Zahvaljujući dosadašnjim istraživanjima, emisijama i video- snimkovima, imamo malu predstavu o tome kakva sve bizarna bića žive u dubinama okeana. Ipak, da li ste ikada videli kako izgleda riba koja živi na najvećim dubinama?

Istraživački tim, otkrili su novu vrstu ribe nazvane hadal riba- puž, po Hadu, grčkom bogu podzemlja. Ova riba ćivi na dubinama od najmanje 8.200 metara. Kako bi snimili kako ova riba izgleda, naučnici su koristili poseban kabel, kojim su došli do dubine od neverovatnih 11.000 metara.

Tu, pronašli su ribu- puža, a pored toga pronađeni su i amfipodi- jedna vrsta rakova. U nastavku pogledajte kako ove hadal ribe izgledaju.

Stižu dobre vesti: Ukoliko ne volite zvuk žvakanja ili “srkanja”, to je znak da ste zapravo veoma inteligentni, kažu naučnici.

Ukoliko se ježite na zvuk glasnog žvakanja, gutanja ili srkanja, možda imate misofoniju- abnormalnost mozga koja stvara osećaj nelagode kada nastaju zvukovi poput glasnog žvakanja, gutanja, disanja ili čak u slučaju paljenja i gašenja hemijske olovke.

Šta je misofonija?

U nauci, ovaj poremećaj kao termin javio se tek 2001. godine, a doktori su bili podeljeni u mišeljnju je li je ovo stanje legitimno.

Tim sa Univerziteta Njukasl iz Velike Britanije, skenirali su mozak osoba koje pate od misfonije i onih koji nemaju ovaj problem. Ispitanicima su puštani zvukovi, od prirodnih, kao što kiša, neprijatnih, kao što je plač bebe i iritantnih, kao što su zvukovi disanja i žvakanja.

Rezultati su pokazali da osobe koje imaju misfoniju, usled zvukova koji ih iritiraju, imaju značajne promene u aktivnosti mozga u forntalnom režnju. Pored nelagode i nervoze, aktivnost mozga utiče i na pojačano znojenje i ubrzan srčani ritam.

“Za mnoge ljude sa misofonijom, u pitanju su dobre vesti, jer su pokazane razlike u strukturi i finkciji mozga”, navodi se u studiji.

Kao što je već poznato, mozak ne prestaje da raste i razvija se kada se rodimo. Moždane ćelije i veze neurona nastavljaju svoj rast, u zavisnosti od perioda života.

U nastavku saznajte kako izgleda razvojni put mozga kroz svaki period života i šta to zapravo znači.

Razvoj mozga tokom života

1. U stomaku: Rast moždanih ćelija

Pre nego što se rodimo, naše telo je poprilično zauzeto razvojem mozga, pripremajući se za spoljni život. Norovrođenčadi imaju oko 100 biliona neurona, što znači da je prosećan rast moždanih ćelija tokom trudnoće oko 250.000 u minuti.

2. Novorođenčadi: Stvaraju se novi neuroni i veze

Kada se rodimo, mozak je dostigao veličinu od oko 60% koliki će biti u odrasloj dobi. Mozaknaraste još dodatnih 35 centimetara 90 dana pošto se rodimo.

3. Deca: Obrazuju se neuroni

Do treće godine života, mozak je oko 80% narastao, ali ima do 200 puta više sinapsi nego odrastao mozak. Vremenom, te veze se prekidaju, a mozak prebacuje fokus na veze koje su važne.

4. Rano doba: Iskustva oblikuju mozak

Najvažniji period razvoja mozga nastaje do 5. rođendana. U ovo vreme, iskustva direktno oblikuju sinapse, a mozak se navikava na sredinu. S druge strane, negativna iskustva ostavljaju psihološke ožiljke kod deteta, zauvek.

5. Adolescencija: Centar za donošenje odluka nije još jak

Mozak tinejdžera je srazmeran kada je u pitanju težina, ali nije u potpunosti razvijen. Mozak i dalje nema u potpunosti razvijen deo odgovoran za donošenje odluka, te tinejdžeri češće nego odrasli rizikuju i donose riskantne odluke.

6. Dvadesete: Mozak na udaru

U dvadesetim godinama, mozak i dalje stvara sinapse, ali je pogložniji oboljenjima. Naime, veliki afektivni poremećaju, poput šizofrenije ili anksioznosti, javljaju se u 80% slučajeva kod ljudi između 18. i 25. godine života. Forntalni režanjn mozga je u ovom periodu podložan manifestovanju ovih bolesti, pokazala su istraživanja.

7. Tridesete i četrdesete: Učenje postaje teže

Tokom dvadesetih godina, mozak usporava proizvodnju moždanih ćelija i sinapski. Iz tog razloga, ljudima u tridesetim i četrdesetim je mnogo teže da uče, a način ishrane i navike utiču na jaku ili slabiju memoriju.

8. Pedesete: Memorija slabi

Većina ljudi primećuje da tokom pedesetih godina, ima kratkoročni gubitak pamćenja. Oko 5% simptoma Alchajmera javlja se upravo u ovim godinama.

9. Šezdesete i sedamdesete: Veze su gube brže nego što se stvaraju

Svaka deseta osoba u 65. godini života ima Alchajmerovu bolest, pokazale su studije. Uz genetiku i način života, na ovaj rizik se duplira posle 65. godine. Iako nije pronađen uzrok, naučnici veruju da do ovoga dolazi jer se gube neuroni i sinapse.

10. Osamdesete: Rizik od Alchajmera raste

Do 85. godine, svaka osoba ima 50% šanse da oboli od Alchajmera. Ipak, u smanjenju rizika pomažu vežbe kao što je rešavanje ukrštenih reči, socijalizacija, slaganje puzli i slične aktivnosti u kojima mozak radi. Uz to, važna je i fizička aktivnost koja umnogome smanjuje rizik od demencije.