Pored svega što smo o Prvom svetskom ratu učili iz istorije, mnogo toga nam nastavnici i profesori nisu ispričali. U nastavku otkrijte neke od nazjanimljivih činjenica o Velikom ratu.

Zanimljive činjenice iz Prvog svetskog rata

Novinari

Ukoliko ste mislili da je ova profesija riskantna, zamislite kako je to izgledalo za vreme Prvog svetskog rata. Vlade svih zemalja koje su učestvovaleu ratu bile su veoma osetljive na reportere, te su oni bili strogo kontrolisani. Takođe, bilo im je zabranjeno da budu na liniji fronta, jer su smatrali da će svojim izveštavanjem pomagati neprijatelju. Svaki novinar koji bi se oglušio na ove zabrane, bio bi ubijen.

Žuta koža

Jedan od problema s kojim su se zemlje suočavale u ovo vreme bilo je odsustvo muškaraca u gradovima. Iz tog razloga, žene su radile sve poslove, uključujući i one koji su uključivali rukovanje sa opasnim hemikalijama. Usled dugotrajnog rada u lošim uslovima, žene koje su radile sa eksplozivom TNT, su, usled toksičnih materija, na kraju imale žutu kožu.

Plastična hirurgija

Najčešće povrede tokom Prvog svetskog rata bile su one zadobijene od šrapnela- artiljeriskog zrna. Ovi delići, oštri kao žilet, mogli su da doslovno iseku čoveka na delove, ukoliko bi se našao blizu eksplozije. Najčešće, vojnicima je stradalo lice. Hirurg Harold Gilis je bio pionir plastične hirurgije i pravio je rekonstrukcije lica, usled povreda u Prvom svetskom ratu.

Najmlađi britanski vojnik

U Britaniji, najmlađi registrovan vojnik bio je dvanaestogodišnji Sidnej Levis. Sidnej je u vojne trupe ušao, jer je slagao koliko godina ima.

Banke krvi

Jedna od glavnih potrepština tokom Prvog svetskog rata svakako je bila krv. U početku, transfuzija se obavljala direktno s čoveka na čoveka. Onda je američki doktor Osvald Robertson osmislio trinatrijum citrat, koji je sprečavao da se krv zgruša. Tako je krv mogla da se čuva u posebnim posudama i do 28 dana. Ovo je bio početak banaka krvi.

Kamuflaža brodova

Tokom Prvog svetskog rata brodovi su se farbali u jarke boje, kako ih neprijatelj ne bi valjano video. Ovo je bila ideja Britanca Normana Vilkinsona.

Sanjate o tome da se zaposliite u velikoj kompaniji kato što je Spejs eks, Pejpal ili pak Tesla motors? Ukoliko je odgovor da, saznajte šta bi vas prilikom razgovora za posao pitali.

Ilon Riv Mask je kanadsko-ameirčki biznismen, pronalazač i investitor. Mask je generalni direktor aeronautičke kompanije Spejs Eks, direktor dizajner proizvoda u Tesla motors, suosnivač Pejpala i predsednik Solarnog grada.

Ovaj uspešni biznismen osmislio je i futuristički superbrzi transposrtni sistem Hiperlup, a procenjuje se da na bankovnom računu ima oko 20,6 milijardi dolara. Ukoliko budete ikada imali prilike da idete na razgovor za posao kod ovog multimilijardera, zapamtite pitanje koji rado postavlja, ali i odgovor na njega.

Maskovo pitanje na razgovoru za posao

Prilikom Svetskog vladinog samita u Dubaiju, Mask je u intervjuu objasnio šta je potrebno kako biste ga, na razgovoru za posao, oborili s nogu. Ispostavilo se da to baš i nije lako.

“Ispričajte mi svoju životnu priču i objasnite mi odluke koje ste napravili na tom putu i zašto ste ih napravili. Takođe, podelite sa mnom na koje ste probleme nailazili i kako ste ih rešavali”, objasnio je Mask i dodao je da ima jedno pitanje koje rado postavlja.

Pitanje Ilona Maska

Ovaj gigant postavlja jedno pitanje svakom kandidatu za posao: “Stojite na površini Zemlje. Idete milju južno, milju zapadno i milju severno. Na kraju, završite tamo gde ste krenuli. Gde ste?”

Ovo pitanje ima dva tačna odgovora.

Prvi odgovor jeste Južni pol. Zemlja je sferičnog oblika, a ukoliko idete putanjom koju je Mask rekao, napravićete trougao. Drugi odgovor jeste: “Tamo gde sam počeo.”

Da li ste tačno odgovorili?

Naučnici upozoravaju da azijski gepard srlja pravo u istrebljenje i da će uskoro nestati, ukoliko se ne preduzmu hitne mere spašavanja.

Podvrsta geparda, azijski gepard, već nekoliko godina je na IUCN Crvenoj listi izrazito ugroženih vrsta. Iako je u 20. veku, ova životinja bila veoma rasprostranjena na prostoru jugozapadne Azije, od Arabije do Indije, uključujući i Avganistan, danas, postoji svega oko 50 jedinki ove velike mačke, iskjučivo na prostoru Irana, pa se ovaj gepard danas naziva i iranski.

Glavna pretnja azijskom gepardu su ljudi, koji love gazele, neke vrste koza i ovaca i odgajaju ih kao domaće životinje, te gepardi nemaju šta da jedu. Uz to, usled rudarskih aktivnosti, doseljavanja ljudi i izgradnjom puteva, uništava se prirodno stanište ovih mačaka. Takođe, česti su slučajevi i krivolova.

Danas, uz sve probleme, usled smanjenja budžeta UN i sve češći embargo banaka u Iranu, sredstva za očuvanje geparda su sve siromašnija. Iran je već izgubio azijskog lava i kaspijskog tigra, a ukoliko se ovaj trend nastavi i gepard bi mogao da bude deo prošlosti.

Borci za prava životina upozoravaju da je opstanak azijskog geparda u kritičnom statusu i da su potrebna sva raspoloživa sredstva kako bi se očuvala ova vrsta velike mačke.

Foto: Vikipedija/ Zoochat.com/CalPhotos

Iako mačke važe za nezavisne životinje koje praktično ostaju kod vlasnika samo zato što ih hrani, najnovija studija stala je odbranu ovih kućnih ljubimaca.

Borba ljubitelja pasa i ljubitelja mačaka traje već decenijama. Dok pas važi za čovekovog najboljeg prijatelja, krznenog saputnika koji voli vlasnika više od sebe, mačke se uglavnom smatraju uobraženim i prepredenim životinjama, čiji cilj nije da usreći vlasnika, već upravvo obrnuto.

Iako je dosad važilo nepisano pravilo da mačke zapravo i nisu sposobne da vole, nova studija Oregon Stejt Univerziteta pokazala je suprotno.

Mačke vole svoje vlasnike

Prateći ponašanje 50 mačaka naučnici su sproveli niz eksperimenata. Nekoliko sati, mačke su bile podeljene na grupe i na nekoliko sati bila su im uskraćena četiri glavna stimulansa: hrana, miris, igračke i ljudska bića, odnos kontakt sa lvlasnicima. Nakon toga, mačkama su ove četiri stavke ponovo donete.

Na iznenađenje mnogih, većina mačaka je od svega navedenog, prvo izabrala da priđe svom vlasniku.

Naučnici opšte uvreženo mišljenje da su mačke asocijalne objašnjavaju nedostatkom znanja o tome koji stimulans mačka preferira i zbog čega je motivisana da nešto uradi. Dok možda deluje da s vremena na vreme, mačka želi da se osami, na kraju dana, ona ipak uživa u društvu svog vlasnika.