Možete li, otprilike, da pretpostavite koliko je ljudi na svetu rođeno na isti dan kada i vi? Da li već imate u društvu nekog sa kim delite ovaj datum? Jedna stvar je sigurna: dok je taj dan poseban za vas, daleko je od toga da ste jedini na svetu.

Koliko dakle rođendanskih “dvojnika” ima svaka osoba na svetu? Iako je nemoguće odrediti tačan broj, budući da se on menja iz trenutka u trenutak (rođenjem i umiranjem ljudi), postoji način da se izračuna približna cifra.

Pročitajte i… Ko je napravio prvu tortu?

Trenutna populacija ljudi na svetu broji oko 7,6 milijardi ljudi. Deljenjem tog broja sa potencijalnim rođendanima- 354, dobijamo približnu brojku.

Dakle, svoj datum delimo sa oko 20,8 miliona ljudi na svetu.ku naših rođendanskih dvojnika.

Ipak, neki rođendani su učestaliji od drugih, pa su tako najčešći rođendani negde oko 9. septembra, dok je manje ljudi rođeno oko kraja decembra. Takođe, malo specijalnije mogu da se osećaju i oni rođeni 29. februara, budući da rođendan mogu da slave svake četvrte godine.

Snimljeno u vodama Kukovih ostrva, video pokazuje velikog kita koji odguruje ronioca na površinu, u cilju da ga spasi od napada tigraste ajkule.

Kukova ostrva nalaze se u arhipelagu Polinezije u južnom Pacifiku i omiljeno je mesto brojnim roniocima, budući da u ovim vodama postoji mnoštvo različitih vrsta životinja i podvodnih biljaka.

Baš iz tog razloga, na ronjenje u morima oko Kukovih ostrva odlučio se i šezdesettrogodišnji biolog Nam Hauser, ali nije mogao ni da zamisli da će mu život spasiti ogromni grbavi kit.

Kit spasao čoveka od napada ajkule

Naime, dok je ronio sa kitovima, što radi već 28 godina, Nama je u jednom momentu jedan od ovih stanovnika mora kljunom podigao i izneo na površinu. Zbunjeni ronilac je tek onda shvatio da se u tom trenutku, približavala tigrasta ajkula. Drugi kit je repom udarao po vodi ne bi li oterao predatora.

Grbavi kitovi mogu da narastu i do 19 metara u dužinu, pa ne čudi što su tokom spašavanja, Namu ostale brojne modrice po telu koje su bolele i satima nakon što ga je kit izbacio na površinu.

“Proveo sam skoro 30 godina roneći sa kitovima i nikada ranije nisam doživeo da budu ovoliko taktilni sa nekim, a da ne pričam o tome da je neki želeo da me popne na glavu, leđa ili grbu ili pak da me spasi“, izjavio je biolog.

Kada je kit počeo da gura Nama, njegov tim se uspaničio i ugasio kamere, jer nisu želeli da snimaju moguću stravičnu scenu.

Ovo nije prvi zabeleženi slučaj da ovaj podvodni džin štiti slabija stvorenja. Tako je 2009. godine, tokom ekspedicije na Antarktik, istraživač Robert Pitman usnimio dva grbava kita koja su štitila foku nasukanu na santu leda okruženu kitovima- ubicama, odnosno orkama.

Nakon toga, Pitman je istraživao ovu naklonost grbavih kitova i otkrio da je od 1951. do 2012. zabeleženo preko 100 interakcija grbavih kitova i kitova ubica, gde su grbavi sisari spašavali druge napadnute vrste životinja.

Video u kojem kit spašava Nama Hausera pogledajte u nastavku.

Sahara pustinja poznata je po tome što je veoma suva i topla, pretežno nemoguća za život i prekrivena snegom, čije se dine prostiru svuda unaokolo. Možete li onda da zamislite da tamo pada sneg?

Iako Saharu svi zamišljaju kao nepreglednu, vatrenu pustinju, oko doline Nila pak i te kako vrvi od života. Međutim, malo ko bi poverovao da bi na ovom mestu mogao da padne sneg.

Pred kraj 2016. godine, ljudi su bili začuđeniovim prizorom, a pre toga, sneg u Sahari viđen je 1979. godine. Dolaskom Nove godine, ponovo imamo prilike da vidimo ovaj nezamislivi prizor.

Naime, na nekim delovima Sahare napadalo je i do 40,6 centimetara snega u proteklih nekoliko dana. Ipak, ova zimska idila nije trajala dugo, jer se za nekoliko sati, sav snežni pokrivač otopio, a jedino se zadržao u Alžiru, koji je oko kilometar iznad nivoa mora.