Ukoliko putujete na udaljenije destinacije, sigurno prva stvar koju uradite jeste da proveravate koliko košta avionska karta. Ipak, postoji i šačica zemalja u koje ne možete da doputujete vazduhom…

Najmanja nezavisna država na svetu, Vatikan, nadomak Rima, nema aerodrom. Ipak, posetioci mogu vrlo lako da stignu do njega, iz Rima.

Ukoliko želite da posetite Monako, drugu najmanju zemlju na planeti, moraćete krenuti iz Nice kolima, a putovanje će trajati oko 25 minuta. Moguć razlog zašto Monako nema aerodrom jeste i činjenica da tamo živi svega oko 38,500 ljudi.

Nauru i Tuvalu, treća i četvrta najmanja država na svetu, imaju aerodrom, ali naredne dve po redu najmanje države ga nemaju. U pitanju su San Marino i Lihenštajn.

Andora, odnosno kneževina Andora, je mala država bez izlaza na more, smeštena na istočnim Pirinejima. Graniči se sa Francuskom i Španijom i do nje ne možete stići avionom, već kopnenim putem, iz Francuske ili Španije.

Nije nikakva tajna da je dobar prvi utisak veoma važan. Počev od rukovanja, preko načina na koji stojimo. Ipak, malo ko zna da ljudi više pažnje obraćaju na to kako nešto izgovorimo, nego šta pri upoznavanju radimo.

Studija Univerziteta Glazgov i Prinston iz 2014. godine otkrila je da ton može da indikuje koliko smo vredni poverenja. Istraživači su ispitivali 320 učesnika, koji su u eksperimentu preslušavali snimke 64 ljudi koji su na različite načine izgovarali reč “Zdravo”. Rezultati su pokazali da glas zaista ima “ličnost” i da određeni ton otkriva koliko je neko pouzdan.

Koji glas uliva najviše poverenja?

Kako bi saznali zašto se ovo dešava, tim je ove godine napravio novi eksperiment. Kompjuterski model glasova imitirao je akustične osobine onih glasova iz 2014. godine,koje su učesnici ocenili kao one koji ulivju najviše odnosno najmanje poverenja. Zatim, 500 ljudi su slušali snimke onlajn i davali ocene od 1 do 7.

Istraživanje je pokazalo da što je glas karakterističniji i osobeniji, ulivao je više poverenja, a sa najvišim ocenama ocenjeni su glasovi koji su bili melodični. Najmanje ocene dobil su jednolični glasovi, bez promene tonaliteta.

“Ovo otkriće je neverovatno, jer pokazuje da govor može da definiše impresiju o osobi”, objavljeno je u studiji.

Instagram je odlučio da nekim ljudima koji praznike provode u egzotičnim mestima, malo upropasti odmor.

Naime, u nekim delovima sveta, sve je popularnije fotografisanje sa egzotičnim životinjama. Uprkos verovanju da se o njima vodi računa, ovo je zapravo daleko od istine. U Meksiku i na Tajlandu je na primer veoma rasprostranjen trend fotografisanja sa lavovima i tigrovima. Kako ove opasne životinje ne bi napale turiste koji odluče sa se fotografišu sa njima, one su prethodno mučene i izgladnjivane.

Kako Instagram pomaže divljim životinjama?

Ukoliko na Instagram ukucate heštegove kao što su “#TigerSelfie”, “#MonkeySelfie” ili pak “#SlothSelfie”, pojaviće se poruka upozorenja, u sklopu akciije “Protect Wildlife on Instagram”.

Poruka (fotografija iznad) glasi ovako: Zaštitite divlji svet na Instagramu. Zloostavljanje životinja i prodaja ugroženih životinja i njihovih delova nisu dozvoljeni na Instagramu. Tražili ste hešteg ili stavljate hešteg povezan sa objavama koje podržavaju nasilno ponašanje prema životinjama i okolini.”

Tokom 20. veka, brojne vlade su, preko medija, savetovale javnost šta da radi u slučaju nuklearnog napada. Izgleda da su se ti dani, usled svetskih događanja, vratili.

Naime, kineske dnevne novine objavljene u provinciji koja se graniči sa Severnom Korejom, objavile su članak sa savetima kako preživeti nuklearni rat, uz šarene šeme i narctane likove, prenose svetski mediji. Osim ukoliko ne posedujete niti jedan vid informisanja, sigurno znate šta je dovelo do ovoga- nedavna aktivnost Južne Koreje i odgovori Kine, Japana i SAD.

U ovom članku novina “Jilin Daily“, pod nazivom “Znanje o nuklearnom oružju i zaštita” objašnjavaju se brojni načini u kojima bi nuklearna eksplozija mogla da usmrti, počev od radijacije, preko talasa, elektromagnetskih pulseva i zagađenja usled radijacije.

Kako preživeti nuklearni napad

Ukoliko bi se nuklearna bomba aktivirala na zemlji, oko 50% energije krenulo bi u masovni smrtonosni vatreni talas, a ista količina energije bi bila pridodata i radijacijom. Ovo bi stvorilo temperaturu od +83,3 miliona stepeni Celzijusa.

Očigledno je da su šanse da preživite ukoliko se nađete blizu samog udara nikakve. Međutim, ukoliko ste dovoljno udaljeni, postoji mogućnost da preživite sam udar, ali ste i dalje pod dejstvom radijacije.

S tim u vezi, kineski mediji savetuju da u slučaju nuklearnog napada, pokrijete lice što je više moguće. Nakon toga, uklonite odeću sa sebe i odložite je, dobro se istuširajte, uključujući i nos i uši. Navodno, prethodna istraživanja su pokazala da bacanjem odeće koju smo imali prilikom nuklearnog napada, može za 90% da ukloni radioaktivnu supstancu koja se nalazi na nama. Što se samog sakrivanja tiče, članak raspravlja o tome da li je bolje sakriti se u jarak ili u reku. Ipak, ne savetuju se da se sakrijete u autombol.

Na kraju, članak naglašava da bi u slučaju nuklearnog napada, Kina sigurno uzvratila, ali da se uzima u obzir najgori mogući scenario, te da nema potrebe za širenjem panike.

Foto: Twitter

Na hiljade vrsta životinja su u ozbiljnom riziku od izumiranja, upozoravaju iz Cvrene liste, a glavni uzrok je ekspanzija agrokulture, lov i klimatske promene.

Crvena lista IUCN je najpoznatiji svetski spisak ugroženih vrsta i nižih taksona, a dosad, od 91 523 zabeležene vrste životinja, njih 11 783 su ranjive, 8 455 su ugrožene, a 5 583 su kritično ugrožene i preti im izumiranje. Ove godine, izveštaj liste doneo je neke lepe i neke manje lepe vesti.

Koje nove vrste su ugrožene?

Naime, dok su dve vrste kivi ptice sa Novog Zelanda povećale svoju populaciju sa 160  (podatak iz 1995. gdoine) na oko 450 odraslih jedinki (podatak iz 2017. godine). Međutim, dok se kivi, zasad, spasao istrebljenja, nove vrste životinja dodate su listi. U pitanju su dve vrste azijskih slatkovodnih delfina. Iako ih niko aktivno ne lovi, često postanu žrtve lova, usled hvatanja pecaroškim mrežama. Zbog ovoga, u protekle dve decenije, njihova populacija je drastično smanjena.

“Pecaroške mreže su kao smrotonosne zavese koje se kače na reke i hvataju sve što dođe do njih”, upozoravaju stručnjaci. Zapravo, ove mreže su najveća pretnja za sve delfine i kitove na svetu. Tako je “kineski rečni delfin” najverovatnije istrebljen upravo zbog ovakvog načina lova na Jangcengjangu, dok je u kalifornijskom zalivu vakita delfin na dobrom putu da doživi istu sudbinu.

Ugrožene su i biljke

Prvi put za mnoge vrste, tim je uspeo da pristupi i statusu 93 divljih useva. Tri vrste divljeg pirinčna, dve vrste divlje pšenice i 17 vrsta krtole su u riziku od nestanka, usled razvitka poljoprivrede i uništavanja prirode, zarad širenja sela i gradova. Ukoliko klima bude nestabilnija u narednom periodu, stručnjaci upozoravaju da bi ove vrste brzo mogle u potpunosti nestati sa planete.

Kategorije Crvene liste

IUCN je postavio kriterijume za procenu ugroženosti, a svi procenjeni taksoni (živa bića) svrstavaju se u kategorije:

• EX — taksoni izumrli nakon 1500. godine (skraćenica potiče od engleske reči “extinct”- izumro)
• EW — takson iščezao u prirodi (engl. “extinct in the wild”)
• CR — krajnje ugroženi takson (engl. “xritically endangered”)
• EN- ugroženitakson (engl. “endangered”)
• VU- ranjiva vrsta (engl. “vulnerable”)
• LR- niži stepen opasnosti (engl. “low danger”) koji se deli na podvrste- LR/cd (zavisan od zaštite), LR/nt (skoro ugroćen) te LR/lc (najmanja briga).

Postoje i dve naknadno dodate kategorije:

• DD- nedovoljno podataka o ugroženosti (engl. “data deficient”)
• NE- nije evaluisan po IUCN kriterijumima (engl. “not evaluted”)

Pročitajte i… Ovako izgleda poslednji mužjak severnog belog nosoroga

Foto: Instagram