Ljudi nisu jedina inteligentna bića na svetu. Ove vrste životinja, na osnovu istraživanja, predstavljaju grupu najinteligentnijih živuljki na svetu.

Oktopod

Oktopod je najpametnije biće u moru. Naučnici konstantno otkrivaju interesantne novosti o sposobnostima oktopoda. Istraživanja pokazuju da su sposobni za igru i rešavanje problema. Takođe, vrlo uspešno i brzo pronalaze izlaz iz lavirinta.

Golub

Golubovi imaju savršeno pamćenje. Mogu da se prepoznaju u ogledalu, da zapamte stotinu različitih slika i sposobni su da zapamte duge putanje.

Svinja

Studije pokazuju izraženu emotivnost kod svinja. One su osećajne, umeju da tuguju i da se dosađuju. Prilično su društvene kada su ljudi u pitanju i lako se treniraju. Svinje sanjaju i mogu da raspoznaju kad ih dozivate po imenu – poput pasa.

Pas

Čovekov najbolji prijatelj. Pse je lako trenirati, društveni su, razumeju komande i poslušni su. Mogu da raspoznaju imena i lica osoba koje su već sreli. Osećaju ljubav, ljubomoru i ukoliko ih povredite, neće to zaboraviti do kraja života.

Papagaj

Papagaji su širom sveta poznati kao najpametnije ptice. Oni umeju razne stvari, koristeći svoj fantastični kljun. Prema studiji, vrsta Kakadu poseduje 90 posto od ukupnih veština koje se pripisuju pticama. Papagaji umeju da imitiraju i govore- sastavljaju čak čitave rečenice.

Pacov

Pacovi su izuzetno inteligentni. U istraživanjima, ova vrsta se najčešće koristi. Sposobni su za brzo i lako pronalaženje izlaza iz lavirinta, kao i rešavanje drugih komplikovanih zadataka.

Ovca

Britanski naučnici i istraživači ustanovili su da ovce imaju neverovatnu instinktivnu sposobnost i inteligenciju, o kojoj nismo ni pomišljali. Ukoliko se osete ugroženim, grupišu se i zajedno beže od predatora. Sposobne su da zapamte i indetifukuju kako ljudsko lice, tako i životinju.

Delfin

Delfini su izuzetno društvene životinje. Pronalaze svoje rođake koji su udaljeni miljama od njih i imaju svoj jezik pomoću kog komuniciraju. Zanimljivo je da delfini nikad ne spavaju.

Slon

Mozak slona teži oko 5 kilograma. Drugi veliki sisari, poput nilskog konja i nosoroga, nemaju toliki mozak. Naučno istraživanje je dokazalo da slonovi na kreativan način koriste objekte i stvari, bez učenja od strane ljudi. Poznati su po čišćenju hrane, upotrebi alatki i poslušnosti. Slonovi imaju dobro i dugoročno pamćenje.

Gorile i šimpanze

Impresivne veštine i inteligencija ovih životinja dugo su predmet interesovanja kod ljudi. Oni su sposobni za razne stvari, mogu da naprave i koriste alat, sposobni su za lov, kao i za rešavanje problema. Mogu da nauče znakovni jezik i tako komuniciraju.

Mladi hemičar Vilijam Perkin je zahvaljujući slučajnom spletu okolnosti tokom potrage za lekom protiv malarije, promenio modni tok i pomogao u borbi protiv raka.

Od kinina do prve sintetičke boje

Perkin je 1856. godine pokušao na veštački način da dobije kinin. Ogled je rezultirao, umesto lekom, gustom i mutnom smesom. Kako je vreme odmicalo, smesa je poprimala ljubičastu boju. Nije dobio kinin ali jeste prvu sintetičku boju.

Nijansa ljubičaste bila ja jača i lepša od prirodne, do tad viđene boje. Nije se ispirala niti bledela. Zahvaljujući njegovom otkriću, hemija je stekla popularnost, te je privukla nove generacije hemičara željnih novih otkrića.

Inspirisan radom Vilijama Perkina, bakteriolog Pol Erlih, je uz upotrebu veštačkih boja započeo istraživanje hemioterapije i imunologije.

Poznat kao nesrećan, petak 13. je datum od koga mnogi širom sveta strahuju. Postoji čak i naziv za strah od ovog datuma, u pitanju je triskaidefobija.

Da li je u pitanju samo splet slučajnih okolnosti ili nešto više, teoretičari i dalje razmatraju. Zabeležen je veliki broj nezgoda na ovaj datum,  a najpoznatije je raspeće Isusa Hrista.

Petak je jedini dan u nedelji koji se smatra baksuznim, dok se broj 13 smatra ukletim. Tako da je ova kombinacija, još od srednjeg veka tretirana kao loša i nesrećna. Značenje datuma i nesreće vezane za njega provlačile su se kroz istoriju i književnost. Čak je i Napoleon, navodno, strahovao od ovog datuma.

Zašto je ovo nužno loš znak?

Teorije pokazuju da broj 12 predstavlja potpun broj, da godina ima 12 meseci i da je Isus imao 12 apostola. Ovaj broj predstavlja savršen krug, dok broj 13 narušava ovu potpunost.

Zanimljivo je da u toku godine mogu postojati maksimalno tri petka 13. Najviše saobraćajnih nesreća i poslovnih gubitaka zabeleženo je na ovaj datum.

Prema istraživanju Centra za borbu protiv stresa i fobija sa Instituta u Severnoj Karolini, oko 20 miliona ljuda strahuje od ovog datuma. Neki ljudi su toliko paralizovani strahom da nisu u stanju da izvrše svoje obaveze u toku dana. Zbog toga dolazi do velikih novčanih gubitka u poslovnom svetu, kao i u budžetu države. Mada, filmska industrija može da zahvali ovom datumu, jer su na osnovu raznih verovanja vezanih za ovaj datum snimljeni mnogi horor filmovi, od kojih je najpoznatiji, ni manje ni više, nego “Petak 13.”.

Čips ili hrskavi krompir koji je nezaobilazna grickalica na zabavama i druženjima, a mnogima čak i užina, nastao je na prilično jednostavan način i to zahvaljujući jednom zanovetalu.

Istorija čipsa

Sve se odigralo davne 1853. godine u jednom otmenom restoranu u predgrađu Njujorka. Gospodin koji je naručio krompir kao prilog, bio je nezadovoljan posluženim uz objašnjenje da je predebelo sečen. Kuvar Džordž Kram je prihvatio primedbu i odmah je isekao kriške krompira tanje.

Međutim, gospodin je i dalje bio nezadovoljan. Ovog puta kuvar se naljutio i isekao je krompir na tanke listiće, pa ih bacio na vrelo ulje i dodado dosta soli. Želeo je da se osveti bezobrazno zahtevnom gostu. Shvatio je da krompir tako pripremljen, neće moći da se jede viljuškom.

Nakon što je probao krompir, gospodin zanovetalo bio je prezadovoljan. Toliko, da je poručio još jednu porciju. Ubrzo je čips, koji je tada nosio naziv “saratoga čips”, postao glavno jelo na meniju ovog restorana. Prodavao se po prodavnicama, a kasnije su otvorene otvarene i fabrike koje su ga proizvodile u velikim količinama.

Najviše čipsa na svetu pojede se u Sjedinjenim Američkim Državama.

Belgijski muzičar, Adolf Saks u svetu je ostao upamćen kao čovek koji je stvorio saksofon. Ukoliko vas put nanese u Belgiju, posetite grad Dinant u kom je rođen,1814. Oduševiće vas prizori velikih saksofona raštrkanih po celom gradu, u njegovu čast.

Ono što mnogi ne znaju, jeste da je Saks imao nesrećno detinjstvo, naime nekoliko puta je izbegao smrt, a čak je i njegova majka mislila da je osuđen na propast.

Prvu nesreću imao je kao beba, čim je prohodao pao je sa stepenica i razbio glavu o oštar kamen. Zatim je sa nepune tri godine popio punu čašu sumporne kiseline, misleći da je u pitanju mleko. Ubrzo nakon toga je slučajno progutao metalu kopču. Nesrećni događaji sirotog Adolfa ovde ne prestaju. Tešku povredu doživeo je nakon eksplozije bureta baruta, usijana žica gvožđa mu je ispekla lice, a čak mu je i crep pao na glavu tokom šetnje. Adolf Saks je bio ili najnesrećniji čovek na svetu ili najsrećniji, ne možemo prosuditi. Ali ono što je sigurno, jeste da je saksofon morao da se desi svetu.

Adolf Saks osmislio je čitav asortiman saksofona i zahvaljujući tome stekao veliki ugled u svetu muzike, što ga je dovelo do učiteljske pozicije na Pariskom konzervatorijumu. Umro je u Parizu 1894. godine, a sahranjen je na groblju Monmartr.

Pucketanje prstima vas nervira? Niste jedini. Iritantan zvuk predstavlja pravi fenomen o kom se raspravlja skoro ceo vek. 

Studije američkih naučnika pokazale su da do zvuka pucketanja dolazi zbog pucanja malih mehurića u tečnosti zglobova prilikom promene pritiska.

Dok pucketamo prstima, ustvari razdvajamo zglobove, a pritisak u njima se smanjuje. Dolazi do nastanka mehurića u tečnosti koja “podmazuje” zglobove i nastaju različite varijacije pritiska u zglobu, što dovodi do brze pokretljivosti mehurića. Sve  to stvara zvuk koji prepoznajemo kao pucketanje.

Naučnici tvrde da zvuk pucketanja može da se objasni sa čak tri različite matematičke jednačine.

Činjenica je da većina ljudi ne može ujutru da funkcioniše bez doze kofeina. Takođe, poznato je da ovaj napitak dobijamo od zrna kafe. A da li ste čuli za legendu o pronalasku ovog magičnog napitka?

Ko je pronašao kafu?

Legenda kaže da su za pronalazak kafe krive koze, koje su u potrazi za hranom, naišle na ovo slatkom zrnevlje. Velika količina kofeina, imala je jak uticaj na ponašanje koza, pa je zrna otkrio i momak koji ih čuvao. Ipak, činjenice govore drugačije. Kofein su prvo upotrebljavala afrička plemena u kombinaciji sa voćem i životinjskom mašću, kako bi nadomestili gubitak energije.

Najskuplja kafa na svetu

Najskuplja kafa na svetu je kopi luwak i potiče iz Indonezije. Ova kafa je jedinstvena jer nastaje na specifičan način. Divlja živuljka civet, u toku noći penje se po arabusta drveću i hrani se zrnima kafe. Što znači da je najskuplja kafa na svetu ustvari produkt svarenog obroka ove živuljke nalik na mačku. Ako vas ovo nije odgovorilo od ispijanja kafe, samo napred, šoljica košta celih 50 dolara.

Kafa je napitak koji spaja ljude, predstavlja izgovor za zaslužene pauze u toku radnog vremena, pa čak i pauzu koju morate napraviti u životu, kako biste se opustili i dobro razmislili o svemu.

Na listi najtraženije robe na svetu, kafa zauzima počasno drugo mesto, odmah ispod ulja.