Ove slatke životinje imaju jezive navike i ne baš toliko slatke osobine, kada se nađu u određenim situacijama.

Bubamare su kanibali

Slatke, male bubamare vrlo lako postaju kanibali i okreću se jedne protiv drugih u trenucima kada ostanu bez izvora hrane. U pitanju je pravilo preživljavanja i bubamara će, ukoliko je gladna, napasti i pojesti čak i novorođenog potomka. One imaju uvrnuti odbrambeni mehanizam – u slučaju opasnosti ispuštaju odvratan miris iz žlezda koje se nalaze u nogama i na taj način teraju neprijatelja.

Morske zvezde se jezivo hrane

Ova neobična stvorenja pravi su ekscentrici. Kako bi konzumirali obrok, deo stomak izbacuju van tela. Taj deo uzima hranu i vari je, a zatim se vraća nazad u telo.

Puževi imaju oštre zube

Koliko opasna može biti životinja koja se presporo kreće? Možda je spor, ali puž ima izuzetno oštre zube. U zavisnosti od vrste, puževi koriste zube koriste kako bi otvorili plen ili kao otrovne strele, pomoću kojih savladavaju plen ili se brane.

Spori loris ima otrovne laktove

Vrsta majmuna, poznata kao Spori Loris je popularan egzotični ljubimac. Ali ovaj slatki stvor ima otrovne laktove, koji ga svrstavaju na listu najotrovnijih svetskih sisara. Proizvodi toksične materije koje mogu da izazovu niz alergijskih reakcija kod drugih sisara. Kada se osete ugroženim, lorisi ližu laktove, a zatim ujedaju predatore i na taj način prenose otrov.

Margaj je opasan manipulator

Pingvni kidnapuju tuđe mladunce

Ova neodoljiva stvorenja mogu da budu itekako zla. Pingvini su skloni krađi tuđih mladunaca, a što je najgore, kad im dosade, oni ih ne vraćaju nazad, jednostavno ih napuste.

Sport postoji od kako je sveta i veka, ne možda u formi i kroz igre kakve danas poznajemo, ali slične. Drevne civilizacije imale su svoje vidove rekreacije,zabave i takmičenja, a ovo su jedni od njih.

Lovačke igre

U lovačkim igrama učestvovali su robovi i životinje. Ove igre praktikovali su Rimljani, a igre su se održavale u Koloseumu. Često su robovi ulazili u ring bez ikakvog oruđa protiv izglednelih zveri, lavova ili medveda. Ovakav vid javnog pogubljenja, posmatran je kao zabava za publiku.

Preskaknje kamila

Takmičenja u preskakanju kamila organizovalo je pleme Zaranik iz Jemena. Zadatak je prosto bio preskočiti što više kamila.

Ulama

Ovim bizarnim sportom bavili su se Asteci i Maje. U svemu je sličan košarci, bilo je tapkanja lopte i ubacivanje iste u koš na određenoj visini. Bizarno, jer su u ovom sportu lopte ustvari bile lobanje.

Ribarska viteška borba

Vitezi ribari? Ne, u pitanju je borba između dve grupe muškaraca, koji se bore kopljima veslajući Nilom, dok gladni krokodili spremno čekaju. Kasnije su Grci i Rimljani prisvojili ovu egipatsku igru.

Pankration

Pankration je igra koja obuhvata veštine boksovanja, rvanja i kikboksa. Igrali su je Stari Grci, a postojala su samo dva pravila: bez ujedanja i bez ubadanja prstom u oko. Igra je završena onog momenta kada se neko preda ili umre.

N­guni borba

U pitanju je sport koji je aktuelan i danas. Naime, pleme Zulu praktikovao je igru u kojoj su se tukli štapovima – poput napada i odbrane. Ožiljci iz borbe predstavljali su simobl časti u plemenu.

Vikinško rastezanje kože

Vikinzi su imali običaj da kožu životinja privežu konopcem iznad ogromne vatrene jame i rastežu je. Pobednik bi osvojio plen iz pljačke, dok bi gubitnik završio u jami, ukoliko se ne preda na vreme.

Pelota purpeha

Pelota purpeha predstavlja preteču američkog hokeja.

Uprkos činjenici da ceo život živimo u jednom telu, postoji dosta nepoznanica i činjenica vezanih za naše telo o kojima ništa ne znamo.

Zašto imamo stomak?

Stomak je deo tela koji izaziva najviše problema, to jest, najviše boli. Mnogo godina unazad, naučnici su bili mišljenja da je stomak našim precima služio samo kao digestivna funkcija, deo kroz koji hrana samo prolazi. Postoje i druge teorije, popularnije u načnim krugovima prema kojima deo tela, kakav je stomak, zapravo štiti domaćina od bakterija.

Zašto imamo prste?

Upoznati smo sa činjenicom da su naši prsti jedinstveni, da na svetu ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta, pa čak ni identični blizanci. Ali zašto uopšte imamo prste? Godinama su naučnici istraživali i polemisali o postojanju prstiju, da li prsti štite organizam od bakterija i infekcija, i drugih opasnih uticaja po kožu. Prsti omogućavaju manji kontakt kože sa drugim objektima. Postoje teorije o senzibilitetu i o načinu na koji prepoznajemo stvari pomoću čula dodira.

Zašto smo levoruki ili desnoruki?

Navikli smo na “domintnu” ruku, identifikujemo se kao levoruki ili desnoruki i to uzimamo zdravo za gotovo. Ali kada malo bolje razmislimo, činjenica da jednu ruku koristimo češće i da je bolja i jača od funkcije druge, prilično je čudna. Evolucija, istraživanja i ispitivanja nisu dovela do toga da saznamo istinu, kao ni zašto obe ruke ne koristimo podjednako.

Zašto zevamo?

Zevanje je radnja koju obavljamo još kao beba u majčinom stomaku, ali i uprkos tome, naučnici nemaju adekvatno objašnjenje za ovu pojavu. Pravi razlog zevanja ostaje misterija. Jedna od teorija sugeriše kako zevanje reguliše temperaturu u mozgu. Druge, pak sugerišu, kako zevanje potresa telo, jer se nakon zevanja ubrzavaju otkucaji srca. Možda su obe teorije tačne.

Zasto postoje različite krvne grupe?

Svaka krvna grupa ima zasebne karakteristike i sposobnosti u borbi protiv različitih infekcija. Naučnici veruju da su krvne grupe započele proces evoluiranja pre 20 miliona godina, kod ljudskih predaka i majmuna. Prirodna selekcija određenih tipova krvnih grupa u borbi protiv različitih infekcija dovela je do nekoliko različitih karakteristika u tipovima krvnih grupa, koje poznajemo danas.

Zasto spavamo?

Ljudi provedu trećinu života u snu, spavajući. Snovi se dešavaju u toku REM faze spavanja, tada se otkucaji srca ubrzavaju, ali i dalje je nepoznat razlog zašto? Popularna teorija ukazuje na to da sanjamo misli kojima je naš mozak tokom dana opterećen. Na taj način, mozak razvrstava bitne misli i odluke, od nebitnih.

Zašto imamo viruse u telu?

Telo u sebi krije mnoštvo bakterija i mikroba. Ima ih toliko, da čak utiču i na kilažu. Mnogi imaju prave razloge zbog kojih su tu gde jesu, bore se za zdrav organizam, protiv stranih tela i protiv bolesti. Drugi, pak, postoje u organizmu bez odgovarajuće funkcije.

Zašto je smeh zarazan?

Naučnici su otkrili da jake emocije aktiviraju u mozgu različite funckije, jedna od njih je potreba povezivanja sa drugim ljudima. Ljudi su društvena bića, tako su emocije uglavnom, vezane za druge ljude. Osećaj empatije i potreba da se solidarišemo, je jedan od razloga zašto je smeh prelazan. Ono što je sigurno jeste da je osećaj u toku smejanja, odličan.

Dan primirja u Republici Srbiji obeležava se 11. novembra, a posvećen je potpisivanju primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 1918. Potpisali su ga generali dveju zaraćenih strana u francuskom gradu, Kompijenu. Praznik kakav je Dan primirja, zaslužuje simbol. Specifičan amblem koji se nosio na reveru u nedelji uoči Dana primirja sastoji se od dve zelene trake koje podsećaju na lentu albanske spomenice i ljubičastog cveta sa pet latica. 

O kakvom cvetu je reč?

U pitanju je Natalijina ramonda, poznat i kao cvet feniks. Ovaj interesantan cvet dobio je naziv po kraljici Nataliji Obrenović. Cvet pripada retkoj i ugroženoj vrsti porodice Gesneriaceae, a cveta na području Centralnog Balkana – Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Raste na visokim nadmorskim visinama, na mestima kao što su klisure i krečnjačke stene, u mračnim i hladnim uslovima.

Ramonda ne sadrži lekovita svojstva, ali ima interesantna biološka svojstva. Naime, ima sposobnost da vaskrsne nakon što se potpuno osuši – otuda naziv cvet feniks. Ova višegodišnja biljka ima snažno podzemno stablo, zelena je i zeljasata. Doseže visinu do desetak centimetara i rađa nekoliko cvetova. Sačinjeni od par listića, cvetovi su uglavnom ljubičaste boje, ali ponekad mogu biti i bele.

Natalijina ramonda spada u stare, drevne vrste biljaka. Rasla je u doba pre Kvartara, a njeno otkriće i istraživanje u Srbiji, vezuje se za Josifa Pančića. Tridesetih godina 19. veka, ramonde je otkrio francuski istraživač na području Španije, u Prinejima.

Često ste čuli za upotrebu fraze Gordijev čvor, ali šta ona zaista znači i kako je nastala? 

Kada kažemo Gordijev čvor, to znači da je nešto zapetljano, nerešivo i nerazmrsivo. Ova fraza potiče od grčke legende o Gordiju i njegovom nerazmrsivom čvoru.

Legenda o Gordijevom čvoru

Gordije je bio siromašni frigijski seljak. Godinama je obrađivao zemlju kako bi prehranio mnogočlanu porodicu. Jednog dana dok je pogrbljen orao njivu, oko njega je obletalo jato prtica. Ptice su ga pratile u stopu i znao je da je u pitanju nebesko znamenje, ali ga nije mogao objasniti. Zaputio se ka gradu kako bi potražio pomoć od proroka. Usput je sreo mladu devjku, iz proročke porodice koja mu je objasnila da je predskazanje dobro, i da to znači da će postati kralj. Gordije se u neverici vratio kući.

Posle nekog vremena, Frigiju su zadesila teška vremena. Došlo je do sukoba koji su pretili da će uništiti frigijski narod. Kako bi sprečili takav ishod, proroci su savetovali narodu da izaberu za kralja prvog čoveka na kolima koji krene u susret Zevsovom hramu.

Predskazanje se ostvarilo, Gordije je postao dobar vladar Frigije, smirio je zemlju, umnožio njeno bogatstvo i podigao raskošan grad Gordion. Njegova kola sa rudom stajala su na počasnom mestu. Na osnovu čvora kojim je jaram bio vezan za kola, toliko čvrsto da se nije mogao raspetljati, svaka nesavladiva teškoća, nerešiv problem i zamršen zadatak naziva se Gordijev čvor.

Šta znači preseći Gordijev čvor?

Ova legenda govori o velikom Aleksandru Makedonskom, koji je presekao Gordijev čvor. Proročanstvo je glasilo: ko preseče Gordijev čvor, vladaće celom Azijom. Zato, kada se kaže preseći Gordijev čvor, misli se na rešavanje teškog problema jednim potezom.

Paleontolozi su 2003. godine prvi put otkrili vrstu hominida, po mnogo čemu sličnu homosapijensima ali visoku tek više od metar, nalik Tolkinovim Hobitima. 

Istraživanje ostataka dovelo je antropologe i arheologe u nedoumicu: da li ostaci homofloresijensisa pripadaju drugoj ljudskoj vrsti ili je u pitanju homosapijens sa fizičkim nedostacima?

U naučnim krugovima, postojala je teorija prema kojoj su hominidi stvarno postojali i živeli u pećinama indonežanskog ostrva Flores. Paleontolozi sa Midvestern univerziteta u Teksasu došli su do dokaza, odnosno fosila koji otkrivaju nove podatke o poreklu i životu ljudi koji su živeli pre osamnaest hiljada godina.

Prema istraživanjima, homofloresijensis je hodao uspravno, znao je za vatru i za lov. Za razliku od naših predaka, imao je ruke duže od nogu, više čelo i pljosnatije lice. Takođe je dokazano, da ova vrsta predstavlja zasebnu vrstu, a ne patološke primerke homosapijensa. Nije poznato kako su prestali da postoje.