Iako nam, kada se razbolimo, svi savetuju da povećamo unos vitamina C, naučnici zapravo kažu da nam suplementi ovog vitamina, limunada ili narandže neće biti od velike koristi.

Vitamin C s pokazao delotvoran po zdravlje ljudi, ali on, uprkos uvreženom mišljenju, nije lek za grip i prehladu. Umesto njega, u smanjenju simptoma može nam pomoći cink.

Cink leči prehladu i grip

Za razliku od vitamina C, cink može da spreči ili pak umanji simptome prehlade i sezonskog gripa. U jednoj studiji upravo se ovaj mineral pokazao kao najdelotvornijim, te su učesnici koji su ga konzumirali bili najmanje bolesni i imali su najmanje simptoma prehlade i gripa.

Ćelije se oslanjaju upravo na cink kako bi pravilno funkcionisale, a nedovoljna količina cinka u organizmu slabi imuni sistem. Uz suplemente, cink možete naći u namirnicama koje ga sadrže kao što su bubrezi, pečurke, ostrige i piletina.

Pročitajte i… Ovako vam telo pokazuje da mu fali cink

Fizička aktivnost ima brojne pozitivne posledice po naše zdravlje. Ukolikopak nemate vremena, šetnja od 15 minuta može da učini čuda za naš organizam, a u nastavku saznajte i kako.

Ukoliko vam fali motivacije da prošetate do posla, ili predveče, sa prijateljima ili partnerom, pronaći ćete je u nastavku.

Benefiti šetnje

1. Instant sreća– prema studijama, šetnja umanjuje simptome depresije i poboljšava raspoloženje.
2. Poboljšava kreativnost– šetnja utiče na delove u mozgu zaduženih za kreativnost.
3. Uklanja alergije– trčanje ili šetnja, prema istraživanjima, uklanjanju standardne simptome alergije, kao što su kijavica, suzenje očiju, svrab nosa i kijanje.
4. Poboljšava rad metabolizma- bilo kakva kardio fizička aktivnost utiče na bolji rad organizma, a samim tim ubrzava i metabolizam.
5. Istraživanja su pokazala da dnevno vežbanje, bez obzira na težinu, povećava životni vek za 7 godina.
6. Ne trošite novac- umesto odlaska na fitnes, koji se plaća, šetnja je besplatna.
7. Poboljšava kvalitet sna i leči nesanicu.
8. Šetnja nas smiruje, jer uklanja nivo kortizola– hormona stresa.
9. Šetnja utiče na bolji rad mozga i poboljšava pamćenje, učenje, te uklanja rizik od demencije.
10. Hroničan bol može da nestane usled redovnog šetanja.
11. Lagana fizička aktivnost kakvo je šetanje čuva kosti, jer ih jača i čini zdravijima.
12. Redovna fizička aktivnost dovodi do boljeg vida i umanjuje rizik od degeneracije očiju.
13. Kvalitetno vreme sa voljenima– ukoliko u šetnju povedete nekog bliskom, ta aktivnost prijaće i vašem mentalnom stanju.
14. Poboljšava cirkulaciju- šetanjem unosimo više kiseonika te utičemo na bolji protok krvi kroz organizam.
15. Besplatan čudotvorni lek– šetanje uklanja rizik od dijabetesa, bolesti srca i pluća, pa čak i raka.

Genetski modifikovana hrana čini da usevi brže rastu i da ceo proces bude jeftiniji, ali taj način uzgajanja loše utiče na naše zdravlje.

Već dve decenije, GMO hrana je deo naše svakodnevice, a ove godine, doneti su zakoni da ovakva hrana bude naznačena kao GMO. Ipak, ukoliko se to kod nas ne desi, moguće je otkriti koje namirnice su genetski modifikovane. Zato obratite na naredne oznake na etiketama.

GMO oznake na namirnicama

Obratite pažnju i na broj PLU (Product Lookup Number). Sam kod organske proizvodnje počinje sa brojem 9, dok konvencionalno odgajana hrana, u kojoj su korišćeni pesticidi i hemikalije, ima kod od četiri brojke. GMO namirnice pak počinju sa brojem 8.

Za neke proizvode pak nemoguće je uvrditi laički da li su GMO. Ipak, stručnjaci u tom slučaju savetuju da biramo namirnice koje se retko genetski modifikuju kao što su plavi patlidžan, kivi, mango, kupus, kropmir, avokado, grašak, grejpfrut, ananas, lubenice, pečurke , dinje i crni luk.

Uz ove namirnice, retko kada su GMO i: breskve, celer, jabuke, grožđe, nektarine, spanać, krastavci, paprika i ljuta paprika, te borovnice, pomorandže, tikvice, višnje i zelena salata.