Ljudi imaju različite metode učenja, a iako svakome pomaže drugačiji pristup, naučnici kažu da postoji način koji će poboljšati rezultate na globalnom nivou.

Decenijama, postojala je ideja da ljudi imaju “stilove učenja” koji se mogu podeliti u tri kategorije: vizuelni, audio i kinetičko. Neki istraživači verovali su da neki ljudi uče uz konkretno gradivo, dok je drugima potreban i abstraktni podsticaj. Prema logici, učitelj treba da otkrije koji je najbolji stil učenja svog učenika i da svoje tehnike prilagodi tome.

Najbolja metoda učenja

Postoji malo istine u ovome: ljudi vole da dobijaju informacije na određen način i uz određenu formu. Ipak, današnji psiholozi kažu da je mit da postoje različiti stilovi učenja. Odnosno, izlaganje samo jednom načinu učenja jednostavno nije praktično, a može da bude i diskriminišuće.

Dok nam je za čitanje knjige potrebno samo vizuelno, za učenje da sviramo instrument potreban je ceo set različitih veština.  Najbolji način učenja, stoga, prema psiholozima, jeste da pri učenju novih veština ili gradiva, implementiramo nove informacije sa onim koje su nam poznate i koje znamo.

Do nedavno, naučnici nisu imali odgovor na pitanje zašto spavamo, a danas, znamo da tako jačamo imuni sistem, telo i čistimo mozak. Ipak, i dalje nemamo odgovor na brojna pitanja o snu i spavanju…

Baš iz tog razloga, ljudi su vremenom razvili mitove, a danas, odlučili smo da razbijemo neke od njih.

Mitovi o spavanju

1. Možeš postati jutarnja osoba

Iako vlada mišljenje da vremenom osoba može da lakše ustaje ujutro, istina je malo kompleksnija. Postoji mnogo faktora koji utiču na to da li smo jutarnja osoba ili noćna ptica. Većina ljudi svoj unutrašnji biološki sat može samo donekle da promeni, pa je zato za neke ljude lako buđenje ujutro nemoguće, ma šta pokušavali.

2. Možemo preživeti i sa manje od sedam sati sna

Većini ljudi treba između sedam i devet sati sna kako bi bili naspavani, a veoma mali procenat može normalno da funkcioniše sa mnogo manje sna. Ljudi misle da mogu da prežive sa pet ili manje sna nedeljno i da normalno funkcionišu. Ipak istraživanja su pokazala da njihovo telo pati iako oni tvrde da su se navikli na ovakav način života.

3. Jedina posledica nedovoljnog sna je umor

San je potreban za normalnu i zdravu funkciju celog organizma, a nedovoljno sna utiče na slab imunitet, probleme sa koncentracijom i pamćenje, povećava se rizik od kancera i Alchajmerove bolesti, kao i srčanih oboljenja.

4. Neki ljudi ne sanjaju

Ovo nije tačno. Svi ljudi tokom REM faze sanjaju, samo se neki ne sećaju snova, jer nisu bili dovoljno živopisni da bi ih mozak zapamtio.

Nedavno, na aukciji u Jerusalimu, prodato je pismo Alberta Ajnštajna za 100.000 dolara, a u nastavku saznajte šta je u njemu pisalo.

Ajnštajn je ovo pismo napisao 1928. godine i poslato je iz Berlina jednom matematičaru. U samom pismu, Ajnštajn se bavio “trećom fazom teorije reltiviteta”. Pismo je prodato za 103.000 dolara.

“Ručno pisano pismo je nastalo u vreme vrhunca Ajnštajnove naučne karijere, dok je radio na neverovatnim otkrićima 20. veka”, naznačeno je na samom aukciji.

Pre toga, Ajnštajnovo pismo u kojem otkriva tajnu sreće prodato je za 8.000 dolara.

Vegeterijanstvo, odnosno izbegavanje proizvoda životinjskog porekla, danas ima mnogo grana, a jedna od njih jeste i tzv. “ovo vegeterijanizam”.

U pitanju je ishrana u kojoj je dozvoljeno konzumiranje jaja, ali ne i mlečnih prozvoda, za razliku od “lakto vegeterijanizma”, gde nisu dozvoljeni mlečni proizvodi. Naziv potiče od latinskog naziva za jaje- “ovo”.

Ovo vegeterijanizam se svodi na to da je prozvodnja mleka uzrokovana mučenjem životinja, ali da jaja kokoška svakako nosi, samo su neoplođenja.

Ipak, ova, kao i svaka druga drastična promena ishrane i izbacivanje namirnica, može negativno da utiče po zdravlje ljudi, a u ovom konkretnom slučaju, ovo- vegeterijanci imaju problem sa manjkom D vitamina.

“Cezar” salata je omiljeni obrok mnogih, a uprkos tome što mnogi misle da ima veze sa poznatim rimskim imperatorom, zapravo to je daleko od istine.

Salatu je osmilsio ugostitelj Cezar Kardini, italijanski imigrant koji je služio u restoranima u Meksiku i SAD. Iako je živeo i radio u San Dijegu uglavnom, tokom prohibicije, Cezar je jedno vreme radio i u Tihuani.

Istorijat “cezar salate”

Njegova ćerka Rosa (1928-2003) tvrdila je da je njen otac osmislio “cezar salatu” tokom proslave 4. jula 1924. godine. Naime,  tada, restoran je bio prepun, a Kardini i ostatak osoblja su ostatke hrane stavljali sa strane. U jednom trenutku, sastojci poput mesa, zelene salate i dresinga su se pomešali i na posletku, stvoreno je sasvim novo jelo.

Recept za originalnu “cezar salatu”

Julija Čajld je rekla da je kao dete jela ovu salatu tokom dvadesetih godina prošlog veka. Kasnije, ovu salatu Cezar je predstavio kolegama u Njujorku, koji su dodali još sastojaka, poput parmezana i sirćeta.

U nastavku, pogledajte lak recept za ovu salatu, u emisiji GASTRO BUKVAR, na eduTV.