Već hiljadama godina, ljudi ljuljuškaju bebe da brže i lakše zaspe. Ali nauka je pokazala da ljuljuškanje pomaže i kod odraslih ljudi, te nije ni čudo što su izmišljenje ležaljke.
Ključ dobrog i kvalitetnog sna ne krije se u hrani, udobnom krevetu ili rashlađenoj prostoriji. Naime, istraživači sa Univerziteta Ženeva otkrili su da ljuljuškanje pomaže pri uspavljivanju, kako beba, tako i odraslih.
Uz to, ljuljanje utiče i na poboljšanje memorije. Nakon ispitivanja 18 odraslih ljudi, pokazano je da uspavljivanje na ovaj način pomaže da osoba brže zaspi, ali i da neprekidno spava celu noć, bez buđenja.
Uz to, budući da na ovaj način pojedinac ima neisprekidan i kvalitetan san, poboljšan je i rad mozga, a samim tim i memorija, te koncentracija.
Prirodna selekcija oblikuje sav život na Zemlji. Kako se svet oko njih menja, organizmi koji se mogu prilagoditi imaju veće šanse da se razmnožavaju. Ljudi nisu izuzetak u tome, i dok je poznato nekoliko primera nedavne evolucije, nedostaje nam dublje razumevanje na koji način se ljudski genom oblikuje prirodnom selekcijom.
Nova otkrića objavljena u časopisu Nature Human Behavior, mali su korak ka boljem razumevanju ljudske evolucije. Istraživači koji stoje iza studije imali su za cilj da shvate kako se odvija prirodna selekcija složenih osobina. Tim je posmatrao 870 ljudskih karakteristika koje su stvorene višestrukim genima, otkrivši da je 755 njih izmenjeno prirodnom selekcijom u poslednjih 2.000 do 3.000 godina.
Tim je predvodio Vej Čen Song sa šangajskog Đao Tong univerziteta. Istraživači su koristili savremene ljudske genetske podatke iz Britanske biobanke i konzorcijuma za psihijatrijsku genomiku. Oni su uporedili ove podatke s drevnom genomskom DNK iz cele Evrope i Bliskog istoka, pružajući uvid u promene u ljudskom genomu u poslednjih 45.000 godina.
Najintrigantniji nalaz tima pokazao je da su pigmentacija kože, veličina tela i osobine u ishrani bili „kontinuirano pod intenzivnim pritiskom selekcije“ tokom istraženih vremenskih perioda. Uticaji na boju kože nastaju zbog balansiranja vezanog za smanjenje oštećenja usled ultraljubičastog zračenja, važne potrebe za vitaminom D i regulacije toplote. U stvari, jedan od najranijih Britanaca, „Čovek iz Čedara“, imao je tamnu kožu.
Telesni gabariti i karakteristike vezane za ishranu, takođe su promenjeni genetskim faktorima, zajedno sa spoljnim pritiscima kao što su neposredno okruženje, klima i migracija.
Tim je takođe otkrio da određene bolesti nisu uklonjene tako efikasno kao što bi se to očekivalo. Genetski faktori povezani sa stanjima kao što su anoreksija, nervoza i inflamatorna bolest creva su potisnuti, ali slučajevi su i dalje postojali.
Iako su nalazi intrigantni, tim ih smatra samo preliminarnim temeljnim korakom potrebnim za detaljniji rad. Studija je ograničena upotrebom genoma iz Velike Britanije, koji su pretežno uključivali ljude evropskog porekla. Ograničenje je bilo i to što su korišćeni samo drevni genomi.
Rad je takođe limitiran metodologijom proučavanja asocijacija na nivou genoma, koja ne pravi razliku između asocijacije i uzročnosti.
Projekat „Ljudski genom“ je završen 2003. godine, tako da potpuna analiza ljudskog genoma nije stara ni 20 godina, tako da ostaje da se otkriju mnoge misterije u njemu i kako su ga oblikovale evolucione sile.
Akio Tojoda, predsednik najvećeg svetskog proizvođača automobila, proveo je prošli vikend vozeći „korolu“ na trkačkoj stazi u zapadnom Japanu.
Međutim, to nije obična verzija Toyotinog bestselera. Naime, Tojoda je vozio specijalnu varijantu, opremljenu novim motorom na vodonik, koji je razvila njegova kompanija. U njemu se ne sagoreva benzin ili dizel, kao što je to slučaj s tradicionalnim automobilima.
Pored Mazde, Toyota je predstavila vozila koja se kreću uz pomoć ugljenično neutralnih pogonskih sklopova u tročasovnoj trci koja se održala u Okajami.
Toyotin automobil pogonjen vodonikom je demonstracija filozofije kompanije, koja smatra da će širok spektar tipova vozila, uključujući hibride, vodonično pogonjene automobile i elektromobile, igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji flote tokom decenija koje su pred nama. To japansku firmu na neki način razlikuje od kompanija kao što su General Motors, Jaguar Land Rover i Volvo, koji su već najavili da će se u narednih 20 godina u potpunosti prebaciti na čisto električne automobile.
„Neprijatelj je ugljenik a ne motori s unutrašnjim sagorevanjem“, rekao je Tojoda. „Nama su potrebne različite solucije, to je put ka izazovnoj ugljeničnoj neutralnosti.“
U Toyoti kažu da su neophodne različite tehnologije za različite regione, koje za cilj imaju smanjenje emisije štetnih gasova. Električni automobili su dobro rešenje za oblasti kao što je Evropa, gde se baterije mogu u velikoj meri puniti električnom energijom iz obnovljivih izvora. Druge opcije, poput vodonično pogonjenih ili hibridnih vozila, mogu biti pogodnije za druge regione.
Ova tehnologija se razlikuje od ostalih vodoničnih projekata, kao što su to gorivne ćelije koje pogone model pod nazivom Mirai. Dok gorivne ćelije koriste hemijsku reakciju između vodonika i kiseonika da bi generisale elektricitet koji pokreće motor, vodonični agregat sagoreva ovaj gas kao što je to slučaj s benzinom ili dizelom.
Tradicionalne motore je potrebno neznatno modifikovati, poput promene sistema za dovod i ubrizgavanje goriva, da bi mogli da rade na vodonik. Na taj način potencijalno mogu da se spasu hiljade radnih mesta, jer bi nastavile da se proizvode komponente neoophodne za motore s unutrašnjim sagorevanjem, kojima se predviđa ubrzan nestanak, ako automobilski sektor napravi pun zaokret ka električnim automobilima.
„Neki od naših snabdevača proizvode komponente isključivo za motore s unutrašnjim sagoreavnjem“, rekao je Tojoda. „Oni su veoma zabrinuti u vezi s budućnošću.“
Nameće se pitanje „čemu trka dotičnim motorom?“. To je način da se ubrza razvoj, kaže glavni inženjer Toyote, Sakamoto. Ova mašina je i dalje u fazi razvoja, a testiranje pod ekstremnim uslovima, kao što je trkanje, obezbeđuje povratne informacije i podatke koje će Toyota iskoristiti da ubrza komercijalizaciju ove tehnologije.
Japanska kompanija je odbila da pruži komentar na pitanje kada namerava da komercijalizuje dotični pogonski sklop, rekavši da to zavisi od šireg društvenog usvajanja vodonika.
To je zapravo najveći izazov kada je o vodoničnom motoru reč. Da bi novo gorivo postalo popularno, neophodno je da snabdevanje i infrastruktura budu na zadovoljavajućem nivou. Za sada, sve se dešava isuviše sporo.
Dok autobusi i kamioni, koji se često kreću utvrđenim, ograničenim rutama, mogu da funkcionišu i s ograničenom infrastrukturom stanica za punjenje, za vlasnike putničkih automobila je neophodna razvijena mreža da bi mogli bez problema da koriste svoja vozila, što je još uvek na dugom štapu.
Proizvođači automobila „rade na ugljeničnoj neutralnosti na brojne načine“, kaže Tojoda. „Mi zastupamo stav da opcije treba da budu različite a ne da se ide samo ka jednoj.”
Pojava plesni je čest problem u domaćinstvima, posebno tokom vlažnih zima. Ipak, postoje neke sobne biljke koje mogu pomoći smanjenju rizika od ove neželjene pojave.
Kada se plesan pojavi na zidovima, ne samo što ružno izgleda, već naslage gljivica mogu predstavljati problem po zdravlje. Iznenađujuća solucija može doći u vidu biljaka kojima ukrašavamo dom. Pored toga, one mogu poboljšati kvalitet vazduha tako što apsorbuju toksine.
Takođe mogu sniziti nivo vlage u vazduhu uz pomoć lišća, što može rezultirati redukovanjem rizika od pojave plesni, posebno u prostorijama kao što su kupatila ili kuhinje.
Istraživanja pokazuju da se u prostorijama u kojima se nalaze biljke ima između 40 i 60 odsto manje spora buđi i bakterija. Ipak, nisu sve biljke efikasne u eliminisanju kondenzacije i plesni, tako da je ovde bitno odabrati one prave, a pred nama su tri:
Engleski bršljan
Ova biljka koja je inače dobra za one koji pate od astme, jedna je od najboljih za rešavanje problema stvaranja plesni. Kako joj naziv sugeriše potiče iz Engleske, za koju znamo da je „vlažna“ zemlja.
Ne samo što engleski bršljan uklanja spore iz vazduha, već to radi i s drugim toksinima, kao što su formaldehid i benzen.
Engleski bršljan najbolje napreduje u dobro osvetljenim prostorijama, ali da nije pod direktnim svetlom, dok zemlju u kojoj je zasađen treba održavati vlažnom.
Međutim, njegovi listovi su toksični za životinje, tako da kućne ljubimce treba držati podalje od ove biljke.
Mirni ljiljan
Ovo lepo cveće ne samo što estetski doprinosi izgledu prostorije zahvaljujući predivnim belim cvetovima, već je njegovo lišće takođe sjajno kada je reč o uklanjanju vlage iz vazduha.
Mirni ljiljan voli senku i najbolje raste u vlažnom okruženju, što ga čini idealnim za prostorije koje imaju problem s plesni.
Kao i u slučaju engleskog bršljana, i ljiljan treba držati podalje od ljubimaca, za koje može biti toksičan.
Palme
Navikli smo da uživamo u pogledu na palme koje se njišu na povetarcu, prilikom odmora na nekoj egzotičnoj destinaciji. Međutim, zašto ne priuštiti ovu simpatičnu tropsku biljku i staviti je u svoj dom?
Ne samo što će palma ulepšati prostoriju, već je odličan izbor kada je reč o kontroli vlažnosti. Palme mogu da drže plesan na odstojanju tako što će upijati vlagu kroz lišće.
Neki od najboljih varijeteta uključuju damsku palmu, patuljastu i bambus palmu. One preferiraju zemlju koja nije previše vlažna niti suviše suva i najbolje napreduju kada nisu izložene direktnom suncu.
Kako su zabeleženi prvi slučajevi gripa, mnogi će se pitati da li je reč o prehladi ili gripu.
Naime, njihovi simptomi su veoma slični.
U čemu je razlika?
Stručnjaci ističu da je prehlada blaža infekcija, koja se ispoljava kroz kijavicu, zapušen nos, malaksalost i blago povišenu telesnu temperaturu. Tegobe prehlade prolaze za nekoliko dana.
Kada je reč o gripu, zaražena osoba oseća jaču malaksalost, bolove u mišićima, glavobolju, dok telesna temperatura prelazi 38 stepeni Celzijusa. Takođe, karakterišu ga suvi kašalj i upaljeno, suvo grlo.
Grip traje duže od prehlade, od nedelju do dve nedelje. Tokom prva tri dana, simptomi gripa su najizraženiji.
Novogodišnje i božićne praznike ne možemo da zamislimo bez jelke i brojnih ukrasa, ali da li znate kako je ova tradicija nastala?
Jelka je simbol novogodišnjih praznika. Danas, izbor je ogroman, pa od onih prirodnih sa ili bez busena, možemo da nabavimo i veštačke koje liče na prave. Uz to, sve je veći trend pravljenja jelki od raznih materijala (čaša, papira, svećica i sl).
Uz sve to, jelka predstavlja i mesto gde Deda Mraz ostavlja poklone u ponoć za Božić, odnosno Novu godinu (ova tradicija zavisi od naroda do naroda).
Istorija kićenja novogodišnje jelke
Tradicija unošenja zimzelenog granja u kuću ili postavljanja ukrasa ispred kuće, potiče od davnina. Samo se ranije najčešće obležavao dan zimske kratkodnevnice. Zelene grane su bile podsetnik da je zima prolazna i da će je smeniti proleće.
Iz perioda, kada se hrišćanstvo još borilo za dominaciju, kao glavne religije u Evropi, potiče i priča o Svetom Bonifaciju, poznatom i kao Bonifacije misionar, apostol Nemaca.
On je živeo u 7-om veku na prostoru Nemačke. Da bi se obračunao sa paganskim verovanjima, Svrti Bonifacije je rešio da poseče hrast, sveto drvo Tora, vrhovnog germanskog božanstva, odnosno slovenskog i srpskog Peruna.
Iz korena posečenog drveta, nikla je čudom mlada jela i Sv. Bonifacije je objavio da će jelka biti simbol hrišćanske vere.
Ko je prvi okitio jelku?
Postoje dve verzije koje se bore za primat ko je i gde prvi put uneo drvo u kuću i okitio ga za praznik posvećen Hristu. Prema prvoj, to je bio Martin Luter.
On je izašo da prošeta po šumi, jedne predivne, vedre zimske noći. Grane četinara su bile prekrivene snegom, piše u nemačkoj priči, svetlucale su obasjane mesečenom stvarajući prelepi prizor. Luter je odmah odlučio da iseče drvo, odnese ga kući, ukrasi svećama i da na taj način pokuša da u svoj dom prenese lepotu, koju je doživeo.
Po drugoj priči, tradicija kićenja četinara je nastala zahvaljujući trgovačkim esnafima iz Letonije, Litvanije i Estonije. Tu su se naselili potomci tevtonskih vitezova i u svojim gradskim kućama su kitili božićna drva.
Posle izvesnog vremena , iznosili bi ih na gradski trg, da bi ih videle i njihove porodice. Dolazilo je do spontanih okupljanja, mladi su pevali i veseli se oko ukrašenog drveća. Poslednjeg dana svečanosti, bila su spaljena.
Ova tradicija se od 15 .i 16. veka proširila gotovo po celoj Evropi.
Albert, nemački princ, oženjen čuvenom engleskom kraljicom Viktorijom, okitio je prvu jelku u Engleskoj sredinom 19-og veka. O tome su pisale novine, ljudima se to dopalo i tako je relativno kasno, u odnosu na centralnu Evropu, krenula tradicija kićenja jelki za Božić i u Velikoj Britaniji.
Naravno, masovno se ovaj običaj proširio tek u USA i poprimio oblik velikog biznisa.
Prve jelke su, po priči, prodate oko 1850 u Njujorku i tradicija se gotovo stihijski proširila ne samo Amerikom, nego i svetom.
