Mnogo pre nego što su Mongoli, sa Džingis- kanom, osvojili veći deo Evrope i Azije, živeli su mnogo opasniji nomadski ratnici u Siberiji- Skiti.

Skiti su bili nomadski narodi i plemena iranskog porekla koja su u 8. i 7. veku p.n.e. migrirala iz središnje Azije na područje čije je središte bila današnja Ukrajina,  gde su osnovali tzv. Skitsko kraljevstvo. Skitija se protezala sve od Dunava na zapadu do granica Kine na istoku, a vladavina ovog naroda održala se negde do 2. veka p. n.e.

Neprocenjivo arheološko nalazište

Budući da su se stalno selili, mnogo toga o njima istorija ne poznaje, a najviše smo o ovom narodu saznali iz zapisa grčkog istoričara Herodota. Iz tog razloga, nova arheološka otkrića u Sibiru su veoma važna.

Naime, u ruskoj autonomnoj republici Tuvi, u južnom Sibiru, oktivena je najranija i najveća skitska grobnica, koja je pripadala njihovom princu. Analizirajući drvene grede u grobnicama, arheolozi su došli do zaključka da je u pitanju 9. vek p.n.e. Ovo takođe znači da su naučnici otkrili i najraniju poznatu grobnicu koja je pripadala nekom skitskom vođi.

Sama grobnica pronađena je u močvarnom predelu poznatom pod nazivom Sibirska dolina kraljeva, a budući da se nalazi kilometrima od naseljenog mesta, naučnici smatraju da je lokacija upravo zbog toga bila i izabrana- jer je bilo nemoguće uništiti ili opljačkati grob ovoliko daleko od naselja.

Iz tog razloga, grobnica je dobro očuvana, a daljim istraživanjem, kako grobnice, tako i zemljišta okolo, arheolozi se nadaju da će otkriti mnogo više detalja.

Ovaj narod je uglavnom nosio tetovaže i zlatan nakit, a širili su strah i trepet Sibirom. Ono po čemu su ostali upamćeni jeste što su najverovatnije bili među prvim ratnicima koji su savladali ratne veštine koristeći konje.

Instrument pronađen u planinama južne Rusije, uprkos tome što je veoma star i dalje je vrlo funkcionalan, otkrili su arheolozi.

Instrument je otkriven u arheološkom nalazištu na Altajskim planinama, planinskom vencu koji se prostire preko Rusije, Kine, Mongolije i Kazahstana.

Nedavno otkriven muzički instrument velik je oko 11 centimetara, a napravili su ga Huni, pre oko 1700 godina, na prostoru današnje Rusije.

Kako su naveli arheolozi, instrument je napravljen od rebara krave ili konja, a u obliku je viljuške. Bio je duvački instrument kojim je svirač, uz pomoć prstuju, stvarao zvukove.

Uz ovu viljušku, naučnici su pronašli i polomljene drombulje, kao i ostatke još dva instrumenta, za koje veruju da su bili u procesu pravljenja.

Huni su uglavnom bili nomadi i skupljali su se u plemena, a između 4. i 6. veka živeli su na Kavkazu u istočnoj Evropi, te u centralnoj Aziji. Nisu bili naročito pismen narod i nisu ostavili nikakva pisma, pa o njima uglavnom znamo od drugih naroda, najviše od Kineza, jer su u njihovom komšiluku osnovali ogromnu silu, te su u jednom trenutku pokušali da pokore i same Kineze.

Iako prepoznavanje sebe u ogledalu može zvučiti kao trivijalna stvar, u pitanju je standardni znak inteligencije i svenosti samog sebe. A najnovija istraživanja pokazala su da su delfini u jednom periodu sazrevanja napredniji od ljudi.

Nije novost da neke životinje, poput slonova, šimpanzi i svraka umeju da prepoznaju svoj odraz u staklu, ogledalu ili nekoj drugoj površini. Pa ipak, najnovija studija pokazala je da su delfini, sedam meseci po rođenju, sposobni ovo da učine, dok ljudi to rade tek nekoliko meseci kasnije.

Delfini prepoznaju sebe u ogledalu veoma rano

Kako bi utvrdili kada delfini zapravo razviju sposobnost da vide sebe u ogledalu, istraživači su proučavali ponašanje dva mlada delfina- Bejlija i Fostera, tri pune godine.

Prvo, posmatrano je da li delfini pokazuju znakove da shvataju da su to oni u ogledalu, koje se nalazilo u akvarijumu. Zatim, na delfine su nacrtali simbol trougla i posmatrali koliko dugo im je trebalo da primete da imaju simbol na telu.

Foster, delfin od 14 godina, je odmah po početku eksperimenta pokazao znakove da prepoznaje sebe u odraz, dok je Bejli, star svega 3,5 meseci, tek kasnije shvatio da je on zapravo u odrazu.

Takođe, Foster je pokazao i mnogo narcisodnije odlike, jer je češće posećivao ogledalo i zadržavao se mnogo duže u tom delu akvarijuma, okrećući se i mašući repom, sve vreme gledajući u sebe.

Prepoznavanje svog odraza nije jedina odlika inteligencije delfina. Slično kao i ljudi, delfini vole međusobno da razgovaraju, te pokazuju znakove osećanja prema drugim delfinima.