Hana Glas je bila engleska kuvarica i spisateljica, čija je knjiga recepata bila najprodavanija knjiga u 18. veku.

Hana je rođena 28. marta 1708. godine u Londonu, gde je nastavila da živi do kraja života. Da je bila autorka najpopularnije knjige recepata u 18. veku potvrdila je istoričarka Madelin Houp Dods 1938. godine. Prva knjiga “Umetnost kuvanja- jednostavno i lako” (engl. “The Art of Cookery Made Plain and Easy”) objavljena je 1747. godine, a zatim se štampala u još 40 dopunjenih izdanja.

“Umetnost kuvanja- jednostavno i lako” – Hana Glas

Tokom tog veka, ova knjiga recepata postala je najpopularnija. Razlog se krio u jednostavnim receptima i jeziku, koji su mogli svi da razumeju, pa čak i sluge. Jedino što je bilo potrebno jeste da osoba zna da čita.

Tokom života, Hana je nekoliko puta bila na ivici egzistencije, usled bankrota, a uz ovaj kuvar, objavila je i rečnik za sluge, iako on nikada nije bio toliko popularan. Takođe, objavila je još dva kuvara do kraja života. Preminula je 1. septembra 1770. godine, u 62. godini života.

Najpoznatija knjiga recepata 18. veka

Kuvar “Umetnost kuvanja- jednostavno i lako” postao je veoma popularan, a razlog se krio u tome što je Hana objavila jednostavne recepte, koje su mogli svi da razumeju i da naprave opisana jela, samo ako su znali da čitaju. BBC je Hanu proglasio “majkom moderne večere” i “prvom boginjom domaćinstva”.

Recept za indijski kari

Hana je u svoju knjigu recepata prvi put uvela brojna jela, kao što su žele, indijansko jelo pikalili, te trifl- desert sa piškotama, voćem, šerijem i vinom. Iako nije naročito volela francusku kuhinju, u nekoliko recepata ubacila je i tartufe.

Ukoliko ste samo malo obratili pažnju na način odevanja britanske kraljice Elizabete, sigurno ste primetili da nosi svetle boje. Ipak, da li znate koji razlog se krije iza ove odluke.

Na proslavi svog 90. rođendana, kraljica Elizabeta nosila je neonsko zeleni kostim, a ovo nije prvi put da se u javnosti pojavljuje u jarkim bojama. Postoji nekoliko razloga zašto se kraljica ovako oblači.

Naime, kako prenose britanski mediji, kraljica smatra da su ovakve boje senzitivnije i kod ljudi izazivaju osećaj topline. Uz to, kraljica želi da bude primećena kada se nađe u javnosti, a i sama kraljica uistinu voli jarke boje i nema problem sa tim da bude u centru pažnje- na posletku, ona i jeste kraljica jedne države.

Britanci su osnovali prvih 13 američkih kolonija… Zašto onda ova dva naroda ne pričaju istim dijalektom?

Za dve države koje su toliko bile povezane u istoriji, Amerika i Engleska imaju brojne, veoma očigledne razlike. Uz drugačiju valutu, običaje, način vladavine, preko pravila u saobraćaju do akcenta. Iako oba nacije pričaju engleski, naglasak se razlikuje, a zašto je do toga došlo i kako?

Zašto se razlikuje američki i britanski akcenat?

Akcenat predstavlja različito naglašavanje u jeziku, a dijalekat je varijanta jezika, koja uključuje različit vokabular i gramatiku, uz sam izgovor. Ova dva faktora stvaraju dijalekat i dovode do izolacije od originalnog jezika, uz dodir sa drugim narodima.

Američki engleski je započeo kao britanski engleski. Prema lingvističarima iz Smitsonijana, Amerikanci su počeli da menjaju jezik samo generaciju posle kolonizacije. Zbog okeana koji ih je delio od domovine, ovaj jezik postao je sve izolovaniji.

Uz to, Amerikanci su došli u dodir sa brojnim narodima, uključujući Indijance, Špance, Francuze, Šveđanje i Holanđanje. Ovi faktori doprineli su tome da se stvori novi, američki dijalekat engleskog jezika.

Glavni razlog zašto je došlo do zvučnih promena, pogotovo kada je slovo “R” u pitanju krije se u tome što su tokom Revolucijskog rata, gornji slojevi građanstva u Engleskoj počeli da time pokazuju svoj socijalni status. Vremenom, britanski jezik je zadržao ovaj trend, da se u nekim rečima slovo “R” ne izgovara.

Bojenje jaja, korpe, zečevi… Naučite sve o istoriji i tradiciji ovog popularnog hrišćanskog praznika.

Uskršnji zec

Ovu tradiciju u SAD doneli su nemački doseljenici, a prema istoričarima, nastala je iz germanske mitologije. Naime, germanska boginja plodnosti Eostre je u šumi naišla na ptičicu koja je pala u sneg. Kako se ne bi smrznula, Eostre ju je pretvorila u zeca, kako bi je krzno zaštitilo od hladnoće. Zec je preživeo zimu, ali budući da je pre bio ptica, nastavio je da leže jaja.

Pogledajte još: Farbanje jaja nikad lepše i jednostavnije!

Ime Uskrsa

Kod nas, ime je povezano sa vaskrsenjem Isusa Hrista. U zapadnim zemljama, odnosno u zemaljama sa engleskim govornim područjem Uskrs se naziva Easter. Postoje dve teorije kako je Uskrs na engleskom dobio ime. Prema jednoj, Uskrs je povezan sa Ishtar, vavilonskoj boginji ljubavi i plodnosti, a po drugoj, povezan je sa anglo-saksonskom boginjom Eostre.

Ipak, u nekim tradicijama, Uskrs je povezan Pashom- jevrejskim praznikom slavljenja oslobođenja ropstva uz pomoć Mojsija. Iz tog razloga, na španskom Uskrs nosi naziv Pasqua, na francuskom Pasgues, a na italijanskom Pasqua.

Uskrs ili Božić: Šta je važnije?

Kada je u pitanju sama priprema za praznik, u hrišćanskoj tradiciji nekako deluje da je Božić mnogo bitniji praznik. Međutim, uprkos dominaciji Božića, u marketinškom smislu, Uskrs je jednako važan kada je u pitanju sama vera.

Pogledajte još: Dekupaž jaja – lako i šareno!

Uskršnja tradicija: Šunka

Tradicija obroka sa šunkom rasprostranjena je svuda po svetu, a ona je veoma stara. Nekada, ljudi su čuvali meso, nakon klanja, u soli kako bi duže ostalo sveže, a ponekad, zakopavali su meso u more.

Pogledajte još: Prirodne boje za uskršnja jaja

Uskršnja tradicija: Čokoladni zečevi

Šuplji čokoladni zečevi su bizarni, ali sastavni deo svakog Uskrsa. Naime, 1939. godine, proizvođači čokolade želeli su da naprave čokoladne zečeve koji će biti veliki, ali laki za konzumiranje. Iz tog razloga, nastali su ovi šuplji uskršnji slatkiši.

Zašto se farbaju jaja za Uskrs?

Prema hrišćanskom verovanju, kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje, stigla je i do cara Tiberija. Kako poklon mu je donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo kao kada bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos vaskrse”, i sva jaja u korpi su postala crvena.

Prema drugoj legendi, stanovnici Jerusalima su se rugali hrišćanima smatrajući da Hristos nije vaskrsao jer je to nemoguće, kao što nije moguće da kokoške snesu crvena jaja. Sledeće godine, na dan Vaskrsa, sve kokoške u Jerusalimu su snele crvena jaja.

Uskršnja tradcija: Korpe

Ova tradicija je takođe došla od germanskog običaja, a povezano je sa prolećem i plodnošću. U početku, deca su pravila gnezda, a kasnije, ljudi su počeli da koriste korpe.