Svetska arhitektura, kako ona iz drevnih vremena, tako i ova moderna, ne prestaju da intrigiraju i zapanjuju. Jedna neobična građevina, stacionirana je u Poljskoj, u gradu Sopotu 2004. godine, i poznata je kao Kriva kuća. 

Ukoliko vas fasciniraju neobične građevine, onda će vas oduševiti Kriva kuća, koja je već godinama nezaobilazna lokacija mnogih turista.

Zanimljiva građevina, zapravo je deo tržnog centra “Rezident”. Nalazi se u blizini Baltičkog mora i prostire se na četiri hiljade kvadratnih metara. Ovu unikatnu građevinu u dekonstruktivističkom stilu osmislio je arhitekta Šotinšči Zaleski, koji je inspiraciju pronašao u ilustracijama Jana Marićina Šancera. Njegove maštovite ilustracije obogatile su dečije knjige švedskog autora Pera Dalberga.

U Krivoj kući nalaze se restorani, kafići, butici i pabovi. Njena unutrašnjost je poput svakog tržnog centra, dok se na trećem spratu nalazi pozorište “Klasik”. Enterijer je urađen u kombinaciji drveta i metala. Preovlašuje jako osvetljenje, interesantno stepenište i pastelne boje.

Potpuno je nezamislivo da ova neobična građevina krasi jednu sasvim običnu ulicu, u prometnom delu grada Sopota.

Ova bajkovita kući, tako sva nakrivljena predstavlja pravu turističku atrakciju, koju poseti oko hiljadu turista dnevno, a postoji i podatak da je u pitanju najfotografisanija građevina u Poljskoj.

Pa, ukoliko ste ljubitelj dela Salvadora Dalija, ili možda “Alise u zemlji čuda”, verujemo da će vam se i ova zanimljiva građevina prilično dopasti.

Drevne građevine poput Angkor Vata i Stounhendža, teraju na razmišljanje o načinu na koji su izgrađene. Kako su podignuti u drevnim vremenima, kada nije postojala upotreba mašina i hidraulike? Da li se zaista gradilo samo pomoću fizičke snage ljudi i životinja i kanapa?

Najgenijalniji izumi starih graditelja

Stautue na Uskršnjim ostrvima

Statue poznate kao Moai, prenošene su od kamenoloma do obale, čak 10 kilometara. Neke su teške preko 80 tona i postoje razne teorije o načinima na koje su postavljene – vučene ili kotrljane pomoću debla. Inženjeri smatraju da su statue “hodale”. Naime, u toku hoda, naginjemo težište ka napred. Na osnovu ove teorije statuu je moguće pomeriti 100 metara za 40 minuta. Moguće je da su se statue ovako pomerale, smatraju stručnjaci ukoliko je prenosom upravljala usklađena grupa ljudi.

Zabranjeni grad

Poznata građevina Zabranjeni grad u Pekingu, koja je nekada važila za sjajnu palatu, danas je samo muzej. Stručnjaci su tek nedavno otkrili način na koji je materijal za gradnju ovakvog zdanja iz 15. veka, prenošen. Naime, Kinezi su koristili led- polivali su ulice vodom i čekali da se zaledi kako bi smanjili otpor.

Angkor Vat

Hram Angkor Vat nalazi se na teritoriji današnje Kambodže. Predstavlja jedan od najvećih hramova na svetu i jedinstveni kompleks. Ova neobična gradnja završena je početkom 12. veka i prostire se na dva kvadratna kilometra. U izgradnji su korišćeni kameni blokovi iz rudnika koji je udaljen više od 50 kilometara, a najveći blok težak je oko 300 kilograma. Nedavna istraživanja pokazala su da su blokovi prenošeni splavovima tokom kišnih perioda, dok su sušne periode, radnici koristili za rezanje i montiranje kamenja.

Stounhendž

Stounhenž predstavlja jedan od najmisterioznijih spomenika, kada je njegova namena u pitanju. Izgrađen je oko 2500. godine pre nove ere. Veruje se da su ih izgradili druidi, u ritualne svrhe. Kamenje se prenosilo sa 40 do 50 kilometara udaljenosti i to najverovatnije nekom vrstom saonica. Arheolozi smatraju da su saonice napravljene od debla, a tako velike stene, koje su težile i do 40 tona, moralo je da vuče oko 150 ljudi. Ova teorija leži na klimavim nogama, jer neki arheolozi smatraju da bi stene tolike težine smrskalo svaku podlogu.

Egipatske piramide

Piramide, nastale pre više od 4500 godina, predmet su mnogih, različitih teorija. Sve što je jasno, jeste upotreba reke Nil, ali udaljenost kamenoloma i po nekoliko stotina kilometara, stvara pravu pometnju. Kako su kocke od krečnjaka dopremane i na kraju kako su postavljene? Postoji samo niz pretpostavki, a jedna od njih je izrada drvenih pruga niz koje je vučeno kamenje.

Ove simbole ste verovatno često sretali, na odeljcima za garderobu u tržnim centrima, toaletima i dr. Jasno nam je koji simbol predstavlja muškarca, a koji predstavlja ženu. Ali, ono što ne znamo jeste kako su ustvari ovi simboli nastali, i zašto izgledaju kako izgledaju?

U pitanju je velika simbolika, sadržana u prostom, drevnom znaku.

Od mitologije do simbola za polove

Navodno, simboli datiraju iz vremena prvih civilizacija. Drevni narodi posmatrali su nebo, jer su verovali u uticaj nebeskih tela na sudbinu ljudi. Smatrali su da svaka planeta predstavlja jednog boga, čak su i određene metale vezivali za planete, pa je tako na primer Sunce ili bog Helios, bilo vezano za zlato, dok je Mars bio povezan sa gvožđem, a Venera sa bakrom.

Grci su kombinovali slova i koristili skraćenice. Kako je Mars na grčkom Thouros, kada se reče skrati dobija se znak koji predstavlja simbol muškosti. Isto je i sa Venerom – na grčkom Phosphoros.

Naučnik Karl Line, otac moderne taksonomije, prvi je koristio ove simbol u disertaciji Plantae hybridae, 1751. godine, u kojoj je hibridne biljke ženskog roda označio znakom Venere, dok je simbolom Marsa označio muškog roditelja hibridne biljke.

Lineevim primerom poslužili su se i drugi naučnici i botaničari, pa su simboli na kraju dospeli i do oblasti genetike.

Danas, mnogi genetičari koriste oznaku kvadrat kako bi označili muškarca, dok simbol kruga predstavlja ženu. Ovakav način označavanja osmislio je doktor Plinije Erl. Na pitanje zašto se odlučio baš za ove simbole, Erl je odgovorio da je u tom momentu mogao da odštampa samo ta dva simbola na mašini.

Kada kažete evropska destinacija, sigurno pomišljate na poznate i lepe evropske gradove, romantične odmore, avanture sa društvom. A da li ste znali da postoje i one ne tako lepe destinacije? Naime, destinacije sa liste koja sledi, itekako su jezive.

Vojna bolnica – Nemačka

Bolnica Belic Hajlšteten izgrađena je 1898. godine za lečenje obolelih od tuberkuloze. Ono što je intrigantno jeste podatak da je u ovoj bolnici lečen budući nacistički vođa, Adolf Hitler. Prostorije bolnice, uključujući sav nameštaj i instrumente, ostale su netaknute.

Jevrejsko groblje – Češka

Groblje se nalazi u Jevrejskoj četvrti u Pragu. Zbog manjka mesta, groblje je moralo da se širi vertikalno, pa tako danas ono ima 12 slojeva. Kako najstariji spomenici datiraju iz 1478. godine, a može se videti samo 12.000 grobova, veruje se da je na tom prostoru skriveno oko 100 hiljada grobova.

Brdo krstova – Litvanija

Brdo krstova predstavlja simbol litvanske borbe za nezavisnost od ruskog imperijalizma. Ono je hodočasno mesto gde mnogi svraćaju kako bi se pomolili Isusu Hristu.

Kosturnica – Češka

Enerijer male crkve čine ostaci oko više od 40 hiljada ljudi. Kosti i lobanje su pažljivo sklopljene i poređane, tako da čine krst i veliki luster unutar kapele. Ova sedlek kosturnica nalazi se u Kutna Hora u Češkoj.

Most Overtaun – Škotska

Most je izgrađen u viktorijanskom stilu i predstavlja tačku gde se život i smrt susreću, te je zbog toga, navodno, uklet. Naime, proteklih 70 godine, psi skaču u provaliju sasvim spontano, kao da postoji sila koja ih vuče.

Maunsel tvrđava – Velika Britanija

Kako bi odbranili Veliku Britaniju od invazije nacista u Drugom svetskom ratu, Englezi su izgradili Crvene tornjeve na obali Kenta. Maunsel tvrđava i njeni tornjevi napušteni su od 1956. godine.

Katakombe Kapucinera – Italija

Katakombe su bile namenjene preminulim monasima, ali su vremenom stekle status simbola. Naime, neki leševi su stari i pet vekova. Tela koja su mumificirana, poređena su po hodnicima uz zid. Najpoznatije “telo” je dvogodišnja Rozalija Lombardo, poznata kao “Uspavana lepotica kapucinskih katakombi”.

Pripjat – Ukrajina

Pripjat je grad koji je nekad odisao životom, međutim danas predstavlja pravi grad duhova. Nakon Černobiljske katastrofe, 1986. godine, ovaj grad izgleda kao scena za horor film.

Crkva Sv. Đorđa – Češka

Srednjovekovna crkva u selu Lukova smatra se ukletom. Nakon nezgode 1968. godine, kada se crkevni krov obrušio usred sahrane, meštani su je napustili. Danas je crkva Sv. Đorđa poznata svetska turistička destinacija.

Tutankamon, piramide, Egipad, anubis, Kleopatra… sve nas ovo asocira na misteriju i razne legende, koje verovatno nikad neće biti dokazane ili objašnjene. Stručnjaci su pokušali da shvate i objasne čuvenu legendu o kletvi faraona Tutankamona. Da li je istinita?

Faraonova kletva – mit ili istina?

Bilo da je Tutankamonova kletva legenda ili činjenica, ipak je nekoliko slučajeva sa smrtnim ishodom vezano sa otvaranje njegove grobnice i sam nastanak kletve. Naime, lord Karnarvon koji je finansirao istraživanje Hauarda Kartera, preminuo je ubrzo nakon otvaranja grobnice, 1922. godine, i to od ujeda komarca. I sam istraživač Karter se nalazi na ovoj listi, iako je preminuo 16 godina nakon otvaranja grobnice. Za kletvu se vezuje i smrt egipatskog princa koji je ubijen odmah nakon posete grobnice, zatim smrt Džordža Džej Gulda I koji je preminuo od groznice, takođe, nakon posete, kao i polubrat grofa Karnarvona.

Istraživači sa Univerziteta u Filadelfiji navode da su egipatske grobnice pune buđi, insekata i bakterija, koje su se taložile preko hiljadu godina. Dve opasne vrste buđi, koje se mogu naći kod mumija su Aspergillus niger i Aspergillus flavus, koje izazivaju reakciju zgrušavanja i krvarenja u plućima. Izuzetno su toksični, pa čak i smrtonosni za osobe sa slabijim imunitetom.

Grobnice mogu biti prekrivene i drugim bakterijama, a otkriveni su i gasovi amonijak, vodonik sulfid, formaldehid, koji izazivaju određene iritacije, kao i simptome upale pluća.

Neke grobnice mogu biti pokrivene i drugim bakterijama, koje takođe napadaju pluća, kao što su Pseudomonas i Staphylococcus.

Naučnici koji su istraživali slučaj kletve i razlog smrti grofa Karnarvona, došli su do rezultata da je grof bio teško bolestan i pre nego što je kročio u grobnicu Tutankamona.

Otvaranje grobnica uvek predstavlja rizik od udisaja toksičnih gasova ili bakterija, ali je rizik od smrti veoma nizak.

Nakon što prođe kroz Zemljinu atmosferu, meteorid postaje meteor, a nakon što stigne do tla postaje komadić svemirskog kamena, meteorit. Ova pojava nije neobična, naime već milijardu godina planetu Zemlju zasipaju ovi kamenčići meteoriti. Postoje razni načini, da se ovaj svemirski “otpad”, iskoristi. 

Meteorit kao oružje

Kosmičkim oruđem koristili su se ratnici iz drevnih vremena. Nekada su se bodeži i mačevi pravili od “crnog bakra”, metala koji su kovači vadili iz meteorita. Kovačima posao nije bio lak, jer su mali kamenčići padali u velikim razdaljinama.

Predmeti nastali od ovog metala smatrali su se dekorativnim i svrstavali su se u ceremonijalne predmete. Po ovakvim predmetima bili su poznati kalifi iz VII veka, Atila Hunski i Tamerlan.

Deo religije

Kako je u pitanju komadić koji je “pao sa neba”, u mnogim kulturama, pad meteorita posmatran je kao znamenje. Postojale su kulture koje su ga obožavala, dok je bilo i onih koje su ga se plašile. Napoznatiji kamen iz kosmosa koji je predmet obožavanja i poštovanja jeste Vilamet meteorit, koji se nalazi u Američkom muzeju prirodne istorije.

Svake godine ga posećuju američki starosedeoci ujedinjenih plemena iz Oregona, jer za njih ono predstavlja predstavnika nebesa i izvor pročišćenja i isceljenja. Drugi poznati kamen spomen, je Crni kamen u Kabi, smeštene unutar džamije u Meki. Oko milion ljudi svake godine,tokom hodočašća poseti ovo mesto.

Predmet trgovine

Prema statistici, potražnja za meteoritima na Internetu je velika. Naime, sve je više onih koji ga prodaju putem Ibeja, kao i onih koji ga traže kako bi ukrasili, na primer, svoj enterijer jednim kamenčićem iz kosmosa.

Emituje signale

Nakon što meteor sagori kroz atmosferu, za sobom ostavlja jonizovani trag, oko 50 do 75 milja iznad Zemljine površine. Nakon par milisekundi, tragovi nestaju, ali dok su tu oni odbijaju radio signale. Naučnici taj vid komunikacije meteorske eksplozije nazivaju MBC.

Ovi MBC sistemi omogućavaju emitovanje signala do određene granice neba.

Kleopatra je jedna od najpoznatijih žena i vladarki u istoriji. Svojom raskošnom lepotom i zavidnim intelektom uspela je da zavede i osvoji Julija Cezara i Marka Aurelija. Način na koji je preminula ova egipatska kraljica i dalje je pod velom misterije.

Legenda kaže da je čuvena egipatska kraljica Kleopatra preminula od zmijskog otrova. Naime, zmija otrovnica skrivala se u korpi urmi.

Egiptolozi sa Univeriteta u Mančesteru istraživali ovaj slučaj, kako bi otkrili da li je u pitanju samo legenda i šta se krije iza smrti velike Kleopatre. Rezultati su pokazala, da kobra tolike veličine, kakva je opisana u priči, prosto ne bi mogla da stane u korpu za urme.

Kobre su u proseku dugačke oko metar, a mogu porasti i do dva i po metra. Sve i da je ova zmija mogla da stane u tako malu korpu, ne bi mogla da ubije više od jedne osobe. Prema legendi, zmija je pored Kleopatre života lišila i njene dve sluškinje.

O ovom poznatom ujedu zmije postoji nekoliko različitih priča, ali one nisu jedina verzije priče o smrti kraljice Kleopatre. Postoje i druge legende prema kojima je Kleopatra sama ispila otrov.

Istoričari još uvek nisu utvrdili tačan razlog smrti egipatske kraljice, da li je u pitanju otrov zmije ili neki drugi slučaj i način, ostaje da se ispita.

Da li ste znali, da je Kleopatra..?

Od Julija Cezara načinila saveznika, kako bi joj pomogao da dođe do trona, a zatim joj je postao ljubavnik. Kada je izvršen atentat na Cezara, ona je boravila u njihovim odajama u Rimu.

Postoje činjenice koje ukazuju na to da je njena lepota ustvari samo fantazija. Za Egipat je bila i majka i vladarka. Iako je njeno ime grčkog porekla, Kleopatra nije bila Grkinja.