Početna Blog Strana 416

Ovaj petominutni ritual pomoći će vam da brže zaspite

Ako želite da se naspavate, ovo nemojte jesti i piti

Ukoliko vam se mozak automatski “pali” čim legnete uveče u krevet i obuzme vas na hiljade misli, naučnici su pronašli jednostavno rešenje koje će vam pomoći da brže zaspite.

Istraživači sa Bajlor Univerziteta istraživali su kako različiti načini pisanja dnevnika i beleški mogu da pomognu ljudima da lakše zaspe.

U istraživanju, učestvovalo je 57 odraslih osoba koji su, pet minuta pred spavanje, ili pisali spisak šta treba uraditi sledeći dan ili su pisali liste stvari koje su prehodnih dana uradili. Učesnici su spavali u laboratorijama, gde je praćen njihov pokret očiju i aktivnost mozga. Takođe, zapbranjeno im je da koriste telefon ili da rade, nakon što se svetla ugase.

Ovaj ritual otklanja anksioznost pred spavanje

Rezultati su pokazali da oni koji su pisali spiskove o obavezama koje treba da urade, u proseku su 9 minuta ranije zaspali, od onih koji su zapisivali već urađene zadatke i obaveze. Takođe, kvalitet spiskova je bio jednako važan- što je više zadataka bilo zapisano na spisku, ti učesnici su brže tonuli u san. Takođe, pokazano je da su se teže uspavljivali oni učesnici čije su liste dotignuća bile duže.

Stručnjaci su u studiji naveli da zapisivanjem obaveza koje treba da uradimo, rasterećujemo naš um, te nam se te misli ne “vrzmaju” po glavi dok tonemo u san i postajemo manje anksiozni. Iako devet minuta više sna ne zvuči mnogo, rezultati ovog istraživanja ipak su pokazali da je to ekvivalentno odlaganju alarma ujutro i da i te kako pravi razliku tokom buđenja.

Takođe, za kraj, stručnjaci su poručili da ovaj ritual ne košta ništa, a da pravi razliku, te su dali savet da svako isproba njihovu tehniku.

Naučna studija otkriva zašto ljudi varaju u vezama

Monogamne veze ponekad nisu baš monogamne, te se ljudi, prestrašeni obavezivanja, odustaju i počnu da varaju. Nova studija objasnila je zašto neki ljudi to rade.

Istraživanje je koristilo onlajn upitnik u kojem su učestvovali 495 odraslih osoba, u proseku od 20 godina koji su u prošlosti varali partnere.

Rezultati su pokazali da postoji nekoliko razloga zašto individua vara partnera.

Tako, 57% njih prevarili su svog partnera kako bi podigli samopouzdanje, dok je čak 70% njih to učinilo kada su se osećali zapostavljeno. Još jedan od razloga bio je veći broj partnera, a glavni razlog ipak je bio to što su se zasitili ljubavi.

U prethodnim studijama, rezultati su bili slični, a glavni razlog varanja bio je što partner nije u potpunosti ispunjavao njihove potrebe za nezavisnošću.

Otkrivena retka vrsta ajkule u tajvanskim vodama

Pet primeraka retke vrste ajkule uhvaćeno je u vodama Tajvana, sasvim slučajno, prilikom uobičajenog istraživanja terena.

Na žalost, samo je jedna preživela hvatanje, ali je i ona uginula ubrzo tokom tog dana. Ipak, naučnici se nadaju da će ovih pet primeraka uspeti da iskoriste da istraže ovu vrstu ajkule, o kojoj se veoma malo zna.

Ova ajkula, nazvana viper dogfish ( poskok kostelj) je veoma stidljiva i nije naročito agresivna, uprkos svom zastrašujućem, izgledu. Prvi put, viđena je 1986. godine, a tek četiri godine kasnije, zvanično je priznata kao jedna od vrsta ajkule.

Najveći razlog za to krije se u tome što ova ajkula živi u dubokim vodama Tihog okeana, oko Havaja, Japana i Tajvana. Gore navedeni primerci pronađeni su na dubini od 350 metara.

Foto: Stephen M Kajiura/Wikimedia Commons

Koliko znamo zasad, ova ajkula živi na dubinama od 270 do 360 metara, ali stručnjaci smatraju da može da živi i na većim dubinama. Najverovatnije, kao i većina drugih stvorenja koja žive na velikim dubinama, i ovaj kostelj lovi noću, kada sunce zađe, pa je u toku noćnog pecanja i ulovljena.

Sama ajkula je mastiljavo tamne boje i, poput 75% morskih stvorenja, sija u mraku, zahvaljujući ćelijama fotoforama, a narastu svega do 54 centimetara. Neki naučnici veruju da, usled veličine, ova ajkula često bude pomešana sa drugim ribama, te da su se ljudi s njom susretali mnogo češće, samo nisu znali.

Narcisi Instagrama: Osobe koje kače selfije imaju slične prijatelje na društvenim mrežama

Instagram, popularna platforma društvenim medija, koristi se iz različitih razloga. Dok je mnogi koriste da čuvaju uspomene sa dragim ljudima, da promovišu posao ili dokumentuju neko sjajno putovanje, ima i onih koji postavljaju tzv. selfije.

Naučni časopis “Computers In Human Behavior” objavio je studiju u kojoj je pokazano da narcisi rađe prihvataju za prijatelje na društvenim mrežama ljude koje imaju slične “selfi” afinitete kao i oni.

Narcizam na društvenim mrežama

U studiji, učestvovalo je 276 osoba, a praćen je sadržaj i aktivnosti na društvenoj mreži Instagram, kako bi se pokazalo ko ima naricstičke crte. Jedna od glavnih odlika narcizma svakako je i postavljanje tzv. selfi fotografija.

Rezultati su pokazali da osobe koje imaju najviše selfi fotografija na Instagramu, najčešće prate ljude koji imaju slične aktivnosti i sličan sadržaj na svojim profilima. U prevodu, narcisi najčešće na društvenim mrežama prate sadržaj drugih narcisa.

Proćitajte i… Manje poznati trikovi Instagrama

Istraživači su se bavili “grandioznim narcizom”, koji seodnosi na preveliku količinu samopouzdanja i previsokog mišljenja o sebi. Međutim, postoji i drugi tip narcizma- tzv. “ranjivi narcizam” koji se odnosi na osećanja ranjivosti i povlačenja.

Istraživanja su takođe pokazala da 64% ljudi smatra Instagram “naricstičkom” društvenom mrežom, dok su prethodne studije pokazale da će čak 78% studenata obrisati sadržaj na Instagramu i Fejsbuku, ukoliko nisu dobili dovoljno lajkova.

Šta donosi Nacrt Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti?

Prvi sastanak Radne grupe za izradu teksta radne verzije Nacrta Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti održan je  u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Radna grupa je formirana rešenjem ministra Mladena Šarčevića, a čine je predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (državni sekretar, tri pomoćnika ministra), Srpske akademije nauka i umetnosti, Zajednice instituta Srbije, Sindikata nauke, Privredne komore Srbije, Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, kao i Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj.

Grupa će biti dopunjena sa dva predstavnika Konferencije univerziteta Srbije, čim Ministarstvo dobije predlog od strane KONUS-a.

Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti

Predsednik Radne grupe prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar, je u uvodnoj reči naveo osnovne razloge za donošenje novog Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, kao i da se u tom pravcu, kao najvažniji koraci, izdvajaju dve ključne novine:

1) Kombinovani model finansiranja naučnih istraživanja, odnosno projektno-institucionalni model;

2) Osnivanje Fonda za nauku (način formiranja Fonda će bliže biti definisan u narednom periodu).

Polazna dokumenta za izradu Nacrta su važeći Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. do 2020. godine – Istraživanje za inovacije, kao i Akcioni plan Vlade Republike Srbije.

Istovremeno je konstatovano da, pored ova dva ključna pravca, postoji potreba drugačijih rešenja pojedinih odredaba važećeg zakona, kao i unošenje novih odredaba, radi što preciznijeg definisanja određenih pitanja, imajući u vidu uočene probleme ili potrebe u primeni postojećeg zakona.

Jedan od najvažnijih ciljeva novog zakona svakako treba da bude to da istraživanja postanu što relevantnija za društvo u celini.

Misli kojima nesvesno izazivamo anksioznost

Kako prevazići anksioznost

Postoje mnogi okidači anksioznosti, a pored brojnih spoljnih faktora i mi sami možemo da uzrokujemo pojavu ovog stanja. U nastavku otkrijte kojim mislima izazivamo nelagodnost sami sebi.

Šta ako ne uradim dobro posao?

Kada osećamo anksioznost, bojimo se i stvari od kojih ne postoji realna opasnost. Tako, pitanja “šta ako” mogu da pogoršaju naše stanje. Nema potrebe da bilo kakav posao započinjete ovim pitanjem i da se unapred pribojavate da nešto nećete dobro uraditi. Umesto toga postavite sebi pitanj: “Šta je potrebno da uradim posao dobro, u skladu sa mojim sposobnostima?”

Zakasniću, zbog gužve u saobraćaju!

Na neke stvari jednostavno ne možemo da utičemo, kao što je gužva u saobraćaju, kolaps ili pak vremenske prilike. Umesto što brinete da ćete zakasniti, sebe smirite mišlju: “Stići ću kada stignem i to je sasvim okej.”

Pročitajte i… Ove navike pogoršavaju anksioznost!

Zašto se uopšte trudim, kada neću uspeti?

Ova tvrdnja, pored toga što nije tačna, negativno utiče na psihičko stanje svakoga, a posebno na osobe koje već pate od anksioznosti. Razmišljajte o tome da li realno postoji mogućnost za neuspeh, a ako i postoji, imajte na umu da niko nije savršen, a da se trud uvek ceni i isplati.

Ovoj osobi se ne dopadam

Upoznali ste nekog i ta osoba vam je dala signale da joj se ne dopadate? Pa šta! Ne morate svakome da se svidite, kao što ne mora svako i vama da se dopadne. Nema potrebe o tome previše razmišljati.

Nikada neću uspeti ovo da uradim

Uz nesigurnost, ovde se meša i generalizacija i negativnost. Počnite malim koracima i svaki put kada stignete do tog malenog cilja, pohvalite sami sebe. Tako ćete na kraju uspešno uraditi i mnogo veći posao.

Pročitajte i… Kada je anksioznost simptom nečeg mnogo ozbiljnijeg?

Pogrešiću

Za nekoliko dana sledi važan sastanak, ispit ili prezentacija, a jedino o čemu vi razmišljate jeste da ćete pogrešiti? Nemojte da blokirate svoje samopouzdanje, a ako se i desi greška, ispravićete je i nastavićete dalje. Svako ponekad greši, zar ne?

Nisam to trebao/trebala da kažem

Analiziranje svakog razgovora odlika je svake anksiozne osobe. Međutim, umesto što se kajete što ste nešto rekli, pomirite se sa tim i sledeći put pronađite prave reči u razgovoru. Takođe, uvek postoji i opcija da se izvinite.

Masne ćelije se smanjuju u kontaktu sa sunčevom svetlošću

Dobra vest za sve ljubitelje leta i sunčanja: naučnici su pokazali da, dok uživamo na letnjem suncu, ne samo da crnimo, već smanjujemo i masne naslage.

Naunici su otkrili da masne ćelije koje se nalaze ispod kože reaguju na izlaganje plavim zracima koje emituje Sunce. Ispostavilo se da se lipidi koji se nalaze u masnim ćelijama smanjuju, a zatim se ispuštaju, što znači da naše ćelije zapravo ne čuvaju toliko masnih naslaga.

Sunce topi masne naslage?

Tim je zapravo istraživao biostrukture masnih ćelija i da pokušavao je da otkrije kako ćelije reaguju na sunčevu svetlost kada je insulin u pitanju, ne bi li pronašli lek za dijabetes tipa 1. Međutim, tokom kontrole uzorka ljudskih masnih ćelija, naučnici su shvatili da se one smanjuju kada su u kontaktu sa sunčevom svetlošću.

Ipak, pre nego što počnemo da se radujemo i nalazimo razlog više za sunčanje, naučnici kažu da je u pitanju inicijlano posmatranje i da su potrebne dodatne analize. Takođe, upozoravaju da preterano izlaganje Suncu jeste štetno i da to izbegavamo, bez obzira šta konačni rezultat ovog istraživanja pokaže.

Iznenađujući faktori koji utiču na gubitak sluha

Gubitak sluha je svakako veoma neprijatan zdravstveni problem, koji utiče i na sam kvalitet života. Kako vam se to ne bi desilo, saznajte koje to iznenađujuće stvari mogu da utiču na smanjenje sluha i reagujte na vreme.

Zdravstvena oboljenja povezana sa krvotokom

Dijabetes tipa 1 i 2, visok krvni pritisak i visok nivo holesterola utiču na svaku ćeliju u telu, pa tako i na uši. Vibracije iz ćelija vlasi šalju mozgu poruku o tome šta čujete, ali tim ćelijama potreban je pravilan dotok krvi. Ukoliko ima problema sa krvotokom, ćelije u vlasima propadaju. Dijabetičari, na primer, imaju dva puta veću šansu da izgube sluh.

Fenovi za sušenje kose

Fen za sušenje kose, prema Nacionalnom insitutu zdravlja, povećava buku za 85 decibela. Naravno, ovo i te kako može da utiče na gubitak sluha.

Glasna muzika

Pored glasne muzike na koncertima i klubovima, treba izbegavati i glasnu muziku preko slušalica. Zato, držite glasnoću na 60% i ne prelazite taj procenat.

Lekovi protiv bolova

Neki lekovi protiv bolova, kao što su aspirin i ibuprofen, mogu da oštete sluh u velikoj količini. Dok je ponekad gubitak sluha može biti privremen, nekada može da izazove i trajna oštećenja sluha.

Povišena temperatura

Visoka temperatura može da ošteti nerve unutrašnjeg uha, zbog upale i nedostatka kiseonika. Povišena temperatura može da delimično trajno ošteti sluh.

U aprilu počinje veliko PISA testiranje u školama u Srbiji

PISA testiranje, najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja, ove godine realizovaće Institut za psihologiju.

Nakon prošlogodišnjeg probnog testiranja, u aprilu 2018. kreće glavno PISA istraživanje. Rezultati će pokazati gde se nalazi naše obrazovanje po pitanju funkcionalnih znanja učenika i šta treba da unapređujemo kako bi dostigli željene standarde.

Takođe, rezultati će nam pokazati i kako se znanje naših učenika rangira u društvu više od 200 zemalja koje učestvuju u ovom međunarodnom istraživanju. PISA test je stoga, svojevrstan pokazatelj kvaliteta obrazovanja koji proverava uspešnost dosadašnjih intervencija u obrazovanju i daje smernice za dalje korekcije.

Kako izgleda PISA testiranje?

Istraživanje počinje posle 10. aprila i traje mesec i po dana. Realizuje se na mnogo većem uzorku od prethodnih, pa će tako u njemu učestvovati 222 škole, većinom srednje, odnosno, oko 8000 učenika će elektronskim putem rešavati PISA test, kojim su obuhvaćene čitalačka, matematička, naučna i finansijska pismenost.

Za potrebe ovako obimnog istraživanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i donatori će obezbediti dodatne laptopove kao podršku informatičkim kabinetima škola, što će omogućiti efikasniju realizaciju ove studije.

Od februara 2018. nastavnicima i učenicima će preko sajta Ministarstva biti omogućeno da se upoznaju sa pisolikim zadacima koje su sačinile radne grupe formirane u okviru Nacionalnog saveta za praćenje PISA istraživanja. Cilj je da se učenici pripreme za ovakvu vrstu testiranja znanja, kako bi faktor iznenađenja i njegove negativne posledice na rezultat testa bili što manji.

Dugoročno, potreba je da što više ovakvih zadataka budu deo redovne nastavne prakse, jer se time podržava promena paradigme obrazovanja – učenje usmereno na ishode a ne na sadržaje.

Prema novom Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja škole su u obavezi da uzmu učešće u istraživanjima koja se sprovode na osnovu međunarodnih ugovora.

Dve reči koje zaposleni u Disney kompaniji ne smeju da kažu

Izgleda da Disney svet ipak nije “najsrećnije mesto na planeti”. Iza sve te magije, stoji na desetine hiljada ljudi koji je stvaraju. I kao i u svakoj drugoj velikoj kompaniji, i ovde postoje određena pravila.

U Disney svetu samo, zaposleno je oko 62.000 radnika. Taj broj raste, kada uzmemo u obzir ostale ogranke, kao što je produkcija, animacija itd.

Bilo da ste Alisa u Diznilendu koja animira goste, crtač u animator sektoru ili pak IT stručnjak, postoje pravila koja važe za sve, a jedno od najvažnijih, odnosi se na jednu jedinu rečenicu.

Naime, kako je priznala jedna od animatorki, koja glumi Vendi iz Petra Pana, te Alisu iz Alise u zemlji čuda, jedine tri reči koje su zabranjene jesu: “Ne znam.”

Ovo se odnosi kako na sam odnos sa gostima, tako i na međusobnu saradnju zaposlenih.

Međutim, ovo nije jedina Disney tajna. U Diznilendu u SAD, postoji skriveni hotelski smeštaj u dvorcu Pepeljuge, a da dođu na red da borave u njemu, gosti čekaju i do 14 godina.

1...415416417...851Strana 416 od ukupno 851

O nama

Portal Edukacija.rs je nastao sredinom 2014. godine sa ciljem da pruži sve potrebne informacije o svim tipovima obrazovanja u Srbiji. Za vrlo kratko vreme postali smo vodeći obrazovni portal u Srbiji.

Servisi

- Oglašavanje
- Partnerstvo
- Vanredno obrazovanje
- Prekvalifikacija
- Dokvalifikacija

Korisno

- Izreke i citati
- Putovanja
- Strani jezici
- LinkTV
- Obrazovanje odraslih

Popularno

Ova namirnica sanira posekotine!

Zdravlje 0
Veoma brzo, ovaj prirodni antibiotik, sanira posekotine i sprečava...

Niš: Subvencije od grada za upis u privatne vrtiće

Dešavanja 0
Od naredne školske godine, prema odluci Gradskog veća, određeni...

Naučnici otkrili kako je nastao Jupiter

Nauka i tehnologija 0
Godinama, astronomi nisu bili sigurni da li je Jupiter...

© 2022 tagDiv. All Rights Reserved. Made with Newspaper Theme.