Mozak Alberta Ajnštajna bio je na neverovatnom putovanju, a da toga većina ljudi nije ni bila svesna.

Revolucionarni fizičar i izumitelj Albert Ajnštajn preminuo je 18. aprila 1955. godine u Prinston bolnici u Nju Džerziju. Preminuo je od anerizme abdominalne aorte, usled povećanja i pucanja donjeg dela velikog krvnog suda koji transportuje krv kroz celo telo. Ubrzo nakon autopsije, u spomenutoj bolnici, patolog na dužnosti dr Tomas Harvi, odlučio je da ukrade Ajnštajnov mozak.

Gde se nalazi Ajnštajnov mozak?

Isprva, niko nije primetio i Albert je, prema svojoj želji, kremiran sledeći dan u Trentonu, a pepeo je prosut po reci Delaver, sa izuzetkom mozga i, bizarno, očiju, u čiji trag se nije ušlo ni dan danas.

Albertov sin, Hans, sumnjao je da telo ovog naučnika nije bilo netaknuto, a svoje strahove potrvrdio je članak u Njujork Tajmsu u kojem je navedeno da mozak jeste uklonjen, “zbog naučnih istraživanja”. Hans je ušao u trag mozgu svog oca, a doktor Harvi dobio je otkaz.

Ipak, mozak je odnesen u Filadeldiju gde je isečen na hiljade delova, u cilju naučnih studija. Prva istraživanja Ajnštajnovog mozga pojavila su se 1985. godine. Studije su htele da pokažu da li je mozak ovog genija strukturalno bio različit od ostalih.

Pročitajte i… Ovi ljudi imaju veći IQ od Ajnštajna!

Druga studija, iz 1999. godine, bezuspešno je pokušala da otkrije da li struktura mozga utiče na inteligenciju. Doktor Harvi je preminuo 2007. godine, a ostatke Ajnštajnovog mozga donirao je Prinston bolnici.

Na kratko, mozak je bio deo izložbe u Prirodnjačkom muzeju zdravlja i medicine u Merilendu, a danas, moguće ga je videti u Muter muzeju, koji je u sklopu Koledža fizike u Filadelfiji.

Raketa Falcon Heavy lansirala je u svemir Tesla automobil sa robot- lutkom Starmanom. Ceo projekat osmislio je poznati biznismen Ilon Mask, a u nastavku saznajte kakvu je skrivenu poruku poslao u svemir, sa svojim automobilom.

Auto sa Starmanom uveliko je na putu ka pojasu asteroida. Uz to što se na autu nalazi knjiga “Autostoperski vodič kroz galaksiju” i znak “Don’t panic” (“Ne paniči”) na kontrolnoj tabli, Ilon Mask sakrio je još jednu poruku, u slučaju da se Starman susretne sa drugim stanovnicima svemira.

Naime, na štampanoj ploči Ilon je ostavio poruku “Napravili ljudi na Zemlji“. Ovu poruku Starman će sa sobom nositi milijardu godina kroz svemir, osim ukoliko ga pojas asteroida ne uništi ili se pak ne rastavi usled jake svemirske radijacije.

Iako je u našim krajevima upotreba insekata u ishrani nepoznanica, u nekim delovima sveta bube su i te kako deo svake kuhinje. Da li će u budućnosti i kod nas stići ove slane krilate grickalice?

Već desetinama hiljada godina unazad, u drugim delovima planete, insekti su sastavni deo kuhinja. Nedavno, u SAD pokrenuta je prva farma insekata, koji se koriste za ljudsku upotrebu.

O ovim insektima, koji se uzgajaju za ishranu ljudi, vodi se posebna briga, a od njih prave se grickalice, ali i brašno.

U emisiji SUPER NAUKA, na eduTV saznajte koliko je isplativ uzgoj buba i zbog čega je unos insekata povoljan za ljudski organizam i zdravlje.

Pauza za kafu na poslu je ukusan, osvežavajuć i motivacioni ritual. Ali da li svaki put treba da operemo šoljicu između dva ispijanja kafe? Evo šta nauka kaže!

Ukoliko pijete crnu kafu, bez mleka i šećera, talog koji ostaje od kafe nisu baš najpogodniji za razvijanje bakterija. Stoga, ne postoji naročita opasnost ukoliko šoljicu od kafe ne operete, pre nego što napravite novu “turu”. Ovo naravno važi za instant kafu, kao i onu iz aparata.

Ipak, bakterije, virusi i gljivice su svuda, pa tako nemojte da praktikujete da ostavite šoljicu neopranu nekoliko dana i da je onda koristite. Tada se već u ostacima kafe razvijaju i bakterije, ali i gljivice, koje mogu da ugroze naše zdravlje.

Ukoliko mislite da je posao u Diznilendu radno mesto snova, nakon ovog teksta, promenićete mišljenje!

Kao i u svakoj velikoj kompaniji, tako i u Dizniju postoje striktna pravila kojih moraju da se pridržavaju svi zaposleni. Od izgleda, preko visine, do zabranjenih reči, oni koji rade u Diznilendu imaju ceo spisak šta smeju, a šta ne, na radnom mestu.

Posao u Diznilendu

1. Dizni zaposleni nisu “zaposleni”. Naime, njima se drugi obraćaju sa “glumački članovi“, pa čak i za one koji služe hranu ili upravljaju luna parkom.
2. Sve je Dizni. Ukoliko neko glumi Dizni lika, mora da postane deo ovog sveta. Zabranjene su reference o pop kulturi koja se ne odnosi na ovaj gigant.
3. Morate da izgledate kao lik koji tumačite. Uz sređene nokte, boja kose mora delovati prirodno i u skladusa ulogom, a zabranjen je nakit koji nije u skladu sa likom koji glumite.
4. Za Dizni princezu, potrebno je da budete visoki oko 152 cm, a ukoliko ste niži, možete da glumite Alisu ili Vendi iz Petra Pana.
5. Svi u Diznilendu oslovljavaju se po imenima, a gospodin ili gospođa ne dolaze u obzir. Šuška se da je ova tradicija potekla od samog Diznija, koji je insistirao na tome da ga oslovljavaju sa Volt, a ne gospodin, ili gospodin Dizni. Takođe, nisu dozvoljena ista imena, pa ukoliko novi zaposleni ima isto ime sa starijim radnikom, mora da ga promeni u Diznilendu, jer svaki zaposleni nosi pločicu sa imenom.
6. Kada ih neko upita za smer, zaposleni u Diznilendu ne smeju da upiru jednim prstom, već koriste dva ili pak celu šaku.
7. Zabranjeno je da na pitanje zaspoleni odgovore sa: “Ne znam“.
8. Takođe, društvene mreže su strogo zabranjene tokom radnog vremena, kao i fotografisanje i otkrivanje koji lik glume u Diznilendu.
9. Svaki zaposleni koji glumi neki lik, moraju da nauče rukopis lika, kada daju autograme. Za to, idu na posebne kurseve prilikom zapošljavanja.

Svaki svetski putnik zna koliko je teško uklopiti se u drugu kulturu, naučiti strani jezik i izgovarati određene reči. Ukoliko posetite jedno mesto na Novom Zelandu, niko vam neće zameriti ako ga pogrešno izgovorite.

Naime, na Sevrnom ostrvu, kraj Novog Zelanda, postoji mesto, koje je ušlo u Ginisovu knjigu rekorda kao mesto s najdužim nazivo na svetu. Ovaj gradić u svom imenu ima 85 slova, a pun naziv mu je:  Taumatawhakatangihangakoauauotamateaturipukakapikimaungahoronukupokaiwhenuakitanatahu.

Prema legendi, na ovom mestu, čovek po imenu Tamatea svirao je frulu danima pošto mu je brat poginuo u bici. Pleme Maori želeli su da ovu lokaciju nazovu po sećanju na Tamatea, te je mesto dobilo onako dugačak naziv.

U prevodu, mesto se zapravo zove: “Mesto gde je Tamatea, čovek velikih kolena, penjač planina, gutač zemlje i putnik, svirao je svoju frulu voljenoj osobi”.