Ovo mesto predstavlja često stanište jednoj od najspecifičnijih ptičijih vrsta na svetu – flamingosa. Naime, slano jezero južno od grada Nakurua u Keniji, privlači na milione flamingosa, zbog bogatstva algi koje predstavljaju osnovu u ishrani ovih fascinantnih ptica. 

Naučnici smatraju da svake godine ovo slano jezero poseti oko milion ružičastih ptica, kako bi se hranile. Pored algi i flamingosa, na ostrvu žive i druge zanimljive vrste kao što su nosorozi, lavovi, zebre i druge vrste.

Jezero Nakuru deo je nacionalnog parka Nakuru u Keniji, koji je osnovan 1961. godine i prostire se na 188 kvadratnih kilometara. Prema statistici, flamingosi pojedu oko 250 hiljada kilograma algi godišnje. Zbog klimatskih promena, zagađenja i suša, broj algi u jezeru se smanjuje, pa se flamingosi šire i na druga jezera, Bogoria i Elmenteita.

Zašto baš ružičasta?

Flamingosi su zapravo bledosive nijanse, ali ona se pretvara u ružičastu nijansu zbog hrane koju jedu. Alge, insekti i larve koje jedu, dovode do nastajanja ružičaste boje kod flamingosa. Alge su popout šargarepe bogate prirodnim hemikalijama sa crvenim ili narandžastim pigmentom ili bojom koje razultiraju ružičastom nijansom.

Zanimljivo je da flamingosi stoje na jednoj nozi, jer im je tako lakše da se oslanjaju. Naučnici ovo stanje nazivaju pasivnim gravitacionim mehanizmom stajanja.

U delu Londona, južno od stanice Bermondsej, na mestu gde se nalazila fabrika Biscuit, sada se nalazi “Hollow hotel”, izgrađen po uzoru na američki horor hotel u kom su se dogodila užasna masovna ubistva.

Hotel funkcioniše po principu escape room-a, ili sobe kao bekstvo, danas zanimljive avanture u koju se mnogi upuštaju. Čitava avantura traje oko sat ipo vremena, a posetioci mogu da odaberu kako će im se noć završtiti. Sedam scenarija povezanih sa različitim likovima i predmetima nude jezive preokrete, čak i “ubistva” avanturista.

Serijski ubica, Monstrum Holms

Američki serijski ubica poznat kao Monstrum Holms izgradio je hotel u kom je, kako se veruje, ubio 200 ljudi. Bio je toliko temeljan i precizan, da su nadležni organi uspeli da dokažu ubistva samo devet žrtava. Pravo ime mu je Herman Vebster Madžet, a rođen je u Nju Hempširu 1861. godine. Detinjstvo je proveo kao maltretirano dete, otac alkoholičar ga je zlostavljao, a deca u školi su ga šikanirala. Uprkos tome ostvarivao je zavidne rezultate u školi i bio izuzetno inteligentno dete.

Završio je srednju školu sa 16 godina i upisao medicinski fakultet, koji je završio u roku od dve godine. Smrt je bila njegova opsesija, a sudije su mu pomogle u eksperimentisanju i razvijanju iste. Godine nakon studija proveo je baveći se groznim prevarama i krađama. Imao je ženu i dete koje je napustio, a sumnjičio se za ubistva dva dečaka. Često se selio i gde god bi se pojavio ljudi su nestajali.

U Čikagu je pronašao posao, veterinarsku ordinaciju gde se pokazao kao odličan radnik, ali je ubrzo ordinacija prešla u njegove ruke. Nakon što se pobrinuo za nestanak vlasnika, ubedio je njegovu udovicu da mu proda ordinaciju, a ubrzo je i ona nestala. Holms je tada kupio prazan plac naspram ordinacije i na njemu sagradio svoj hotel užasa. Hotel je predstavljao njegovu zaostavštinu svetu, koji ga nije štitio ni mazio, bio je to početak njegovog velikog životnog dela i razlog njegovog postojanja.

Sam je projektovao hotel i lavirint u njemu, a lokalci su ga nazivali “Zamak”. Nekoliko građevinskih kompanija je radilo na izgradnji hotela, i svako je bio zadužen za određeni deo, kako niko osim Holmsa ne bi imao uvida u ceo projekat i ono što on krije. Sadržao je stotinu izolovanih soba bez prozora, stepenice za “nigde”, vrata koja se otvaraju sa samo jedne strane – spoljašnje, gasne komore, prostorije se metalnim zidovima i vratima i druge jezive stvari.

Ubijao je ženske goste, osoblje i ljubavnice. Zaposlenima je uplaćivao zdravstveno osiguranje koje bi nakon njihove smrti podigao. Imao je toliko mračan um, da je svoje žrtve toliko mučio pre nego što ih je ubio, samo iz razloga da sazna koliko je ljudsko telo u stanju da izdrži. Nije se držao samo jednog metoda ubijanja, ubijao je na razne načine. Pa, tako iako je priznao 27 ubistava, policija nije mogla da nađe dokaze koji bi potkrepili priznanja, a ni tela žrtava.

Obešen je 7. maja 1986. godine.

Naučnici su uspeli da rekonstruišu i naprave trodimenzionalni model lobanje neandertalca. Studija je pokazala da je homosapijens imao veći mali mozak i potpuno drugačiju morfologiju mozga.

Na ovaj način, naučnici pokušavaju da dokuče razlog nestanka ovog ljudskog rođaka. Kako je jedan od autora ovog projekta, Naomiči Ogihara, objasnio, u pitanju je istraživanje koje spaja antropologiju, mehanički inženjering i neuronauku.

Kako bi uspeli da izvedu 3D rekonstrukciju u unutrašnjosti fosilne lobanje, naučnici su napravili model na osnovu magnetnih rezonanci 1.200 ljudi. Nakon što su dobili odgovarajući model, digitalno su ga deformisali, kako bi odgovarao homosapijensu.

Razlike između mozgova dva vrste jeste morfološka, a ova razlika može dovesti i do ralika između kognitivnih i socijalnih kapaciteta vrste.

Ko su bili i gde su nestali neandertalci?

Rekonstrukcija mozga predstavlja još jedan mali korak napred u istraživanju misterioznog nestanka homosapijensa. Poznato je da su se pojavili u Evropi, centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku, i to pre skoro 200.000 godina. Razlog njihovog nestanka pre 30.000 godina i dalje je nepoznata.

Navodno, na osnovu pojedinih istraživanja, došlo se do saznanja koja ukazuju da moguća vulkanska eksplozija koja se dogodila pre oko 40.000 godina, nije bila dovoljno jaka i velika da uništi homosapijense. Počeli su da izumiru mnogo pre erupcije.

Postoji teorija prema kojoj su ljudi zapavo eleminisali ovu vrstu, posmatrajući je kao suparničku i neprijateljsku, dok druga teorija navodi da su se ljudi i neandertalci razmnožavali međusobno, sve dok ovi nisu nestali.

Neandertalci predstavljaju daleke rođake ljudske vrste, a njihova populacija brojala je 70.000 jedinki, dok nije u potpunosti zbrisana sa lica zemlje.

Nemački matematičar Johan Karl Fridrih Gaus, rođen je na današnji dan, 30.aprila 1777. godine. Bio je nemački naučnik i matematičar, koji je doprineo velikom razvoju matematike, na mnogim poljima. Poznat je i kao “princ matematike”, koji matematiku nazivao “kraljicom nauke”.

Rođen je u radničkoj porodici u Braunšvajgu, u Nemačkoj. Sklonost ka matematici pokazao je još kao mali dečak. Iako je porodica oskudevala i živela u siromaštvu, Karl je ipak otišao na univerzitet, zahvaljujući vojvodi od Braunšvajga, koji je opazio njegov talenat.

Doktorirao je 1796. godine sa teorijom da svaka algebarska jednačina ima bar jedno rešenje. Dokazao je da je moguće konstruisati mnogougao pomoću lenjira i šestara, a istraživanja su mu donela brojna priznanja i afirmacije. Iste godine konstruisao je pravilan poligon sa sedamnaest stranica.

Primljen je za profesora, a zatim proglašen za direktora opservatorije u Getingemu, 1807. godine.

Ostavio je značajan trag i na polju geodezije, zbog pronalaska heliotropa – napravljen po principu refleksije sunčevih zraka, pomoću teleskopa i ogledala, a tu su i radovi iz diferencijalne geometrije.

Gausov toranj podignut je na planini Hohenhagen.

Kao profesionalac i matematičar bio je uspešan, dok su ga na ličnom planu obeležili mnogi gubici, kao što je smrt obe supruge i gubitak jednogodišnjeg sina Luisa i ćerke Vilhelmine. Poznat je kao usamljenik, osoba prepuna nesigurnosti, tajanstvena i povučena.

Preminuo je februara 1855. godine, a legenda kaže da je sat u njegovoj sobi prestao da kuca nekoliko sekundi nakon što je izdahnuo.

Gausova otkrića prešla su sve granice matematike, a veliki doprinos pružio je astronomiji, geodeziji, kao i na polju elektriciteta.

Jedinica za magnetnu indukciju dobila je ime po Gausu, dok se proces za razmagnetisanje televizijskih ekrana i monitora zove degausizacija.

Karl Gaus ostaće zapamćen kao jedan od najvećih matemtičarskih umova svih vremena.

Da li ste znali da postoji vrsta pauka koja je veća i strašnija od svih ostalih? Dobro ste pročitali, u pitanju je Golijat tarantula. 

Ova vrsta tarantule naseljava samo kišne šume Južne Amerike.

Dostižu veličinu tanjira

Golijat tarantula može da dostigne raspon nogu do 30 centimetara, težinu oko 170 grama i dužinu tela oko 12 centimetara. Iako izgleda jezivo, golijat tarantula je pitom.

Ženke mogu da žive duže

Ženka Golijata živi od 10 do 15 godina, ponekad i do 25 godina, dok mužijak živi samo od tri do šest godina.

Borba za ženku

Mužjake privlače miris i hemikalije koje ženka ispušta. Ukoliko se desi da se na jednom mestu nađe nekoliko mužjaka, doći će do agresivne borbe, kako bi se parili sa ženkom. Ženka donosi konačnu odluku i prilično je izbirljiva. Za mužijake je karakteristično da uginu nekoliko meseci nakon parenja.

Pripadaju porodici Tarantula

Golijati spadaju u porodicu Theraphosa blondi i pripadaju klasi paukolikih zglavkara, migalomorfi i familiji tarantula. U pitanju su veće tarantule, prekrivene dlakama.

200 jajašca odjednom

Ženke Golijata mogu da izlegu i do 200 jajašca odjednom. Osam nedelja nakon parenja stižu mladunci.

Bodljikavim dlačicama protiv neprijatelja

Pauci Golijati “ispaljuju” sitne bodljikave dlake kada se osete ugroženo. Njihove dlačice mogu iziritirati kožu i napraviti veliki problem ukoliko dođu u dodir sa očima, nosom i ušima.

Bezopasni su

Golijat tarantula napada isključivo kada se oseti ugroženo. Vole da budu sami.

Jedu crve

Golijat ima nadimak, “jedač ptica”, iako se njihova ishrana bazira na ptičijem mesu, često jedu i crve, guštere, žabe, a ponekad i zmije.

Loše čulo vida

Pauci Golijati nemaju dobar vid. Oni umesto vida koriste vibracije koje osećaju kroz zemlju. Ukoliko osete vibraciju, opipaće plen i ubrizgaće mu otrov.

Nova vrsta otkrivena 2017. godine

Naučnici su tokom istraživanja u Peruu otkrili tri nove vrste pauka Golijata.

Mogu da regenerišu svoje udove

Golijat je sposoban da proizvodi novu kožu, kao i da regeneriše udove. Proces traje nekoliko sati. Nakon što poveća pritisak tečnosti u svom telu kako bi izbacio mrtav ud, ponovo pumpa tečnost dok ne nastane čvrst ud.

Šta je Pandorin efekat? Naučnici sa Univerziteta u Viskonsinu i Čikagu pokušali su da otkriju da li je za ljudsku radoznalost Pandorina kutija prava metafora, bez obrzira na posledice koje radozalost u takvom obliku mođe doneti. 

Pandorina kutija je deo grčke mitologije prema kojoj je Prometej ukrao vatru od bogova i poklonio je ljudima. Za kaznu Zevs ga je okovao, a ljudim poslao devojku Pandoru i kutiju kao miraz. Prometejev brat, Epimetej oženio je Pandoru, a kako se plašio Zevsove osvete i gneva, zamolio ju je da nikad ne otvori kutiju. Ženska radoznalost nije se mogla sputati, pa je Pandora naposletku otvorila kutiju i u svet pustila svu bedu i nevolje. Na dnu kutije počivala je samo nada. Iz tog razloga je Pandorina kutija sinonim za ljudsku radoznalost.

Naučnici su pokušali kroz dva eksperimenta da dobiju odgovor na ovo pitanje, da li je Pandorin efekat karakterističan za većinu ljudi?

U prvom eksperimentu učestvovalo je 54 studenta. Istraživači su obavestili studente da je na stolu ukupno dvadeset olovaka: crvene sadrže bateriju, koja kada se pritisne dugme na olovci proizvodi lagani elektrošok, zelene olovke ne sadrže bateriju, dok kod žutih, postoje one olovke koje sadrže i one koje ne sadrže bateriju sa električnim nabojem. Studenti su najčešće pritiskali žute olovke, u potrebi da saznaju koja sadrži elektrošok i proizvodi bol.

Drugi eksperiment ide u prilog prvom i pokazao je iste rezultate. Naime, većina ispitanika se odlučila na nepoznato i radoznalost je pobedila strah od moguće neprijatnosti i bola. Ljudi često ne mogu odoleti da saznaju stvari bez obzira koliko neprijatne one mogu biti.

Ljudska radoznalost posmatra se kao nešto dobro, iako često može da se posmatra i kao prokletstvo.

Najstariji gradovi Evrope predstavljaju prave turističke destinacije, kako zbog svoje zanmljive istorije, tako i zbog bogate kulture. 

Ukoliko se nađete u Grčkoj, obvezno posetite Halkidu, Tebu, Trikalu, Patru, Atinu ili Agros.

Halkida

Halkida se spominje i u Homerovoj Ilijadi napisanoj oko 762. godine pre nove ere. Ovo otkriće pruža informaciju o starosti grada, što znači da je stariji od 2.800 godina. Prema istorijskim zapisima Halkida je osnovana pre Trojanskog rata, a naselile su je jonske kolonije iz Atine, u periodu između 12. i 13. veka. Grad je smešten na ostrvu Eubeja u moreuzu Europis, poznat je po poljoprivredi i predstavlja atraktivno turističko letovalište. U rimsko doba, Halkida je bila od velikog značaja, međutim od starog grada, danas ništa nije ostalo.

Teba i Trikala

Teba ima posebno mesto u grčkoj mitologiji, naime u Tebi je rođen veliki grčki junak Herkules. Danas, ovaj grad koji se nalazi u centralnoj Grčkoj, predstavlja važan trgovinski centar i mesto koje turisti rado posećuju. Ruševine starog grada, koji je bio sagrađen od blata i cigle, otkrile su da je Teba naseljena pre 5.000 godina.

U centralnom delu Grčke, tik uz reku nalazi se Trikala. Grad je dobio ime po nimfi Trike i prvi stanovnici su ga naselili 3.000 godina pre nove ere. Nekada je bio u vlasništvu Rimljana, poseduje jedinstvenu ruševinu, koja je nekad bila jedna od najvećih bolnica iz antičkog doba, Asklepion i danas popularnu turističku atrakciju, džamiju Kursum iz 17. veka.

Patra

Ispitivanja i arheološka iskopavanja su pokazala da je Patra bila naseljena u heladskom periodu. Grad je bio okupiran od strane Turske, i zapaljen od strane Albanaca 1779. godine. Prvi put je naseljen pre 3.500 godina pre nove ere. Danas ga naseljava oko 200.000 stanovnika, a grad je podeljen na Gornju i Donju oblast.

Atina i Argos

Prema podacima Atina je prvi put naseljena pre oko 5.000 godina pre nove ere. Sam Akropolj naseljen je preko sedam milenijuma, a postoji i legenda da su se boginja Atina i bog Posejdon, takmičili po kome će grad dobiti ime. Kako je stanovnicima maslina bila draža od slane vode, Atina je pobedila. Grad poznat kao kolevka demokratije i poštovanja, bio je osvajan ali nikad razrušen. U Atini su živeli Platon, Aristotel, Sofokle, Hipokrat i Sokrat.

Argos je smešten u severoistočnom delu Peloponeza i predstavljao je važan centar mikenskog perioda. Mitologija kaže da je ime dobio po sinu Zevsa i Niobe, dok je u Ilijadi opisan kao centar za uzgoj konja. U Argosu postoji hram u čast boginje Here, koju su stanovnici izuzetno poštovali. Pored hrama, turisti mogu videti i svetilište boginje Afrodite, Mikenske grobnice i pozorište koje može da primi do 20.000 gledalaca.

Hanija, Krit

Ostaci antičkog grada Kidonije otkriveni su na brdu Kasteli, iznad luke u Haniji na Kritu. Navodno, ruševine potiču iz minojskog perioda, dok ostala istraživanja ukazuju da naseljavanje vodi sve do perioda neolita. Nekada je bila najznačajniji grad, prema Homeru, a na samom lokalitetu pronađeni su novčići, grnčarije i freske koje su danas izložene. Hanija predstavlja atraktivnu turističku destinaciju na Kritu.

Larnaka, Kipar

Prema istraživanjima, Larnaka na Kipru prvi put je naseljena 1.300 godina pre nove ere. Grad počiva na antičkom gradu Kitijumu, a kolonizovali su ga grčki Ahajci i Feničani. Kako se nalazi na istočnom delu Mediterana predstavljala je važnu luku. Danas ima reputaciju jeftine destinacije za letovanje, ali je bogata turističkim atrakcijama kao što je džamija Hala Sultan Teke i slano jezero koje privlači ružičaste flamingose.

Plovdiv, Bugarska

Ostaci koji su pronađeni u Plovdivu ukazuju da je prvi put, ovaj grad bio nastanjen oko 4.000 godine pre nove ere. Gradom su prvo upravljali Tračani, pa Grci, a zatim Rimljani. Ruševine starog grada mogu se videti i danas. U centru grada nalazi se Rimsko pozorište i antički stadion iz 12. veka.