelji kada je pre 133 godine rođen začetnik problem solvinga, mađarski matematičar Đerđ Poja (György Pólya).
U toku nedelje problem solvinga učesnici će imati priliku da vide kako na jedinstven i moderan način mogu da se reše geodetski problemi, obrati pažnja na problem zagađenja vazduha i odnos pešaka i vozača. Saznaće i da li vera u uspeh vodi ka uspehu i kakva je uloga nastavnika i roditelja u tome, kako mogu da reše problem u komunikaciji sa gluvonemim ili slepim osobama pomoću Brajeve azbuke ili Morzeovog pisma i još mnogo toga.
Ko može da učestvuje u ovogodišnjem izdanju?
Brainfinity Problem-Solving Week je manifestacija bez granica, baš kao što je i sam problem solving. Zato je Brainfinity Week namenjen apsolutno svima. Bez obzira na to da li ste osnovci, srednjoškolci, učitelji, nastavnici ili roditelji, Brainfinity Week je idealna prilika da svi zajedno proširimo vidike i usvojimo znanje o veštini koja otvara put ka budućnosti.
Kako je reč o društveno korisnom događaju koji će iz korena promeniti prvenstveno obrazovni sistem, učesnici Brainfinity Weeka dobiće neprocenjivo iskustvo i pregršt ideja koje u različitim oblastima mogu da primene momentalno.
Nastavnike očekuju bodovi za stručno usavršavanje, učenici imaju priliku da se plasiraju u drugu fazu Brainfinity takmičenja u problem solvingu, koje je do sada već pomerilo sve granice, dok škole i kompanije očekuju sertifikati kao potvrda o učešću na prvoj problem solving nedelji u Evropi.
Ne propustite priliku da budete deo BESPLATNE nedelje problem solvinga!
Bez obzira na to da li ste osnovci, srednjoškolci, učitelji, nastavnici ili roditelji, Brainfinity Week je idealna prilika da svi zajedno proširimo vidike i usvojimo znanje o veštini za koju do sada mnogi nisu ni čuli. Sigurno će nam svima koristiti čime god da se bavimo, a naša deca bi obavezno trebalo da se uključe i isprate ovu manifestaciju.
Prijavite se za praćenje besplatnih predavanja i radionica na Brainfinity Weeku i saznajte zašto problem solving s razlogom nosi epitet najpoželjnije veštine budućnosti!
Testirajte svoje problem solving veštine
Rešite ovaj aktuelni problem i saznajte zašto je problem solving zanimljiv svim generacijama.
Problem:
”Ćevapi”
U ćevabdžinici „Brain” su sedeli Vladislav, Mladen i Ivan i posmatrali su pet ćevapa koji su im ostali na ovalu. U jednom trenutku je nestalo struje. Kada je došla struja minut kasnije, na ovalu više nije bilo ćevapa. Njih trojica su sve pojeli i svako od njih je pojeo bar jedan i oni svi znaju da je svako pojeo bar jedan. Osim toga, sva trojica su veoma dobri u logičkom zaključivanju. Ovako teče razgovor između njih:
Vladislav: Ja ne znam koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
Mladen: Ni ja ne znam koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
Ivan: Ne znam ni ja koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
Vladislav: Ja sada znam koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
Mladen: I ja sada znam koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
Ivan: Ja i dalje ne znam koliko je ko od vas dvojice pojeo ćevapa.
U ovom razgovoru niko nije lagao. Pa šta se onda desilo?
Šaljite nam vaše predloge, a rešenje ovog problema saznaćete na Brainfinity Weeku na Problem day-u, 11.12. 2021. Prijavite se ODMAH!