Jedna vrsta minijaturnog torbara, koji je proglašen izmurlim u prošlom veku, viđen je u Australiji.
Ova vrsta torbara teži svega 150 grama, noćna je životinja i uglavnom se hrani insketima. Iako je još tokom prošlog veka, zbog porasta populacije mačaka koje su ih lovili, proglašena za izumrlu vrstu, mulgara je viđena u divljini Novog Južnog Velsa.
Iako je pokazano da vrsta i dalje postoji, zasad je nemoguće da se izračuna tačna populacija mulgara, a naučnici planiraju akcije kojima će ukloniti predatore, kako bi ovaj torbar mogao nesmetano da se razmnožava.
U pitanju je crveni džin Pi1 Gruis, koji se nalazi na 530 svetlosnih godina od zemlje, a dosad, nikada ovako jasno nismo videli ovu zvezdu.
Fotografiju je napravio međunarodni tim astronoma uz pomoć teleskopa VLT i njegovog instrumenta Pionira. Prvi put do sada, zvezda je prikazana u detalje. Sama zvezda, ima prečnik 700 veći od Sunca, i nekoliko hiljada puta je svetlija. Veruje se da će se isto desiti i s našom zvezdom za oko 5 milijardi godina.
Kada su u pitanju fotografije, astronomi sada prvi put imaju uvid u granulacije druge zvezde koje stvaraju mehuriće na površini samog nebeskog tela.
Veruje se da je na Pi1 Gruisu vodonika nestalo pre oko 20.000 godina, te da se zvezda zagrejala do 100 miliona stepeni. Sagorevanjem, zvezda se širila i postala ono što je danas.
Pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš izmenio je Pravilnik o školskom kalendaru za školsku 2017/2018. godinu.
U osnovnim i srednjim školama na teritoriji AP Vojvodine umesto 10. januara, drugo polugodište počinje u ponedeljak, 15. januara 2018. godine.
Prema sekretarovim rečima, nekoliko je povoda za ove izmene. Prvenstveno imaju cilj da se izjednače datumi završetka nastavne godine pokrajinskih i republičkih osnovnih i srednjih škola. S druge strane, produžetkom zimskog raspusta smanjuju se januarski troškovi vojvođanskih srednjoškolaca, jer će biti u mogućnosti da umesto na mesečnom, kupe kartu za prevoz na polumesečnom nivou.
Učenicima koji su smešteni u učeničkim domovima omogućeno je da plate troškove stanovanja za pola meseca, a škole će ovim putem, između ostalog, smanjiti naknadu koju plaćaju za grejanje.
Zahvaljujući izmeni pokrajinskog školskog kalendara, đaci će početak drugog polugodišta dočekati odmorniji, što može samo pozitivno da se odrazi na njihov celokupni učinak u obrazovnim ustanovama.
U drugom delu školske godine održaće se dve nastavne subote, i to:
– 14. aprila, prema rasporedu časova za petak;
– 5. maja, prema rasporedu časova za ponedeljak.
Poslednji nastavni dan školske 2017/2018. godine za maturante osnovnih škola jeste 31. maj, dok je za učenike od prvog do sedmog razreda kraj školske godine 14. jun 2018. godine.
Maturantima gimnazija nastava se završava 24. maja, učenicima završnih razreda trogodišnjih stručnih i četvorogodišnjih srednjih škola ‒ 31. maja, dok je svim ostalim srednjoškolcima poslednji nastavni dan 21. jun 2018. godine.
Svakog decembra, prethodnih nekoliko godina, aplikacija za bezbednost, SplashData, objavljuje listu najčešće hakovanih šifri na raznoraznim nalozima.
Istraživanja su pokazala da iz godine u godinu, ljudi se oslanjaju na jednostavne reči i nizove brojeva, rođendane, imena roditelja, pa šifre tako postaju predvidljive i lake za hakovanje.
SplashData je napravio listu preko pet miliona hakovanih “passworda” koje su postale javne u proteklih 12 meseci, od onih ukradenih iz raznih sajtova, preko Yahoo naloga. Većina ovih šifara napravljene su u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi.
Dok su neke od “provaljenih” šifri standardne poput “123123”, “password”, “admin” itd., neke su imale neočekivan sadržaj poput “majmun” ili “šta god”.
Bilo kako bilo, sama lista ima ozbiljnu svrhu: tim iz SplashData, objavljivanjem liste, želi da skrene pažnju javnosti da šifre shvate ozbiljnije i da aktivnije biraju korake prilikom njihovih kreiranja.
Top 25 hakovanih šifri
1. 123456 (četvrtu godinu zaredom je na prvom mestu)
2. Password (nepromenjeno mesto u odnosu na prošlu godinu)
3. 12345678 (za jedno mesto gore u odnosu na prošlu godinu)
4. qwerty (za dva mesta gore u odnosu na prošlu godinu)
5. 12345 (za dva mesta dole u odnosu na prošlu godinu)
6. 123456789 (novo)
7. letmein (novo)
8. 1234567 (nepromenjeno)
9. football (za četiri mesta dole u odnosu na prošlu godinu)
10. iloveyou (novo)
11. admin (za četiri mesta gore u odnosu na prošlu godinu
12. welcome (nepromenjeno)
13. monkey (novo)
14. login (za tri mesta dole u odnosu na prošlu godinu)
15. abc123 (za jedno mesto dole u odnosu na prošlu godinu)
16. starwars (novo)
17. 123123 (novo)
18. dragon (za jedno mesto gore u odnosu na prošlu godinu)
19. passw0rd (za jedno mesto dole u odnosu na prošlu godinu))
20. master (za jedno mesto gore u odnosu na prošlu godinu))
21. hello (novo)
22. freedom (novo)
23. whatever (novo)
24. qazwsx (novo)
25. trustno1 (novo)
Ukoliko vaša šifra zvuči slično kao ove na listi, vreme je da je promenite. Dužina je ključna kako biste napravili dovoljno dobar password koji je teško “provaliti”. Na primer, hakerima bi trebalo 500 godina da provale šifru koja glasi “tačna konjska stajska baterija” (engl.“correct horse battery staple”).
Fejsbuk je uveo nove opcije, koje se pojavljuju prilikom komentarisanja nečije objave.
U pitanju je nova opcija pod nazivom “Text Delight”. Pored toga što ukoliko ukucate “congrats” odnosno “čestitam”, klikom na tu reč pojavljuju se baloni, postoje još tri tajne animacije. Ova iznenađenja pojavljuju se prilikom desktop korišćenja Fejsbuka, mada se na nekim uređajima natelefonu takođe pojavljuju.
Iako specijalni efekti nisu još uvek dostupni baš svakome, uskoro će se i to dogoditi, a do tada, u nastavku pogledajte kako ova iznenađenja izgledaju.
Specijalni efekri na Fejsbuku
Znak “potvrđeno”
Simbol za “check” odnosno potvrđeno pojaviće se ukoliko ukucate:
you got this
you’ve got this
you can do it
Baloni
Šareni baloni i konfete aktiviraće se ukoliko, između ostalog, ukucate:
Congrats
Congratulations
Čestitam
Čestitke
Čestitamo
Честитам
Свака част
Palac gore
Simbol “tumbs up” odnosno palac gore emotikon skakuće na dnu ekrana i ostavlja šareni trag, a aktivira se ukoliko u komentar ukucate:
rad
radness
Srca
Mala srca koja plutaju ekranom aktiviraće se sledećim rečima:
xo
xoxo
xoxoxo
Besos y abrazos
bisou
bisous
baci
cmuk
Грлим те
mahaba
Ogromne su šanse da trenutno, dok čitate ovaj tekst slušate muziku. Melodije su sastavni deo našeg svakodnevnog života, a to ni ne primećujemo. Međutim, koliko zapravo znate o muzici?
Najbizarnije činjenice o muzici i muzičkoj industriji
1. Australijska studija pokazala je da pop i rok zvezde u proseku žive 25 godina kraće od prosečne osobe i imaju veće šanse od smrti nesrećnim slučajem, ali i veće šanse za samoubistvo.
2. Nijedan član slavne grupe “Bitls” nije znao da čita note niti da komponuje.
3. Najskuplji instrument na svetu jeste Stradivarius violina prodata za 15,9 miliona dolara.
4. Srce imitira bitove muzike i počinje da kuca u skladu s melodijom koju slušate.
5. Ljudi više vole originalne verzje pesama, jer je u pitanju prva verzija koju su čuli, a ne zato što je bolja.
6. Studija iz 2007. godine pokazala je da muzika, naročito klasična, pomaže biljkama da brže rastu.
7. Pesma “One Horse Open Sleigh” napisana je u čast trkanja saonicama u Masačusetsu. Međutim, ljudima se toliko dopala, da su promenili reči i stvorili popularnu numeru “Jingle Bells.”
8. Brza muzika u izlasku uzrokovaće da pijete brže, a glasna muzika da pijete više u kraćem vremenskom periodu.
9. Tokom 1989., kada je SAD pravile invaziju na Panamu, američki vojnici su dva dana bez prestanka puštali generalu Manuelu Norijegi pesme benda “AC/DC”. Diktator se na kraju predao.
10. Warner Music Group godišnje dobija oko 2 miliona dolara kao naknadu za dozvolu za izvođenje pesme “Happy Birthday To You”.
11. Elvis Presli nije napisao niti jednu svoju pesmu, iako je preuzeo zasluge za čak sedam. Takođe, nije baš umeo ni da svira gitaru.
12. Pesma koju ceo dan pevate naziva se i “ušnim crvom”.
13. Slušanje tužne ili srećne pesme ne samo da utiče na raspoloženje, već menja i percepciju kojom vidite svet.
14. Leo Fender, koji je napravio prvu električnu gitaru i električnu bas gitaru, nikada nije naučio da svira ni na jednom od ta dva instrumenta.
16. Metallica je prvi i jedini bend koji je nastupao na svih sedam kontinenata, uključujući i koncert na Antarktiku pod nazivom “Freeze ‘Em All” (prev. zaledite ih sve).
17. Studije su pokazale da će bebe duplo duže biti mirnije, ukoliko im puštate muziku, umesto da slušaju vaš glas.
18. Kanadski astronaut Kris Hadfild izdao je album s pesmama koje su snimljene u svemiru.
Naučnici su otkrili navodno najstariji fosil živog bića na Zemlji, koji je star 3,6 milijardi godina.
Studija je opisala da je pronađeno 11 vrsta mikroorganizama pet različitih taksona (organizama) i tako su možda ogovorili na večno pitanje: Kada je tačno nastao život na planeti?
Naučnici su zapravo istraživali mikrofosile otkrivene 1982. godine poznate pod nazivom apex fosili, pronađeni u zapadoj Australiji. Tada, nije bilo jasno koje je biološko poreklo ovih fosila.
Foto: J. William Schopf, UCLA
U najnovijem istraživanju, tim je koristio spektrometar kako bi odvojio fosil iz stene. Merenjem, otkrili su da je da bi mikroorganizam mogao nastati kao rezultat spajanja različitih grupa organizama, a da se hranio sunčevom svetlošću.
Naučnici smatraju da ukoliko je Zemlja imala okeane pre 4,3 milijade godina, ne postoji razlog zašto već tada nije postojao primitvni život. Za to vreme, druga istraživanja pokazala su da je život na planeti nastao pre oko 3,8 miliona godina.
Ovo otkriće možda pomera vremensku razliku i to za skoro milion godina. Veruje se, naime, da je na Zemlji pre 800 miliona godina nastao kiseonik, procesom fotosinteze, a tada, nastaje i prva kompleksna životna forma. Iako naučnici nemaju direktan dokaz da je život nastao pre 4,5 milijardi godina, isto tako, oni ne vide razlog zašto ne bi ovo bila istina.
Izložba „Rođenje humanoidne robotike: 50 godina Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“ posvećena je najstarijoj laboratoriji za robotiku u Jugoistočnoj Evropi.
Izložbom se ukazuje na značaj Centra za robotiku, na njegova fundamentalna istraživanja i doprinos razvoju robotike u svetu. Istaknuti rezultati su ostvareni na polju humanodine robotike: matematički modeli, softverska rešenja, analiza stabilnosti, dizajn kontrole i dvonožno kretanje.
Centar je prepoznat u svetu kao kolevka moderne robotike čija su istraživanja tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka uticala na razvoj robotike širom sveta, posebno u Japanu, Americi i Rusiji.
Posetioci će imati priliku da vide prvu protetičku robotsku šaku na svetu poznatu kao „beogradska šaka“, prve egzoskelete u svetu, prvog u svetu industrijskog robota antropomorfnog tipa UMS 1, edukacione robote, prvi jugoslovenski digitalni računar CER 10, sačuvane delove Aktivnog odela, prestižnu nagradu za robotiku „Jozef Engelberger“, koju je dobio dugogodišnji rukovodioc Centra profesor Miomir Vukobratović, upoznaju se sa njegovom Teorijom nula momenta koja se i dan danas koristi širom sveta za kretanje androida, kao i primere najnovijih dostignuća Centra za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin“.
Izložba se otvara sutra, 21. decembra u Muzeju nauke i tehnike Beograd i trajaće do 31. januara 2018.
Godišnji pregled svetskih rekorda u svim mogućim i nemogućim disciplinama, mnogima je omiljena knjiga. Ali da li znate kako je ova lista nastala i ko ju je izmislio?
Prvi put, ovu knjigu objavilo je pivarsko preduzeće “Ginis” 1955. godine, a danas, Ginisova knjiga rekorda svake godine objavljuje se na preko 23 jezika u više od stotinu zemalja.
Kako je nastala Ginisova knjiga rekorda?
U Veston Harbournu, na jugoistoku Irske, Hju Biver je 10. novembra 1951. godine bio u lovu. Nakon toga, raspravljao se da kolegama lovcima oko toga koja je ptica, od svih koje love, brža- zlatni žalar ili jarebica.
Iste večeri, po dolasku u Cestlbridž,Biver shvata da, uprkos svim knjigama, nije moguće dokazati koja je ptica brža. Shvatio je takođe da se o brojnim sličnim temama sigurno raspravlja širom sveta, a da ne postoji niti jedna literatura koja bi mogla da reši rasprave o rekordima.
Onda mu je sinula ideja, koja je postala realnost 12. septembra 1951. godine, kada je, uz pomoć blizanaca Norisa i Rosa Mekrajtera, koji su radili u Londonskoj agenciji za utvrđivanje činjenica, otvorio kancelariju koja je počela da pravi prvo izdanje knjige o rekordima.
Prva knjiga imala je 198 stranica, a prvi odštampani primerak povezan je 27. avgusta 1955. godine, zahvaljujući pivari “Ginis”. Do Božića, “Ginisova knjiga rekorda” postala je bestseler, a od tada, svake godine, izuzev 1957. i 1959., štampano je novo dopunjeno izdanje.
Danas, ova knjiga rekorda najviše se bavi takmičenjima ljudi, ali sadrži i bizarne činjenice kao što je koja je najkraća reka na svetu, najveći tumor ikada izvađen iz ljudskog tela i sl.
Srbi u Ginisovoj knjizi rekorda
Vesna Vulović, stjuardesa JAT-a zauzela je 4. mesto na spisku osoba koje su preživele pad sa visine od 10.160 metara. Vesna je preživela tako što je, nakon eksplozije bombe koju je postavio terorista 1972. godine, ostala vezana za sedište u zadnjem delu aviona. Rep aviona ostao je spojen za toalete i pao je na snežne namete na planini iznad Češke.
Dalibor Jablanović iz Stubice obarao je Ginisove rekorde 26 puta u 11 kategorija, a neke od njih su najviše izbalansiranih kašika na licu, najbrža organizacija šahovskog seta u timu, najviše zalepljenih “stick note” papirića na lice, a takođe, ušao je u Ginisa i kao Srbin sa najviše oborenih rekorda.
Slaviša Pajkić, “Biba Struja” ušao je dva puta u Ginisa: 1981. kada je dodrnuo nekoliko hiljada volti i 2003. kada je zagrejao vodu na 97 stepeni za minut i 37 sekundi.
“Biba Struja”
Nikola Kulezović, frizer iz Šapca, nadogradio je pletenicu od 820 metara i tako postao ponosni nosilac rekorda za najduže nadograđenu kosu u obliku pletenice. Bilo mu je potrebno 10 sati, a model je bila Ivana Knežević.
Miodrag Gidra Stojanović u Ginisa je ušao uradivši 29.449 trbušnjaka za 24 sata.
Zoltan Gali oborio je Ginisov rekord napravivši 10.374 sarme i tako je pobedio prethodnog rekordera iz Futoga koji je “smotao” 6.556 sarmi.
Milutin Milutinović, poznat i kao “Užički Supermen”, iz Užica do Londona došao je peške, kako bi trčao sa teretom od 45 kilograma 100 metara i ušai u Ginisovu knjigu rekorda. Do Londona mu je trebalo 62 dana, a na tom putu izgubio je 12 kilograma.
Vojislav Mijić je prvi Ginisov rekord postavio 1992. godine, kada je preplivao 139 kilometara za 36,5 časova. Zatim je naredne godine preplivao rutu od Vukovara do Beograda, tom prilikom prešao 165 kilometara za 23 časa i 56 minuta.
Ervin Katona, “Strong men” drži svetski rekord u disciplini potisak 155 kg sa 18 ponavljanja, a u Ginisa je ušao podignuvši dva automobila od 1000 kg pod nagibom od 15 stepeni i u najbržem prevrtanju gume na 20 metara.
Pre četiri godine, Desimir Desko Stojković postavio je Ginisov rekord tako što je metu nunčakama pogodio 234 puta za minut.
Milovan Mijatović je 2003. ušao u Ginisa, tako što je odgojio najtežeg bika na svetu- Ferdinanda. Obaj bik imao je 2100 kilograma i oborio je rekord star 100 godina koji je postavio jedan meksički bik.
Od 19. veka, naučnici pokušavaju da otkriju kakve zvukove naša planeta proizvodi u svemiru, a sada, konačno, izgleda da su usnimili kako naša Zemlja zvuči.
Šta bi po vama bili najvažniji zvukovi Zemlje? Jingle Bells (“Zvončići, zvončići”) je prva pesma koja je uživo izvedena u svemiru, a za to su zaslužni astronauti Tom Staford i Veli Šira misije Džemini 6 koji su 16. decembra 1965. godine.N Nakon toga, svemirom putovale su melodije Bitlsa, Roling Stounsa, Kvina i Stinga, a sve ove pesme predstavljale su Zemlju i njenu istoriju, ali one zapravo nisu doslovni zvuk koji naša planeta pravi.
Kako Zemlja zvuči u svemiru?
Već dva veka, naučnici razmišljaju o tome kako bi naša planeta mogla da zvuči, a sada, konačno, istraživači sa Instituta Globalne fizike iz Pariza, nakon proučavanja jedanaestomesečnih seizmografskih podataka sa stanica u Indijskom okeanu, izvukli su audio snimak Zemljinog “glasa”.
Prvi put, ovaj zvuk snimljen je 1959. godine, a 1998. u Tokiju, dokazano je da ovo jeste zvuk sa Zemlje. U pitanju su zapravo slobodne oscilacije, odnosno mikro seizmološke aktivnosti nastale od vibracija same Zemlje. Naučnici i dalje nemaju odgovor šta proizvodi ovaj zvuk, a postoje teorije da je ovo zapravo zvuk okretanja naše planete.
Ova vrsta torbara teži svega 150 grama, noćna je životinja i uglavnom se hrani insketima. Iako je još tokom prošlog veka, zbog porasta populacije mačaka koje su ih lovili, proglašena za izumrlu vrstu, mulgara je viđena u divljini Novog Južnog Velsa.
