Prošli vek nije bio nimalo blag prema prirodi, a dok ljudska populacija raste, raste i apetit ljudi za resursima i zemljom, što gura prirodni svet unazad.

Na žalost, ovaj trend se nastavlja i u 21. veku, a u poslednjih 40 godina procenjuje se da smo igubili polovinu divljeg sveta. Od insekata do riba, sisara i ptica, nijedna vrsta nije uspela da pobegnem od ove sudbine. Klasifikacija ugroženosti meri se brojnim faktorima kao što su broj individua ostalih na svetu, pretnje s kojima se susreću i sl.

U nastavku upoznajte 10 najugroženijih vrsta životinja i biljaka na svetu.

Hijacintna ara ( Anodorhynchus hyacinthinus)

Dosad, verovalo se da ovaj predivni plavi papagaj postoji samo u privatnim kolekcijama, te da oko 110 plavih ara postoji u zatočeništvu. Ipak, nade su se probudile kada je jedan papagaj viđen u divljini, u Brazilu, 2016. godine.

Javanski nosorog (Rhinoceros sondaicus sondaicus)

Nekada, ovaj nosorog živeo je širom južne Afrike, Bangladeša i istočne Jave. Danas, u nacionalnom parku Ujung Kulon u Javi, Indonezija, postoji svega 50 ovih nosoroga.

Vakita (Phocoena sinus)

Veruje se da postoji oko 30, ako ne i manje, preživelih delfina oko zaliva u Kaliforniji. Prošle godine naučnici su odustali od pokušaja da ih spasu, a godinama, niko ih zapravo nije ni video.

Encephalartos woodii

U južnoj Africi 1895. godine, postojalo je samo jedno drvo ove vrste u prirodi, a iskopano je i odnešeno u “zatočeništvo” kako bi se spasilo. Od tada, nije pronađeno niti jedno drugo stablo, što znači da je e. woodii izumro u prirodi, a da su svi njegovi “potomci” klonovi originala, uzgajani uz pomoć botaničara i svi su muški.

Sovašica (Aegotheles savesi)

Ova vrsta ptice nije viđena u divljini dve decenija, pa je vrlo moguće da je već izumrla. Jedino gde danas možemo da vidimo ovu pticu jeste u zatočeništvu u Novoj Kaledoniji, gde ih ima oko 50.

Cyprinodon diabolis

Cela populacija ovih riba živi u jednom bazenu u Dolini Smrti u Nevadi, SAD. One žive u pećini nazvanoj Đavolja rupa, dugačkoj 22 m i širokoj 3.5 m. Prema poslednjem brojanju, ovde ih živi oko 115.

Dryococelus australis

Populacija koja živi u zarobljeništvu broji nekoliko desetina, a u prirodi, nestali su nakon rasta populacije pacova na ostrvu Lor Haj u Tasmanovom moru. Nedavno, u prirodi su viđeni na jednoj od plaža.

Nilssonia nigricans

Veoma dugo, verovalo se da ove kornjače postoje samo u jezercetu jednog hrama u Bangladešu, a nedavno, pronađena je mala populacija i u divljini.

Barbari lav (Panthera leo leo)

Šezdesetih godina verovalo se da su svi barbari lavovi nestali, ostali su pretpostavljali da će biti spašeni, jer je nekoliko jedinki imao sultan Maroka. Danas, samo je nekoliko njih živo, u zarobljeništvu, dok u prirodi ne postoje.

Foto: Wikimedia Commons, USFWS

“Unutrašnji radovi” mozga po pitanju kreativnosti su još kompleksniji, suptilniji i lepši, nego što smo pretpostavljali.

Poznato je da muzičari razvijaju drugačiju moždanu strukturu od osobe koja nikada nije svirala instrument. Sada, naučnici misle da postoji i prefinjena razlika između aktivnosti mozga u zavisnosti od žanra muzike koju pojedinac svira.

Istraživači sa Instituta Maks Plank iz Nemačke upoređivali su mozgove džez pijanista i onih koji su na klaviru svirali klasičnu muziku. Istraživanja uspokazala da su kod ovih muzičara moždane akrtivnosti drugačije, čak i kada sviraju istu pesmu.

Mozak muzičara se rzlikuje u zavisnosti od žanra

“Razlog bi mogao da se krije u različitim zahtevima koje muzički stilovi traže od mozga, bilo da je u pitanju veština interpretacije klasičnog dela ili kreativnost i mogućnost improvizacije kada je džez u pitanju”, navodi autorka studije, Daniela Samler. Ona takođe kaže da se u mozgovima muzičara uspostavlja različita procedura dok sviraju klavir, što čini prebacivanje na drugi muzički stil još težim,

Džez muzika povezana je sa improvizacijom i slobodom, dok klasična zahteva profinjeniji pristup.  Tako, pokazano je da džez muzičari brže reaguju i teže se dekoncentrišu prilikom sviranja.

Britanska kraljevska porodica nema prezime, to je dobro poznato, ali zašto je to tako? Odgovor će vas možda iznenaditi.

Pored toga što britanskoj kraljevskoj porodici realno gledano ne treba prezime jer su poznati svuda u svetu, istorija ovog običaja je ipak malo komplikovanija od toga.

Naime, istorijski gledano, članovi kraljevske porodice nisu imali prezime, a odgovarali su svojim imenima, kao i kućama, odnosno dinastijama, kojima su pripadali, kao što su dinastija Tjudor ili Jork.

Pročitajte još i… Ovo je jedini put kada kraljica Elizabeta krši tradiciju!

Nova dinastija Vindsor

Onda, 1917. godine, kralj Džordž V izmislio je Vindsor za zvanično prezime kraljevske porodice, u čast Vindsor dvorca- koji je u vlasništvu kraljevske porodice.

Od tog dana, britanska kraljevska porodica i dalje je poznata kao dinastija Vindsor. Kada se udala za princa Filipa, kraljica Elizabeta II je prihvatila dodatak svom prezimenu pa je tako njeno puno ime Elizabeta II Mauntbaten-Vindsor.

Ipak, niko nije u obavezi da nosi ovo prezime. Iako postoje pravila koje kraljevska porodica mora da poštuje, ovo ne spada u jedno od njih. Tako su na primer princ Vilijam i princ Hari, uzeli prezime Vels, dok su služili vojsku, jer je njihov otac princ od Velsa.

Svi već znamo- kada progutamo žvaku, ona ostaje  u telu sedam godina, a može i da se zalepi za creva i da uzrokuje zdravstvene tegobe. Međutim, naučnici su dokazali da je ovo puki mit. Ali šta se onda dešava da žvakom?

Ljudsko telo sposobno je za mnoge neverovatne stvari, kao što je pravljenje tri miliona krvnih ćelija svake sekunde. Ali, nažalost, ponekad je njegova sposobnost podcenjena. Savršen primer za to jeste stari mit da ukoliko progutamo žvakaću gumu, ona u telu ostaje punih sedam godina.

Pored toga što je ovaj mit upravo samo to- mit, tačno je da jedan deo sastojaka žvakaće gume nije svarljiv. Međutim, to ne znači da će on postojati u organizmu godinama. Naime, žvaka u telu ostaje najduže nedelju dana.

To se dešava jer želudac periodično prazni sadržaj u malo crevo, a kada progutamo žvaku, ona prvo odlazi u debelo crevo, a zatim se izbacuje napolje, preko stolice.

Ipak, važno je napomenuti da prečesto gutanje žvaka može da stvori nesvarljiv materijal koji može da dovede do obstrukcije creva. Povremeno slučajno gutanje žvakaće gume, s druge strane, nije opasno po zdravlje.