Istorija beleži imena ratnika, koji su podvizima i hrabrošću dokazali da heroji zaista postoje. U nastavku teksta otkrijte koji su to ratnici čija su imena ušla u istoriju. 

Viking Barserker

U okršaju na Stamford mostu, u toku velike invazije Vikinga na Englesku, 1066. godine, nekoliko hiljada engleskih vojnika spremno je dočekalo mnogo manju vikinšku vojsku. Kako su osvajači počeli da gube, jedan od njih, i to sam, uspeo je da zaustavi napredovanje protivnika, ubivši više od 40 engleskih vojnika. Dugo im je trebalo da savladaju ovog snažnog nordijskog vojnika, da bi ga na kraju, proboli kopljima ispod mosta. Vikinzi su ovu bitku izgubili ali je legenda o hrabrom ratniku Barserkeru nastavila da živi.

Portugalac Anibal

Najodlikovaniji portugalski vojnik Prvog svetskog rata bio je Anibal Milhais. Naime, legenda je postao u borbenim redovima saveznika, kada je tokom operacije Džordžeta, ostao sam da brani položaj od nemačkih vojnika. Jedina pomoć koju je imao bio je mitraljez. Branio je svoj položaj sve dok nije ostao bez municije, i uspeo je da omogući povlačenje portugalskih i škotskih vojnika, iako je bio pod jakim napadima protivnika. Poznat je i kao Milionski vojnik, jer su njegovi saborci procenili da vredi kao milion vojnika.

Hirurg Salomon

Bendžamin Luis Salomon bio je hirurg u vojsci Sjedinjenih Američkih Država tokom rata u Pacifiku. U toku bitke za Sajpan, njegovo bolničko odeljenje našlo se na direktnom udaru. Odbio je da se povuče i ostavi ranjenike za sobom. Vrlo hrabro je zauzeo položaj i pomogao u evakuaciji bolnice. Uspeo je da savlada oko 100 protivnika pre nego što je i sam podlegao ranama. Posthumno mu je dodeljena medalja za hrabrost.

Redov Mekini

Džordž Mekini je heroj američke vojske. U toku rata sa Japanom, tokom bitke za Filipine, Mekini je zarobljen dok je spavao. Iako je bio ošamućen od udaraca i posekotina, uspeo je da se domogne puške i ubije oko 40 neprijateljskih protivnika. Naterao ih je na povlačenje i za ovu akciju nagrađen je medaljom za hrabrost.

Legendarni centurion

Sempronije Dens, legendarni centurion u rimskoj vojsci, preuzeo je ulogu člana pretorijanske garde cara Galbe. Neverovatnu hrabrost pokazao je braneći cara, i onda kada su ga svi drugi napustili. Iako nadjačan, okružen neprijateljima i onima koji su ga izdali, hrabri Dens nastavio je da se bori, do poslednjeg daha.

Postoji legenda o razbijanju staklene čaše glasom. Verovatno ste čuli da, navodno, operski pevači svojim glasom mogu razbiti staklenu čašu. Da li je to moguće i kako?

Zakoni fizike mogu da potvrde ovu legendu, naime izvesti ovako nešto zaista je moguće.

Pogledajte još: Auto stakla – Čačak

Svaki predmet vibrira na određenoj frekvenciji, odnosno kada rezonanca pogodi predmet, poput čaše za šampanjac, dolazi do vibracija čestica unutar predmeta. Potrebno je samo odabrati odgovarajući zvučni talas ili rezonantnu frekvenciju. Predmet tada počinje da se trese sve energičnije i brže, pa dolazi do pucanja.

Zamena auto stakla u svim gradovima

Kada dodirnete čašu, čućete zvuk, taj isti zvuk potrebno je pojačati, glasom – imitiranjem ili snimkom putem zvučnika. Naime, da biste razbili čašu, potrebno je više od 100 decibela zvuka. Ovaj način ne funkcioniše na svim čašama. Razlika je u obliku, vrsti i u debljini stakla čaše.

Posebno rezonantne su čaše za vino ili šampanjac, jer su uske, izdužene i šuplje. Najlakše je razbiti kristalne čaše, kao i antikvitete, jer sadrže više mikroskopskih pukotina koji će lako popustiti pod pritiskom zvučnih talasa.

Medicina ima savršeno objašnjenje za ovu pojavu. Naime, naježenost se javlja kao prirodan refleks i u određenim situacijama, hormoni podižu dlake na telu. Ovaj refleks, kod sisara, naziva se piloerekcija. 

Evolucija je dovela i do manjeg rasta broja dlačica na ljudskom telu. Kada temperatura opada ili kada dođe do stanja uzbuđenosti, pri jakim emocijama, dolazi i do podizanja malja. Zanimljivo je da to nije slučaj sa kosom. Naime, izuzetno mala mišićna vlakna, arektor pili mišići, nalaze se na svakoj folikuli dlake, na ljudskom telu.

Stimulansi koji utiču na ježenje su hladnoća, jake emocije, seksualna želja, strah i divljenje. Ovi stimulansi dovode do reakcije simpatičkog nervnog sistema, koji se reflektuje na kontrakciju arektor pili mišića koji zatim dovode do podizanja dlaka. Tada se folilkuli dlake uzdižu iznad kože i izazivaju naježenost.

Razlog za ovu pojavu javlja se na podsvesnom nivou na koji deluje adrenalin.

A zašto štucamo?

Štucanje može biti normalno, produženo ili hronično. Ukoliko je produženo, traje više od 48 sati, dok hronično traje i po mesec dana. Normalno štucanje je ono koje traje manje od 48 sati.

U pitanju je složen proces i započinje iznenadnim kontrakcijama svih mišića koji učestvuju u procesu disanja. Dolazi do stezanja glasnih žica, pa tako i do zvuka “hik”. Štucanje može dovesti i do usporenog rada srca.

Razlog štucanja i dalje je neodređen, dok su radnje koje ga izazivaju: prejedanje, konzumiranje ljutih namirnica, unos alkohola, slaba ishrana i promene temperature stomaka. Tu su i metabolički poremećaji, koji takođe utiču na proces štucanja, zatim iritacija freničnog nerva, menegitis, šlog,anoreksija, infarkt i drugi.

Nije pronađen način za sprečavanje štucanja, ali uvek možete probati sa malim trikovima, kao što je prepad, kao biste uplašili osobu koja štuca, zadržavanje daha na destak sekundi, golicanje ili kašičicu šećera sa vodom.

Priča o velikom šumskom čoveku, već decenijama je misterija i osnova za razne teorije i priče. Da li ovo čudovište zaista postoji, da li je u pitanju mit ili istina? I gde se ono nalazi?

Poznat kao Bigfut, Saskvoč, Jeti, u zavisnosti o kom delu sveta je reč, on postoji. Bio mit ili ne, mnoge kultre sadrže legende koje opisuju na isti način ovog polučoveka, polumajmuna. Naime, izuzetno je visok, čak osam metara i živi u šumi. Karakteristična su mu stopala, koja su ogromna, po čemu je i dobio nadimak Bigfut. Prekriven je maljama i crvenom kosom. Ima izraženo visoko čelo i debele, naglašene obrve.

Legenda o Bigfutu postojala je i kod Indijanaca, u vreme pre kolonista i naseljavanja Evropljana na američko tlo. Postoje različite verzije priče o njemu – neke govore o bezopasnom divu, dok druge opisuju kanibala sa planinskih vrhova.

Legenda o Bigfutu zatresla je Ameriku, nakon što je Gerald Krev, na gradilištu u Kaliforniji, 1958. godine, otkrio otisak enormno velikog stopala. Ubrzo je otkriveno da je u pitanju prevara, ali to nije sprečilo ekipu lovaca da krene u potragu za Bigfutom.

Ni Holivud nije ostao ravnodušan na ovu priču, pa je tako i snimljen film o mitskom čudovištu, 1967. godine u produkciji Rodžera Patersona i Roberta Gimlina.

Naravno, sve ovo ne bi bilo toliko zanimljivo da ne postoje izjave očevidaca. Mnogo je onih koji su ga navodno videli, a tu je i fotografija koja je nastala u Pensilvaniji. Mutna fotografija prikazuje stvorenje, oslonjeno na sve četiri noge. Naučnici su izjavili da je na fotografiji medved, zaražen šugom.

Zanimljivo je to da telo jednog Bigfuta nikada nije pronađeno. Postavlja se i pitanje reprodukcije, na koje zagovornici teorije o postojanju Bigfuta, ne mogu da odgovore.

Jedna od većih prevara na ovu temu izvedena je i 2008. godine. Naime, Rik Dajer i Matju Vilton tvrdili su da su pronašli telo Bigfuta, da je preko osam metara visoko i teško oko 500 kilograma. Vest su objavili svi svetski mediji, a snimak je mogao da se pogleda i na jutjubu. Nakon što je “telo” stiglo na ispitivanje, otkriveno je da je u pitanju komad leda koji je u sebi sadržao gumene čizme, lažnu kosu i šuplju glavu. Krivci su tada priznali da je sve prevara i da su hteli da se našale.

Bigfut predstavlja deo kulture, ali kako vreme odmiče, gubi na popularnosti, pa je vrlo moguće da će se ovaj mit, u skorije vreme i ugasiti.

Put nastanka i razvijanja civilizacija vodi nas na Istok. U nastavku teksta otkrijte koje se to države smatraju najstarijim na svetu. 

Narodna Republika Kina

Godina nastanka, ove najmnogoljudnije države na svetu, smatra se 221. godina pre nove ere, kada ju je kineski car Ćin Ši Huang ujedinio u veliko carstvo. Nakon građanskog rata koji je završen 1946. godine, nad glavnim delom Kine, vlast je pruzela komunistička partija. Narodna partija povukla se na Tajvan koji nije bio pod vlašću komunista. Za Narodnu Republiku Kinu proglašava je Mao Cedung, 01. oktobra 1949. godine.

Japan

Osnivač ove carske države bio je car Džinmu iz 7. veka pre nove ere. Mnogi istoričari veruju da je u pitanju samo japanska legenda, iako se većina kulture ove države zasniva na priči o caru Džinmu. Istraživanja su pokazala da je Japan bio naseljen i u periodu gornjeg paleolita.

Egipat

Ljudski tragovi pojavljuju se na reci Nil, negde u isto doba kad i tragovi paleolitskog čoveka u Evropi. Naime, istraživanja pokazuju pojavu neolitskog čoveka u Fajumu od 4400. do 4200. godine pre nove ere. Pronađeni su kameni klinovi i keramičke posude. Istorija Starog Egipta započela je u neolitu, sa nastankom poljoprivrede. Državu Egipat zasnovao je faraon Menes i tada počinje dinastija faraona, koja je vladala Egiptom preko 3000 godina.

Iran

Na teritoriji Irana, pronađeni su ostaci koji ukazuju na postojanje ljudi na tom području, u doba paleolita, od kojih su najstariji oko 80.000 godina. Iran je rodno mesto Persijskog carstva, čiji je cilj bio ujedinjenje iranskog naroda. Arheolozi su pronašli i dokaze da Iran ima staru civilizacijsku istoriju, i da su na toj teritoriji stvoreni gradovi i pre 5.000 godina.

San Marino

Iako je, geografski, treća po redu najmanja država u Evropi, San Marino je osnovan 301. godine. Prema legendi, klesar i hršćanski svetac Sveti Marin, 297. godine, emigrirao sa ostrva Rab. U bekstvu od progona rimskih careva, na vrhu planine napravio je manastir gde su se okupljali hrišćani i svi ostali koji su delili njegovu veru. Suverenost i nezavisnost San Marina, papa je priznao 1631. godine, dok je Francuska to učinila tek pod vlašću Napoleona. Na Bečkom kongresu, 1797. godine, nezavisnost su priznale i druge države.

Vavilon kao centar istočne civilizacije, predstavljao je pravi raj. Njegova lepota i raskoš, bili su inspiracija mnogima, počev od osvajača i samog Aleksandra Velikog, do filozofa i pesnika, pa čak i ljubavnika.

Aleksandar Veliki proglasio je Vavilon prestonicom svoje države. Naime, tokom osvajanja grada, lokalno stanovništvo prigrlilo je Aleksandra Velikog i dočekalo ga u veselju. On je i svoje poslednje dane proveo je u Semiramidinim vrtovima, u prostorijama u kojima je nekad sedeo i vladao car Nabukodonosor.

Prema istoriji, za blistavost i lepotu Vavilona, odgovoran je car Nabukodonosora, koji je potčinio Siriju i u svojim pohodima prikupio veliki plen, uključujući i robove.

Vavilon je izgrađen u obliku pravougaonika, dok se reka Eufrat protezala duž njegove sredine i delila ga na stari i novi grad. Bio je okružen zidinama sa osmoro vrata koja su nazvana po bogovima Vavilona.

Prepoznatljivi i neobični vrtovi Vavilona, nastali su u vreme vladavine cara Nabukodonosora. Prema legendi, on ih je liučno podigao za suprugu Semiramidu, koja je bila midijska princeza. Kako su njenu domovinu krasili zelenilo, brežuljci i predivna priroda, car je odlučio da je joj kroz ove blistave vrtove približi Vavilon. Vrtovi su se prostirali na četvorospratnoj kuli, koja je natkrivala mnoge građevine. Od velikih kamenih ploča izgrađene su terase različitih oblika, na njima je čak bio rasut sloj plodnog zemljišta iz kog su nicala stabla. Spratovi ove neobične oaze bili su povezani stepenicama u beloj i ružičastoj boji. Brigu o vrtovima i redovnom zalivanju biljaka, svakodnevno, vodili su robovi, koji su se snabdevali vodom iz Eufrata.

Vavilonska kula

Legenda Vavilonske kule vezana je Vavilon. Ova kula predstavljena je kao simbol nerazumevanja i zbrke, te je bila inspiracija mnogima da je shvate i protumače na razne načine. Naime, osnovno tumačenje jeste da je u pitanju nacionalistička ideologija koja je ljudskom društvu donela rascep i propast, prizašla iz tiranije i razdora u čovečanstvu.

Za Vavilon je vezana i priča o Isaijevom proročanstvu koje se navodno obistinilo. Prema proročanstvu Vavilon je čekala propast koja ga je na kraju i zadesila. Kroz vekove, grad je tonuo. Voda je uništila pločice, svodovi i stubovi koji su nosili vrtove su se obrušili, pa je grad izgubio svu svoju nekadašnju raškoš i postao prava ruina. Ali i pored toga čuveni Vavilonski vrtovi ostaće zauvek jedno od velikih čuda starog, antičkog sveta.