Snimak izgladnelog polarnog medveda već je obišao ceo svet uz pomoć društvenim mreža i postao je moćan simbol posledica klimatskih promena i uticaja čoveka na planetu.

Video je snimio fotograf Paul Niklen na ostrvu Bafinova zemlja, za Nacionalnu Geografiju. “Kada naučnici kažu da polarni medvedi izumiru, želim da pokažem kako to izgleda. Medvedi će izumreti usled posledica gladi. Ovako izgleda umiranje od gladi”, rekao je Niklen u intervjuu za Nacionalnu Geografiju.

Kao što se vidi na snimku, medved se kreće veoma polako, isrpljen je i mršav. Bez drugih mogućnosti, luta blizu mesta gde žive ljudi, u potrazi za hranom. Međutim, njegovi napori su uzaludni i na kraju, premoren, medved pada na zemlju.

Nije čudno da medvedi mesecima ne jedu, dok čekaju da led postane dovoljno krhk kako bi ga slomili i našli hranu. Ipak, zbog klimatskih promena, produženo je vreme koliko polarni medvedi provode na kopnu, a samim tim, produžen je i period koliko ne jedu.

“Nije postojala mogućnost da ga spasem. Ljudi misle da možemo da stavimo platforme u okean ili se pitaju zašto jednostavno ne nahranimo medvede. Istina je da, ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva, izgubićemo ceo polarni ekosistem, pa tako i medvede”, rekao je fotograf i dodao da nije imao hrane kod sebe, a sve i da jeste, ovom medvedu u tom trenutku nije bilo spasa.

Kako je napisao na Instagramu, medved nije bio star, a preminuo je između nekoliko sati i dana nakon snimka. “Ipak, postoje rešenja, smanjimo proizvodnju ugljen-monoksida, jedite pravilnu hranu, ne secite šume i počnite da naš dom, Zemlju, stavljate na prvo mesto”, dodao je Paul.

Predstavljamo vam neke od najčudnijih činjenica o našoj planeti i njenim stanovnicima.

1. Pilule za kontracepciju deluju i na gorile.
2. Ne postoje satovi u kazinima u Las Vegasu.
3. Ne želimo da znamo kako su naučnici ovo otkrili, ali prema njima, bube imaju ukus jabuka, ose oraha, a crvi pečene slanine.
4. Ono što se u ostatku sveta naziva “francuskim poljupcem” u Francuskoj se zove “engleski poljubac”.
5. Mesec koji počinje u nedelju uvek će imati “petak trinaesti”.
6. Raspored očiju kod magarca onemogućava mu da vidi sva svoja četri kopita u isto vreme.
7. Neke vrste crva će pojesti sami sebe, ukoliko dugo budu gladni.
8. Delfini spavaju s jednim otvorenim okom.
9. U Francuskoj, legalno je da se venčate sa mrtvom osobom.
10. Rusija ima veću površinu od Plutona.

11. U jednoj operi na granici SAD i Kanade, publika sedi na strani gde je jedna država, a bina je u drugoj državi.
12. Žene imaju dva puta više receptora za bol od muškaraca i zato imaju i veći prag bola.
13. U svemiru ima više zvezda nego zrnaca peska na svim plažama na svetu.
13. Na svakog čoveka na Zemlji ima 1.6 miliona mrava.
14. Međutim, ukupna težina svih tih mrava jednaka je težini svih ljudi na planeti.
15. Na Jupiteru i Saturnu pada kiša od dijamanata!
16. Buva može da skoči 300 veću visinu nego što je sama visoka. U prevodu, to je ekvivalentno da čovek može da preskoči Empajer Stejt Bilding.
17. Postoji zmija koja se zove buslang, čiji otrov uzrokuje da osoba krvari iz svih otvora na telu. Čovek može da poplavi zbog unutrašnjeg krvarenja, a u roku od 5 dana, umire usled posledica gubitka krvi.

18. Osnivači Gugla bili su spremni da ga prodaju za milion dolara. Ipak, kompanija Excite je odbila ovu ponudu, a danas, Gugl vredi 527 milijardi!
19. U proteklih 20 godina, naučnici su otkrili preko hiljadu planeta van našeg Sunčevog sistema.
20. Ukoliko žena tokom trudnoće povredi neki organ, beba u materici šalje ćelije koje pomažu da taj organ zaceli.
21. Samo jedna osoba u dve milijarde doživeće 116 i više godina starosti.
22. Svakodnevno u proseku 12 beba se pomešaju u porodilištima i daju pogrešnim roditeljima.
23. Ne možete sami sebe ubiti tako što ćete zadržati dah.

Torte su deo skoro svake proslave, ali da li znate kako se ovaj trend razvio?

Ljudi obeležavaju važne događaje u životu, poput rođendana, slava i praznika upravo tortom. Danas, postoje na hiljade vrsta ovih poslastica. Bilo da ih volite sa voćem ili čokoladom, šanse su gotovo minimalne da odbijete parče omiljene torte. Ali kome možemo da zahvalimo na ovom tradicionalnom desertu? Niko zapravo ne zna, ali postoji nekoliko pretpostavki.

Od hleba do kolača

Istoričari hrane kažu da je tradicija pečenja kolača tokom vekova postala sve popularnija, pa su se tako u tom procesu dodavali različiti začini, sastojci i menjali su se recepti. Teško je odrediti tačan datum kada je hleb postao sladak.

Znamo da su drevni Egipćani bili dobri pekari i da su hlebom sa dodatkom meda napravili promenu u dotadašnjoj proizvodnji hleba. Zapravo, nije postojala razlika između kolača i hleba veoma dugo, iako su slatki oblici pravljeni od različitih sastojaka poput voća, semenki i vina i služeni su kao desert.

Ovi rani oblici kolača su bili ravni, kao palačinka i veoma različiti od onoga što danas podrazumevamo pod pojmom torta.

Istorijski preokret

Torte kakve danas pojznajemo imaju mekanu i postojanu strukturu. Rimljani su verovatno usavršili praksu dodavanja kvasca u testo, a kasnije, Italijani su u 16. veku su dodali jaja i puter u celu priču. Obe metode stvorle su lagano testo same torte, ali proces je bio dugotrajan i poprilično komplikovan. Do polovine 1800-tih godina, u proizvodnju se uključila i soda bikarbona, te prašak za pecivo, koji je olakšao proces pravljenja torti.

Kasnije, poslastičari su u testo počeli da dodaju začine i mast i polako, torta je dobijala današnji izgled. Uz to, kolači i torte počeli su da se služe kao obavezni desert, nakon glavnog jela.

Novi sastojci promenili su samo vreme kada se torta jede, ali je i proces pravljenja torte promenjen, kako u geografskom, tako i u ekonomskom smislu, pa je, sada dostupnija, torta postala sve popularnija. Ipak, i dalje niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ko je prvi napravio tortu namenjenu za proslave.

Ipak, tokom 18. veka, torte su masovno počele da se prave za proslave, u bogatim aristokratskim kućama, a tek od 19. veka, i niži slojevipočeli su prave torte, kada su belo brašno i šećer postali jeftiniji.

Polovinom 19. veka, počinje talas osnivanja poslastičarnica po gradovima Evrope, a tada nastaju i neke od najpopularnijih torta, poput doboš i saher torte.

Da li ste znali?

Gotovi miskevi za torte postali su popularni 20-tih godina prošlog veka, a General Mils je ovaj proizvod popularizovao još više, brednom “Betty Crocker” i sloganom “samo dodajte vodu”.

Nastala tokom 1700-tih i 1800-zih godinama u Napulju, pica je zapravo isprva bila hrana siromašnih. To se sve promenilo danas, a pica je mnogima omiljena hrana. U nastavku otkrijte neke od najzanimljivijih činjenica o ovom italijanskom specijalitetu.

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija za picu od- pice!

U jednoj piceriji u Bruklinu, pice se pakuju u kutije napravljene od pice. Tako, prema vlasniku, oni čuvaju životnu sredinu, ne troše resurse kartona, a po ovome su postali prepoznatljivi i van Bruklina.

Matematičke kriške

Matematičar Eugenia Čeng malo je preozbiljno shvatio svoj posao i ljubav prema pici. Tako je 2013. godine razvio formulu kojom je utvrdio idealnu veličinu parčeta pice. Prema njemu, odlučujući faktor je kora. On je takođe utvrdio da manji komadi imaju više preliva, pa su stoga ukusniji, a da je centar pice najdeblji.

Automatsko vozilo za dostavu pice

Picerije na sve načine pokušavaju da budu originalne i drugačije. Tako je Domino picerija u saradnji sa Ford Motor kompanijom osmislila vozilo za dostavu pice koje ide automatski, bez vozača.

Podsvesni meni

Za one koji imaju poteškoća da izaberu vrstu pice, poznata picerija iz Velike Britanije Pizza Hut našla je rešenje. Naime, uz pomoć softvera koji analizira kretanje očiju dok osoba gleda prelive, program utvrđuje koju vrstu pice bi mušterije najviše želele. Bilo je potrebno šest meseci da se ovaj softver usavrši, a dosad, bio je uspešan u 95% slučajeva.

Džinovska pica

U Teksasu, ljudi su se okupili i pokušali da naprave najveću picu na svetu. Rezultat je bio pica velika 4,3 kvadratna metra, težila je 45 kilograma i imala je 235 centimetara u prečniku. Ipak pica koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda napravljena je, razume se, u Rimu 2012. godine. Bila je velika neverovatnih 1.261,7 kvadratnih metara!

Pica farma

Na ideju za ovo došle su Naomi Pajli i Rejčel Krajnik, iz  Jorktona. Njihova farma podeljena je na 10 delova, a na placelama gaje se sastojci za pica prelive poput bosiljka, luka, orihana, paradajza, belog luka i paradajza. Takođe, na ovog farmi prave se i sirevi- jedan od ključnih sastojaka svake pice.

Umetnička izložba- pica

Oto Gliten svoju picu napravio je od UV stakla, mahagonija i šrafova, a Džon Riman i Džastin Lov su za svoju picu koristili rezani papir. Ova trojica su jedni od umetnika koji su učestvovali u prvoj izložbi pica koja se održala na Menhetnu.

I životinje vole picu

U Njujorku, postao je popularan jedan pacov koji skuplja isključivo otpatke pice i odnosi ih nazad u svoju jazbinu. Takođe, u Čikagu postoji veverica koju su meštani nazvali “Pica veverica” koja svakodnevno iz kanti za smeće uzima ostatke pica, odnosi ih na obližnje drvo gde uživa u svom obroku.