Ova godina bi, prema prognozama naučnika, mogla da bude veoma uzbudljiva kada je istraživanje svemira u pitanju, a u nastavku pogledajte šta koji mesec možete očekivati.

Januar

Početkom godine, planirano je lansiranje SaceX Falcon Heavy rakete- najmoćnije rakete u istoriji, koja bi trebalo da orbitira oko Marsa. Takođe, u januaru je najavljeno lansiranje rakete Electron, a lansiranje će se odigrati na Novom Zelandu.

Februar

Rusija planira da 11. februara pošalje svemirsku letilicu na Međunarodnu svemirsku stanicu, za samo tri sata. Ovaj plan je neverovatan, jer je u pitanju veoma kratka satnica- duplo brže nego što je ikada išta stiglo do ISS-a.

Mart

NASA-in najnoviji lovac na planete- satelit Transiting Exoplanet Survey (TESS), bi trebalo da bude lansiran 20. marta, a plan je da pronađe preko 3000 planeta izvan našeg Sunčevog sistema. U isto vreme, Indija planira svoju drugu misiju na Mesec, a uz rover, na Mesec će poslati letilicu koja bi trebalo da orbitira oko satelita i jednu letilicu koja bi trebalo da se spusti na samu površinu Meseca.

April

SpaceX će imati test vožnju svojom svemirskom letilicom Crew Dragon, a kineska svemirska stanica bi trebalo da uđe u našu atmosferu. Predviđanja kažu da bi se to moglo desiti 4. aprila, negde iznad Severne Amerike.

Maj

Isightova letilica biće poslata na Mars, iako je njeno lansiranje isprva bilo planirano još 2016. godine.

Jun

Kina će u svemir poslati svoj satelit koji bi trebao da do kraja godine sleti na površinu Meseca.
U isto vreme, japanska letilica će stići na asteroid Ryugu, a plan je da se do decembra 2010. na Zemlju vrati sa uzorcima.

Jul

NASA-ina letilica Parker Solar Probe biće lansirana 31. jula, kako bi istraživala Sunce. Pored toga što će biti najbliža letilica ikada našoj zvezdi, Parker Solar Probe biće i najbrža letilica koja je ikada “pipnula Sunce”, a kretaće se brziom od 200 kilometara u sekudi. Jul je uistinu uzbuljiv, jer je planirano i da NASA ostvari Juno misiju- istraživanje Jupitera.

Avgust

Boeing će testirati CST-100 Starliner svemirsku letilicu, koja bi trebalo da u novembruu svemir “povede” i prve ljude. SpaceX će poslati u svemir Crew Dragona, što će biti prvi put od 2011. da astronauti sa SAD tla odlaze u svemir. Isto tako, predviđa se da bi u avgustu NASA-ina svemirska letilica Osiris-REx stići na asteroid Benu, te da će se na Zemlju, sa uzrocima, vratiti do 2023.

Oktobar

Nakon mirnog septembra, u oktobru je najavljena evropsko-japanska misija naMerkur, koja će poslati dve letilice. One bi trebalo da se vrate na Zemlju do decembra 2025. godine.

Decembar

Za kraj godine, konačnom poslaće se modul ISS-a- ruski Nauka modul, a njegovo lansiranje odlagano je od 2007. godie. Pre Nove godine, 31. decembra, letilica New Horizons bi trebalo da stigne do Kojperovog pojasa i objekta nazvanog MU69.

Teslagram – tehnologija koja je u stanju da promeni čitavu oblast bezbednosti, nastao je u okviru istraživanja na Institutu za fiziku u Beogradu i globalno je zaštićen kroz patent i žig.

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, nevidljivih golim okom, koje je nemoguće kopirati, a kada se one skinu i nalepe na dokumenta, novčanice ili umetnička dela, dobija se Teslagram – najbolji vid zaštite na svetu, na kojem trenutno, na Institutu za fiziku, rade domaći stručnjaci.

“Ovaj projekat se razvija u više pravaca – u domenu zaštite novčanica, dokumenata, zaštite podataka, umetnina, a trenutno je u toku projekat razvoja Teslagrama za zaštitu dokumenata”, kaže za Tanjug Saša Lazović, rukovodilac Inovacionog centra Instituta za fiziku.

Reč je o interdisciplinarnom istraživanju, u koje su uključeni biolozi, fizičari, mašinski inženjeri, jer ovakva vrsta tehnologije zahteva vrlo široka znanja i naporan rad, nekada i više od 70 sati nedeljno.

Još u 18. veku Bendžamin Frenklin je došao na ideju da koristi biološke strukture za zaštitu dokumenta, pre svega novčanica, pa je koristio paterne s listova biljaka, štampao ih i lepio na novčanice.

“Kasnije je došla složenija tehnologija”, objašnjava biolog Danica Pavlović, članica tima koji radi na razvoju Teslagrama, pa se danas uglavnom koriste optički varijabilni uređaji koji u sebi sadrže neke mikro i nanometarske strukture, koje služe za zaštuitu novčanica.

Problem s takvim strukturama je što su za određeni tip dokumenata sve međusobno identične, pa je vrlo jednostavno napraviti falsifikate, kako originalnih dokumenata, tako – i njihovih falsifikata.

Teslagram je nemoguće falsifikovati

Dugogodišnjim istraživanjem i radom sa insektima, na njihovim krilima otkrili su strukture koje su toliko složene da postojeće tehnologije ne mogu da ih iskopiraju.

“Na krilima leptira postoje strukturice, koje su veličine čestice prašine, nevidljive golim okom, koje mi koristimo, skidamo sa krila leptira, lepimo na dokumenta ili na bilo kakve originalne dokumente, kreditne kartice, pasoše, novčanice… Svaka od novčanica, na primer, jedinstveno je zaštićena takvom ljuspicom, koja opet ima svoje jedinstvene karakteristike, koje se ne mogu iskopirati”, objašnjava Danica za Tanjug.

Leptir na jednom krilu ima oko 100.000 ljuspica, tako da bi s jednim krilom leptira moglo da se zaštiti 100.000 novčanica ili nekih dokumenata.

U laboratoriji u kojoj rade Danica i njen kolega biolog Dragoljub Dimitrijević nalazi se i jedna komora u kojoj se kontrolišu životni uslovi potrebni za razvoj leptira.

“Tako da možemo od jajašaca, preko larvi, da dođemo do gotovih jedinki, koje koristimo posle njihove prirodne smrti za naša istraživanja”, kaže Dimitrijević i dodaje da leptiri žive u proseku 20 dana.

Imaju i malu “farmu leptira”, ne otkrivaju koje vrste čuvaju, a kažu da nisu sve vrste pogodne za zaštitu.
Povezane vesti

Ideja za Teslagram

Sama ideja za razvoj Teslagrama potekla je od dr Dejana Pantelića, istraživača sa Instituta. Tehnologija se razvija od 2011. godine, a na tome radi tim od 20 članova, koji pored Danice i Dragoljuba, između ostalih čine i fizičari Dimitrije Stepanenko i Marija Mitrović Dankulov, inženjeri Đorđe Vuković i Stevan Jovanović, Saša Lazović…

Takođe, osmislili su i prototip “čitača”, na kojem će se kartica sa ljuspicom očitati.

Inženjer Stevan Jovanović kaže da je u saradnji sa firmom “Kvadra grafik” napravljena tehnologija štampe ljuspica, njihovo skidanje i serijska štampa na kartice, dok je u samom Institutu razvijena tehnologija njihovog čitanja.

Nije isto da li će se Teslagram koristiti za kontrolu pristupa prostorijama, zaštitu podataka, novca, umetničkih dela ili pasoša…, a Saša Lazović ističe da, nažalost, nema kapaciteta da tim Instutua pokrije svako polje primene istovremeno.

“Teslagram je zaštićen patentom, 2015. godine uz pomoć sredstava Svetske banke, i registrovan je žig. Za neka polja primene imaćemo rezultate za dve do tri godine, ali je to nezahvalno prognozirati”, napominje on.

Ističe da im cilj nije da Teslagram bude plasiran i postigne velike finansijske rezultate, već da bude uspešan primer koji će pokrenuti slične procese u drugim naučnoistraživačkim organizacijama.

Izvor: mondo.rs