Često na flašama izvađenim iz zamrzivača, možemo primetiti razne šare. Koliko puta ste se zapitali kako dolazi do njihovog nastanka?

Boca puna tečnosti koja u zamrzivaču ostane nekoliko sati, nalazi se ispod svoje tačke zamrzavanja. Vodi je potrebno da se širi, kako bi se zamrzla, zbog svog tečnog stanja. Molekuli moraju da se preslože u kristale leda, dok pritisak u boci taj proces otežava.

Otvaranje boce oslobađa pritisak

Do naglog pada pritiska dolazi pri otvaranju boce, što omogućava stvaranje leda i oslobađa ugljen dioksid iz smeše. Mehurići se ponašaju kao “mesta za nukleaciju”, na njima se stvaraju prvi kristali leda i dok rastu, stvaraju sve više leda u obliku obrnute piramide, koja podeseća na grane drveta. Ukoliko bocu samo lagano kucnete o tvrdu površinu, biće dovoljno da proces smrzavanja otpočne. Talas pritiska stvoriće mikroskopske oblasti niskog pritiska u tečnosti, koje mogu da se ponašaju kao “mesta za nukleaciju”.

Pokušavajući da otkrije lek protiv glavobolje, farmaceut iz Atlante, Džon Pemberton stvorio je najpoznatije piće na svetu – “koka-kolu”.

Pemberton je u svojoj laboratoriji pomešao razne sastojke i dobio gustu i tamnu smesu, poput karamela. Ni danas nisu poznati svi sastojci recepta za koka-kolu. U prvobitnom receptu, vino je bilo jedno od sastojaka. Nakon što je usledio zakon o prohibiciji, alkohol je izbačen iz recepta za koka-kolu. Smesa je u početku na tržištu prodavana kao lek, gde je jedna čaša ovog “leka” koštala 5 centi dolara. Mesto prodaje bio je izvor mineralne vode, sa kojom je koka-kola mešana. U to vreme mineralna voda smatrana je lekovitom, a koka-kola je reklamirana kao lek protiv dispepsije, impotencije, neurastenije i glavobolje.

Koka-kola predstavlja najprodavanije piće današnjice, odmah posle vode.

Svi vole da pogledaju dobar horor film s vremena na vreme. Postoji nešto neobjašnjivo u ljudskoj prirodi koja teži strašnim pričama i osećaju straha, koji podiže adrenalin.

Horor filmovi po istinitoj priči

Jasno nam je da je u pitanju samo film, pa na kraju iskontrolišemo strah i zaobiđemo celu dramu o ostavljenom upaljenom svetlu u toku noći. Ali, šta ako nije u pitanju samo film i fikcija? Šta ako su se neke od tih priča zaista dogodile? Imate li hrabrosti da pogledate jedan od tih filmova? Možda se ovi naslovi već nalaze na vašoj listi odgledanih filmova, a da niste bili ni svesni da je, recimo Anabel, zaista postojala.

Prizivanje, The Conjuring

The Conjuring je 2013. godine dobio odličnu kritiku, kako od kritičara, tako i od fanova. Priča prati običnu američku porodicu koja se seli u kuću snova. Na nesreću, kuća je puna zlih duhova i paranormalnih aktivnosti. Porodica nakon niza stravičnih situacija angažuje istražitelje paranormalnog kako bi rešili problem, pa čak i eventualni egzorcizam. Film je u potpunosti baziran na istinitoj priči, što znači, da se sve ono što ste videli u filmu, zaista dogodilo u stvarnom životu. Dodat je samo čin egzorcizma. Porodica koja je proživela nesrećni scenario za film, u stvarnom životu, provela je devet godina u ukletoj kući.

Anabel, Annabelle

Ukoliko vas lutkice u horor filmovima izbezumljuju, probajte da izbegnete ovaj. Lutku Anabel zaposeo je demonski duh, kako bi prikupio duše dece koja stanuju u ukletoj kući. Lutka Anabel iz stvarnog života, koja je inspirisala film, nalazi se u staklenoj vitrini u Muzeju u Americi. Dva puta nedeljno obilazi je svešteno lice i blagosilja je. Nakon nekoliko incidenata, koji su se desili mladoj devojci, u čijem posedu je Anabel bila, 1970. godine – lutka je sklonjena na sigurno mesto uz stalan nadzor.

Obred, The Rite

Još jedan film o zlim duhovima i egzorcizmu zasnovan na realnoj priči. “Obred” prati mladog momka na njegovom putu da postane pravi kvalifikovani egzorcista, i predstavlja nam sve ono sa čim se on na tom putu susreće. Priča je zasnovana i snimljena na osnovu života sveštenika Gerija Tomasa, koji je bio jedan od 14 studenata na svetu, obučenih i kvalifikovanih za egzorcizam. Scena u kojoj sveštnik obavlja egzorcizam iz trudne devojke je 100 posto istinit.

Ukleti u Konktikatu, The Haunting in Connecticut

Samohrana majka sa sinom obolelim od tumora, dolazi u Konktikat zbog lečenja. Kuća u koju se useljavaju, već je zauzeta i to prisustvom zlih duhova. Priča je zasnovana na iskustvu porodice Snedeker. Kada su se uselili u kuću, u podrumu su otkrili alatke i pokazatelje da je kuća nekad davno bila pogrebni zavod.

Stranci, The Strangers

Stranci su priča o paru koji je napadnut, maltretiran celu noć i na kraju ubijen u svom domu od strane maskirane grupe ljudi. Ono što je intirigantno u vezi ove priče jeste da je samo delimično zasnovana na realnim događajima, koje iskusio producent filma kao mlad. Bio je sam kod kuće kada je grupa nepoznatih ljudi pokucala na vrata i tražila nekog ko tu ne živi. Kasnije su saznali, da su to isto radili sa svakom kućom u ulici, tražeći praznu, kako bi je pokrali.

Posednutost, The Possession

Ovo sjajno ostvarenje iz 2012. godine počinje scenom u kojoj se nalazi Dibuk kutija. Nakon što je mlada devojka pokupi i otvori, oslobađa zlog duha koji je bio zatočen unutra. Dolazi do raznih neverovatnih i strašnih događaja pre nego što duha ponovo zatoče, zahvaljujući jevrejskom svešteniku. Prema originalnoj priči Dibuk kutija postavljena je na Ibej, kao i lista prethodnih vlasnika. Svi prethodni vlasnici potvrdili su da su za vreme posedovanja kutije doživeli strašne halucinacije i čudne događaje.

Psiho, Psycho

Svi su čuli za Hičkokov klasik “Psiho”. Mlada žena dolazi u motel Bejts, kako bi se sakrila od šefa kog je pokrala. Na njenu nesreću, motel vodi potpuna psihopata, Norman Bejts. Nakon što je ubije i sprovede se istraga, dolazi do sjajnog obrta. Navodno, film je inspirisan stvarnim serijskim ubicom, Edom Gejnom. Policija je na kraju uhvatila Gejna, a u njegovom domu pronašla pravi užas.

Strava u Ulici brestova, A Nightmare On Elm Street

Pravi klasik iz osamdesetih, ovaj film pružio je jednog od najvećih zlikovca svih vremena, Fredija Krugera. Niko ne može da zaboravi njegovo sprženo lice niti oštre kandže. Ovaj film ima nekoliko nastavaka. U centru priče su deca, Azijati koji su se doselili u Los Anđeles, početkom 1980. godine. Trinaest dečaka iz Laosa umrlo je u snu i ne postoji medicinsko objašnjenje. Još jedan slučaj, takođe malog dečaka iz Laosa, otkrio je njegov velik strah od sna i spavanja. Nakon što je danima izbegavao da zaspi, na kraju nije izdržao. Pronađen je narednog jutra. Ni za njegovu smrt, ne postoji logično medicinsko objašnjenje.

Isterivač đavola, The Exorcist

Ovaj film morate pogledati. U “Isterivaču đavola” mladu devojku Regan, zaposeo je demonski duh i njena majka u pomoć poziva egzorcistu. Iako, sveštenik umire u toku procesa, egzorcizam je obavljen uspešno i porodica se preselila kako bi započela nov život. Film je ustvari zasnovan na priči iz 1949. godine. Naime, reč je o dečaku po imenu Robi, koji je živeo sa bakom i često sa njom koristio vidža tablu ili tablu za prizivanje duhova. Nakon bakine smrti, Robi je počeo da pokazuje znake posednutosti. Egzorcizam nije uspeo i Robi je završio u mentalnoj ustanovi. Jednog dana na njegovim grudim osvanula je reč “exit” – izlaz, i on se vratio u normalno, zdravo stanje.

Ponekad su činjenice čudnije od fikcije – filmovi sa liste to svakako potvrđuju. Iako je većina horor filmova obična fikcija, ovi naslovi dokazuju da realnost ponekad ume biti podjednako zastrašujuća.

Svaki otisak prsta je jedinstven, ali da li se on menja tokom života, dok starimo?

Činjenica je da otisak možemo promeniti usled povreda, pa tako dodati ožiljak reljefu lukova i vijuga na jagodici prsta. Ukoliko prsti dođu u dodir sa kiselinom ili uledi određeno kožno oboljenje, može se desiti da otisak izbledi, tj. da se vijuge izgube. Nakon nekog vremena, koje je potrebno za oporavak, ponovo će se pojaviti. Starenje neće promeniti otisak, može samo uticati na teže skenjiranje istog. U toku starenja koža postaje manje gipka, pa će tako i sami nabori na jagodicama postati deblji.

Raspadanje ostataka životinja može da se uspori. Kada životinja ugine, može doći do okamenjivanja ostataka, ukoliko tela ne istrule ili životinja ne postane plen.

Telo nesrećne životinje može završiti u mulju, na obali reke, na dnu mora ili ostati zatrpano vulkanskom prašinom. U ovakvim situacijama može doći do usporavanja procesa raspadanja. Tlo u kom se telo nalazi može da se stvrdne i na taj način uspori raspadanje.

Organizam će u okamenjnim naslagama u nekom momentu da se raspadne ali će ostaviti traga ili otisak svog tela u pesku i zemlji. Retko se dešava i da minerali probiju do tkiva, nakon čega tela očvrsnu stvarajući vrstu kalupa, koji odgovara obliku tela životinje.

Ostaci koji su okamenjeni nazivaju se fosilima, mogu se naći između dva sloja stena koji ih pritiskaju velikom silom. Na kraju od tela životinje ostaje tanka i ugljenisana mrlja tkiva.

Kako nastaje zvuk? Zvuk nastaje kretanjem talasa pritiska kroz materiju. Kako svemir predstavlja savršen vakum, zvuk ne može lako da se širi kroz njega. Na mestima na kojima je materija gušća, kao što je unutar atmosfere planeta, u zvezdama, oblicima gasa ili u okolini crnih rupa – tu su zvučni talasi uobičajeni.

Najbučniji zvuci u svemiru su oni koji nose najviše energije.

Tokom Velikog praska pritisak zvuka, prema gruboj proceni, kretao se od 100 do 120 decibela. Takav pritisak zvučnih talasa nalazi se na granici praga bola, kada je ljudsko uvo u pitanju. Ali taj zvuk nije ni približno jak,a ni glasan koliko neki drugi zvuci  koji su poznati ljudima. Naime, najsnažnijim zvukom na Zemlji, smatra se eksplozija meteora u Tunguskoj oblasti, 1908. godine. Eksplozija je oslobodila zvuk jačine 300 decibela. Predpostavlja se da se u momentima sudara planeta ili crnih rupa, uključujući i eksplozije zvezda, stvaraju zvuci koji imaju pritisak veći od 300 decibela.

Koliko vam je rastojanje između vas i druge osobe bitno? Kada nečije prisustvo označava ugrožavanje ličnog prostora i koliko vam to smeta? Možda toga nismo svesni ali niko od nas se ne približava drugim ljudima ili stvarima tek tako.

Drugačije su razdaljine koje držimo prema voljenoj osobi, kolegi sa posla ili prolazniku koji nas zamoli za informaciju na ulici. U pitanju su “nepisana pravila” kojih se pridržavamo. Ukoliko se nekome suviše približimo ili se suviše udaljimo, mi kao i druga osoba, osetićemo neprijatnost. Stvar je u poruci koju šaljemo a koja ne odgovara prilici.

Lična zona predstavlja razdaljinu koju dopuštamo prijateljima, oko 45 cm do 130 cm. Intimna zona je intimna zona i dopuštena je samo određenim osobama. Opseg ove zone iznosi od 0 do 45 cm. Društvena zona dolazi posle lične. U ovoj zoni dopuštamo drugima da nam se približe na razdaljini od 130 cm i više. Uglavnom se ova zona odnosi na radno okruženje. Javna zona je zona opsega preko 360 cm i ona predstavlja razdaljinu prema osobama koje ne pripadaju našoj društvenoj grupi.

Bliskost i fizički kontakt se drugačije tretira od zemlje do zemlje.

Naime, Arapi smatraju da javna mesta pripadaju svima u podjednakoj meri i tu niko nema veće pravo od drugih. Ako je neko negde prvi stigao, to ništa ne menja. Tako da se pripijanje uz drugog i preterano približavanje ne smatra neprikladnim ponašanjem. Ukoliko nekome od njih zapadne za oko mesto koje je već popunjeno, uradiće sve što je u njihovoj moći da tu osobu pomere sa tog mesta. Zabranjeno je samo narušavanje privatnog poseda, kuće ili automobila.

Amerikanci uglavnom strogo poštuju nevidljivu granicu koja deli privatnu od javne oblasti života. Zato ćete često, možda u filmovima primetiti da oko i između njihovih kuća i bašta nema ograda.

Kada neko pomene Engleze, pomislimo na uzdržanost. Za njih je lični život kao i prostor u kom se odvija, neprikosnoven. Moguće je da se neko ličnije ponašanje ispolji i na javnom mestu, a da niko ne trepne.

Mediteranci su takođe skloni pravljenju gužve. Staju u red ako baš moraju, mada ga baš i ne poštuju, dok su u gužvama kao na svom terenu. Dok sa drugima razgovaraju ili raspravljaju moraju da gledaju tu osobu u lice. Za Japance nije uobičajeno da lična osećanja dele i poveravaju drugima, a pravila koja se tiču deljenja ličnog prostora daleko su manjeg kruga. Naklon pri pozdrav, osetno će smanjiti razdaljinu između dve osobe.

Kako je, naime, svako ličnost za sebe, kojoj god kulturi da pripada, osećaj za razdaljinu i opseg ličnog prostora razlikovaće se od osobe do osobe.

Duga je fenomen prirode koji predstavlja najlepši most na svetu. Vekovima je inspirisala mnoge legende i mitove, i privlačila velike umove. Duga predstavlja simbol mira.

Milijarde mikroskopskih duga stvaraju jednu jedinstvenu dugu. Ona je vidljiva samo kad posmatrač gleda kišnu zavesu ispred sebe, osvetljenu Suncem koje je iza njegovih leđa. Prelamanje sunčeve svetlosti kroz sitne vodene kapi stvara vizuelni efekat koje oko prima i vidi kao dugu.

Vrste duga

Albino duga

Bela duga postoji. Ova duga može nastati u magli i bez kiše. Dovoljno je da vazduh bude pun fine vodene prašine i da na nju padnu Sunčevi zraci, pod određenim uglom. Tada se, iz razloga što sitne kapljice lošije razlažu Sunčevu svetlost, pojavljuje bela traka na nebu. Kao nadoknadu za odsustvo boja, zahvaljujući razlaganju svetlosti u finim kapljicama, posmatrač često može prisustvovati rađanju dodatnih duga.

“Ulične svetiljke” duga

Duga ulične svetiljke za razliku od Sunca, emituju zrake koji se šire u svim pravcima. U ovom slučaju, luk duge se formira približno pod uglom od 45 stepeni. Raspored kapi na kojima se luk stvara neobičnog je oblika, pa samim tim i oblik duge- dva plitka međusobno povezana luka.

Crvena duga

Što je Sunce niže na nebeskom svodu, to njegovi zraci moraju da probijaju deblji sloj atmosfere. Kad je naša zvezda sasvim nisko na horizontu, svi plavičasti delovi svetlosti gube se i do nas stužu samo crveni i narandžaste. Tako osvetljene kapljice kiše rađaju dugu u tim tonovima.

Rosna duga

Duga na travi prekrivena rosom? Neobično jeste jer je okrenuta vrhom nadole, suprotno od nebeske. Ova rosna duga stvara se na kapljicama vode na travi, približno pod uglom od 45 stepeni prema osi koja spaja Sunce i posmatrača. U retkim prilikama rosa se prostire sve dok nam pogled dopire i u tom slučaju duga se produžava sve do horizonta pri čemu dobija oblik hiprebole. Svetlosni zraci koji stvaraju dugu na kapljicama rose, međusobno su paralelni Sunčevi zraci.

Mesečeva duga

Duga koja se pojavljuje na Mesečevoj svetlosti je retka pojava. Ne samo zbog toga što je Mesečeva svetlost slabija od Sunčeve, već i zbog doba dana i vremenskih uslova. Ako se zna da se oluje i pljuskovi najčešće javljaju u kasno popodne i ranu veče, to smanjuje mogućnost od pojave duge u noćnom periodu.

Duga se može manifestovati na vodopadima, kao i na običnoj prskalici za vodu.